ZAKON O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA: Zakonom je propisano intoniranje himne Republike Srbije na početku nastave u novoj školskoj godini. Ustanova koja prekrši ovu odredbu kazniće se novčano u iznosu od 100.000 do 1.000.000 dinara, a direktor škole od 25.000 do 100.000 dinara

Školska godina počinje na vreme, u četvrtak prvog septembra, sasvim regularno i uobičajeno – tradicionalnom nastavom i tradicionalnim štrajkom. Generaciju najmlađih školaraca koji će uskoro prvi put zauzeti klupe osmoletki čini oko 65.000 prvaka. Iz ugla prosvetnog vrha nema razloga da radna godina ne počne uobičajeno: dolaskom svih 760.000 đaka i skoro 90.000 prosvetnih radnika u ukupno oko 1.700 osnovnih i srednjih škola, na časove od 45 minuta, bez zaštitnih maski, propisne distance i ograničenja broja učenika u učionicama.

– Povratak đaka u klupe neće uticati na povećanje broja zaraženih virusom korona – zaključak je najodgovornijih za obrazovanje i javno zdravlje. Epidemija nije okončana, ali stanje nije vanredno.

– Ukoliko se kod učenika pojave simptomi bolesti kovid 19, škole obaveštavaju roditelje, a do njihovog dolaska, učenik se smešta u posebnu prostoriju, pod nadzorom nekog od zaposlenih. Pritom i učenik i zaposleni treba da nose masku. Ako se simptomi jave kod zaposlenog, dužan je da odmah stavi masku, napusti školu i ode na pregled kod lekara – objašnjavaju u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Nove preporučene mere prevencije širenja virusa korona u školskoj sredini uglavnom se odnose na pojačanu ličnu i higijenu prostora i ne zadiru u organizaciju nastave.

− Apsolutno smo se pripremili da školsku godinu počnemo po starom, pre korone. Ja sam čak i sobu za izolaciju ukinuo, ali ću sad morati da je vratim. Sve kreće najnormalnije. Možemo i na ekskurzije. Pred putovanje moramo dobiti izjave roditelja da deca nemaju i da sedam dana ranije nisu imala simptome infekcije, da u tom periodu nisu lečena od kovida i da među članovima uže porodice nije bilo zaražavanja. Trećaci srednjih škola mogu da idu u Republiku Srpsku, maturanti u inostranstvo − objašnjava Dejan Nedić, predsednik Društva direktora Srbije.

On kaže da škole nisu dobile neku novu preporuku da se u programe rekreativnih nastava, studijskih putovanja i učeničkih ekskurzija obavezno uvrste obilasci mesta stradanja žrtava ratnih i zločina protiv čovečnosti u skladu s inicijativom Muzeja žrtava genocida koju je podržalo Ministarstvo prosvete.

Isto kaže i Miloš Bjelanović, direktor Zemunske gimnazije. I on potvrđuje da se škole spremaju da predstojeću radnu godinu započnu po redovnom planu i programu bez oslanjanja na Pravilnik o posebnom programu obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 85/2021) koji se primenjuje u vanrednim okolnostima. Ovaj propis je bio na snazi otkako je proglašena epidemija i to je bio osnov odobravanja nastavnicima da u otežanim uslovima atipične nastave ne realizuju do 20 odsto propisanog plana i programa, da ne održe do pet odsto isplaniranih nastavnih dana godišnje, da ocene zaključuju i na osnovu manjeg broja ocena u dnevniku od onog koji je propisan Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 88/2017, 27/2018 - dr. zakon, 10/2019, 27/2018 - dr. zakon i 6/2020), da ne održe jedan od predviđena četiri pismena zadatka, da ne vode đake na izlete i ekskurzije... Svi se nadaju da ubuduće neće biti neprilika zbog kojih bi ovakvi izuzeci, i dalje zapisani u pravilnicima, ponovo morali da se primenjuju u praksi.

− Godišnji plan rada pripremamo kao da će ovaj koji se primenjuje u vanrednim okolnostima, mi ga zovemo “ratni”, biti van snage, mada takvo zvanično uputstvo nismo dobili od ministarstva. Nastavne planove ne možemo da menjamo, zna se koliko časova nedeljno ima iz kog predmeta u kom razredu, a autonomija je nastavnika kojim će tempom šta da realizuju uz pomoć kojih sadržaja da bi postigli propisane ishode. U optimalnim uslovima tempo prilagođavaju deci tako što konstantno proveravaju da li đaci postižu što je programom predviđeno. Ni iz jednog predmeta ne može da se nastavi učenje ako su ostale praznine u znanju iz prethodnog perioda, zato su inicijalni testovi na početku predstojeće školske godine čini se važniji nego ikada − pojašnjava Snežana Knežević, direktorka OŠ “Vladislav Ribnikar”.

U školskoj godini za nama đaci su imali pet raspusta, u predstojećoj će imati svega tri. Iz prvog polugodišta izbrisan je jesenji, a iz drugog Sretenjski raspust. Ostali su zimski u januaru, prolećni u aprilu i letnji na koji prvi, kao i uvek, odlaze maturanti.

Najvažnija novina za male maturante je predstojeća izmena koncepta završnog ispita za kraj osnovnog obrazovanja. Predviđeno je da učenici koji završe osmi razred u školskoj 2022/23. godini, kao i naredne generacije osmaka, i dalje polažu trodnevnu malu maturu rešavanjem tri testa, ali da treći test više ne bude kombinovani sa zadacima iz pet predmeta. Po planu prvi test ostaje iz srpskog (maternjeg) jezika i književnosti, drugi će biti iz matematike, za treći test učenici će birati jedan od ponuđenih pet predmeta među kojima su biologija, istorija, geografija, fizika i hemija i do kraja septembra treba da se izjasne koji su predmet odabrali, a završni ispit će polagati 21, 22. i 23. juna.

Iz Ministarstva prosvete uveravaju da se uvođenje velike mature nastavlja po planu. Posle održana dva pilotiranja, najavljuju da će prva proba državne mature u punom obimu biti organizovana od 31. maja do 2. juna 2023. Probne testove tada će rešavati učenici trećeg razreda gimnazija i četvorogodišnjih smerova umetničkih i srednjih stručnih škola, dakle, generacija koja će 2024. godine prvo polagati još jednu imitaciju, a zatim u junu i prvu pravu državnu maturu koja bi trebalo da se boduje za upis na fakultete. Tvrde tako nadležni, ali to, ipak, nije potpun odgovor na pitanje kada će srednjoškolci koji sad kreću u treći razred biti upućeni u sve detalje velike mature. Poslednji dan ovog meseca poslednji je zakonom utvrđeni rok da sve visokoškolske ustanove dostave svoje predloge o tome kako će uvažavati rezultate državne mature za upis brucoša od 2024. godine.

- Štrajk skraćuje časove na 30 minuta -

Iz perspektive nastavnika bezbroj je razloga za protest, a tri su osnovna: male plate u prosveti koje za republičkim prosekom kaskaju i 10.000 dinara, donošenje zakonskih rešenja bez socijalnog dijaloga i uporno odbijanje višegodišnjeg zahteva praktičara iz učionica da se odeljenja formiraju tako da u njima maksimalno bude 24 učenika, umesto i više od 30. Isti problemi tište članove sva četiri reprezentativna sindikata u prosveti, ali je samo Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije odlučila da štrajkuje. Prvog septembarskog dana njeno članstvo u više od 500 škola držaće nastavu 30 minuta, a u više od 15 gradova će, kako su najavili, organizovati protesna okupljanja, šetnje, konferencije...

- Tehnološki višak 2.637 zaposlenih -

Prema poslednjim podacima u zvaničnim listama koje su objavljene ove nedelje ukupno je 2.637 tehnoloških viškova među zaposlenima u osnovnim i srednjim školama, a od toga je 109 ljudi potpuni višak sa 100 odsto norme. U preduniverzitetskom školstvu trenutno je 12.100 prosvetnih radnika s nepunim radnim vremenom i 42.112 slobodnih radnih mesta.

- Do milion dinara kazna ako se ne intonira “Bože pravde” -

Intoniranje himne Republike Srbije na početku nastave u novoj školskoj godini prošle godine je bilo preporuka, a sada je to obaveza u svim školama po Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj ustanova ako ne izvede himnu “Bože pravde”. Za isti prekršaj kazniće se i direktor škole kome je zakonom zaprećena kazna u iznosu od 25.000 do 100.000 dinara.

Izvor: Vebsajt Politika, Milenija Simić-Miladinović, 28.08.2022.
Naslov: Redakcija