U PRIPREMI ZAKON O SELU I IZMENE ZAKONA O TERITORIJALNOJ ORGANIZACIJI RS

U Srbiji zvanično ne postoji nijedno selo! Naš Ustav ne poznaje pojam sela. Umesto toga, zakoni naše zemlje podrazumevaju - naseljena mesta. Ministar novoosnovanog Ministarstva za brigu o selu Milan Krkobabić kaže da će među prvim aktivnostima biti upravo izrada Zakona o selu.

Prema njegovim rečima, selo je rodno mesto Srbije, u njih oko 4.700 živi više od 40 odsto stanovništva, a ona se ne pominju u najvažnijem dokumentu. O selima Srbije brine opština ili grad pod čijom su apsolutnom upravom, a jedini dodir sela sa zakonom je preko mesnih zajednica koje nemaju svoje nezavisne budžete. Zbog svega toga ministar Krkobabić je najavio inicijativu za donošenje zakona o selu.

Kako kaže, iniciraće izmene i dopune Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 18/2016, 47/2018 i 9/2020 - dr. zakon):

- Cilj nam je da vratimo selo u zakonske okvire, da precizno definišemo koje će biti nadležnosti novoformiranih seoskih opština. Domaćine moramo da dovedemo u poziciju da mogu da odlučuju, da budu bitni, da se dogovaraju, da planiraju i odlučuju. Ova inicijativa je ujedno i poziv na dijalog o realnim i svrsishodnim rešenjima za pozicioniranje sela u teritorijalnoj organizaciji. Samo u otvorenoj i argumentovanoj debati možemo da dođemo do valjanih rešenja.

Prema njegovim rečima, sledeći korak je predlaganje seta regionalnih zakona, a među njima i zakona o selu. To je imperativ vremena u kome živimo i preduslov za ozbiljno evropsko regionalno povezivanje. Ujedno to je način za prevazilaženje oštrih razlika između urbanih i ruralnih delova Srbije, naglasio je Krkobabić.

Kako objašnjava, dok Srbija ima svega 145 opština, naše komšije Hrvati i Slovenci su drugačije teritorijalno organizovali svoje države. Hrvatska tako ima 429 opština, Slovenija više od 210 opština, a uz to su mnogo manje teritorijalno i po broju stanovnika od Srbije.

Prema mišljenju analitičara, dobro je ugledati se na prve susede i napraviti drugačiju teritorijalnu organizaciju. Slažu se, međutim, da bi naselja dobila status opštine pre svega bi morala da se popravi infrastruktura, vodovodna i kanalizaciona mreža, razvije kulturni i društveni život.

Da će upravo ovo biti prve aktivnosti potvrdio je ministar Krkobabić:

- U narednom periodu planirana su značajna ulaganja u sela i poboljšanje kvaliteta života - kaže on. - Budući projekti Ministarstva za brigu o selu imaće uporište u budžetu Republike Srbije, za šta je opredeljeno više od 1,2 milijarde dinara, a mi ćemo se u svom delovanju oslanjati i na Investicioni plan Srbija "2020-2025" koji je utemeljio predsednik Aleksandar Vučić. Njime je predviđeno više od pet milijardi evra za putnu infrastrukturu, čime bi se rekonstruisalo 5.000 kilometara regionalnih i lokalnih puteva.

Kako ministar kaže, za kompletnu kanalizacionu mrežu i vodovod, bez Beograda, biće izdvojeno tri milijarde evra. Dodatnih 300 miliona evra, mimo budžeta, biće uloženo u poljoprivredu - za navodnjavanje 86 miliona evra, komasaciju 70 miliona, za nabavku traktora 50 miliona evra. Konkretni programi mogli bi da počnu nakon saglasnosti Vlade, već u prvom kvartalu 2021.

A cilj je da se konačno promeni trenutna poražavajuća statistika. Svako četvrto selo je pred nestajanjem. Prema rečima Branislava Gulana, analitičara i člana Nacionalnog tima za preporod sela, od 4.709 sela, u 1.034 ima manje od 100 stanovnika, a u 86 odsto sela opada broj stanovnika, 50.000 kuća je prazno, u 150.000 trenutno niko ne živi! Upoređujući 2.441 naselje od 1834. do danas, više od trećine, ili njih 345, ima manje stanovnika nego pre 186 godina. Tada je Srbija naseljavana, a stanovništvo bilo prosečne starosti od 20 godina. Sada je u većini sela prosek godina više od 60...

- Nameravamo da damo punu podršku mladima - kaže Krkobabić. - Otkupićemo napuštene kuće i ustupićemo im da u njima žive i zasnivaju svoje porodice. U zavisnosti od rejona, raspoloživog zemljišta i interesovanja, ustupićemo mladim poljoprivrednicima do 50 hektara državne zemlje na besplatno korišćenje. Osnovni uslov za dodelu zemlje biće da se to zemljište privede nameni, odnosno kulturi prema standardima savremene poljoprivrede.

- Bez dobre zadruge nema ni perspektivnog sela. Dosadašnji rezultati koje smo postigli u programu "500 zadruga u 500 sela" obavezuju nas da nastavimo - kaže Krkobabić. - Za tri godine u Srbiji je osnovano 777 zadruga, a 152 zadruge dobile su podsticajna sredstva. Ministarstvo za brigu o selu nastaviće sa programom obnove zadrugarstva za koji su srpski domaćini pokazali najveće interesovanje. Pomoći ćemo formiranje i rad turističkih, socijalnih i zanatskih zadruga.

Izvor: Vebsajt Novosti, B. Caranović, 28.12.2020.
Naslov: Redakcija