Zastava Bosne i Hercegovine

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU: Isplata akontacija za restituciju počinje 31. marta 2022. godine


Građanima koji su dobili pravosnažno rešenje Agencije za restituciju o obeštećenju za oduzetu imovinu, 31. marta sledeće godine biće isplaćena akontacija za 2022. godinu, i u tu svrhu je već obezbeđeno osam miliona evra, izjavio je direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.

On je dodao da će isplata obveznica početi od 2023. godine i da će se one isplaćivati na period od pet, deset i dvanaest godina.

"Procenu imovine vrši Poreska uprava i te cifre su apsolutno realne i odgovarajuće. Oni to rade izuzetno kvalitetno i efikasno, osim retkih izuzetaka, a građani će dobiti 15 odsto od procenjene vrednosti oduzete imovine", istakao je direktor Agencije za restituciju.

Što se tiče vraćanja imovine u naturi, Sekulić kaže da je tu posao u završnoj fazi.

"Vratili smo 560.000 kvadrata stambenog i poslovnog prostora, preko 82.000 hektara poljoprivrednog zemljišta i preko 500 hektara tako da u narednih par godina očekujemo da se vraćanje imovine u naturi završi, sa izuzetkom poljoprivrednog zemljišta koje će trajati nešto duže", rekao je Sekulić.

Na pitanje da prokomentariše to što je visina obeštećenja po predmetu ograničena na 500.000 evra, kao i da neki odbijaju da prihvate taj iznos kao nadoknadu, Sekulić ističe da kada je restitucija u pitanju građani moraju da budu realni.

"Restitucija nije obavezna. Ne postoji nijedan evropski i svetski dokument koji neku državu primorava da uradi restituciju. U skladu sa tim, svaka država radi onako kako smatra da treba, naravno u skladu sa realnim mogućnostima. Tako se i radi", kaže Sekulić i dodaje da neke države, poput Poljske, nikada nisu realizovale restituciju.

"Srbija ima najširi obim vraćanja, koliko je moguće vratiti", ocenio je Sekulić.

Na pitanje šta će biti sa zemljištem na kome su izgrađeni objekti posle predatog zahteva za restituciju, Sekulić kaže da Agencija priznaje stanje na dan 5. 10. 2011. godine bez obzira da li je onaj ko je gradio imao ili nije imao dozvolu za to.

"Zakon je tu jasan i nije dozvoljeno nikom da nasilno menja stanje na terenu. Ako se neko drznuo da uđe u područje nezakonitih radnji on će za to da odgovara i materijalno i krivično", naglasio je Sekulić.

On ističe da ako je izgradnja, pa makar i bez dozvole, počela pre 5.10.2011. a investitor je naknadno zatražio dozvolu, Agencija zamrzava predmet do okončanja postupka legalizacije.

Na pitanje o načinu na koje je korišćena imovina oduzeta od građana i preduzeća, Sekulić kaže da je bilo one koja se koristila u prave svrhe - za škole, bolnice, izgradnju infrastrukturnih objekata, ali da je, posle raspada bivše SFJR ta imovina najčešće bila predmet uzurpacije raznih moćnika u koordinaciji sa nosiocima vlasti na lokalu.

"To nije nikakva tajna. S tim se stalno susrećemo i to je stvorilo veliku frustraciju kod ljudi", zaključio je Sekulić.

Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.

Izvor: Vebsajt RTV, 23.12.2021.
Naslov: Redakcija