ZAKON O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA: Izmenama Zakona omogućiti da se lice koje ne dobije informaciju obraća prvo Povereniku, a ne odmah sudu

Pripadnici advokatske grupe koja je iscedila novac od nekoliko mesnih zajednica i veterinarskih stanica razvijajući lukavi plan za zloupotrebu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010 - dalje: Zakon), proširili su svoju šemu na celu Srbiju, kažu predstavnici još nekoliko opština koji su dobili prekršajne prijave i kazne zbog neodgovaranja na pitanja "od javnog interesa".

Podsetimo kako ova šema funkcioniše u 4 jednostavna koraka:

1) Predsednici mesnih zajednica ili lokalnih veterinarskih stanica najpre od anonimnih sportskih klubova ili NVO dobiju gomilu zvaničnih zahteva po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja za odgovor na seriju pitanja.

Pitani su da li u mesnoj zajednici postoje registrovani i neregistrovani klubovi za veliki fudbal, da li ti klubovi imaju mlađe selekcije i kog uzrasta, da li postoje tereni za veliki fudbal i da li su njihove dimenzije u skladu sa pravilnikom fudbalske lige, koliko je sredstava izdvojila MZ za razvoj velikog fudbala od 2010. do 2019. godine, koliko je MZ utrošila na razvoj velikog fudbala, da li je finansijskim planom i programom razvoja predviđen bilo koji oblik razvoja velikog fudbala u istom periodu i slično.

2) Predsednici mesnih zajednica, listom neupućeni u pomenuti Zakon, ili ne odgovore na pomenuta pitanja, smatrajući ih šalom, ili ne postignu da odgovore na ogroman broj pitanja kojima su bombardovani.

3) Kada istekne rok za odgovor po Zakonu, ova grupa advokata podnese prekršajnu prijavu protiv mesne zajednice ili veterinarske stanice i naplaćuje minimum 25.500 dinara advokatskih troškova po svakoj tužbi.

4) Na račun advokata se na osnovu podnetih prekršajnih prijava slivaju višemilionski iznosi.

Prema nezvaničnim informacijama, podneto je nekoliko stotina ovakvih zahteva za pristup informacijama od javnog značaja predsednicima mesnih zajednica u opštinama Blace, Prokuplje, Aleksinac, Vrnjačka Banja, Aleksandrovac, Brus, Kuršumlija… Onima koji nisu odgovorili, misleći da je u pitanju neslana šala, stigle su prekršajne prijave koje su podneli advokati u ime Sportskog udruženja "Jastreb" i Košarkaškog kluba "Zone boys" iz Blaca, kao i u ime NVO "SOS za žene i decu žrtve nasilja" iz Niša.

Kada su jedna za drugom počele da pljušte prekršajne prijave, oštećeni su shvatili da je reč o organizovanoj grupi koja šalje bizarna pitanja očekujući da na njih niko neće odgovoriti kako bi prihodovali od sudskog procesa.

Prema proračunima ova grupa advokata bi, ako sudovi presude u njihovu korist, mogla da se nada da će im na račune leći više od 10 miliona dinara!

- Ovde smo svi penzioneri i ukoliko budemo morali da platimo kaznu mnogima će te male penzije biti stopirane više meseci, jer se kazne kreću i do 100.000 dinara - rekao je Milorad Kovačević, predsednik Mesne zajednice u prokupačkom selu Statovac.

Dragan Čamagić, predsednik MZ Blace, samo je jedan u nizu nasamarenih predstavnika lokalne vlasti koji je naseo na prevaru i nije odgovorio na zahtev NVO iz Niša.

- Usred vanrednog stanja i za vreme velikih poplava stigla su mi pitanja od neke organizacije iz Niša da im dostavim podatke o tome koliko imamo žena u savetu mesne zajednice, pa razvedenih, pa dece… Pomislio sam da je neka šala. Ja nemam ni kancelariju, ni kompjuter, a nisam imao ni vremena spasavajući narod iz poplava da se tada bavim takvim stvarima. Da su to bila pitanja da li imamo siromašnih žena i dece, ili da su postavljena da bi se nekome pomoglo ja bih kopao na sve načine da dostavim podatke kad se koje rodilo i kad se koje zadojilo. Ovako, pitati neke gluposti samo da bi maltretirali pošten svet, mislim da je sramota! Žalio sam se apelacionom sudu u Nišu pa ćemo videti šta će do kraja biti - ogorčeno priča Čamagić.

Čamagić kaže da je u kontaktu sa drugim predsednicima mesnih zajednica iz svoje i okolnih opština shvatio da je reč o jednoj te istoj ekipi advokata koji su našli rupu u Zakonu i obilato je koriste.

To je potvrdio i Ivan Burgić, predsednik Opštine Blace, koji smatra da je reč o klasičnoj prevari i iskorišćavanju ljudi koji žive u ruralnim sredinama i nisu vični Zakonu.

- Mi po Zakonu na sva pitanja odgovaramo u najkraćem mogućem roku, a ti prevaranti su našli način da praktično opljačkaju ljude koji su uglavnom poljoprivrednici. Taj zakon treba što pre promeniti kako bi se zaustavila pljačka! Čujemo da je još gora situacija u nekim drugim opštinama. Tamo im stižu zahtevi iz Blaca od klubova koji navodno hoće da učestvuju na nekim projektima. Mi se od njih ograđujemo i osuđujemo takve pokušaje da ojade ljude. Ti klubovi više ne smeju da učestvuju u konkursima zato što na prethodnim nisu namenski trošili sredstva i nisu ih opravdali - kaže Burgić.

Burgić kaže da su, za razliku od drugih opština, još i dobro prošli jer nekoliko predsednika mesnih zajednica nisu bili kod kuće kad je pokušano da im se uruči zahtev, a nekoliko mesnih zajednica ni nema predsednike.

Slična je situacija u opštini Aleksandrovac, gde je, prema rečima Milana Minića, načelnika opštinske uprave, prekršajne prijave dobilo čak 54 predsednika mesnih zajednica!

- Opština Aleksandrovac je stala iza naših kolega i na sve načine pokušavamo da ih spasimo. Ovo je očigledno sve smišljeno urađeno. Namerno su poslali zahteve pred novogodišnje praznike kako bi bilo što manje vremena za odgovor i slali su mnogim opštinama. Ali, očigledno se nisu dobro raspitali i kod nas su pogrešili. Kod nas su mnogim predsednicima mesnih zajednica istekli mandati, a budući da je u opštini od oktobra prošle godine vanredna situacija nismo uspeli da organizujemo izbore, pa se sada nadamo da će sud odbiti te prijave - kaže Minić.

Podsetimo, predsednici mesnih zajednica su odgovorna lica organa javne vlasti i oni su prema Zakonu dužni da odgovore na pitanja građana. Običaj je da se posle 15 dana, koliko je zakonski rok za odgovor, podnosilac zahteva obrati povereniku ukoliko ne dobije odgovor, a onda poverenik nalaže organu javne vlasti da odgovori.

Budući da to nije obavezno, pa samim tim predstavlja i rupu u zakonu, tražilac informacije može odmah da podnese tužbu prekršajnom sudu i da prihoduje uz pomoć advokata koji svoje troškove naplaćuje oko 25.000 dinara. Okrivljeni mora uz sudske i druge troškove od oko 25.000 dinara da plati i kaznu koja se kreće od 30.000 do 80.000 dinara.

Iz Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja kažu da su upoznati sa ovim slučajevima i da se intenzivno radi na izmenama pomenutog Zakona kako bi se izbegle ovakve zloupotrebe, a koje bi podrazumevale da se u postupku ne sme preskočiti institucija Poverenika. Ko ne bude dobio informacije od javnog značaja morao bi ubuduće da se najpre obrati prvo Povereniku, a ne odmah sudu.

Predstavnici nekoliko opština čiji su se predstavnici našli na meti advokata prijavili su slučaj Tužilaštvu za organizovani kriminal jer su, kako kažu, saznali da su podnosioci zahteva za pristup informacijama od javnog značaja i advokati povezani, a u nekim slučajevima da su i u rodbinskim vezama.

Izvor: Vebsajt Blic, Zlatko Čonkaš, 28.03.2021.
Naslov: Redakcija