KRIVIČNI ZAKONIK: Duže kazne, za pojedina dela, su bezbednije za društvo

Inicijativa predsednika Republike Srbije za pooštravanjem zatvorskih kazni silovateljima svakako će biti razmatrana u daljem radu na tekstu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (KZ). Stručnjaci za krivično pravo navode da postoji određeni broj zločinaca koje stroža kazna neće “popraviti”, ali istovremeno naglašavaju da je duža izolacija bezbednija za društvo.

- Zakonodavac može pooštriti kaznenu politiku u odnosu na neka krivična dela ako oceni da je trenutna krivično-pravna represija nedovoljna. Međutim, svaka inicijativa, pa i predsednika republike, mora da bude predmet detaljne analize radne grupe eksperata koja već radi na izmenama KZ i koja je dužna da koriguje predložena rešenja ukoliko uoči nelogičnosti ili moguće negativne implikacije ovako formulisanih predloga. Oni su dužni da sagledaju Krivični zakonik kao celinu i da vode računa o odnosima zaprećenih kazni između pojedinih krivičnih dela, kao i o srazmernosti zaštite različitih dobara koje štiti krivično zakonodavstvo, kako ne bi bila poremećena ravnoteža u zaštiti jednako važnih društvenih vrednosti - kaže advokat Jugoslav Tintor.

Naglašava da povećanje zaprećenih kazni svakako neće automatski odvratiti potencijalne učinioce, jer do izvršenja dela protiv polne slobode najčešće dolazi kao rezultat patologije, konkretnih odnosa i situacije.

- Silovatelj ne kalkuliše da li će izvršiti krivično delo ili ne u zavisnosti od zaprećene sankcije, on veruje da neće biti uhvaćen. Zato je od jednakog značaja rasvetljavanje ovih dela u smislu identifikacije i pronalaska učinioca i rešavanja problema izrazito velikog broja kriminaliteta, što se može postići samo ukoliko se žrtve ohrabre da krivična dela prijave, u kom slučaju izvršilac unapred mora računati da će biti predmet istrage - napominje Tintor.

Kada je reč o pooštravanju kazni za nasilje u porodici, smatra da treba biti vrlo oprezan, jer se u krivičnom progonu ovih dela u proteklim godinama policija i tužilaštvo suočavaju sa mnoštvom lažnih krivičnih prijava.

- Lažne prijave za nasilje u porodici podnose se radi ostvarenja određenih ciljeva u brakorazvodnoj parnici, pre svega u vezi sa poveravanjem deteta, a vrlo često i u postupcima deobe bračne tekovine. To znači da jedan broj slučajeva neminovno predstavlja kolateral, pa bi u odsustvu kapaciteta tužilaštva da prepozna stvarne od lažnih slučajeva, povećavanje kaznene represije za ovo krivično delo multiplikovalo štetne posledice u odnosu na ove slučajeve - ukazuje advokat Tintor.

Smatra da ne treba sužavati primenu instituta ublažavanja kazne, jer se na taj način sudijama sužava polje delovanja da individualizuju sankcije. To u praksi neretko dovodi do neverovatnih epiloga koji nisu srazmerni društvenoj opasnosti dela i učinioca.

Tintor se osvrnuo i na predlog o kome je diskutovano nedavno na savetovanju krivičara na Zlatiboru - da se ukine zabrana uslovnog otpusta za osuđene na kaznu doživotnog zatvora zbog najtežih krivičnih dela.

- Podržavam predlog da se ukine zabrana uslovnog otpusta, jer sam i prilikom prethodnih izmena imao stav da je pogrešno normirati ovu zabranu pod aktuelnim pritiskom javnosti, koja ne bi trebalo da kreira kaznenu politiku “ad hok”, već izmene KZ-a treba da budu rezultat prethodnog konsenzusa stručne javnosti koju zakonodavac treba da uvaži prilikom definisanja normativnih rešenja - naglašava Tintor.

Sudija Ustavnog suda Srbije dr Jovan Ćirić takođe podržava ideju o ukidanju apsolutne zabrane uslovnog otpusta, jer se svakom osuđeniku mora ostaviti “pravo da se nada” da će jednog dana biti uslovno otpušten iz zatvora. Kada je reč o pooštravanju kazni, smatra da je u nekim slučajevima najbezbednije da patološki zločinac bude što duže izolovan iz društva.

- Stroge kazne obično nisu mnogo delotvorne, pogotovu za ovu vrstu delinkvenata koji imaju neki “kvrc” u glavi, koji su psihopate. Sa druge strane, društvo ne zna šta da radi sa takvim osobama, na koji način da oni ne budu opasni za društvo. Teško ih je prevaspitati, jer je to poseban soj ljudi, naročito kada je reč o serijskim silovateljima i ubicama. Zato ih je bolje zatvoriti negde na duže vreme nego ih prevaspitavati, jer najčešće od tog posla nema ništa. Povratnici su poseban tip ličnosti koji se ne mogu prevaspitati. Može biti opravdano da se oni na duže vreme zatvore, ili da se angažuje ekipa psihijatara i psihologa koja bi ih izolovala ili “azilirala” na neki način, da ne budu slobodni - predlaže sudija dr Jovan Ćirić.

U radu na izmenama Krivičnog zakonika razmatra se i rešenje da nužna odbrana bude moguća ne samo dok traje “istovremeni protivpravni napad”, već i kada taj napad “neposredno predstoji”. To znači da je moguće braniti se od napadača, na primer provalnika, iako on još nije započeo napad, na život, telo ili imovinu, ali je izvesno da će to svakog trenutka učiniti.

Sudija Ćirić smatra da pravo na nužnu odbranu treba upravo tako i tumačiti, pa da je opravdano precizirati ovu odredbu. Advokat Tintor navodi da sudovi uglavnom već tumače nužnu odbranu na taj način, ali ukazuje na opasnost nejednakog tretmana “graničnih slučajeva”.

- U pogledu predloga da se nužna odbrana redefiniše proširenjem i na situacije kada napad predstoji, moram da primetim da u sudskoj praksi ovakvo rešenje figurira već godinama iako nije normirano, pa jedni sada postavljaju pitanje opravdanosti izmene zbog toga što se norma već tako primenjuje, a drugi insistiraju na izmeni kako bi obezbedili jednaku primenu u svim slučajevima. Kako god da odluče ono što svakako donosi novo rešenje jeste šira primena nužne odbrane, jer je stvar sudske ocene i mnogo je teže dokazati napad koji predstoji od napada koji je već započeo. Zbog toga smatram da će biti veliki broj graničnih situacija u odnosu na koje će sudovi zauzimati različite stavove, što će neminovno dovesti do neujednačene sudske prakse, obzirom na to da se norma proširuje na način kod kojeg je ovo obeležje krivičnog dela teže dokazivo - naglašava Jugoslav Tintor.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 24.10.2022.
Naslov: Redakcija