POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI: Najčešće pritužbe zbog diskriminacije
Poverenici za zaštitu ravnopravnosti tokom protekle godine obratilo se 3.200 građana, bilo zbog pritužbi ili zbog informacija, a najčešći razlozi obraćanja bili su vakcinacija protiv virusa korona i kovid propusnice. U najnovijem, dvanaestom po redu godišnjem izveštaju poverenika, koji je upravo podnet Narodnoj skupštini, ističe se da je najviše pritužbi podneto zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja i pola – kao ličnih svojstava, a zatim slede starosno doba, nacionalna pripadnost ili etničko poreklo i invaliditet, kao i bračni ili porodični status.
Kada je reč o društvenim odnosima, najviše pritužbi podneto je zbog diskriminacije u postupku zapošljavanja ili na poslu, pred organima javne vlasti, zatim u oblasti javne sfere i opšte javnosti, prilikom pružanja javnih usluga ili pri korišćenju objekata i površina, kao i u oblasti zdravstvene zaštite, obrazovanja i stručnog osposobljavanja. Znatno je povećan broj pritužbi koje su podnete u oblasti javne sfere zbog diskriminacionog govora, kako na društvenim mrežama tako i u javnom prostoru.
“Ovu godinu je, kao i prethodnu, obeležila i dalje aktuelna zdravstvena kriza izazvana pandemijom kovida 19, tokom koje se potvrdilo postojanje određenih problema nastalih u prvoj godini krize, na šta ukazuje i broj pritužbi koje su povereniku podnete po osnovu zdravstvenog stanja, ali i drugih osnova diskriminacije. Kada je u pitanju imunizacija, koja je takođe obeležila proteklu godinu, potrebno je naglasiti da je stanovništvu Srbije pod jednakim uslovima bio dostupan dovoljan broj vakcina, i to različitih proizvođača, kao i da su građani mogli sami da se opredele koju vakcinu žele da prime. Međutim, određen broj građana i građanki koji su se protivili uvođenju kovid propusnica obraćao se poverenici i postavljao pitanja u vezi s mogućom diskriminacijom”, istakla je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
Po njenim rečima, ukazivano je da uvođenje kovid propusnica samo po sebi ne predstavlja diskriminaciju, jer se test proporcionalnosti uvođenja legitimne mere mora uvek ceniti u odnosu na aktuelne okolnosti i izbor najmanje restriktivne mere. Naime, pored obavljene vakcinacije, pristup uslugama i objektima omogućen je i osobama koje su preležale kovid 19, koje imaju negativan odgovarajući test, kao i osobama koje imaju potvrdu o postojanju antitela. Međutim, građani su uvek pozivani da podnesu pritužbe kako bi se u svakom slučaju procenilo da li je eventualno došlo do povrede antidiskriminacionih propisa”, dodala je poverenica Janković.
Pored zdravstvene krize, u fokusu javnosti bilo je i nasilje nad ženama i nasilje u porodici. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ocenjuje da prijave nasilja i pažnja javnosti koju su različiti slučajevi izazvali govore o osnaživanju samih žena i organizacija civilnog društva da o tome govore, što doprinosi razotkrivanju konkretnih slučajeva, ali i prevenciji, odnosno aktivnijem delovanju institucija i potpunijem odgovoru države. Pored toga, dodaje ona, javni i medijski prostor, a posebno društvene mreže obilovali su diskriminacionim, mizoginim i seksističkim komentarima, pa i govorom mržnje, raznim uvredama, što je uzrokovano povećanim prisustvom u digitalnom prostoru.
Kada je u pitanju zaštita od diskriminacije, poverenik je postupao u 1.372 predmeta, od čega u 686 pritužbi. Organima javne vlasti i drugim licima upućeno je 312 preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti i 11 inicijativa za izmenu propisa, 53 mišljenja na nacrte zakona i drugih opštih akata, pokrenuta je strateška parnica i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, izdato je 18 upozorenja javnosti i 295 potvrda da se ne vodi postupak, odnosno da nije utvrđena diskriminacija u postupku pred poverenikom.
Muškarci su, kao i ranijih godina, nešto češće podnosili pritužbe u odnosu na žene (muškarci – 311, žene – 284). Organizacije civilnog društva su podnele 61 pritužbu, što predstavlja blagi porast u odnosu na prethodnu godinu, ali skoro dvostruki pad u odnosu na 2019. godinu.
Tokom protekle godine poverenik za zaštitu ravnopravnosti Narodnoj skupštini predstavio je i dva posebna izveštaja – Poseban izveštaj o diskriminaciji starijih i Poseban izveštaj o diskriminaciji dece, koji zajedno s Posebnim izveštajem o diskriminaciji u oblasti rada i zapošljavanja iz 2019. godine, predstavljaju zaokruženi pregled stanja svih starosnih grupa stanovništva po različitim osnovima diskriminacije.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija