ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU: Vraćanje kolektivne tužbe u pravni sistem Srbije obaveza prema EU
Kolektivnu sudsku zaštitu građana ne samo što je neophodno vratiti u pravni sistem Srbije iz kojeg je ona 2013. godine odstranjena, već je to i obaveza prema Evropskoj uniji, s obzirom na to da je EU donela direktivu prema kojoj svaka zemlja članica, ali i zemlja kandidat, mora omogućiti građanima tu vrstu zaštite, rečeno je u Beogradu, na konferenciji posvećenoj problemu masovnih parnica.
“Najveća potreba za takozvanom kolektivnom tužbom postoji u oblastima zaštite potrošača, zaštite prava na zdravu životnu sredinu, i kod slučajeva masovne diskriminacije građana, a najbolje bi bilo da se ona vrati u Zakon o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 - odluka US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020), čije su izmene u toku, a iz kojeg je izbačena odlukom Ustavnog suda”, istakli su predstavnici potrošačkih organizacija, sudijskih udruženja i organizacije Centar za evropske politike kao organizatora skupa.
Predstavljen je i izveštaj o potrebi rešavanja problema masovnih parnica i mogućnostima uvođenja, tj. vraćanje kolektivne potrošačke tužbe u pravni sistem Srbije, za koju je naglašeno da je svakako jeftiniji i brži način za rešavanje ogromnog broja predmeta sa istim osnovom i istim tuženim subjektom od zatrpavanja sudova stotinama hiljada tužbi, što je bio do sada slučaj.
Programski menadžer u Centru za evropske politike Dušan Protić istakao je ogroman broj tužbi protiv banaka kao primer koji ilustruje ovaj problem, a koji se odražava na funkcionisanje celokupnog sudstva.
Prema njegovim rečima, problem masovnih parnica, koje u sadašnjim okolnostima povlače krupne troškove građana kao tužilaca, u vidu troškova advokata i obaveze plaćanja sudskih taksi, ali i krupne troškove angažovanja sudstva, a zbog svoje količine opterećuju sudstvo i čine ga neefikasnim, mogao bi se rešiti “modeliranjem odnosno ubacivanjem kolektivne tužbe u Zakon o parničnom postupku”.
Protić je takođe ukazao da nakon donošenja evropske direktive o uvođenju obaveze kolektivne zaštite, 2020. godine, Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u EU mora tu direktivu da implementira u svom zakonodavstvu.
“To je sastavni deo naše obaveze harmonizacije sa propisima i praksom EU, a najbolje je da se ta harmonizacija obavi sada, dok traju izmene Zakona o parničnom postupku”, izjavio je Protić.
Pored njega na skupu su govorili predstavnici Nacionalne organizacije potrošača Srbije, Udruženja bankarskih korisnika i potrošača Efektiva i udruženja Forum sudija Srbije. Oni su naveli da problem sa masovnim parnicama ne postoji od juče, tj. da on kreće od devedesetih godina sa problemom oštećenih u piramidalnim šemama Dafiment banke i sa tužbama učesnika ratnih sukoba na tlu bivše Jugoslavije, a da su se posle pojavile masovne tužbe protiv vrtića, Nacionalne službe za zapošljavanje i banaka.
Prema njihovim rečima, kolektivne tužbe, koje bi pokretale organizacije, a ne pojedinačni građani, donele bi veliku korist i građanima i privredi i sudovima, a to bi bio i jeftin i brz način da se utvrdi da li su građani u pravu ili nisu, s obzirom na sadašnje stanje neujednačene sudske prakse i kršenja prava na suđenje u razumnom roku.
Predstavnici potrošačkih organizacija su ukazali da je sadašnji sistem kolektivne zaštite potrošača kroz poseban upravni postupak pred Ministarstvom trgovine spor, nedelotvoran i neefikasan i da potrošačima ne omogućava pravo na naknadu štete.
Kako su ukazali, potrošači najviše kolektivnih problema imaju sa bankama, trgovcima obućom i pružaocima usluga od opšteg ekonomskog interesa, a to su komunalije, električna energija i telekomunikacione usluge, čiji je pružalac usluge uglavnom u dominantnom položaju na tržištu i potrošačima nameće nepravične ugovorne odredbe odnosno primenjuje nepoštenu poslovnu praksu ili na druge načine krši zakone i druge propise na štetu potrošača.
Centar za evropske politike je u Nacionalnom konventu za pridruživanje Evropskoj uniji nadležan za poglavlje 28 pristupnih pregovora koje se odnosi na zaštitu potrošača.
Zaštita potrošača garantovana je Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 i 115/2021), koji takođe potrošačima garantuje zaštitu od nepoštene poslovne prakse, odnosno od “svih nečasnih radnji na tržištu”.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija