ZAKON O PRIVREMENOM UREĐIVANJU NAČINA ISPLATE PENZIJA: Ukoliko penzioneri do 1. oktobra 2021. godine ne pokrenu postupak radi naknade štete gube zakonsku mogućnost da budu obeštećeni zbog zastarevanja na osnovu Zakona o obligacionim odnosima

Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica saopštilo je da se 1. oktobra 2021. navršava tri godine od kada je prestao da važi Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija ("Sl. glasnik RS", br. 116/2014 i 99/2016), na osnovu kojeg su one smanjivane od 1. novembra 2014. do 30. septembra 2018. godine. Istekom navedenog roka penzioneri gube zakonsku mogućnost naknade štete zbog zastarevanja na osnovu Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93, "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i "Sl. glasnik RS", br. 18/2020).

Zbog svega toga udruženje poziva sve oštećene da ne propuste ovaj rok i pokrenu postupak radi naknade štete koju su pretrpeli zbog umanjenih penzija u te četiri godine, kaže Aleksandar Pešić, sekretar udruženja.

Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija usvojen je u oktobru 2014., a prestao je da važi 30. septembra 2018., stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

– Primenom zakona o privremenom umanjenju penzija na početku je bilo oštećeno oko 710.000 penzionera da bi svake naredne godine preminulo oko 34.000 oštećenih, ali je pravo na penziju sticalo novih oko 30.000 kojima su smanjivane prinadležnosti, tako da je tim umanjenjem oštećeno oko 840.000 najstarijih i naslednika onih penzionera koji su preminuli – napominje Jovan Tamburić, predsednik Udruženja.

Prema podacima koje je država dostavila Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, ostvarena ušteda odnosno ukupna šteta je 98,9 milijardi dinara ili oko 840 miliona evra.

– U ovom trenutku pred sudovima u Srbije vodi se više od deset hiljada parničnih i drugih postupaka oštećenih penzionera i njihovih naslednika za naknadu štete nanete smanjivanjem penzija. Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, od strane oštećenih, do sada je dostavljeno i od suda prihvaćeno, nekoliko desetina predstavki od kojih je jedanaest već objedinjeno i nalaze se u postupku rešavanja – naglašava Tamburić.

Sud je stranama u postupku ostavio rok do 9. februara 2021. godine za sklapanje poravnanja. Kako država Srbija, kao tužena, nije ponudila poravnanje to joj je sud dao rok do 4. juna 2021. godine da podnese svoja pisana zapažanja o prihvatljivosti i osnovanosti predstavki, što je i učinjeno podneskom zapažanja zastupnika naše zemlje pred Evropskim sudom za ljudska prava. Procenjujemo da će odluka suda u ovom predmetu biti doneta u roku do dve godine.

– Namera nadležnih je da ignorisanjem obaveze ocene ustavnosti zakona i odugovlačenjem postupaka koji se vode pred redovnim sudovima i Ustavnim sudom Srbije, vremenski odloži obraćanje oštećenih penzionera Evropskom sudu u Strazburu i tako dovede do zastarevanja nastale štete koja po Zakonu o obligacionim odnosima nastupa posle tri godine od ukidanja Zakona o privremenom uređivanju način isplate penzija, odnosno 1. oktobra 2021. U takvoj situaciji i kada ovaj sud donese pozitivnu presudu, penzioneri koji do 1. oktobra ove godine ne pokrenu postupke za naknadu štete, zbog zastarevanja bi to pravo izgubili – objašnjava on.

Pokretanje upravnog procesa pred Fondom PIO i postupka pred Upravnim sudom ne iziskuje sudske takse. U slučaju pozitivne presude ovog suda naknada štete moći će da se ostvari pred parničnim sudom na kojem će upravni proces biti dokaz njegovog pravovremenog pokretanja. Isto tako će svi sudski postupci pred parničnim sudovima koji su završeni odbijajućim presudama moći da se obnove – kaže Tamburić.

Ovo inače nije jedino penzionersko udruženje koje traži odgovor od države mogu li ili ne mogu računati na obeštećenje za ove četiri godine jer je penzija neotuđivo pravo svakog pojedinca.

I savezi penzionera su se u više navrata obraćali vladi predlažući da ta isplata može biti i u obveznicama i da stiže u narednih nekoliko godina, tim pre što se privreda posle korone oporavlja i očekuje se da rast BDP-a do kraja godine bude 6,5 odsto.

Penzioneri su svesni da je takva uredba doneta kao rezultat vanrednih okolnosti u vreme ekonomske krize na šta je država imala pravo, ali su isto tako očekivali da će im ono što su zaradili biti vraćeno kada kriza prođe.

Ovoj višemilionskoj populaciji bi odgovaralo i da umesto jednokratne pomoći taj novac dobijaju kao deo penzije koji će uticati i na povećanje osnovice za svako naredno usklađivanje prinadležnosti pa će i iznosi penzija biti veći, a ne ispod 50 odsto od prosečne zarade.

Ali odgovor ni pozitivan ni negativan ni od koga do sada nisu dobili.

Izvor: Vebsajt Politika, Jasna Petrović-Stojanović, 28.08.2021.
Naslov: Redakcija