VRHOVNI KASACIONI SUD: Zaključak odgovornost kontrolnog člana društva za obaveze prinudno likvidiranog društva

1. Postupak izvršenja koji je prekinut zbog brisanja društva dužnika usled prinudne likvidacije, može se nastaviti protiv kontrolnog člana/akcionara brisanog društva, ako izvršni poverilac uz predlog za nastavak postupka dostavi dokaz iz registra APR ili Registra HOV, da kontrolni član/akcionar samostalno poseduje više od 50% udela u osnovnom kapitalu društva (d.o.o.) odnosno više od 50% akcija sa pravom glasa u društvu (a.d.).

2. Parnični postupak prekinut zbog brisanja stranke – društva iz registra može se nastaviti protiv kontrolnog člana/akcionara brisanog društva ako se uz predlog za nastavak postupka dostavi dokaz iz registra APR ili Registra HOV, da kontrolni član/akcionar samostalno poseduje više od 50% udela u osnovnom kapitalu društva (d.o.o.) odnosno više od 50% akcija sa pravom glasa u društvu (a.d.).

Kontrolni član/akcionar društva mora primiti parnicu u stanju u kome se nalazi u momentu nastavka postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Prinudna likvidacija je jedan od osnova za prestanak društva, brisanjem iz registra Agencije za privredne registre. Članom 546. Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018 i 91/2019 - dalje: ZPD) definisani su razlozi za pokretanje postupka prinudne likvidacije a sam postupak i posledice brisanja su regulisane odredbama člana 547, 547a, 547b i 548. zakona.

U predmetima u kojima su izvršni poverioci tražili nastavak postupka prema kontrolnom članu brisanog društva sa ograničenom odgovornošću ili akcionarskog društva, privredni sudovi su donosili odluku kojom se taj predlog odbija, ukoliko izvršni poverilac nije dostavio dokaze iz člana 23. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, već je dostavio samo dokaz iz APR ili iz Centralnog registra HOV o procentu udela ili akcija člana društva.

U parničnim predmetima nakon brisanja privrednog društva iz registra, postupak se prekidao po sili zakona takođe na osnovu odredbe člana 547a stav 3. Zakona o privrednim društvima. Kada bi druga strana tražila nastavak postupka protiv kontrolnog člana društva, privredni sudovi nisu imali jedinstven stav. Neki sudovi su smatrali da nema mesta nastavku prekinutog postupka, zato što kontrolni član društva nije pravni sledbenik brisanog društva, već samo sukcesor obaveza društva i prema tom stavu protiv kontrolnog člana društva se morala podneti nova tužba. U poslednje vreme sudovi su zauzimali i stav da je kontrolni član brisanog društva zakonski sledbenik tog društva i da se prekinuti parnični postupak može nastaviti prema njemu a on je dužan parnicu primiti u stanju u kome se nalazila u momentu prekida postupka. Sudska praksa po ovom pitanju još uvek nije ujednačena.

Vrhovni kasacioni sud u cilju ujednačavanja sudske prakse, polazeći od odredbi Zakona o privrednim društvima i Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015, 106/2016 - autentično tumačenje, 113/2017 - autentično tumačenje, 54/2019 i 9/2020 - autentično tumačenje), a u cilju rešavanja ovih spornih pitanja, sagledavajući pre svega odredbe Zakona o privrednim društvima kojima se regulišu odgovornosti članova-osnivača društva za obaveze društva i obim njihove odgovornosti, zaključuje sledeće:

Prema odredbi člana 548. Zakona o privrednim društvima, imovina brisanog društva postaje imovina članova društva u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu društva, a u slučaju ortačkog društva koje nema kapital raspodeljuje se na jednake delove između ortaka.

Članovi društva svoje odnose u pogledu imovine iz stava 1. ovog člana uređuju ugovorom, pri čemu svaki član društva može tražiti da nadležni sud u vanparničnom postupku izvrši podelu te imovine.

Nakon brisanja društva iz registra privrednih subjekata, članovi brisanog društva odgovaraju za obaveze društva u skladu sa odredbama člana 545. ovog zakona o odgovornosti članova društva u slučaju likvidacije.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, kontrolni član društva s ograničenom odgovornošću i kontrolni akcionar akcionarskog društva odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja društva iz registra.

Potraživanja poverilaca društva prema članovima društva iz stava 4. ovog člana zastarevaju u roku od tri godine od dana brisanja društva iz registra.

Navedenom odredbom Zakona o privrednim društvima pravi se razlika u pogledu odgovornosti članova društva, tako što članovi brisanog društva odgovaraju za obaveze društva u skladu sa odredbama člana 545. ovog zakona, što znači da odgovaraju za obaveze društva ali do visine primljenog iznosa iz likvidacionog ostatka, što bi dalje značilo da se mora utvrditi visina likvidacionog ostatka za svakog člana posebno, koji je primio likvidacioni višak.

Nakon brisanja privrednog društva iz registra APR ne raspolaže podacima o tome koliko je koji član društva primio likvidacioni višak. Zbog toga izvršni sud odnosno javni izvršitelj nije ovlašćen da u slučajevima, kad dužnik nema kontrolnog člana, sam utvrđuje činjenice vezane za odgovornost ostalih članova društva za obaveze brisanog društva. Registar APR ne može biti dokaz o visini odgovornosti za obaveze društva ako je u njemu navedeno samo ko su članovi društva. Izvršni sud odnosno javni izvršitelj ne može nastaviti prekinuti postupak na osnovu podataka iz registra APR u odnosu na člana društva (koji nije kontrolni) već u ovim situacijama se moraju dostaviti isprave iz člana 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz koje se može utvrditi ko je novi dužnik obaveze i u kojoj visini.

Međutim, kao što je prethodno navedeno, zakon kao izuzetak predviđa odgovornost kontrolnog člana društva tako što propisuje da kontrolni član, odnosno kontrolni akcionar, odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja društva iz registra.

Pojam kontrolnog člana/akcionara društva, Zakon o privrednim društvima reguliše u odredbi člana 62. koja određuje ko su povezana lica. Prema ovoj odredbi većinsko učešće u osnovnom kapitalu postoji ako jedno lice samostalno ili sa drugim licima koja sa njim deluju zajedno, poseduje više od 50% prava glasa u društvu. Kontrola podrazumeva pravo ili mogućnost jednog lica, samostalno ili sa drugim licima koja sa njim zajednički deluju, da vrši kontrolni uticaj na poslovanje drugog lica, putem učešća u osnovnom kapitalu, ugovora ili prava na imenovanje većine direktora, odnosno članova nadzornog odbora.

Smatra se da je određeno lice kontrolni član društva uvek kada to lice samostalno ili sa povezanim licima poseduje većinsko učešće u osnovnom kapitalu društva. Zajedničko delovanje postoji kada dva ili više lica na osnovu međusobnog izričitog ili prećutnog sporazuma koriste glasačka prava u određenom licu ili preduzimaju druge radnje u cilju vršenja zajedničkog uticaja na upravljanje ili poslovanje tog lica.

Agencija za privredne registre izdaje izvode iz Registra privrednih subjekata u kojima stoje svi podaci o privrednom subjektu uključujući i imena-nazive osnivača i procenat njihovih udela. Ako je u pitanju akcijski kapital u tom slučaju se procenat kapitala (broj akcija) utvrđuje na osnovu podataka iz Centralnog registra hartija od vrednosti koji je takođe javni registar i svima (javno) dostupan sa podacima koji se nalaze u njegovoj evidenciji.

Znači da se iz navedenih javnih registara može na pouzdan način utvrditi da je društvo brisano iz registra zbog prinudne likvidacije i ko je kontrolni član društva, ako je društvo imalo kontrolnog člana i te isprave su dovoljne da se utvrdi stranka u postupku, koja će nakon prestanka društva preuzeti postupak.

U slučajevima prinudne likvidacije i brisanja društva iz registra, imamo slučaj zakonske sukcesije i prelaz prava i obaveza na sukcesore kako je to određeno odredbama člana 548 Zakona o privrednim društvima.

U predmetima izvršenja, kada u toku postupka izvršenja nad dužnikom dođe do pokretanja postupka prinudne likvidacije, postupak izvršenja se prekida po sili zakona, na osnovu odredbe člana 547a stav 3. Zakona o privrednim društvima. Nakon brisanja društva iz registra, član ili poverilac brisanog društva može podneti predlog za nastavak postupka prema osnivačima društva.

S obzirom na sve prethodno izneto, kod prekida izvršnog postupka usled brisanja izvršnog dužnika zbog okončanja postupka prinudne likvidacije krajnje je necelishodno da se izvršni poverilac upućuje na parnični postupak da bi izdejstvovao izvršnu ispravu u odnosu na kontrolnog člana i na taj način ispunio uslove iz člana 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Odgovornost kontrolnog člana društva za obaveze brisanog društva je predviđena zakonom, tako da i kada bi parnični sud držao ročište, izvršni poverilac kao tužilac bi dostavio izvod iz registra APR na osnovu koga bi se utvrdilo da je on bio osnivač društva i kontrolni član. Znači, vođenje parničnog postupka radi dobijanja izvršne isprave u kojoj će se utvrditi kontrolni član, bilo bi necelishodno, produžavalo bi vreme ostvarivanja prava izvršnog poverioca i stvorilo dodatne a bespotrebne troškove. S druge strane, po brisanju privrednog društva nema solidarne odgovornosti, javlja se samo kontrolni član koji odgovara neograničeno za obaveze društva.

Sve ovo se odnosi i na nastavak parničnog postupka koji je iz istih razloga prekinut. Uz predlog za nastavak postupka se podnose isprave iz Javnih registara APR i Centralni registar HVO kojima se dokazuje svojstvo kontrolnog člana društva, u odnosu na koga će se parnični postupak nastaviti. Kontrolni član društva shodno članu 201 stav 4 Zakona o parničnom postupku, dužan je parnicu primiti u stanju u kojoj se ona nalazi u trenutku kad u nju stupa, bez obzira što je do momenta prekida postupak vođen bez njegovog učešća.

(Pravni zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 16.03.2021. godine)

Izvor: Vebsajt Vrhovnog kasacionog suda, 16.03.2021.