APELACIONI SUD U BEOGRADU: Doneta prva pravosnažna presuda po kojoj banka nema pravo da naplaćuje trošak obrade kredita
Apelacioni sud u Beogradu doneo je prvu pravosnažnu presudu po kojoj banka nema pravo da naplaćuje trošak obrade kredita, odnosno proviziju za obradu kredita.
Kako je rečeno u Udruženju bankarskih klijenata Efektiva, reč je o jednokratnom trošku koji banke naplaćuju prilikom odobrenja kredita, odbijajući ga u određenom procentualnom iznosu od iznosa odobrenog kredita.
"Ovo je prva pravosnažna (konačna) presuda po tom osnovu doneta od strane Apelacionog suda u Beogradu. Pre toga su donete dve identične na Višem sudu u Somboru", kaže predsednik Udruženja Dejan Gavrilović.
Presudom je utvrđeno da je ništava odredba ugovora kojom je ugovorena ova naknada, a koja je suprotna Zakonu o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja), koji definiše kamatu kao jedinu cenu kredita. Sud u presudi konstatuje da nije jasno na koje stvarne troškove se odnosi naplata ove provizije, ni da li ih stvarno ima, obzirom da je banka sve svoje troškove morala već da ukalkuliše u kamatu, kao cenu prodatog novca, objašnjava on.
"Banke u Srbiji su na ovaj način, poslednjih 15 godina od građana i privrede Srbije naplatile više od 100 miliona evra. Samo na stambenim kreditima, kojih u Srbiji trenutno ima oko 90.000, ako se uzme da je prosečan iznos kredita bio oko 50.000 evra a prosečan procenat naplaćene provizije za obradu kredita bio 1 odsto, dolazi se do iznosa od 45 miliona evra naplaćenih samo na ovom tipu kredita", navodi Gavrilović.
Da je ovaj trošak fiktivan, a ne stvari trošak, pokazuje poređenje dva kredita, jednog na iznos od 1.000 evra a drugi na iznos od 10.000 evra.
Banka sa oba klijenta obavi isti posao realizacije kreditnog posla i na oba kredita naplati 1 odsto od odobrenog iznosa, što znači da na prvom zaradi 10 evra a na drugom 100 evra, za potpuno isti posao, kaže on.
Prema Gavrilovićevim rečima, pravo na povraćaj imaju svi korisnici kredita koji su platili proviziju za obradu kredita, bez obzir na to da li je reč o fizičkim ili pravnim licima. Svi tipovi kredita (stambeni, keš, potrošački, auto, biznis, privreda, krediti za adaptaciju itd), kao i krediti koji su isplaćeni u bilo kojoj valuti (dinarski, evro i švajcarski franak).
"Pravo na povraćaj se ostvaruje tužbom, nema zastare za ove postupke, tako da mogu da tuže svi koji su unazad 15 godina, od kada strane banke posluju u Srbiji, podigli neki od kredita. Takođe, bez obzira na to da li je kredit otplaćen ili je još uvek u otplati", naveo je Gavrilović.
On podseća da svi koji žele da ostvare ovo pravo, mogu to uraditi preko Udruženja Efektiva koje obezbeđuje besplatnu pravnu pomoć za svoje članove.
Gavrilović navodi da je i Narodna banka Srbije nedavno poslala dopis svim bankama u kom ih upozorava da trošak obrade kredita ne mogu da naplaćuju u procentualnom iznosu, te da on ne sme da bude zamena za prenisko određenu kamatnu stopu, a čime se klijenti dovode u neravnopravan položaj.
Celokupnu presudu možete videti na ovom linku.
Izvor: Vebsajt B92, 30.01.2018.Naslov: Redakcija