ODLUKA O PRIVREMENIM MERAMA ZA BANKE RADI UBLAŽAVANJA POSLEDICA PANDEMIJE COVID-19 U CILJU OČUVANJA STABILNOSTI FINANSIJSKOG SISTEMA: Prestankom moratorijuma banka obračunava redovnu kamatu tokom zastoja i ravnomerno raspoređuje na preostali period otplate, pri čemu se taj period produžava za period moratorijuma
Skoro 90 odsto građana koji imaju kredite u bankama prihvatilo je tokom 2020. godine moratorijum na svoje dugove, a njihova odluka da ih zamrznu tokom pet meseci, košta ih i danas, i koštaće ih sve dok ne otplate svoje zajmove.
Istina je da je mnogima pauza dobrodošla, ali je istina i da je mnogo onih koji nisu razmišljali o tome koliko će "privremena pauza" zapravo i da ih košta - i finansijski i vremenski. NBS je doduše, više puta iznosila sva prava i obaveze klijenata u bankama, ali mnogim građanima i danas nije "leglo" to što svakog meseca vide dodatan ceh po kreditu.
Praktično, za keš kredit od 5.000 evra sa mesečnom ratom od 10.000 dinara, moratorijum iz 2020. i danas ih košta oko 400 dinara mesečno više. Toliki ceh plaćaće sve do kraja otplate kredita. Godišnje je to oko 4.800 dinara.
U slučaju stambenog zajma sa mesečnom ratom od oko 30.000 dinara ceh je veći za oko 1.100 dinara mesečno, godišnje oko 100 evra. U mesečnom izveštaju banke pritom je jasno označeno da su u pitanju troškovi po osnovu moratorijuma kredita.
- Iskreno u momentu kada se pojavila mogućnost da zamrznem kredit pomislio sam kako je to dobra odluka i prihvatio je. Međutim, vremenom sam shvatio da mi moratorijum zapravo nije učinio dobro jer sam bio u mogućnosti da otplaćujem kredit s obzirom na to da sam zadržao i posao i istu zaradu. Ušteđen novac sam potrošio, a ceh plaćam i sada i tek ću ga plaćati - kaže nam Boban iz Beograda koji je prihvatio moratorijum i na stambeni, i na gotovinski kredit.
Naime, propisima Narodne banke Srbije predviđeno je da po prestanku moratorijuma banka obračunatu redovnu kamatu tokom zastoja i ravnomerno rasporedi na preostali period otplate, pri čemu se taj period produžava za period moratorijuma.
Prvi moratorijum, odnosno mogućnost da na tri meseca - od početka aprila do kraja juna 2020, zaustave otplatu obaveza prema bankama naišao je na veliko interesovanje građana Srbije, a isto i za privredu. Za moratorijum se odlučilo 94 odsto fizičkih lica koja imaju obaveze prema bankama, kao i 92,9 odsto firmi. Drugi moratorijum je trajao dodatna 2 meseca i interesovanje je bilo nešto manje.
Moratorijum se primenjivao na obaveze po osnovu kredita i kreditnih proizvoda banke (poput minusa i kreditnih kartica), kao i drugih proizvoda banke (poput obaveza po osnovu instrumenata zaštite od kamatnog rizika koji su povezani sa kreditima i/ili kreditnim proizvodima, bankarskih garancija).
Moratorijum je automatski odobravan svim korisnicima kredita, a oni koji su želeli da nastave sa redovnom otplatom zajma morali su da se jave svojoj banci.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija