ZAKON O JAVNOM BELEŽNIŠTVU: Notari odgovaraju na pitanja građana

Ostavine

PITANJE Posle bratovljeve smrti na ročište za ostavinsku raspravu je sa advokatom došla i njegova vanbračna supruga da bi dala primedbu na podelu imovine. Javni beležnik je jasno rekao da joj po zakonu ne pripada ništa s obzirom da nemaju dece. Brat je iza sebe ostavio kuću koju je on nasledio posle smrti roditelja i objekat koji je kupljen dok je bio u vanbračnoj zajednici, ali sredstvima od prodaje zemlje koja je nasleđena od roditelja i podignutog kredita u banci po kom postoji dugovanje i ja ga moram preuzeti. Moje pitanje glasi koja prava ima njegova vanbračna supruga s obzirom da su nekretnine 1/1 na njegovom imenu? Njihova zajednica je trajala 18 godina i toliko je i bila prijavljena na njegovoj adresi.

ODGOVOR U ostavinskoj raspravi vanbračna supruga nema prava na imovinu vašeg brata, s obzirom da je, koliko vidimo, sve što je imao na svoje ime bila njegova posebna imovina. Vanbračna supruga ne može biti stranka u samoj ostavinskoj raspravi, jer, prema našem zakonu, bračna i vanbračna zajednica u nasleđu nisu izjednačene. Ona može, nakon ostavinskog postupka, pokrenuti parnicu, u kojoj bi morala da dokaže vanbračnu zajednicu i svoje učešće u sticanju imovine koja se vodila na vašeg brata, čime bi eventualno mogla da dobije neki deo, ali, ponavljamo, ne kao nasleđe, već kao svoje učešće, odnosno svoj doprinos ukupnoj imovini.

PITANJE Otac moje žene je umro davne 1988. i iza njega je ostalo dosta zemlje (na teritoriji Šumadije) koju je svojevremeno koristio njegov brat, a posle njegove smrti njegovi sinovi. Šta treba da uradim da dobijem što mi pripada po nasledstvu?

ODGOVOR Iz vašeg pitanja nije jasno da li je sproveden ostavinski postupak iza vašeg tasta. Ako jeste, i ako je zemlju u tom tog postupku nasledila Vaša supruga, onda je to njena posebna imovina, kojom ona za života može da raspolaže bez vaše saglasnosti. Takođe, ako je Vaša supruga preminula, što proizilazi iz Vašeg pitanja, Vi ste naslednik te imovine. Ukoliko nije sproveden ni ostavinski postupak iza Vašeg tasta i ako on tom imovinom nije raspolagao za života, onda je potrebno pokrenuti ostavinski postupak iza tasta, što vi možete kao zakonski naslednik vaše supruge. S obzirom na to da su informacije u vašem pitanju vrlo šture, imajte u vidu da je odgovor dat načelno i bez znanja o tome da li je Vaša supruga imala dece, da li su to bila vaša zajednička deca i slično.

PITANJE Živim u zajedničkom domaćinstvu sa bivšim suprugom. U delu kuće živi i pastorka sa porodicom, koja je od suprugovog pokojnog oca, odnosno svog dede, dobila na poklon trećinu kuće. Delimo troškove režije i ostale troškove. Za vreme trajanja braka (38 godina) od sada bivšeg supruga sam dobila na poklon polovinu njegovog dela imovine, znači jednu trećinu kuće. Poklon je sa plodouživanjem. Mi imamo dve zajedničke ćerke koje žive u inostranstvu. On je ozbiljno narušenog zdravlja. U slučaju da se njegova bolest završi sa smrtnim ishodom, da li ću i ja biti pozvana na imovinsku raspravu? Da li imam pravo na porodičnu penziju? Na koji način će naše zajedničke ćerke koje žive u inostranstvu biti obaveštene o imovinskoj raspravi?

ODGOVOR S obzirom na to da ste razvedeni, vi nećete biti pozvani na ostavinsku raspravu, a takođe nemate pravo na porodičnu penziju vašeg bivšeg supruga, bez obzira na to što živite u zajedničkom domaćinstvu. Trećina kuće koju vam je bivši suprug poklonio je vaše vlasništvo od trenutka kada je poklonio, i ta trećina ne ulazi u njegovu zaostavštinu, već je vaša posebna imovina. Imovina vašeg supruga, jedna trećina kuće, njegova je zaostavština, a njegovi zakonski naslednici su njegova deca - vaše dve ćerke i vaša pastorka, odnosno njegova treća ćerka, i one će biti pozvane na ostavinsku raspravu. Ukoliko javni beležnik u odgovarajućim evidencijama ne može da utvrdi mesto stanovanja vaših ćerki, pošto su one u inostranstvu, javni beležnik u postupku pripreme za ostavinsku raspravu, odnosno za sastavljanje smrtovnice kao popisa imovine i naslednika, može pozvati bilo koje lice za koje veruje da ima saznanja o ostaviocu i njegovim naslednicima, pa je moguće da vas pozove kako biste mu pružili informacije o naslednicima ili zaostavštini. U tom slučaju, javni beležnik će moći da ih obavesti o ostavinskoj raspravi.

PITANJE Moja majka je umrla pre šest godina, a ja nisam pozvana na ostavinsku raspravu. Kako da saznam da li imam pravo na nasledstvo, s obzirom da imam sestru po majci koja je, pretpostavljam, sve nasledila?

ODGOVOR Preporučujemo vam da se u nadležnom sudu, a to je onaj osnovni sud na čijoj teritoriji je ostavilac imao prijavljeno boravište ili prebivalište u trenutku smrti, raspitate da li je vođen ostavinski postupak iza njene smrti. Potrebno je, svakako, da imate barem umrlicu vaše majke. Pravo na nasledstvo ne zastareva, i ukoliko je iza vaše majka ostala imovina, ukoliko ona sa njom nije raspolagala za života, vi ćete svoje pravo na nasleđe moći da ostvarite, bilo kroz ostavinski postupak - ukoliko nije vođen, bilo parnicom - u slučaju da je postupak okončan bez vašeg znanja. Nasledni učesnik koji nije učestvovao u ostavinskom postupku, ima pravo da svoje nasleđe ostvari u posebnom parničnom postupku. Morali biste, ako je ostavinski postupak vođen, da nadležnom sudu podnesete tužbu za utvrđivanje prava svojine po osnovu nasleđa na imovini koja je raspravljana, a protiv oglašenih naslednika. Uz tužbu bi morali da podnesete i sve isprave kojim to dokazujete - izvod iz matične knjige rođenih, ostavinsko rešenje... Ukoliko Vaša majka nije imala imovinu u trenutku smrti, onda ostavinska rasprava nije mogla da bude vođena, niti će sada moći da bude pokrenuta ostavina ili parnica.

Ugovor o poklonu

PITANJE Nakon smrti svekrve, deca su bila na ostavinskoj raspravi s obzirom da mi je i muž preminuo dva meseca nakon njene smrti. Deca su podelila stan od 45 kvadrata i polovinu kuće koja se vodila na nju. Oni bi sada želeli da urade ugovor o darivanju tj. moj sin bi da sestri pokloni svoju polovinu stana, a ona njemu nasleđeni deo kuće. Molim vas da nam objasnite kakav je dalji postupak i koliki bi bio porez da bi se to ostvarilo.

ODGOVOR Vaša deca treba da sačine ugovore o poklonu - jedan kojim bi sestra poklonila bratu polovinu kuće, što je deo koji joj je pripao nasleđem, i drugi kojim bi brat poklonio sestri deo stana koji je nasledio. U oba slučaja, ugovore treba solemnizovati (overiti i proveriti) kod javnog beležnika, s obzirom na to da se njime raspolaže nepokretnostima. Obračun javnobeležničke nagrade za ovaj posao je na osnovu tržišne vrednosti nekretnina, odnosno polovine kuće u jednom slučaju, i polovine stana u drugom slučaju. Takođe, kod javnog beležnika bi sestra i brat prilikom overe tih ugovora radili poreska izjašnjenja, koja bi beležnik uputio nadležnoj poreskoj administraciji. S obzirom na to da se poklanja imovina između brata i sestre, koji su u drugom naslednom redu, porez na poklon iznosi 1,5 odsto.

Promet nepokretnosti

PITANJE Svojevremeno kada sam kupio stan, u vreme kada se poreska prijava podnosila samostalno, u tom formularu je bio deo koji se odnosio na terase, lođe itd i u slučaju postojanja istih podnosilo se u prijavi kvadratura iste sto je na kraju rezultiralo da se prijava podnosila samo na stambeni deo. Kako sad ceo posao završavaju notari, samim tim ovaj deo se ne izuzima već se porez placa na kvadraturu iz ugovora bez izuzimanja ovih delova. Da li se to nešto izmenilo jer realno notari ne mogu znati strukturu stana ili npr. građani imaju pravo da podnesu naknadnu izmenu prijave za ovaj deo?

ODGOVOR Pri solemnizaciji (potvrdi i overi) ugovora o prometu nepokretnosti kod javnog beležnika stranke popunjavaju poresko izjašnjenje, koje potom javni beležnik dalje šalje nadležnoj poreskoj administraciji. Poreski organi potom rešenje koje izrade šalju građanima na kućne adrese. Ovim postupkom, građanima se štedi vreme odlaska na šalter poreske administracije i ceo posao se završava kod javnog beležnika, s tim da, naglašavamo, nije javni beležnik taj koji popunjava poresko izjašnjenje. Samim tim, sve informacije koja stranka ima o nepokretnosti koja je prometovana, a koje beležnik eventualno nema, stranka može uneti u taj formular. Naravno, nakon što im stigne rešenje poreskih organa, građani imaju i pouku o pravnom leku, ukoliko smatraju da su u nekom smislu oštećeni.

PITANJE Imam ugovor o kupoprodaji nekretnine koji je uredno overen kod notara. U međuvremenu, moje dete je greškom uzelo taj ugovor i oštetilo prvu stranicu (onu u boji). Ništa na toj strani od podataka ne fali nego je samo list pocepan i ostao bez jednog praznog dela papira. Moje pitanje je šta ja mogu da učinim da dobijem kompletnu verziju ugovora? Da li je moguće tu prvu stranicu samo zameniti kod notara, s obzirom da na njoj nisu potpisi ugovornih strana ili da tražim overenu kopiju originala iz njihove arhive ili nešto treće?

ODGOVOR Nije moguće zameniti samo prvu stranicu ugovora, jer je to validan dokument samo kao celina. Rešenje je da kod javnog beležnika koji je overio ugovor zatražite overeni prepis tog ugovora. Cena ovog posla je 270 dinara po stranici ugovora.

Overeno punomoćje

PITANJE Moj klijent je overio punomoćje kod javnog beležnika u Bosni i Hercegovini, kod njega je dobio informaciju da tako overeno punomoćje po međunarodnom sporazumu važi u Republici Srbiji bez ikakvih dodatnih uslova za priznanje isprave tj. kao da je overeno pred javnim beležnikom u Srbiji po principu reciprociteta. Moje pitanje je po kom međunarodnom sporazumu punomoćje overeno u Bosni i Hercegovini važi pred domaćim organima pošto u Republici Srbiji nadležne institucije nisu upoznate sa istim, te zahtevaju da im dostavim i međunarodni sporazum koji to propisuje, ja sam se obraćao i našem Ministarstvu spoljnih poslova, nažalost, nisam dobio odgovor. Advokat M.L.

ODGOVOR U skladu sa Zakonom o ratifikaciji ugovora između Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima ("Sl. list SCG - Međunarodni ugovori", br. 6/2005 i "Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 13/2010 - dr. zakon), članom 21, javne isprave koje je sastavio ili izdao sud ili drugi nadležni organ jedne države ugovornice i koje su snabdevene potpisom i službenim pečatom nije potrebno dalje overavati radi upotrebe pred organima druge države ugovornice. Isto tako, nije potrebna ni dalja overa privatnih isprava ako je ove overio sud ili drugi nadležni organ. Ovo se odnosi i na prepise javnih i privatnih isprava koje je overio sud ili drugi nadležni organ.

Izvor: Vebsajt Blic, 28.12.2021.
Naslov: Redakcija