Knjiga prva

OPŠTI DEO

Deo prvi

UVODNE ODREDBE

Predmet regulisanja

Član 1

Ovaj zakonik obuhvata opšti deo građanskog prava, ugovorne i druge obligacione odnose, svojinu i druga stvarna prava, porodične odnose, nasleđivanje.

Cilj zakonika

Član 2

Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima.

I po tome: Zakonik svim svojim odredbama teži ostvarenju vrline pravde.

Jednakost ljudskih prava

Član 3

Zakonik proklamuje i na odgovarajući način predviđa istu zakonsku zaštitu celovitosti ljudskih prava u svim oblastima koje čine predmet njegovog regulisanja.

Sud ili drugi nadležni organ dužan je da ovu zakonsku odredbu primenjuje na sve subjekte bez ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla, imovine, rođenja ili drugih srodnih ili sličnih okolnosti.

Savesnost i poštenje

Član 4

Savesnost i poštenje je vrhovno načelo Zakonika.

Primena načela savesnosti i poštenja ne može se isključiti ili ograničiti.

Pretpostavka savesnosti

Član 5

Savesnost i poštenje se pretpostavlja, a ko tvrdi suprotno dužan je da to dokaže.

Smatraće se da je savestan onaj koji nije znao ili u konkretnoj situaciji nije mogao da zna za činjenice ili okolnosti od bitnog značaja za ostvarivanje ili zaštitu određenog građanskog prava.

Autonomija volje

Član 6

Subjekti građanskih prava su slobodni da svoje odnose urede po svojoj volji u granicama prinudnih propisa, javnog poretka, dobrih običaja i morala.

Ravnopravnost

Član 7

U građanskopravnim odnosima subjekti su pravno jednaki.

Zabrana stvaranja i iskorišćavanja dominantnog položaja

Član 8

U zasnivanju građansko-pravnih odnosa ne mogu se ustanovljavati prava i obaveze kojima se za bilo koga stvara ili iskorišćava dominantni položaj na tržištu.

Ravnopravnost na tržištu i zaštita konkurencije obezbeđuje se i posebnim propisima.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Dužna pažnja

Član 9

Subjekti u građanskopravnim odnosima dužni su da u izvršavanju obaveza i ostvarivanju prava postupaju onako kako se osnovano moglo očekivati od razumnog i pažljivog čoveka u datim okolnostima.

Dužnost obaveštavanja

Član 10

Subjekti građanskopravnih odnosa dužni su da se međusobno obaveštavaju o činjenicama i okolnostima od značaja za ostvarivanje njihovih građanskih prava.

Zaštita životne sredine

Član 11

Opšta je dužnost da se štiti, unapređuje i oplemenjuje zdrava životna sredina, u skladu sa ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorima, zakonima, načelima ekološke etike i sa poštovanjem međugeneracijske solidarnosti.

Tumačenje Zakonika

Član 12

Radi utvrđivanja pravog značenja odredaba Zakonika pri njihovom tumačenju uzimaju se u obzir njihova svrha i smisao, ali i pravila jezičkog, sistematskog, logičkog i istorijskog tumačenja.

Zakonski izuzeci se usko tumače.

Rešavanje sporova na miran način

Član 13

Subjekti građanskopravnih odnosa nastojaće da sporove rešavaju usaglašavanjem, posredovanjem ili na drugi miran način.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Zakonska analogija

Član 14

Ako određeni odnos nije regulisan Zakonikom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, primeniće se zakonska odredba koja reguliše sličan pravni odnos.

Neposredna primena načela pravičnosti

Član 15

Ako nema uslova za primenu zakonske analogije primeniće se, u skladu sa osnovnim načelima Zakonika, rešenje koje je u datim okolnostima pravično.

Prednost kasnijeg zakona

Član 16

Kasnije donete zakonske odredbe imaju prednost u odnosu na prethodni zakon, osim ako u prelaznim i završnim odredbama nije drugačije propisano.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Posebni zakoni

Član 17

Ako je neko dispozitivno pravilo iz ovog zakonika drugačije uređeno u posebnom zakonu, ono ima prednost u odnosu na rešenje iz ovog zakonika.

Poseban zakon ne može biti u suprotnosti sa načelima Zakonika i njegovim prinudnim odredbama.

Izigravanje zakona

Član 18

Svako pravo priznato je Zakonikom radi postizanja određene svrhe.

Protivno je osnovnom pravilu ponašanja pozivati se na slovo Zakonika da bi se osujetilo postizanje njegove svrhe.

Zabrana prouzrokovanja štete

Član 19

Svako je dužan da se uzdrži od postupka kojim se može drugom prouzrokovati šteta.

Zloupotreba prava

Član 20

Zabranjeno je vršenje prava u nameri da se drugome škodi, kao i svako drugo njegovo vršenje koje je protivno svrsi radi koje je ustanovljeno ili priznato.

Univerzalna primena

Član 21

Uvodne odredbe ovog zakonika primenjuju se u svim njegovim posebnim delovima.

Deo drugi

POSEBNE ODREDBE

GLAVA I

SUBJEKTI

Fizička i pravna lica

Član 22

Subjekti građanskih prava i obaveza su fizička i pravna lica.

Odeljak 1.

FIZIČKA LICA

Odsek 1.

PRAVNA SPOSOBNOST

Sticanje

Član 23

Fizičko lice stiče pravnu sposobnost rođenjem.

Prenatalna pravna sposobnost

Član 24

Začeto dete još pre rođenja ima posebnu pravnu sposobnost čija se sadržina i obim utvrđuju posebnim zakonom.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Začeto dete, pod pretpostavkom da će se živo roditi, smatra se kao rođeno, u pogledu prava koja bi imalo, da je rođeno.

Sadržina

Član 25

Fizičko lice je subjekt građanskih prava i obaveza koja su mu svojstvena kao biću prirode i koja su predviđena pravnim poretkom Republike Srbije.

Prestanak pravne sposobnosti

Član 26

Pravna sposobnost prestaje smrću koja se utvrđuje po pravilima medicinske struke i nauke.

Pravna sposobnost prestaje i odlukom o proglašenju nestalog lica za umrlo.

Smatra se da odluka o proglašenju nestalog lica za umrlo proizvodi ista pravna dejstva kao u slučaju smrti.

Kloniranje i zabrana izbora pola

Član 27

Zabranjeno je reprodukciono kloniranje ljudskih bića i primena biomedicinskih tehnika radi izbora pola deteta.

Intervencije na ljudskom genomu

Član 28

Intervencija u pokušaju modifikovanja ljudskog genoma može se preduzeti isključivo u preventivne, dijagnostičke ili terapeutske svrhe i samo ako nema za cilj bilo kakve promene u genomu nekog potomka.

Odsek 2.

POSLOVNA SPOSOBNOST

Potpuna poslovna sposobnost

Član 29

Fizičko lice postaje potpuno poslovno sposobno sa navršenih osamnaest godina života.

Od tog trenutka fizičko lice može sopstvenim izjavama volje da stiče, menja, prenosi, gasi i štiti građanska prava.

Maloletnik sa navršenih šesnaest godina, koji uz dozvolu nadležnog organa zaključi brak, stiče potpunu poslovnu sposobnost u trenutku njegovog zaključenja.

Nadležni organ može dozvoliti sticanje potpune poslovne sposobnosti maloletniku sa navršenih šesnaest godina, ako je postao roditelj i ako je dostigao telesnu i duševnu zrelost, potrebnu za samostalno staranje o sopstvenoj ličnosti, pravima i interesima.

Poslovna sposobnost deteta

Član 30

Dete koje nije navršilo četrnaestu godinu života (mlađi maloletnik) može da preduzima uobičajene pravne poslove manje vrednosti (na primer: kupovina školskog pribora i sl.).

Delimična poslovna sposobnost

Član 31

Delimična poslovna sposobnost se stiče sa navršenih četrnaest godina života (stariji maloletnik).

Stariji maloletnik može preduzimati, pored pravnih poslova iz prethodnog člana i sve ostale pravne poslove, ali uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja ili kada je potrebno i organa starateljstva.

Alternativa:Prethodni stav menja se i glasi:

Stariji maloletnik može samostalno da obavlja pravne poslove određene zakonom, one koje odgovaraju njegovim sposobnostima ili koje su po svojoj prirodi u skladu sa njegovim intelektualnim sposobnostima i emocionalnom zrelošću.

Raspolaganje zaradom

Član 32

Stariji maloletnik koji je navršio petnaestu godinu života može samostalno da preduzima pravne poslove kojima upravlja i raspolaže svojom zaradom ili imovinom, koju je stekao sopstvenim radom.

Lišenje poslovne sposobnosti

Član 33

Lice može biti delimično ili potpuno lišeno poslovne sposobnosti pod uslovima i postupku utvrđenim zakonom.

Licu lišenom poslovne sposobnosti postavlja se staralac.

O lišenju poslovne sposobnosti odlučuje sud.

Pre donošenja odluke o lišenju poslovne sposobnosti sud će pribaviti stručno mišljenje veštaka medicinske struke o zdravstvenom stanju lica za koje je pokrenut postupak za lišenje poslovne sposobnosti i o uticaju tog stanja na njegovu sposobnost da se stara o zaštiti svojih prava i interesa drugih lica.

Stručno mišljenje veštaka medicinske struke ne sme biti starije od tri meseca.

Alternativa:Brišu se st. 2-5.

Potpuno lišenje poslovne sposobnosti

Član 34

Punoletno lice, koje usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga, nije sposobno za rasuđivanje, te zbog toga nije u stanju da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava i interesa, može biti potpuno lišeno poslovne sposobnosti.

Lice potpuno lišeno poslovne sposobnosti izjednačeno je sa poslovnom sposobnošću mlađeg maloletnika.

Delimično lišenje poslovne sposobnosti

Član 35

Punoletno lice, koje usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga, svojim postupcima neposredno ugrožava sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih lica, može biti delimično lišeno poslovne sposobnosti.

Lice delimično lišeno poslovne sposobnosti izjednačeno je sa poslovnom sposobnošću starijeg maloletnika.

Sudskom odlukom o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti određuju se pravni poslovi koje može (odnosno ne može) samostalno da preduzima.

Alternativa: Stav 3 se briše.

Vraćanje poslovne sposobnosti

Član 36

Punoletnom licu može se vratiti oduzeta poslovna sposobnost kada prestanu razlozi zbog kojih je ono bilo potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti.

Sud po službenoj dužnosti, najmanje jedanput u dve godine ili na zahtev lica koje ima pravni interes preispituje da li su prestali razlozi za delimično ili potpuno lišenje poslovne sposobnosti.

Lice koje ima pravni interes može da zahteva utvrđivanje razloga za vraćanje poslovne sposobnosti.

Alternativa:U stavu 2 reči: ''jedanput u dve godine'', zamenjuju se rečima: ''jednom godišnje'' idodaje se sledeći stav:

Lišenje poslovne sposobnosti ne može trajati duže od pet godina, ali se na zahtev lica koje ima pravni interes može produžiti.

Dostavljanje odluke organu starateljstva

Član 37

Pravosnažna sudska odluka o lišenju ili vraćanju poslovne sposobnosti dostavlja se, bez odlaganja, organu starateljstva i upisuje se u matičnu knjigu rođenih, a ako lice ima određena prava koja se registruju, ta prava se upisuju u odgovarajući javni registar.

Alternativa:Prethodna dva člana se brišu.

Deliktna sposobnost maloletnika

Član 38

Maloletnik do navršene sedme godine ne odgovara za štetu koju prouzrokuje.

Maloletnik od navršene sedme do navršene četrnaeste godine ne odgovara za štetu, osim ako se dokaže da je pri prouzrokovanju štete bio sposoban za rasuđivanje.

Stariji maloletnik deliktno je sposoban i odgovara prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu.

Odsek 3.

OBELEŽJA FIZIČKIH LICA

Lično ime

Član 39

Svako fizičko lice ima pravo na lično ime.

Lično ime se može promeniti pod uslovima propisanim zakonom.

Prebivalište i boravište

Član 40

Prebivalište je mesto u kome se fizičko lice nastanilo sa namerom da u njemu trajnije živi.

Boravište je mesto u kome fizičko lice privremeno boravi van svoga prebivališta.

Bliže odredbe o prebivalištu i boravištu utvrđuju se posebnim propisima.

Državljanstvo

Član 41

Lice srpske nacionalnosti rođeno na teritoriji druge države stiče državljanstvo Republike Srbije pod povoljnijim uslovima, u skladu sa posebnim zakonom.

Alternativa:Stav 1 se briše.

Saznanje porekla i očuvanje identiteta

Član 42

Svako fizičko lice ima pravo da sazna svoje poreklo i pravo da očuva svoj identitet.

Odeljak 2.

PRAVNA LICA

Odsek 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Član 43

Pravno lice je društvena tvorevina koja ima posebnu imovinu i koja je organizovana radi određene društvene (ili zajedničke) svrhe, kojoj pravni poredak priznaje pravni subjektivitet.

Pravni položaj pojedinih pravnih lica, kao i status pravnih lica javnog prava uređuju se posebnim zakonima.

Ako posebnim zakonima nisu uređena ova pitanja shodno se primenjuju odredbe ovog zakonika.

Alternativa:Stav 1 menja se tako da glasi:

Pravno lice je organizacija kojoj je, u skladu sa posebnim zakonom, priznat pravni subjektivitet.

Imovina

Član 44

Imovina pravnog lica odvojena je od imovine članova, kao i od lica koja njime upravljaju i onih koja su njegovi korisnici.

Dozvoljena svrha

Član 45

Svrha osnivanja pravnog lica može biti svaka delatnost koja nije zakonom zabranjena i koja nije protivna javnom poretku, dobrim običajima ili moralu.

Nastanak pravnog lica

Član 46

Pravno lice mogu osnovati fizička i pravna lica.

Pravno lice se osniva za neodređeno vreme, izuzev ako je posebno utvrđeno da se osniva za određeno vreme.

Pravno lice stiče svojstvo subjekta prava upisom u javni registar.

Pravna sposobnost

Član 47

Pravno lice može imati sva prava i obaveze, izuzev onih koja proizilaze iz prirodnih svojstava čoveka kao fizičkog lica.

Alternativa: Član se menja tako da glasi:

Pravno lice može imati sva prava i obaveze, izuzev onih koja su neodvojiva od čovekove fizičke prirode.

Poslovna sposobnost

Član 48

Pravno lice stiče poslovnu sposobnost u trenutku kada se, u skladu sa zakonom, osnivačkim aktom, statutom ili posebnom odlukom, obrazuju njegovi organi.

Pravnu volju pravnog lica izražavaju njegovi organi.

Organi zaključuju ugovore i druge pravne poslove kojima obavezuju pravno lice i za njega pribavljaju prava.

Alternativa: Dodaje se novi stav koji glasi:

Ugovori, koje je u ime pravnog lica zaključio ovlašćeni organ sa trećim licem stvaraju prava i obaveze samo između trećeg i pravnog lica kao celine.

Zastupanje i zastupnik pravnog lica

Član 49

Zastupnik pravnog lica može biti fizičko ili pravno lice upisano u javni registar.

Svako pravno lice ima najmanje jednog zastupnika.

Zastupnik je dužan da postupa u skladu sa ovlašćenjima i ograničenjima utvrđenim zakonom i aktima pravnog lica.

Neregistrovana ograničenja ovlašćenja zastupnika ne mogu se isticati prema trećim savesnim licima, izuzev ako za određene vrste ograničenja nije drugačije zakonom određeno.

Deliktna odgovornost

Član 50

Pravno lice odgovara za štetu koju zaposleni ili njegovi organi prouzrokuju u vršenju ili u vezi sa obavljanjem svojih funkcija ili u ostvarivanju svojih nadležnosti.

Pravno lice ne odgovara ako dokaže da je štetnik postupao kako je trebalo u datim okolnostima.

Za štetu solidarno odgovaraju i njegovi organi, ako je to posebnim zakonom predviđeno.

Pravno lice koje je isplatilo naknadu oštećeniku ima pravo da zahteva od lica koje je štetu prouzrokovalo namerno ili krajnjom nepažnjom naknadu isplaćenog iznosa u roku od šest meseci od dana isplate.

Poslovno ime i sedište

Član 51

Pravno lice ima svoje registrovano poslovno ime i sedište koje samostalno određuje.

Prestanak

Član 52

Pravno lice prestaje kada ostvari cilj radi koga je osnovano.

Pravno lice može prestati na osnovu odluke nadležnog organa, i u slučaju stečaja.

U slučaju prestanka pravnog lica, ako ništa nije predviđeno u zakonu, statutu ili aktu o osnivanju, imovina pripada, u skladu sa odlukom nadležnog organa, domaćem pravnom licu osnovanom radi postizanja iste ili slične svrhe.

U slučaju prestanka pravnog lica, čija su svrha ili delatnost zakonom zabranjeni, protivni javnom poretku, dobrim običajima ili moralu, njegova imovina pripada državi.

Odsek 2.

UDRUŽENJA

Pojam

Član 53

Udruženje je dobrovoljna organizacija više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi postizanja određene društvene ili zajedničke neprivredne svrhe.

Pravni status i delovanje političkih organizacija, sin­dikata, crkava i verskih zajednica, poslovnih udruženja i dru­gih organizacija uređuje se posebnim zakonima.

Ako nema posebnih zakonskih pravila, shodno se pri­menjuju odredbe ovog zakonika.

Alternativa: Stav 1. menja se tako da glasi:

Udruženje je dobrovoljna organizacija više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi postizanja određene druš­tvene ili zajedničke neprivredne svrhe u oblasti: kulture; ob­razovanja; nauke; umetnosti; tehnike; sporta i rekreacije; do­brotvorne ili humanitarne delatnosti; stručnog rada i stru­kovne delatnosti; ekologije; informacijske delatnosti i sl.

Osnivanje i registracija udruženja

Član 54

Za osnivanje udruženja potrebna je saglasnost izjavljenih volja najmanje tri lica, od kojih više od polovine ima boravište ili sedište u Republici Srbiji.

Osnivači udruženja mogu biti poslovno sposobna fizička ili pravna lica.

Udruženje stiče svojstvo pravnog lica: upisom u javni re­gistar nakon usvajanja akta o osnivanju i statuta, izbora orga­na upravljanja i lica ovlašćenog za zastupanje.

Udruženje koje nema svojstvo pravnog lica

Član 55

Odredbe ovog zakonika o ugovoru o ortakluku shodno se primenjuju na udruženje koje nema svojstvo pravnog lica, kao i na ono koje to svojstvo nije još steklo.

Odnos statuta i zakonika

Član 56

Odredbe ovog zakonika o unutrašnjoj organizaciji udruženja i o pravima i obavezama članova su dispozitivne prirode i primenjuju se ako statut udruženja ne sadrži drukčija pravila.

Pravila statuta ne mogu se primenjivati ako su protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili moralu.

Skupština udruženja

Član 57

Skupština članova je najviši organ udruženja.

Skupština se održava najmanje jednom u dve godine.

Skupštinu saziva upravni (izvršni) odbor udruženja.

Ako statutom udruženja nije nešto drugo predviđeno, skupštinu može sazvati najmanje petina ukupnog broja članova.

Nadležnost skupštine

Član 58

Skupština donosi odluke o uslovima za sticanje svojstva člana udruženja i o isključenju iz članstva, bira organe udruženja i rešava pitanja koja nisu u nadležnosti drugih organa.

Skupština obavlja nadzor nad radom drugih organa udruženja i može ih opozvati u svako vreme.

Kada postoje osnovani razlozi, skupština može opozvati organ udruženja po samom zakonu.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Pravo glasa

Član 59

Članovi udruženja imaju jednako pravo glasa u skupštini.

Odluke se donose većinom glasova prisutnih članova.

Skupština može odlučivati samo o tačkama predloženog dnevnog reda, izuzev ako statutom nije drugačije određeno.

Alternativa: Stav 3 se briše.

Oduzimanje prava glasa

Član 60

Član udruženja nema pravo glasa u organima udruženja kada se odlučuje o zaključenju pravnog posla, vođenju spora udruženja ili o imovinskim pitanjima, a jedna od strana u pravnom odnosu je on, njegov supružnik, srodnik u pravoj liniji ili pravno lice u kome on ima privredni (ekonomski) interes ili kontrolu.

Alternativa: U prethodnom članu reči: ''zaključenju pravnog posla'', zamenjuju se rečima: ''zasnivanju pravnog odnosa''.

Jednoglasna odluka svih članova

Član 61

Predlog koji u pismenoj formi potpišu svi članovi udruženja izjednačava se sa odlukom skupštine.

Alternativa:Prethodni član se briše.

Izvršni (upravni) odbor

Član 62

Izvršni odbor upravlja poslovima udruženja i predstavlja ga u skladu sa statutom.

Alternativa:Prethodni član se briše.

Članovi

Član 63

Članovi udruženja su osnivači i lica koja naknadno pristupe udruženju u skladu sa pravilima statuta.

Stariji maloletnik može pristupiti udruženju sopstvenom izjavom, uz saglasnost zakonskog zastupnika.

Mlađi maloletnik može pristupiti udruženju uz prethodnu dozvolu zakonskog zastupnika.

Član udruženja ima pravo da u svako vreme istupi iz udruženja, izuzev ako bi time naneo udruženju imovinsku ili neimovinsku štetu.

Status članstva u udruženju ne može se drugom ustupiti niti naslediti.

Alternativa: Stav 4 menja se tako da glasi:

Član udruženja ima pravo da u svako vreme istupi iz Udruženja, uz najavu šest meseci unapred.

Članarina

Član 64

Statutom se može predvideti obaveza plaćanja članarine i drugih doprinosa.

Obaveza plaćanja članarine i drugih novčanih doprinosa članova se ne pretpostavlja.

Isključenje

Član 65

Statutom se mogu utvrditi razlozi za isključenje člana iz udruženja.

Odricanje od članstva u udruženju može se usloviti izričitim pristankom člana udruženja.

Članstvo u udruženju prestaje ako je suprotno zakonu ili moralu.

Statutom se može predvideti isključenje iz članstva bez označavanja razloga za isključenje i u tom slučaju is­ključeni nema pravo da vodi spor povodom odluke o isključenju.

Ako statutom nije što drugo predviđeno, član udruženja se može isključiti samo odlukom skupštine i iz osnovanih razloga.

Varijanta I: Dodaje se novi stav koji glasi:

Isključeni član ima pravo na zaštitu prema opštim pra­vilima ili po posebnom zakonu.

Varijanta II: St. 4. do 6. se brišu.

Dejstva

Član 66

Član koji je istupio iz udruženja, kao i isključeni član gube svako pravo na udeo u aktivi udruženja.

Oni su dužni da uplate neuplaćenu članarinu i druge doprinose za vreme dok su bili članovi udruženja.

Alternativa: Prethodničlan se briše.

Odsek 3

ZADUŽBINE

Pojam

Član 67

Zadužbina je pravno lice kome je osnivač, poštujući srpsku tradiciju zadužbinarstva, namenio određenu imovinu radi dobročinog ostvarivanja opštekorisnog cilja ili privatnog interesa koji nisu zabranjeni ustavom ili zakonom.

Imovina

Član 68

Sredstva zadužbine čini imovina koju je osnivač svojom izjavom volje namenio za postizanje ciljeva radi kojih je zadužbina osnovana.

Imovina se odvaja od osnivača u trenutku upisa zadužbine u registar.

Zadužbinska imovina posvećena je i isključivo služi postizanju cilja, koji je odredio osnivač.

Upravni odbor se stara o imovini zadužbine, a imovinske koristi dodeljuju se onima kojima su namenjene, u skladu sa ciljevima i pravilima zadužbine.

Alternativa: Stav 1 menja se i glasi:

Imovinu zadužbine čine stvarna, obligaciona, autorska i druga građanska prava namenjena za ostvarivanje ciljeva zbog kojih je osnovana.

Obim prava

Član 69

Zadužbina ima pravo svojine na stvarima koje se nalaze u njenoj imovini.

Zadužbina je imalac i ostalih subjektivnih prava koja su u njenoj imovini.

Ciljevi osnivanja

Član 70

Zadužbina se osniva radi podsticanja kulture, obrazovanja (prosvete), verskog i duhovnog života, nauke, umetnosti, zdravstvene zaštite, sporta i rekreacije, socijalnog rada i pomoći, stručnog rada i osposobljavanja ljudi (naročito mladih) za koristan rad u društvu, zaštite životne sredine i živog sveta i u svim drugim oblastima u kojima dobročinstvo može da doprinese ljudskoj sreći ili ublažavanju nesreće i humanijem progresu i procvatu pojedinaca i njihovih zajednica.

Osnivanje

Član 71

Zadužbinu može osnovati domaće ili strano fizičko ili pravno lice izjavom volje kojom namenjuje svoju imovinu ili neki njen deo za postizanje trajne društvene ili zajedničke svrhe.

Izjava volje o osnivanju zadužbine za života osnivača mora biti data u pismenoj formi i overena od nadležnog organa.

Fizičko lice može osnovati zadužbinu zaveštanjem ili legatom (isporukom).

Pravno lice osniva zadužbinu odlukom svog nadležnog organa.

Više lica mogu osnovati zadužbinu ili na osnovu ugovora, overenog od nadležnog organa, naknadno pristupiti kao saosnivači.

Osporavanje izjave o osnivanju

Član 72

Nužni naslednik može osporavati izjavu o osnivanju zadužbine, ako je njome povređeno njegovo pravo na nužni deo.

Sud može, uzimajući u obzir ciljeve zadužbine, imovno stanje nužnog naslednika, pravičnost, kao i druge okolnosti, odlučiti da li će nužnim naslednicima dosuditi nužni deo.

Poverioci osnivača mogu osporavati (pobijati) izjavu o osnivanju zadužbine po pravilima o pobijanju (opozivanju) dužnikovih besplatnih raspolaganja.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Registar zadužbina

Član 73

Osnivač zadužbine dužan je da podnese prijavu za upis u registar.

Kad je zadužbina osnovana zaveštanjem, prijavu za upis u registar podnosi izvršilac zaveštanja.

Ako nema izvršioca zaveštanja organ koji vodi ostavinski postupak podnosi prijavu za upis u javni registar zadužbina.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Opozivanje izjave o osnivanju

Član 74

Osnivač može opozvati izjavu o osnivanju zadužbine do upisa u registar.

U ostalim slučajevima osnivanja, zadužbina neće steći svojstvo pravnog lica, ako akt o osnivanju prestane da proiz­vodi pravno dejstvo pre upisa.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Zadužbinski savet

Član 75

Radi podsticanja zadužbinarstva i ostvarivanja ciljeva zadužbina, Vlada Republike Srbije osniva zadužbinski savet čije članove imenuje iz reda istaknutih stručnjaka i javnih radnika.

Zadužbinski savet predlaže Vladi Republike Srbije da određenoj zadužbini prizna svojstvo ustanove opšte koristi.

Organi zadužbine

Član 76

Aktom o osnivanju određuju se organi zadužbine i način upravljanja.

Osnivač može ovlastiti fizičko ili pravno lice da, po njegovim uputstvima ili po svom nahođenju, vodeći računa o nameri osnivanja i svrsi zadužbine, odredi organe i način upravljanja.

U slučaju da osnivač nije ostavio dovoljno podataka o or­ganima i načinu upravljanja, ministarstvo kulture će imeno­vati lice (koje je nezavisno u odnosu na zadužbinu) da učini što je potrebno za organizovanje zadužbine, vodeći računa o nameri osnivača i o svrsi zadužbine.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Upravni odbor

Član 77

Ako aktom o osnivanju ili drugim aktom osnivača nije drukčije određeno, radom zadužbine rukovodi upravni odbor.

Upravni odbor može imati tri ili više članova.

Osnivač može imenovati predsednika i članove upravnog odbora u aktu o osnivanju zadužbine ili docnije.

On može ovlastiti fizičko ili pravno lice da po njegovim uputstvima ili po svom nahođenju, vodeći računa o nameri osnivača i o svrsi zadužbine, imenuje predsednika i članove upravnog odbora.

Ako osnivač nije izvršio imenovanje članova upravnog odbora, ministarstvo nadležno za poslove kulture će imenovati članove upravnog odbora (na predlog zadužbinskog saveta) iz redova nezavisnih ličnosti, dostojnih poverenja.

Alternativa: St. 3-5 se brišu.

Statut zadužbine

Član 78

Zadužbina ima statut kojim se uređuju pitanja neophodna za uspešno ostvarivanje ciljeva radi kojih se osniva.

Osnivač može aktom o osnivanju da reguliše statut zadužbine.

On može ovlastiti fizičko ili pravno lice da po njegovim uputstvima ili po svom nahođenju, vodeći računa o nameri osnivanja i o svrsi zadužbine, donese statut.

Ako je zadužbina osnovana zaveštanjem, statut zadužbine donosi izvršilac zaveštanja.

Ako statut nije donet, upravni odbor zadužbine donosi statut i druge opšte pravne akte kojima se uređuje način odlučivanja i rada organa zadužbine, kao i druga pitanja propisana posebnim zakonom.

Oslobađanje od poreskih obaveza

Član 79

Na prenos imovine koju osnivač nameni zadužbini, kao i na sredstva zadužbine koja, osnovana radi ostvarivanja društvenokorisnog cilja, posle osnivanja stiče besteretno (od dobrovoljnih priloga, poklona, donacija, finansijskih subvencija, zaostavština i sl.) ne plaćaju se porezi ustanovljeni zakonom, ako je priznato svojstvo ustanove opšte koristi.

Alternativa: Posle reči: ''zadužbine'', dodaju se reči: ''na ukupnu imovinu zadužbine''.

Shodna primena

Član 80

Odredbe ovog zakonika o zadužbinama shodno se primenjuju na fondove i fondacije.

GLAVA II

SUBJEKTIVNA GRAĐANSKA PRAVA

Odeljak 1.

SUBJEKTIVNO PRAVO

Pojam

Član 81

Subjektivno pravo je ovlašćenje ili skup ovlašćenja koja pravni poredak priznaje određenom licu da od drugog ili drugih lica u pravnom odnosu zahteva određeno ponašanje sudskim putem.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Subjektivno pravo je ovlašćenje ili skup ovlašćenja koja pravni poredak priznaje određenom licu da od drugih lica zahteva određeno ponašanje, uz mogućnost prinudnog ostvarenja.

Odeljak 2.

VRSTE SUBJEKTIVNIH PRAVA

Apsolutna prava

Član 82

Pravna vlast koju pravni poredak priznaje nekom licu na određenom objektu, može se suprotstaviti svima bez obzira na njihovu savesnost i svako je dužan da je poštuje. Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Pravnu vlast koju pravni poredak priznaje nekom licu na određenom predmetu svako je dužan da poštuje.

Relativna prava

Član 83

Poverilac može imati pravo da od određenog dužnika zahteva sudskim putem određeno davanje, činjenje ili nečinjenje na koje bi ovaj inače imao pravo, a dužnik ima obavezu da se to ispuni.

Poveriočevo pravo potraživanja ima pravno dejstvo prema dužniku i poverilac može zahtevati ispunjenje obaveze jedino od dužnika.

Ali, poverilac može suprotstaviti svoje pravo nesavesnom trećem licu koje je zaključenjem ugovora sa dužnikom onemogućilo dužnika da izvrši svoju obavezu prema poveriocu.

Treće lice je nesavesno ako je znalo ili prema okolnostima moglo znati za postojanje poveriočevog prava prema dužniku.

Alternativa: Stav 3. menja se tako da glasi:

Ali, poverilac može suprotstaviti svoje pravo nesavesnom trećem licu koje je, zaključujući ugovor sa njegovim dužnikom, onemogućilo poverioca da zahteva ispunjenje obaveze od dužnika.

Odeljak 3.

PRAVA LIČNOSTI

Pravo na dostojanstvo

Član 84

Pravo na dostojanstvo ličnosti je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju.

Iz prava na dostojanstvo proizilaze sva druga prava ličnosti.

Pojedina prava ličnosti

Član 85

Prava ličnosti su: pravo na život, zdravlje i telesni integritet; pravo na slobodu; pravo na čast i ugled; pravo na ime; pravo na lični identitet; pravo na sopstvenu sliku; pravo na tajnost pisma; pravo na glas; pravo na lični (privatni) život; pravo na psihički integritet, kao i na druga prava ličnosti utvrđena ustavom, međunarodnim konvencijama i posebnim zakonima.

Sadržina, uslovi i postupak ostvarivanja prava ličnosti regulišu se posebnim zakonima.

Neotuđivost prava ličnosti

Član 86

Pravo ličnosti ne može se ustupiti drugome niti prelazi na naslednike.

Niko se ne može odreći uživanja i vršenja prava ličnosti, protivno zakonu, javnom poretku ili moralu.

Niko ne može otuđiti svoju slobodu niti ograničiti njeno vršenje, ako je to protivno zakonu, javnom poretju ili moralu.

Alternativa: Stav 1 menja se tako da glasi:

Prava ličnosti su urođena i neotuđiva.

Pravo na zaštitu

Član 87

Fizičko lice uživa potpunu zaštitu svoje ličnosti.

Pravno lice uživa zaštitu svih prava ličnosti, izuzev onih koja proizilaze iz prirodnih svojstava čoveka kao fizičkog lica (kao što su pol, godine života, srodstvo i sl.).

Alternativa: Stav 1 menja se tako da glasi:

Ličnost čoveka (ljudskog bića) kao fizičkog lica uživa potpunu pravnu zaštitu.

Zaštita od protivpravnog ponašanja

Član 88

Lice kome je protivpravno prouzrokovana povreda prava ličnosti, ima pravo na zaštitu prema svakome ko je u tome učestvovao.

Povreda je protivpravna ako nije zasnovana na zakonu, pristanku povređenog ili na privatnom ili javnom interesu veće vrednosti.

Alternativa: Član se menja tako da glasi:

Lice čije je lično dobro povređeno ima pravo na zaštitu svog prava protiv svakoga ko je učestvovao u povredi.

Odgovornost povredioca je isključena ako dokaže da je po­vredu prouzrokovao u nužnoj odbrani, otklanjajući veću opas­nost od sebe ili drugog ili u slučaju dozvoljene samopomoći.

Varijanta I: Stav 2 u alternativi menja se tako da glasi:

Povredilac se oslobađa odgovornosti ako dokaže da je do povrede došlo u nužnoj odbrani, u otklanjanju veće opasnosti za sebe ili drugog ili u slučaju dozvoljene samopomoći.

Varijanta II: Stav 2 u alternativi menja se tako da glasi:

Nema odgovornosti ako je povredilac vršio svoje pravo, izuzev slučaja zloupotrebe ili prekoračenja prava.

Posebne mere u slučaju prinude ili zlostavljanja

Član 89

U slučaju povrede prava ličnosti nastale prinudom ili zlostavljanjem povređeni može, pod pretnjom novčane kazne, zahtevati od suda da povrediocu zabrani određeno ponašanje (da uđe u određeni prostor, da se iseli iz određene prostorije, da uznemirava povređenog telefonom, elektronskim putem, pismima ili na drugi način).

Alternativa: Član se menja tako da glasi:

U slučaju primenjene prinude ili zlostavljanja (uznemira­vanja) povređeni može tražiti od suda da povrediocu:

a) zabrani da se približi ili da uđe u prostor na određe­noj udaljenosti od njegovog stana ili mesta stanovanja;

b) da se kreće određenim ulicama ili delovima grada;

v) da uznemirava povređenog telefonom, elektronskim pu­tem, pismima ili na drugi način.

Ako oba lica žive u istom stambenom prostoru, povređeni može zahtevati od suda da povrediocu zabrani svaki kontakt sa povređenim, a u slučaju ponovne grube povrede da se iseli iz stana ili porodične kuće.

Pravna sredstva zaštite

Član 90

Građansko pravna zaštita prava ličnosti može se ostvariti zahtevima za: zabranu protivpravne povrede ako ona neposredno predstoji; utvrđivanje protivpravne povrede; prestanak povrede ako je ona u toku; uzdržavanje od budućih povreda ili uklanjanje posledica učinjenih povreda; naknadu materijalne i nematerijalne štete, kao i drugim pravnim sredstvima i merama kojima se mogu obezbediti osnovna prava ličnosti.

Radi zaštite prava ličnosti može se posebno zahtevati: objavljivanje određene informacije ili dostavljanje određenim licima ili organima; objavljivanje ispravke objavljene informacije, sudske ili druge odluke nadležnog organa.

Privremene mere

Član 91

U slučaju prinude, pretnje ili bilo kojeg oblika zlostavljanja ili uznemiravanja mogu se zahtevati odgovarajuće privremene (preventivne, represivne, garancijske) mere ponašanja prema određenom licu kojima će se sprečiti povreda prava ličnosti.

Privremene mere preduzete protiv učinioca povrede prava ličnosti mogu se obustaviti ako je to u konkretnim okolnostima pravično.

Podnosilac zahteva, na osnovu koga su preduzete privremene mere, dužan je da naknadi prouzrokovanu štetu, ako je očigledno da su mere ostvarene zloupotrebom prava na pravnu zaštitu prava ličnosti.

Pravo na dostojanstvenu smrt (eutanaziju)

Član 92

Pravo na eutanaziju, kao pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života, može se izuzetno ostvariti, ako se ispune propisani humani, psiho-socijalni i medicinski uslovi.

Uslovi i postupak za ostvarivanje prava na eutanaziju propisuju se posebnim zakonom.

Zloupotreba prava na eutanaziju, radi pribavljanja neosnovane materijalne ili druge koristi, predstavlja osnov za krivičnu odgovornost.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Napomena: Zbog kompleksnosti ostvarivanja prava na eutanaziju, koje ima, pored pravnih i medicinske, psihološke i socijalne aspekte, Komisija će se tek posle održane javne rasprave izjasniti o alternativnom predlogu na osnovu argumenata stručnjaka iz različitih oblasti i profesionalnih delatnosti. Eventualnim usvajanjem osnovnog predloga, izvršila bi se odgovarajuća promena u Krivičnom zakoniku.

GLAVA III

IMOVINA

Neprikosnoveno uživanje

Član 93

Svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine, izuzev u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.

Ali, to ni na koji način ne utiče na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim za uređivanje i korišćenje imovine, u skladu sa opštim interesom ili da bi obezbedila naplatu poreza, drugih dažbina ili kazni.

Pojam

Član 94

Imovinu subjekata građanskih prava čine prava i obaveze koje se mogu izraziti u novcu.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Imovinu subjekta građanskih prava čine njegova imovinska prava i obaveze.

Odgovornost

Član 95

Za svoje imovinske obaveze subjekti odgovaraju celokupnom svojom imovinom, izuzev ako je za određene delove imovine ili određene subjekte drugačije propisano.

Promet

Član 96

Subjekt građanskih prava može ugovorom ili drugim prav­nim poslom preneti na treće lice svoja prava i obaveze, izuzev ako to nije protivno zakonu ili prirodi subjektivnog prava.

Alternativa: Član se menja tako da glasi:

Subjekt građanskog prava može ugovorom ili drugim prav­nim poslom preneti na treća lica svoja prava i obaveze, izu­zev ako to nije protivno zakonu, javnom poretku ili moralu.

GLAVA IV

PRAVNI POSLOVI

Odeljak 1.

IZJAVA VOLJE

Pojam pravnog posla

Član 97

Pravni posao je izjava volje koja proizvodi određena pravna dejstva.

Načini izjave volje

Član 98

Izjava volje u cilju nastanka pravnog posla može se uči­niti rečima i postupcima čija je nesumnjiva svrha izraža­vanje određene volje, kao i postupcima i uopšte ponašanjem iz koga se sa izvesnošću može zaključiti postojanje određene volje.

Volja se može saopštiti i različitim sredstvima komu­nikacija, u skladu sa posebnim propisima.

Alternativa: Stav 1. menja se i glasi:

Volja za preduzimanje pravnog posla može se izjaviti rečima, uobičajenim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurno­šću može zaključiti o njenom postojanju.

Slobodna i ozbiljna izjava volje

Član 99

Volja koja nije izražena slobodno i ozbiljno ne proizvo­di pravno dejstvo, ali druga strana može imati pravo na nak­nadu štete koju usled toga trpi.

Alternativa: Član se menja tako da glasi:

Izjava volje treba da bude data slobodno i ozbiljno, u protivnom, može predstavljati osnov za naknadu prouzrokovane štete.

Shodna primena

Član 100

Odredbe ovog zakonika o ugovorima shodno se primenjuju i na druge pravne poslove.

Napomena: Prethodni član se briše ako se identična odredba zadrži u delu ovog zakonika o ugovorima.

Odeljak 2.

PRAVNI POSLOVI POD USLOVOM

Uslovi i njihovo dejstvo

Član 101

Pravni posao je obavljen pod uslovom ako nastanak ili prestanak njegovih pravnih dejstava zavisi od buduće neizvesne činjenice.

Ako je preduzet pod odložnim uslovom pa se uslov ispuni, pravno dejstvo deluje od trenutka njegovog nastanka, osim ako iz zakona, prirode posla ili izjavljene volje ne proističe nešto drugo.

Ako je preduzet pod raskidnim uslovom, pravna dejstva prestaju da važi kada se uslov ispuni.

Smatra se da uslov postoji ako njegovo nastupanje, protivno načelu savesnosti i poštenja, spreči strana na čiji je teret određen, a smatra se da nije ostvaren ako njegovo nastupanje, protivno načelu savesnosti i poštenja, prouzrokuje strana u čiju je korist određen.

Nedozvoljen ili nemoguć uslov

Član 102

Ništav je pravni posao u kome je postavljen odložni ili raskidni uslov koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku, dobrim običajima ili moralu.

Pravni posao preduzet pod nemogućim odložnim uslovom je ništav, a nemoguć raskidni uslov smatra se nepostojećim.

Potestativni uslov

Član 103

Ako nastupanje uslova zavisi isključivo od volje lica koje preuzima određenu obavezu, takva obaveza je ništava.

Obezbeđenje uslovnog prava

Član 104

Ako je pravni posao zaključen pod odložnim uslovom, lice čije je pravo uslovljeno može da zahteva odgovarajuće obezbeđenje tog prava, ako je njegovo ostvarenje ugroženo.

GLAVA V

ZASTUPANJE

Odeljak 1.

O ZASTUPANJU UOPŠTE

Mogućnost i osnovi zastupanja

Član 105

Ugovor, kao i drugi pravni posao može se preduzeti i preko zastupnika, ako posebnom zakonskom odredbom nije isključeno.

Ovlašćenje za zastupanje zasniva se na zakonu, osnivačkom aktu, statutu, odluci pravnog lica, aktu nadležnog organa ili na izjavi volje zastupanog (punomoćje).

Za punovažnost ugovora ili drugog pravnog posla potrebno je da i zastupani i zastupnik imaju poslovnu sposobnost.

Zastupnik može biti i pravno lice.

Dejstva zastupanja

Član 106

Ugovor koji zaključi zastupnik u ime zastupanog lica i u granicama svojih ovlašćenja obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu.

Pod istim uslovima i ostali pravni poslovi zastupnikovi proizvode pravno dejstvo neposredno prema zastupanom licu.

Zastupnik je dužan obavestiti drugu stranu da postupa u ime zastupanog, ali i kad on to ne uradi pravni posao proizvodi pravno dejstvo za zastupanog i drugu stranu, ako je ova znala ili je iz okolnosti mogla znati da on postupa kao zastupnik.

Dužnost pokazivanja ovlašćenja za zastupanje

Član 107

Na zahtev saugovornika zastupnik je dužan dokazati da je ovlašćen zastupati drugu stranu.

Ako zastupnik ima ispravu o ovlašćenju za zastupanje, saugovornik ima pravo zahtevati prepis te isprave, potpisan od zastupnika.

Dužnost postupanja u interesu zastupanog

Član 108

Zastupnik je dužan postupati u interesu zastupanog, te odgovara za štetu koju prouzrokuje zastupanom pravnim poslom preduzetim protivno njegovim interesima.

Zastupani ima pravo zahtevati da se poništi pravni posao preduzet protivno njegovim interesima, ako je druga strana znala ili mogla znati da je pravni posao protivan njegovim interesima.

Prenošenje ovlašćenja

Član 109

Zastupnik ne može preneti svoja ovlašćenja na drugog, izuzev kad mu je to dozvoljeno zakonom, odlukom ovlašćenog organa ili ugovorom.

Ali, zastupnik može preneti ovlašćenje ako je sprečen da posao lično obavi, a interesi zastupanog zahtevaju neodložno preduzimanje pravnog posla.

Nedozvoljeno zastupanje

Član 110

Zastupnik ne može u ime lica koje zastupa zaključiti ugovor sa samim sobom za svoj račun, kao i za račun nekog drugog lica koje takođe zastupa, izuzev slučajeva kad je to zakonom dozvoljeno.

Ali, lice u čije ime je takav ugovor zaključen može ga naknadno potvrditi (ratifikovati).

Prekoračenje granica ovlašćenja

Član 111

Kad zastupnik prekorači granice ovlašćenja, zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri prekoračenje, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.

Odobrenje iz prethodnog stava ima povratno dejstvo, ako strane ne odrede drukčije.

Ako zastupani ne odobri ugovor u roku koji je redovno potreban da se ugovor takve vrste razmotri i oceni, smatraće se da je odobrenje odbijeno.

Ako druga strana nije znala niti morala znati za prekoračenje ovlašćenja može odmah po saznanju za prekoračenje ovlašćenja, ne čekajući da se zastupani o ugovoru izjasni, izjaviti da ga ugovor ne obavezuje.

Ako zastupani odbije odobrenje, zastupnik i zastupani su solidarno odgovorni za štetu koju je druga strana pretrpela ako ona nije znala niti je morala znati za prekoračenje ovlašćenja.

Alternativa: Stav 5 menja se tako da glasi:

Ako zastupani odbije odobrenje, zastupnik je obavezan da drugoj strani koja ne zna niti je morala da zna za prekoračenje ovlašćenja, pruži naknadu koja će je staviti u isti položaj u kojoj bi bila da je zastupani dao odobrenje.

Zaključenje ugovora od strane neovlašćenog lica

Član 112

Ugovor koji neko lice zaključi kao punomoćnik u ime drugoga bez njegovog ovlašćenja obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri.

Strana sa kojom je ugovor zaključen može zahtevati od neovlašćeno zastupanog da se u primerenom roku izjasni da li ugovor odobrava.

Ako neovlašćeno zastupani ni u ostavljenom roku ugovor ne odobri, smatra se da ugovor nije ni zaključen.

U tom slučaju, strana sa kojom je ugovor zaključen može od lica koje je kao punomoćnik bez ovlašćenja zaključilo ugovor zahtevati naknadu štete, ako u trenutku zaključenja ugovora nije znala niti je morala znati da to lice nije imalo ovlašćenje za zaključenje ugovora.

Alternativa I: Stav 4 menja se tako da glasi:

U tom slučaju, strana sa kojom je ugovor zaključen može od lica koje je kao punomoćnik bez ovlašćenja zaključio ugovor, ali u trenutku zaključenja ugovora nije znala niti je morala da zna da to lice nije imalo ovlašćenje za zaključenje ugovora, zahtevati naknadu štete koja će je staviti u isti položaj u kojoj bi bila da je zastupnik delovao sa ovlašćenjem.

Alternativa II: Prethodna dva člana zamenjuju se novim članom koji glasi:

Potvrda poslova obavljenih bez ovlašćenja

Član 113

Ugovor ili drugi pravni posao koji prelazi granice zastupnikovih ovlašćenja, a koji je zastupnik obavio u ime zastupanog, može ovaj naknadno potvrditi.

Potvrda može biti i posredna.

Druga strana ima pravo pozvati onoga u čije je ime posao obavljen da se izjasni u određenom primerenom roku da li posao prihvata, i ako ovaj to ne učini u datom roku smatraće se da ga je odbio.

U slučaju odbijanja potvrde druga strana ima pravo da zahteva naknadu od zastupnika, izuzev ako je znala ili morala znati da obavljen posao prelazi granice zastupnikovih ovlašćenja.

Prethodna pravila primenjuju se i u slučaju kad neko, predstavljajući se neistinito kao nečiji zastupnik, obavi neki pravni posao u njegovo ime.

Odeljak 2.

PUNOMOĆJE

Davanje punomoćja

Član 114

Punomoćje je ovlašćenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomoćniku.

Postojanje i obim punomoćja su nezavisni od pravnog odnosa na čijoj je podlozi punomoćje dato.

Forma punomoćja

Član 115

Forma propisana zakonom za neki ugovor ili koji drugi pravni posao važi i za punomoćje za zaključenje tog ugovora, odnosno preduzimanje tog posla.

Obim ovlašćenja

Član 116

Punomoćnik može preduzimati samo one pravne poslove za čije je preduzimanje ovlašćen.

Punomoćnik kome je dato opšte punomoćje može preduzimati samo pravne poslove koji spadaju u redovno upravljanje.

Posao koji ne spada u redovno poslovanje može punomoćnik preduzeti samo ako je posebno ovlašćen za preduzimanje tog posla, odnosno vrste poslova među koje on spada.

Punomoćnik ne može bez posebnog ovlašćenja za svaki pojedini slučaj zaključiti ugovor o jemstvu, poravnanju, izabranom sudu, kao ni odreći se nekog prava bez naknade.

Alternativa: U prethodnom stavu iza reči: ''sudu'', dodaju se reči: ''o preuzimanju menične obaveze''.

Opozivanje i sužavanje punomoćja

Član 117

Vlastodavac može po svojoj volji suziti ili opozvati punomoćje, čak i ako se ugovorom odrekao tog prava.

Opozivanje i sužavanje svakog punomoćja može se izvršiti neformalnom izjavom.

Ako je opozivanjem ili sužavanjem punomoćja povređeni ugovor o nalogu, ugovor o radu, ugovor o delu ili neki drugi ugovor, punomoćnik ima pravo na naknadu tako pretrpljene štete.

Dejstvo prestanka i sužavanja punomoćja prema trećim licima

Član 118

Opozivanje punomoćja, kao i njegovo sužavanje nema dejstva prema trećim licima koja su, ne znajući za to i u osnovanom poverenju u ranije data ovlašćenja, zaključila ugovor sa punomoćnikom ili obavila drugi pravni posao.

U tom slučaju, vlastodavac ima pravo da zahteva od punomoćnika naknadu štete koju bi zbog toga pretrpeo, izuzev kad punomoćnik nije znao ili morao znati za opozivanje ili sužavanje punomoćja.

Isto važi i u ostalim slučajevima prestanka punomoćja.

Alternativa:Stav 1 menja se tako da glasi:

Opozivanje punomoćja, kao i njegovo sužavanje, nema dejstvo prema trećem licu koje je zaključilo ugovor sa punomoćnikom ili preduzelo drugi pravni posao, a nije znalo niti je moralo znati da je punomoćje opozvano ili suženo.

Drugi slučajevi prestanka punomoćja

Član 119

Punomoćje prestaje smrću punomoćnika.

Punomoćje prestaje prestankom pravnog lica kao punomoćnika, ako zakonom nije drukčije određeno.

Punomoćje prestaje prestankom pravnog lica, odnosno smrću lica koje ga je dalo, osim ako se započeti posao ne može prekinuti bez štete po pravne sledbenike ili ako punomoćje važi i za slučaj smrti davaoca, bilo po njegovoj volji, bilo s obzirom na prirodu posla.

Vraćanje isprave o punomoćju

Član 120

Po prestanku punomoćja, punomoćnik ili lice kod koga se nalazi isprava o punomoćju dužno je da je vrati vlastodavcu.

Odeljak 3.

POSLOVNO PUNOMOĆJE

Ko može dati punomoćje i njegova sadržina

Član 121

Poslovno punomoćje može dati, u granicama zakona, privredni subjekt, odnosno drugo pravno lice, i njime ovlastiti punomoćnika da zaključuje ugovore i obavlja ostale poslove koji su uobičajeni u vršenju njihove poslovne delatnosti.

Poslovni punomoćnik ne može otuđiti ili opteretiti nepokretnosti, preuzeti menične obaveze, obaveze jemstva, uzeti zajam i voditi spor, ako nije dobio posebno punomoćje za svaki takav posao.

Poslovno punomoćje može biti ograničeno na određenu vrstu poslova ili na određene poslove, ali ova ograničenja imaju dejstvo prema trećem samo ako je za njih znao ili morao znati.

Poslovno punomoćje preduzetnika

Član 122

Odredbe o poslovnom punomoćju shodno se primenjuju na poslovno punomoćje preduzetnika.

Poslovno punomoćje ne prestaje smrću preduzetnika, kao ni kad on bude lišen poslovne sposobnosti.

Odeljak 4.

PROKURA

Pojam

Član 123

Prokura sadrži punomoćje zasnovano na nalogu za zaključivanje ugovora i obavljanje svih ostalih poslova koji spadaju u krug poslovne delatnosti vlastodavca.

Prokurist može otuđiti ili opteretiti nepokretnosti samo ako je za svaki takav posao dobio posebno punomoćje.

Sva druga ograničenja prokure nemaju dejstva prema savesnim trećim licima.

Varijanta I: Prethodni član se menja tako da glasi:

Prokura je najšire punomoćje koje daje privredni subjekt, u skladu sa svojim osnivačkim ili opštim aktom, radi zaključivanja pravnih poslova ili obavljanja pravnih radnji u vezi sa delatnošću tog privrednog subjekta.

Prokuru daje nadležni organ privrednog subjekta u pismenoj formi i to samo fizičkom licu i ona je neprenosiva.

Davanje prokure, uz potpis prokuriste i naznaku svojstva, upisuje se u javni registar.

Varijanta II: Prethodni član se menja tako da glasi:

Prokura je poslovno punomoćje kojim privredno društvo ovlašćuje jedno ili više fizičkih lica (u daljem tekstu: prokurista) da u njegovo ime i za njegov račun preduzima pravne poslove i obavlja druge pravne radnje.

Izuzetno, prokura se može izdati i samo za ogranak društva.

Prokura je neprenosiva i prokurista ne može dati punomoćje za zastupanje drugom licu.

Vrste prokure

Član 124

Prokura se daje jednom ili većem broju lica radi pojedinačnog ili zajedničkog istupanja.

Kad je prokura data nekolicini, svaki od njih obavezuje vlastodavca nezavisno od ostalih, izuzev ako je u prokuri određeno da je za punovažnost pravnog posla potrebna saglasnost svih prokurista (zajednička prokura).

U slučaju zajedničke prokure pravni poslovi se mogu preduzimati samo uz saglasnost svih prokurista zajedno, a izjave volje trećih lica i njihove pravne radnje učinjene prema jednom od zajedničkih prokurista, smatra se da su učinjene svim tim prokuristima.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Prokura može biti pojedinačna ili zajednička prokura.

Ako je prokura izdata za dva ili više lica bez naznake da se radi o zajedničkoj prokuri, svaki prokurista postupa samostalno.

Ako je prokura izdata kao zajednička prokura, pravni poslovi ili pravne radnje koje preduzimaju prokuristi punovažni su uz izričitu saglasnost svih prokurista, osim ako je u prokuri navedeno da je za punovažnost dovoljna saglasnost tačno određenog broja prokurista.

Saglasnost iz prethodnog stava može biti data kao prethodna ili naknadna.

Izjava volje ili pravna radnja učinjena prema jednom prokuristi ima pravno dejstvo kao da je učinjena prema svim prokuristima.

Ograničenja prokure

Član 125

Prokura ne sadrži ovlašćenje za otuđenje i opterećenje nepokretnosti, osim ako je za svaki takav posao dobijeno posebno punomoćje.

Sva druga ograničenja prokure nemaju dejstva prema savesnim trećim licima.

Prokura se ne može dati za određeno vreme, niti se može vezati za određene uslove.

Varijanta I: Stav 1 menja se tako da glasi: Prokura ne sadrži ovlašćenje za preduzimanje pravnih poslova za koje je potrebno posebno punomoćje.

Varijanta II: Prethodni član se menja tako da glasi:

Prokurista ne može bez posebnog ovlašćenja da: preduzima pravne poslove i pravne radnje u vezi sa sticanjem, otuđenjem ili opterećenjem nepokretnosti i udela i akcija koje društvo poseduje u drugim pravnim licima; preuzima menične obaveze i obaveze jemstva; zaključuje ugovore o zajmu i kreditu; zastupa društvo u sudskim postupcima ili pred arbitražom.

Ograničenja prokure koja nisu izričito predviđena ovim zakonikom nemaju dejstvo prema trećim savesnim licima.

Izuzetno od prethodnog stava, dozvoljeno je ograničiti ovlašćenja prokuriste supotpisom zakonskog zastupnika društva ili drugog prokuriste (zajednička prokura).

Potpisivanje prokuriste

Član 126

Prokurista se potpisuje tako što ispod oznake vlastodavca stavlja svoj potpis sa obaveznim dodatkom iz koga se vidi njegovo svojstvo.

Nenavođenje funkcije prokuriste nije formalni uslov za validnost potpisanog dokumenta.

Alternativa: Stav 2 se briše.

Odgovornost prokuriste

Član 127

Prokurista odgovara za štetu koju prouzrokuje vlastodavcu prekoračenjem granica svojih ovlašćenja, izuzev ako je postupao u skladu sa odlukom nadležnog organa ili ako su njegove radnje naknadno odobrene od strane tog organa.

Zabrana postupanja za drugog

Član 128

Prokurist koji je bez dozvole vlastodavca obavio za račun nekog trećeg neki posao koji spada u krug poslovne delatnosti vlastodavca dužan mu je nadoknaditi pričinjenu štetu.

Opoziv prokure

Član 129

Vlastodavac može opozvati prokuru u svako doba.

Vlastodavac se ne može unapred odreći prava na opoziv prokure ili na ograničenje ovlašćenja iz prokure.

Opoziv prokure ne lišava prokuristu prava koja ima iz ugovora kojim je prokura zasnovana.

Dejstvo prema trećim licima

Član 130

Opozivanje prokure proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima kad bude upisano u registar, ako za opozivanje nisu ranije saznala.

Otkaz

Član 131

Prokurista može otkazati prokuru u svako doba, uz obavezu da u narednih 30 dana, računajući od dana dostave otkaza vlastodavcu, preduzima pravne poslove i druge pravne radnje, ako je to potrebno radi izbegavanja nastanka štete za vlastodavca.

Registracija prestanka prokure

Član 132

Prestanak prokure upisuje se u javni registar.

Ovlašćenje iz prokure prestaje brisanjem iz registra, izuzev ako treća lica za to nisu ranije saznala.

Odeljak 5.

OVLAŠĆENJA TRGOVINSKOG PUTNIKA

Član 133

Trgovinski putnik je ovlašćen da preduzima izvan poslovnih prostorija samo one poslove koji se odnose na prodaju robe ili usluga navedenih u punomoćju koje mu je dao vlastodavac.

U slučaju neizvesnosti, smatra se da trgovinski putnik nije ovlašćen da zaključuje ugovore, nego samo da prikuplja poruxbine, ali će ipak ugovor koji je zaključio ostati na snazi ako ga vlastodavac naknadno odobri.

Trgovinski putnik koji je ovlašćen da prodaje robu, nije ovlašćen da naplati cenu, kao ni da prodaje na kredit, osim ako ima posebno ovlašćenje za prodaju na kredit.

Trgovinski putnik je ovlašćen da za vlastodavca prima reklamacije zbog nedostatka robe ili neizvršene usluge i ostale izjave u vezi sa izvršenjem ugovora zaključenog njegovim posredovanjem, kao i da u ime vlastodavca preduzima potrebne mere za očuvanje njegovih prava iz tog ugovora.

Odeljak 6.

OVLAŠĆENJA LICA KOJA OBAVLJAJU ODREĐENE POSLOVE

U POSLOVNIM PROSTORIJAMA

Član 134

Lica zaposlena u trgovinama i ostalim radnjama u kojima se prodaje roba smatraju se ovlašćenim da u tim prostorijama prodaju robu koja se tamo redovno prodaje i da za nju primaju isplatu cene.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Lica koja rade na takvim poslovima čije obavljanje je vezano za zaključenje i ispunjenje određenih ugovora, kao što su prodavci u prodavnicama, lica koja obavljaju određene usluge u ugostiteljstvu, lica na poslovima šalterske službe u pošti, banci i sl. ovlašćena su samim tim na zaključenje i ispunjenje tih ugovora.

GLAVA VI

OBJEKTI

Vrste objekata

Član 135

Objekti subjektivnih prava su stvari, ljudske radnje, lična dobra, proizvodi ljudskog duha i uma.

Odeljak 1.

STVARI

Pojam

Član 136

Stvar je materijalni deo prirode koji se nalazi u vlasti fizičkog ili pravnog lica i na kome može postojati pravo svojine ili neko drugo pravo.

Stvarima se smatraju i različiti oblici energije koju fizička ili pravna lica mogu upotrebljavati ili je drugačije imati u vlasti.

Sastavni delovi stvari

Član 137

Na sastavnom delu stvari koji se može odvojiti bez oštećenja može postojati zasebno pravo svojine (ili neko drugo subjektivno pravo).

U slučaju otuđenja stvari, svojina na odvojenom delu prelazi na pribavioca samo ako je taj deo bio u svojini prenosioca.

Prethodni stav neće se primenjivati na sticanje svojine od nevlasnika, održajem ili u drugim slučajevima sticanja svojine utvrđenim zakonom.

Složena stvar

Član 138

Složena stvar sastoji se od više sastavnih delova koji se mogu odvojiti bez oštećenja.

Pripadak stvari

Član 139

Pripadak je stvar koja je namenjena da trajno služi upotrebi druge stvari s kojom nije fizički spojena.

Pripadak je i stvar bez koje se druga (glavna) stvar ne može upotrebiti ili koju zakon ili sam vlasnik odredi za stalnu upotrebu glavne stvari.

Pripadak ne gubi to svojstvo time što je privremeno (npr. usled popravke) prestao da služi upotrebi glavne stvari.

Pribavilac glavne stvari stiče svojinu na njenom pripatku samo ukoliko je prenosilac glavne stvari bio i vlasnik pripatka.

Prethodna pravila neće se primenjivati u slučaju sticanja svojine od nevlasnika, održaja ili u drugim slučajevima sticanja svojine utvrđenim zakonom.

Alternativa I:Stav 1 menja se tako da glasi:

Pripadak je odvojena pokretna stvar koja, voljom vlasnika i u skladu sa shvatanjima pravnog prometa, trajno služi drugoj vlasnikovoj stvari kao glavnoj i, po pravilu, deli pravnu sudbinu složene odnosno glavne stvari.

Alternativa II:Posle stava 3 dodaje se stav koji glasi:

Namenjivanje stvari da služi upotrebi druge kao pripadak nema dejstva na prava trećih koja postoje na toj stvari.

Napomena: Pripadak se može definisati i na sledeći način:

Pripadak je odvojena pokretna stvar koja, voljom vlasnika i u skladu sa shvatanjima pravnog prometa, trajno služi dru­goj vlasnikovoj stvari kao glavnoj i po pravilu, deli pravnu sudbinu složene odnosno glavne stvari.

Nepokretne stvari

Član 140

Nepokretne su one stvari koje se ne mogu premestiti sa mesta na mesto bez povrede njihove suštine.

Nepokretnosti su zemljišne parcele, a zgrade ili drugi građevinski objekti koji su izgrađeni kao trajni objekti su priraštaji zemljišta.

Nepokretnosti su zemljišta i zgrade.

Alternativa: Posle stava 2 dodaje se stav koji glasi:

Nepokretnost i stvari trajno spojene sa njom čine jedinstvenu stvar i u pravnom prometu, po pravilu, imaju istu pravnu sudbinu.

Pokretne stvari

Član 141

Pokretne su one stvari koje se mogu same kretati ili se, bez povrede njihove suštine, mogu premeštati s mesta na mesto, ukoliko nisu sastavni delovi nepokretnosti.

Prirodne snage koje imaju ekonomsku vrednost i nalaze se u čovekovoj vlasti (električna, elektronska, toplotna i druge vrste energije) smatraju se za pokretne stvari, ako zakonom nije drukčije određeno.

Sastavni delovi nepokretnosti (neobrano voće, neposečeno drveće i sl.) smatraju se za pokretnosti u smislu pravnog posla kojim se njima raspolaže.

Neoboreno drveće namenjeno seči, neodvojivi plodovi, materijal od građevine koja treba da se sruši i uopšte stvari trajno vezanih za nepokretnost, zasebno prodatih, smatraju se pokretnim stvarima, bez obzira na to ko treba da izvrši odvajanje.

Stvari u prometu i stvari van prometa

Član 142

Stvari u prometu su one kojima se može raspolagati pravnim poslovima.

Stvari van prometa su one kojima se ne može raspolagati pravnim poslovima.

Stvari mogu biti i u ograničenom prometu u skladu sa posebnim zakonom.

Pravnim poslovima ne može se raspolagati stvarima u opštoj upotrebi ni drugim stvarima za koje je to zakonom određeno.

Stvari određene po rodu i pojedinačno određene

Član 143

Stvari određene po rodu su one koje se u pravnom prometu određuju po vrsti, meri ili broju.

Pojedinačno određena je ona stvar koju su stranke tačno imale u vidu, bez obzira da li je zamenljiva ili nezamenljiva.

Zamenljive i nezamenljive stvari

Član 144

Zamenljiva je ona stvar na mesto koje se u ispunjenju obaveza može dati druga stvar istih svojstava i vrednosti.

Potrošne i nepotrošne stvari

Član 145

Potrošne stvari su one koje se potroše prvom upotrebom.

Potrošnom stvari smatra se i novac.

Nepotrošne stvari su one koje se mogu upotrebiti više puta.

Alternativa: Stav 1 menja se tako da glasi:

Potrošna je ona stvar koja se prilikom prve upotrebe potroši ili se njena količina, odnosno vrednost smanjuje srazmerno upotrebi.

Deljive i nedeljive stvari

Član 146

Deljiva je ona stvar koja se može tako fizički podeliti da je zbir vrednosti delova dobijenih deobom približno jednak vrednosti stvari pre deobe.

Ostale stvari su nedeljive.

Procenjive i neprocenjive stvari

Član 147

Procenjive su one stvari čija se vrednost može izraziti u novcu.

Ostale stvari su neprocenjive.

Zbirna stvar

Član 148

Zbirnu stvar sačinjava više pokretnih stvari koje imaju jedinstvenu namenu i u prometu predstavljaju celinu (kao što je šahovska garnitura, par cipela, par rukavica).

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Zbirnu stvar čine dve ili više pokretnih stvari sa jedinstvenom namenom, koje se u prometu javljaju kao celina, označavaju zajedničkim nazivom, podesne su za raspolaganje jednim aktom i za koje važe ista prava i obaveze.

Zbir stvari

Član 149

Zbir stvari čine dve ili više pokretnih stvari fizički odvojenih, sa samostalnom namenom i pravnim statusom.

Opasna stvar

Član 150

Pokretna ili nepokretna stvar čiji položaj ili upotreba ili osobine ili samo postojanje predstavlja povećanu opasnost štete za okolinu je opasna stvar.

Javna dobra

Član 151

Javno dobro je stvar koja se koristi za ostvarivanje određene javne svrhe (vojni objekti, zgrade državnih organa, ustanova, objekti javnih preduzeća) i njihovo korišćenje i pravni promet uređuju se posebnim zakonom.

Stvar u opštoj upotrebi

Član 152

Stvar u opštoj upotrebi je ona koju po svojoj prirodi ili nameni, pod jednakim uslovima, može svako da koristi (parkovi, putevi, ulice).

Odeljak 2.

ČOVEKOVO TELO KAO OBJEKT GRAĐANSKIH PRAVA

Delovi čovekovog tela

Član 153

Odvojeni delovi čovekovog tela ili stvari trajno spojene sa čovekovim telom i dalje pripadaju tom licu, ako drukčije nije propisano, određeno njegovom voljom ili ugovorom.

Alternativa: Dodaje se stav 2 koji glasi:

Doniranje, transplantacija i nasleđivanje odvojenih delova čovekovog tela uređuju se posebnim zakonom.

Posmrtni ostaci

Član 154

Posmrtni ostaci mogu biti predmet određenih građanskih prava, u skladu sa moralom i izraženom poslednjom voljom umrlog ili saglasnom voljom njegovih naslednika.

GLAVA VII

PROTEK VREMENA

Odeljak 1.

DEJSTVO PROTEKA ROKA I NJEGOVO RAČUNANJE

Trajanje građanskih prava

Član 155

Pojedina subjektivna prava mogu nastati ili prestati protekom vremena.

Prekluzivni rok

Član 156

Određena subjektivna prava mogu se ostvarivati samo u okviru propisanog roka, nakon čijeg isteka se gase.

Računanje vremena

Član 157

Rok određen u danima počinje teći prvog dana posle događaja od koga se rok računa, a završava se istekom poslednjeg dana roka.

Rok određen u nedeljama, mesecima ili godinama završava se onog dana koji se po imenu i broju poklapa sa danom nastanka događaja od koga rok počinje da teče, a ako takvog dana nema u poslednjem mesecu, kraj roka pada na poslednji dan tog meseca.

Ako poslednji dan roka pada u dan kada je zakonom ili drugim opštim pravnim aktom određeno da se ne radi, kao poslednji dan roka računa se sledeći radni dan.

Početak meseca označava prvi dan u mesecu, sredina - petnaesti, a kraj - poslednji dan u mesecu, ako što drugo ne proizlazi iz namere strana ili iz prirode pravnog odnosa.

Primena pravila o uslovu

Član 158

Kad dejstvo pravnog posla počinje od određenog vremena, shodno se primenjuju odredbe o odložnom uslovu, a kad pravni posao prestaje da važi po isteku određenog roka, shodno se primenjuju odredbe o raskidnom uslovu.

Knjiga druga

OBLIGACIONI ODNOSI

(OBLIGACIJE)

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Član 159

Obligacija je pravni odnos između dve određene strane na osnovu koga je jedna strana (poverilac) ovlašćena da zahteva od druge strane (dužnika) određeno davanje, činjenje ili uzdržavanje od nečega što bi inače imala pravo da čini, a druga strana je dužna da to ispuni.

Nastanak

Član 160

Obligacije nastaju iz ugovora, prouzrokovanja štete, neosnovanog obogaćenja, nezvanog vršenja tuđeg posla, jednostrane izjave volje i drugih zakonom utvrđenih činjenica.

Alternativa: Reč: ''obligacije'' zamenjuje se rečima: ''obligacioni odnosi''.

Dužnosti ispunjenja obaveza

Član 161

Strane u obligacionom odnosu dužne su da izvrše svoju obavezu i odgovor­ne su za njeno ispunjenje.

Obaveza se može ugasiti samo saglasnošću volja strana u obligacionom od­nosu ili na osnovu zakona.

Ponašanje u izvršavanju obaveza i ostvarivanju prava

Član 162

Strana u obligacionom odnosu dužna je da u izvršavanju svoje obaveze po­stupa sa pažnjom koja se u pravnom prometu zahteva u odgovarajućoj vrsti obligacionih odnosa (brižljivost razumnog i pažljivog čoveka).

Strana u obligacionom odnosu dužna je da u izvršavanju obaveza iz svoje profesionalne delatnosti postupa s povećanom pažnjom prema pravilima struke i običajima (brižljivost razumnog i pažljivog stručnjaka).

Strana u obligacionom odnosu dužna je da se u ostvarivanju svog prava uzdrži od postupka kojim bi se otežalo izvršavanje obaveze druge strane.

Dispozitivni karakter odredaba Zakonika

Član 163

Strane mogu svoje obligacione odnose da urede drukčije nego što je ovim zakonikom određeno, ako iz pojedine odredbe ovog zakonika ili iz njenog smisla ne proizilazi što drugo.

Primena dobrih poslovnih običaja

Član 164

Strane u obligacionim odnosima dužne su da u pravnom prometu postupaju u skladu sa dobrim poslovnim običajima.

Na obligacione odnose se primenjuju uzanse ako su strane u obligacionim odnosima ugovorile njihovu primenu ili ako iz okolnosti proizilazi da su njihovu primenu htele.

Postupanje u skladu sa opštim aktima

Član 165

Pravna lica u zasnivanju obligacionih odnosa postupaju u skladu sa svojim opštim aktima.

Ali, ugovor koji je zaključen ili druga pravna radnja koja je preduzeta sup­rotno tim aktima ostaje na snazi, osim ako je za to druga strana znala ili morala znati ili ako je ovim zakonikom drukčije određeno.

Savesnost druge ugovorne strane se pretpostavlja.

Alternativa: Stav 3 se briše

Primena pojedinih odredaba

Član 166

Odredbe ovog zakonika koje se odnose na ugovore primenjuju se na sve vrste ugovora, izuzev ako za privredne ugovore nije izričito drugačije određeno.

Privredni ugovori, u smislu ovog zakonika, su ugovori koje međusobno zaključuju privredni subjekti, kao što su: privredna društva, druga pravna lica i pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost.

Deo prvi

NASTANAK OBAVEZA

GLAVA I

UGOVOR

Odeljak 1.

OPŠTE ODREDBE

Sloboda ugovaranja

Član 167

Strane ugovornice su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i morala, da svoje odnose urede po svojoj volji.

Odredbe prinudnih propisa o sadržini određenih ugovora su sastavni delovi tih ugovora, te ih upotpunjuju ili stupaju na mesto ugovornih odredbi koje nisu u saglasnosti sa njima.

Ugovor obavezuje strane ugovornice kao zakon.

Primena na druge pravne poslove

Član 168

Odredbe ovog zakonika o ugovorima shodno se primenjuju i na druge pravne poslove.

Odricanje unapred od prigovora

Član 169

Odredba ugovora kojom se jedna ugovorna strana unapred odriče svih prigovora ili određene vrste prigovora koji bi se mogli odnositi na punovažnost tog ugovora, nema pravnog dejstva ni u pogledu onih prigovora kojih bi se inače mogao pojedinačno unapred odreći.

Isto važi za takvo odricanje jednostranom izjavom volje.

Odeljak 2.

ZAKLJUČENJE UGOVORA

Odsek 1.

SAGLASNOST VOLJA

Kad je ugovor zaključen

Član 170

Ugovor je zaključen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim elementima ugovora.

Alternativa: Reč: ''elementima'' se zamenjuje rečju: ''sastojcima''.

Obavezno zaključenje i obavezna sadržina ugovora

Član 171

Ako je neko po zakonu obavezan da zaključi ugovor, zainteresovano lice može zahtevati da se takav ugovor bez odlaganja zaključi.

Odredbe propisa kojima se, delimično ili u celini, određuje sadržina ugovo­ra sastavni su delovi tih ugovora, te ih upotpunjavaju ili stupaju na mesto ugovor­nih odredaba koje nisu u saglasnosti sa njima.

Dozvola i odobrenje

Član 172

Kad je za zaključenje nekog ugovora potrebna saglasnost trećeg lica, ona može biti data pre zaključenja ugovora, kao dozvola, ili posle njegovog zak­ljučenja, kao odobrenje, ako zakonom nije propisano što drugo.

Saglasnost mora biti u formi propisanoj za ugo­vor za čije se zaključenje daje.

Svesno zaključenje ništavog ugovora

Član 173

Ko je pri zaključenju ugovora znao za neki uzrok zbog koga ugovor može biti lišen dejstva, dužan je naknaditi štetu drugoj strani, ako je ova osnovano verovala da je ugovor punovažan.

Pregovori

Član 174

Pregovori koji prethode zaključenju ugovora ne obavezuju i svaka ih strana može prekinuti kad god hoće.

Ali strana koja je vodila pregovore bez namere da zaključi ugovor odgova­ra za štetu nastalu vođenjem pregovora.

Odgovara za prouzrokovanu štetu i onaj koji je vodio pregovore bez namere da zaključi ugovor pa pošto je svojim držanjem naveo drugu stranu na gubitke, odustao od te namere bez osnovanog razloga.

Ako se drukčije ne sporazumeju, svaka strana snosi svoje troškove oko pri­prema za zaključenje ugovora, a zajedničke troškove snose na jednake delove.

Alternativa: Dodaju se dva nova stava koja glase:

Ako je jedna strana u pregovorima dala drugoj strani poverljiva obaveštenja ili joj omogućila da dođe do njih, druga strana, ako nije drukčije do­govoreno, ne sme ih učiniti dostupnim trećim licima, niti ih koristiti za svoje interese, bez obzira da li je naknadno ugovor zaključen ili nije.

Odgovornost za povredu obaveze o poverljivim obaveštenjima može se sastojati u naknadi prouzrokovane štete i predaji oštećenom koristi koju je štetnik tom povredom ostvario.

Vreme i mesto zaključenja ugovora

Član 175

Ugovor je zaključen onog trenutka kad ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu.

Smatra se da je ugovor zaključen u mestu u kome je ponudilac imao svoje sedište, odnosno prebivalište u trenutku kad je učinio ponudu.

Ponuda

Član 176

Ponuda je predlog za zaključenje ugovora učinjen određenom licu, koji sadrži sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao za­ključiti ugovor.

Ako su ugovorne strane posle postignute saglasnosti o bitnim sastojcima ugovora ostavile neke sporedne tačke za docnije, ugovor se smatra zaključenim, a sporedne tačke, ako same ugovorne strane ne postignu saglasnost o njima, urediće sud vodeći računa o prethodnim pregovorima, pravnom osnovu, kao i njihovoj dotadašnjoj poslov­noj praksi i običajima.

Opšta ponuda

Član 177

Predlog za zaključenje ugovora učinjen neodređenom broju lica, koji sadrži bitne sastojke ugovora čijem je zaključenju namenjen, važi kao ponuda, ukoliko drukčije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja.

Alternativa: Dodaju se dva nova stava koja glase:

Predlog za zaključenje ugovora upućen većem broju određenih lica predstavlja ponudu ako je dovoljno određen i ako ukazuje na nameru ponudioca da se obaveže u slučaju prihvatanja.

Predlog upućen neodređenom broju lica smatraće se samo kao poziv da se učini ponuda, izuzev ako lice koje čini takav predlog jasno ne ukaže na suprotno.

Ponuda neovlašćenog lica

Član 178

Pismena ponuda obavezuje ponudioca, iako je nije potpisalo ovlašćeno lice, samo u slučaju: ako je ponuda sačinjena na hartiji sa odštampanim ili utisnutim oznakama ponudioca, kojom se on u svom poslovanju služi; ako je ponuda snabdevena pečatom ili štambiljem ponudioca i potpisana na uobičajeni način; ako se ponuda odnosi na posao kojim se ponudilac redovno bavi i ne prelazi obim njegovog uobičajenog poslovanja i ako ponuđeni nije znao da je ponudu potpisalo neovlašćeno lice.

Isto važi i za prihvatanje ponude.

Prethodne odredbe važe za zaključenje privrednih ugovora.

Alternativa: Stav 3 se briše

Izlaganje robe

Član 179

Izlaganje robe sa označenjem cene smatra se kao ponuda, ukoliko drukčije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja.

Slanje kataloga i oglasa

Član 180

Slanje kataloga, cenovnika, tarifa i drugih obaveštenja, kao i oglasi učinjeni štampom, lecima, radiom, televizijom, elektronskim putem ili na koji drugi način ne predstavljaju ponudu za zaključenje ugovora, nego samo poziv da se učini ponuda pod objavljenim uslovima.

Ali će pošiljalac takvih poziva odgovarati za štetu koju bi pretrpeo ponudi­lac, ako bez osnovanog razloga nije prihvatio njegovu ponudu.

Dejstvo ponude

Član 181

Ponudilac je vezan ponudom, izuzev ako je svoju obavezu da održi ponudu isključio ili ako to isključenje proizlazi iz okolnosti posla.

Ponuda se može opozvati samo ako je ponuđeni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom.

Alternativa: Stav 2. zamenjuje se stavovima koji glase:

Ponuda proizvodi dejstvo od trenutka kad stigne ponuđenome.

Ponuda, čak i kad je neopoziva, može da se povuče ako je izjava o pov­lačenju stigla ponuđenome pre ili u isto vreme kada i ponuda.

Sve dok se ugovor ne zaključi ponuda može da se opozove, ako opoziv stigne ponuđenome pre nego što je on otposlao svoj prihvat.

Ponuda ne može da se opozove ako je u njoj određen rok za njeno prihvatanje ili kad je na drugi način naznačeno da je neopoziva, kao i ako je ponuđeni razumno verovao da je ponuda neopoziva i ponašao se saglasno tome.

Do kada ponuda obavezuje

Član 182

Ponuda u kojoj je određen rok za njeno prihvatanje obavezuje ponudioca do isteka tog roka.

Ako je ponudilac u pismu, elektronskoj pošti ili telegramu odredio rok za prihvatanje, smatraće se da je taj rok počeo teći od datuma označenog u pismu, elektronskoj pošti ili od dana kad je telegram predat pošti.

U slučaju da pismo nije datirano, rok za prihvatanje ponude teče od dana kada je pismo predato pošti.

Ponuda učinjena odsutnom licu, u kojoj nije određen rok za prihvatanje, vezuje ponudioca za vreme koje je redovno potrebno da ponuda stigne po­nuđenome, da je ovaj razmotri, o njoj odluči i da odgovor o prihvatanju stigne ponudiocu.

Alternativa: Dodaje se novi stav koji glasi:

Ako rok za prihvatanje ponude nije istekao, ponuda će prestati da važi kada ponudilac primi izjavu kojom se ponuda odbija.

Forma ponude

Član 183

Ponuda ugovora za čije zaključenje zakon zahteva posebnu formu obavezu­je ponudioca samo ako je učinjena u toj formi.

Isto važi i za prihvatanje ponude.

Prihvatanje ponude

Član 184

Ponuda je prihvaćena kad ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu.

Ponuda je prihvaćena i kad ponuđeni pošalje stvar ili plati cenu, kao i kad učini neku drugu radnju koja se, na osnovu ponude, prakse utvrđene između zainteresovanih strana ili običaja, može smatrati kao izjava o prihvatanju.

Prihvatanje se može opozvati ako ponudilac primi izjavu o opozivanju pre izjave o prihvatanju ili istovremeno sa njom.

Ukrštanje ponuda

Član 185

U slučaju ukrštenih ponuda koje se razlikuju u tome što jedna strana traži manju naknadu za svoju obavezu, a druga joj nudi više, ugovor je zaključen za srednji iznos.

Prihvatanje neposredne ponude

Član 186

Ponuda učinjena prisutnom licu smatra se odbijenom ako nije prihvaćena bez odlaganja, izuzev ako iz okolnosti proizlazi da ponuđenom pripada izvestan rok za razmišljanje.

Ponuda učinjena telefonom, elektronskim putem ili nepos­rednom radio ili vizuelnom vezom, smatra se kao ponuda prisutnom licu.

Alternativa: Dodaje se novi stav koji glasi:

Ponuda učinjena telefaksom ne smatra se ponudom učinjenom prisutnom licu.

Prihvatanje ponude s predlogom da se izmeni

Član 187

Ako ponuđeni izjavi da prihvata ponudu i istovremeno predloži da se ona u nečemu izmeni ili dopuni, smatra se da je ponudu odbio i da je sa svoje strane učinio drugu ponudu svome ranijem ponudiocu.

Alternativa: Dodaju se tri nova stava koja glase:

Odgovor na ponudu, kojim se ponuda prihvata, ali sa dopunama ili izmenama koje je bitnije ne menjaju, znači prihvatanje, osim ako ponudilac odmah ne prigovori.

Ako tako ne postupi, ugovor će se zaključiti u skladu sa sadržinom izmena koje su navedene u izjavi o prihvatanju.

Smatra se da se bitno menja ponuda kad se dopune ili izmene odredbe koje se odnose na cenu, plaćanje, kvalitet ili količinu robe, mesto i vreme isporuke, obim odgovornosti jedne strane u odnosu na drugu.

Ćutanje ponuđenog

Član 188

Ćutanje ponuđenog ne znači prihvatanje ponude.

Nema dejstva odredba u ponudi da će se ćutanje ponuđenog ili neko drugo njegovo propuštanje (na primer, ako ne odbije ponudu u određenom roku ili ako poslatu stvar o kojoj mu se nudi ugovor ne vrati u određenom roku i sl.) smatrati kao prihvatanje.

Ali, kad se ponuđeni nalazi u ustaljenim poslovnim odnosima s ponudiocem u pogledu određene robe, smatra se da je prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu, ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio.

Isto tako, lice koje se ponudilo drugom da izvršava njegove naloge za oba­vljanje određenih poslova, kao i lice u čiju poslovnu delatnost spada vršenje tak­vih naloga, dužno je da izvrši dobijeni nalog ako ga nije odmah odbilo.

Ako u slučaju iz prethodnog stava ponuda, odnosno nalog nije odbijen, smatra se da je ugovor zaključen u trenutku kad je ponuda, odnosno nalog stigao ponuđenom.

Alternativa: U stavu 3 na kraju dodaju se reči: ''kao i u slučaju kad je to u skladu sa trgovačkim običajima''.

Zadocnelo prihvatanje i zadocnelo dostavljanje izjave o prihvatanju

Član 189

Prihvatanje ponude izvršeno sa zadocnjenjem smatra se kao nova ponuda od strane ponuđenog.

Ali, ako je izjava o prihvatanju koja je učinjena blagovremeno, stigla ponudiocu posle isteka roka za prihvatanje, a ponudilac je znao ili je mogao znati da je izjava otposlata blagovremeno, ugovor je zaključen.

Ipak, ugovor u takvom slučaju nije zaključen ako ponudilac odmah, a naj­kasnije prvog idućeg radnog dana po prijemu izjave ili i pre prijema izjave, a po isteku roka za prihvatanje ponude, izvesti ponuđenoga da se zbog zakašnjenja ne smatra vezan svojom ponudom.

Smrt ili nesposobnost jedne strane

Član 190

Ponuda ne gubi dejstvo ako je smrt ili poslovna nesposobnost jedne strane nastupila pre njenog prihvatanja, izuzev ako suprotno proizlazi iz namere strana, običaja ili prirode posla.

Predugovor

Član 191

Predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zak­ljuči drugi, glavni ugovor.

Propisi o formi nekog ugovora važe i za predugovor, ako je forma propisana radi zaštite ugovornika od naglih nepromišljenih odluka.

Predugovor obavezuje ako sadrži bitne sastojke glavnog ugovora.

Na zahtev zainteresovane strane sud će naložiti drugoj strani koja odbija da pristupi zaključenju glavnog ugovora da to uradi u roku koji će joj odrediti.

Zaključenje glavnog ugovora može se zahtevati u roku od šest meseci od isteka roka predviđenog za njegovo zaključenje, a ako taj rok nije predviđen, on­da od dana kad je prema prirodi posla i okolnostima ugovor trebalo da bude zak­ljučen.

Predugovor ne obavezuje ako su se okolnosti od njegovog zaključenja toli­ko izmenile da ne bi bio ni zaključen da su takve okolnosti postojale u to vreme.

Alternativa: St. 4. i 5. zamenjuju se stavovima koji glase:

Zaključenje glavnog ugovora može se zahtevati u roku od šest meseci od isteka roka predviđenog za njegovo zaključenje, a ako taj rok nije predviđen, onda od zaključenja predugovora.

Neizvršavanje obaveze da se zaključi glavni ugovor daje pravo saugovorniku da zahteva naknadu štete koju zbog tog neizvršenja trpi.

Ali, ako su u predugovoru određeni bitni uslovi za zaključenje glavnog ugovora, sud će, na zahtev zainteresovane strane, osuditi drugu stranu koja odbija da pristupi zaključenju glavnog ugovora da to uradi u roku koji će joj odrediti, posle čijeg isteka će se presuda smatrati kao zaključenje glavnog ugovora.

Opcioni ugovor

Član 192

Ugovorom se mogu odrediti uslovi nekog drugog ugovora među istim ugovornicima i dati pravo jednom ugovorniku da svojom izjavom zasnuje odnose iz tog drugog ugovora (opcioni ugovor ili opcija).

Ako za vršenje prava opcije nije određen rok u ugovoru ili zakonu, a ugovornici se o njemu naknadno ne sporazumeju, odrediće ga sud prema okolnosti­ma slučaja i običajima.

Odsek 2.

NESPORAZUM

Član 193

Ne nastaje ugovor kad strane veruju da su saglasne a u stvari među njima postoji nesporazum, bilo što nisu primetile da se njihove izjave ne podudaraju, bilo što su različito razumele nejasne ili dvosmislene izraze u njihovim podudarnim izjavama.

Strana koja je izazvala nesporazum svojom krivicom dužna je naknaditi štetu koju je druga strana pretrpela.

Kada se posle zaključenja ugovora utvrdi da postoji nesporazum o nekoj sporednoj tački, ugovor će ostati na snazi, a tu tačku urediće sud, ako se iz okolnosti slučaja može zaključiti da bi ugovorne strane zaključile ugovor i bez nesporazuma o toj tački.

Odeljak 3.

PREDMET

Šta može biti predmet obaveze

Član 194

Predmet ugovora može biti sve što nije zakonom zabranjeno i što nije pro­tivno javnom poretku ili moralu.

Predmet ugovora može biti i buduća stvar.

Ugovorna obaveza može se sastojati u davanju, činjenju, nečinjenju ili trp­ljenju.

Ona mora biti moguća, dozvoljena i određena, odnosno odrediva.

Pravne posledice ništavosti ugovora zbog predmeta

Član 195

Kad je predmet obaveze nemoguć, nedozvoljen, neodređen ili neodrediv, ugovor je ništav.

Ali ako je ugovor zaključen sa odložnim rokom ili pod odložnim uslovom, naročito pod uslovom da predmet ugovora postane moguć, ugovor će biti punovažan ako predmet bude moguć o roku, odnosno u vreme ostvarenja uslova.

Strana koja pri zaključenju ugovora nije znala niti je mogla znati da je predmet ugovora nedozvoljen ili nemoguć ima pravo da zahteva od druge strane, ako je ova znala ili morala znati za to, da joj naknadi štetu koju ne bi imala da ugovor nije bio zaključen.

Zabluda o predmetu

Član 196

Nema saglasnosti između ugovornika i ugovor je bez dejstva ako je jedan ugovornik bio u zabludi o predmetu.

Naknadna mogućnost

Član 197

Ugovor zaključen pod odložnim uslovom ili rokom punovažan je ako je predmet obaveze koji je u početku bio nemoguć postao moguć pre ostvarenja uslova ili isteka roka.

Kad je predmet obaveze nedopušten

Član 198

Predmet obaveze je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, jav­nom poretku, dobrim običajima ili moralu.

Kad je predmet odrediv

Član 199

Predmet obaveze je odrediv ako ugovor sadrži podatke pomoću kojih se može odrediti ili su strane ostavile trećem licu da ga odredi.

Ako to treće lice neće ili ne može da odredi predmet obaveze, ugovor je ništav.

Alternativa: Dodaje se pet novih stavova koji glase:

Ako je određivanje predmeta ugovora ostavljeno nekolicini, u slučaju neslaganja odlučuje većina.

Treće lice je dužno voditi računa o svim okolnostima, naročito o prilika­ma na tržištu, i prema njima odrediti predmet pravično, u protivnom nezado­voljna ugovorna strana može zahtevati poništenje ugovora.

Ali ako su ugovorne strane ostavile trećem licu da postupi po svom nahođenju, poništenje ugovora može se zahtevati samo ako je ono postupilo nesavesno.

Ako je ugovoreno da će predmet odrediti jedna od ugovornih strana, smatra se da je ugovor zaključen pod uslovom da se sa njegovom odlukom saglasi druga strana.

Ništav je ugovor u kome je određivanje predmeta ugovora ostavljeno slobodnoj oceni jednoj od ugovornih strana.

Ugovaranje obaveze da se stvar ne otuđi ili ne optereti

Član 200

Punovažan je ugovor kojim se neko obavezuje da određenu stvar ne otuđi ili ne optereti za određeno vreme, koje ne može biti duže od pet (deset) godina.

Ali ako je on stvar otuđio, sticanje savesnog pribavioca ne može se osporavati, a otuđilac je odgovoran svom saugovorniku zbog povrede svoje obaveze.

Isto važi u slučaju opterećenja stvari.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Odsek 1.

OSNOV

Dozvoljen i istinit osnov

Član 201

Svaka ugovorna obaveza mora imati dozvoljen pravni osnov, te je ništava obaveza čiji je osnov protivan prinudnim propisima, javnom poret­ku, dobrim običajima ili moralu.

Pretpostavlja se da obaveza ima pravni osnov iako nije izražen, ali ako osnov ne postoji, obaveza je bez dejstva.

Kad se utvrdi da je osnov neistinit, ugovor će ostati na snazi samo ako se iza neistinitog osnova nalazi neki dozvoljen osnov.

Nema saglasnosti i ugovor je bez dejstva ako je jedan ugovornik bio u zabludi o osnovu.

Dužnik može odbiti da izvrši obavezu koja nema dozvoljen pravni osnov i posle zastarelosti prava da traži poništenje te obaveze.

Pobude za zaključenje ugovora

Član 202

Pobude iz kojih je ugovor zaključen ne utiču na njegovu punovažnost.

Ali, ako je pobuda protivna nekom prinudnom zakonskom propisu, javnom poretku, dobrim običajima ili moralu, a iz samog ugovora ili prilika u kojima je zaključen vidi se da je ona odlučila jednog ugovornika da zaključi ugovor i da je to drugi ugovornik znao ili morao znati, ugovor će biti bez dejstva.

Ugovor bez naknade ne proizvodi nikakva pravna dejstva i kad drugi ugovornik nije znao da je nedozvoljena pobuda koja je odlučila njegovog saugovornika.

Odsek 2.

SPOSOBNOST

Ugovori pravnog lica

Član 203

Pravno lice može zaključivati ugovore u pravnom prometu u okvira svoje pravne sposobnosti.

Ugovor zaključen izvan pravne sposobnosti pravnog lica nema pravno dejstvo, osim ako posebnim propisima nije drukčije određeno.

Savesna strana može zahtevati naknadu štete koju je pretrpela usled zak­ljučenja ugovora koji nema pravno dejstvo.

Saglasnost za zaključenje ugovora

Član 204

Kad je opštim aktom pravnog lica određeno i u registar upisano da njegov zastupnik može zaključiti određeni ugovor samo uz saglasnost nekog organa, sa­glasnost se može dati prethodno, istovremeno ili naknadno, ako šta drugo nije upisano u registar.

Druga strana ima pravo da pozove pravno lice da se njegov ovlašćeni organ u primerenom roku izjasni da li daje saglasnost, pa ako to ovaj ne učini, smatraće se da saglasnost nije data.

Naknadna saglasnost ima povratno dejstvo, ako drukčije nije ugovoreno.

Ako saglasnost nije data, smatra se da ugovor nije ni zaključen.

Kad se prema odredbama ovog člana smatra da ugovor nije zaključen, sa­vesna strana može zahtevati od pravnog lica pravičnu naknadu.

Odredbe prethodnih stavova primenjuju se i u slučaju kad je opštim aktom pravnog lica određeno da zastupnik može zaključiti neki ugovor samo zajedno s određenim organom tog pravnog lica.

Ugovor poslovno nesposobnog lica

Član 205

Za zaključenje punovažnog ugovora potrebno je da ugovornik ima poslov­nu sposobnost koja se traži za zaključenje tog ugovora.

Ograničeno poslovno sposobno lice može bez odobrenja svog zakonskog zastupnika zaključivati samo one ugovore čije mu je zaključivanje zakonom doz­voljeno.

Poslovno nesposobno lice može bez dozvole svog zakonskog zastupnika zaključivati samo one ugovore čije mu je zaključivanje zakonom dozvoljeno.

Ostali ugovori tih lica zaključeni bez dozvole zakonskog zastupnika rušljivi su, ali mogu biti osnaženi njegovim naknadnim odobrenjem.

Pravo saugovornika poslovno nesposobnog lica

Član 206

Saugovornik poslovno nesposobnog lica koji nije znao za njegovu poslov­nu nesposobnost može odustati od ugovora koji je zaključio sa njim bez odobre­nja njegovog zakonskog zastupnika.

Isto pravo ima i saugovornik poslovno nesposobnog lica koji je znao za njegovu poslovnu nesposobnost, ali je bio prevaren od njega da ima dozvolu svog zakonskog zastupnika.

Ovo pravo se gasi po isteku trideset dana od saznanja za poslovnu nespo­sobnost druge strane, odnosno za odsustvo dozvole odnosno odobrenja zakons­kog zastupnika, ali i ranije ako zakonski zastupnik bude odobrio ugovor pre nego što taj rok istekne.

Pozivanje zakonskog zastupnika da se izjasni

Član 207

Saugovornik poslovno nesposobnog lica koji je zaključio ugovor sa njim bez dozvole njegovog zakonskog zastupnika može pozvati zakonskog zastupnika da se izjasni da li odobrava taj ugovor.

Ako se zakonski zastupnik ne izjasni u roku od trideset dana od ovog pozi­va da ugovor odobrava, smatraće se da nije dao saglasnost.

Kad ugovornik stekne poslovnu sposobnost posle zaključenja ugovora

Član 208

Poslovno sposobno lice može zahtevati da se poništi ugovor koji je bez pot­rebne dozvole zaključilo za vreme svoje ograničene poslovne sposobnosti samo ako je tužbu podnelo u roku od tri meseca od dana sticanja potpune poslovne sposobnosti.

Odsek 3.

MANE VOLJE

Prinuda i pretnja

Član 209

Ništav je ugovor zaključen upotrebom sile ili nedozvoljene prinude.

Ako je ugovorna strana ili neko treći nedozvoljenom pretnjom izazvao osnovani strah kod druge strane tako da je ova zbog toga zaključila ugovor, druga strana može tražiti da se on poništi.

Strah se smatra osnovanim ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnošću ugrožen život, telo ili drugo značajno dobro ugovorne strane ili trećeg lica.

Ugovor zaključen upotrebom sile ili nedozvoljene prinude prema drugoj strani ne proizvodi pravna dejstva.

Bitna zabluda

Član 210

Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa kojim se zaključuje ugovor ako se zaključuje s obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po običajima u prometu ili po nameri stranaka smatraju odlučnim, a strana koja je u zabludi ne bi inače zaključila ugovor takve sadržine.

Strana koja je u zabludi može tražiti poništaj ugovora zbog bitne zablude, osim ako pri zaključenju ugovora nije postupala s pažnjom koja se u prometu zahteva.

U slučaju poništaja ugovora zbog zablude, druga savesna strana ima pravo da traži naknadu pretrpljene štete bez obzira na to što strana koja je u zabludi nije kriva za svoju zabludu.

Strana koja je u zabludi ne može se na nju pozivati ako je druga strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude nije bilo.

Zabluda o pobudi kod ugovora bez naknade

Član 211

Kod ugovora bez naknade bitnom zabludom se smatra i zabluda o pobudi koja je bila odlučna za preuzimanje obaveze.

Posredna izjava

Član 212

Zabluda lica preko koga je ugovorna strana izjavila svoju volju smatra se isto kao i zabluda u vlastitom izjavljivanju volje.

Prevara

Član 213

Ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je održava u zabludi u nameri da je time navede na zaključenje ugovora, druga strana može zahtevati njegov poništaj i onda kad zabluda nije bitna.

Strana koja je zaključila ugovor pod prevarom ima pravo da zahteva naknadu pretrpljene štete.

Ako je prevaru učinilo treće lice prevara utiče na sam ugovor ako je druga ugovorna strana u vreme zaključenja ugovora znala ili morala znati za prevaru.

Ugovor bez naknade može se poništiti i kad je prevaru učinilo treće lice, bez obzira na to da li je druga ugovorna strana u vreme zaključenja ugovora znala ili morala znati za prevaru.

Strana koja je zaključila ugovor pod prevarom ima pravo da zahteva i posle isteka roka zastarelosti prava da zahteva poništenje ugovora.

Alternativa: Prethodni stav se menja i glasi:

Strana koja je zaključila ugovor pod prevarom može odbiti da izvrši obavezu iz ugovora i posle zastarelosti prava da traži njegovo poništenje.

Odsek 4.

FORMA UGOVORA

Neformalnost ugovora

Član 214

Zaključenje ugovora ne podleže nikakvoj formi, izuzev kad to zakon naročito zahteva.

Propisana obaveza da ugovor bude zaključen u određenoj formi važi i za sve docnije izmene ili dopune ugovora.

Ali su punovažne docnije usmene dopune o sporednim tačkama o kojima u formalnom ugovora nije ništa rečeno ako to nije protivno cilju radi koga je forma propisana.

Punovažne su i docnije usmene pogodbe kojima se smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne ili druge strane, ako je posebna forma propisana samo u interesu ugovornih strana.

Raskidanje formalnih ugovora

Član 215

Formalni ugovori mogu biti raskinuti neformalnim sporazumom, izuzev ako je za određeni slučaj zakonom predviđeno što drugo ili ako cilj zbog koga je propisana forma za zaključenje ugovora zahteva da raskid ugovora bude obavljen u istoj formi.

Ugovorena forma

Član 216

Ugovorne strane mogu se sporazumeti da posebna forma bude uslov puno­važnosti njihovog ugovora.

Ako se pre ili prilikom postizanja saglasnosti o sadržini ugovora postig­ne saglasnost o njegovoj formi, smatra se da je ugovor zaključen tek kada je ta forma ispunjena.

Isto važi ako je tada samo jedna strana zahtevala da ugovor bude obavljen u određenoj formi.

Ugovor za čije je zaključenje ugovorena posebna forma može biti raskinut, dopunjen ili na drugi način izmenjen i neformalnim sporazumom.

Ako su ugovorne strane predvidele posebnu formu samo da osiguraju do­kaz svoga ugovora ili da postignu što drugo, ugovor je zaključen kad je postig­nuta saglasnost o njegovoj sadržini, a za ugovorne strane je u isto vreme nastala obaveza da ugovoru daju predviđenu formu.

Forma ugovora o prenosu nepokretnosti

Član 217

Ugovor na osnovu koga se prenosi pravo svojine na nepokretnosti ili se ustanovljava neko drugo stvarno pravo na nepokretnosti, mora biti zak­ljučen u pismenoj formi i overen od strane ovlašćenog organa određenog posebnim zakonom.

Alternativa: U prethodnom stavu brišu se reči: "ili se ustanovljava neko drugo stvarno pravo na nepokretnosti"

Sankcija nedostatka potrebne forme

Član 218

Ugovor koji nije zaključen u propisanoj formi nema pravno dejstvo ukoli­ko iz cilja propisa kojim je određena forma ne proizilazi što drugo.

Ugovor koji nije zaključen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo uko­liko su ugovorne strane punovažnost ugovora uslovile posebnom formom.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Ugovor ne proizvodi nikakvo dejstvo ako nije zaključen u zakonom propisanoj ili ugovorenoj formi, izuzev ako je samim zakonom za određeni slučaj predviđeno nešto drugo.

Ali, delimičan manji nedostatak u formi ne povlači ništavost ugovora ako ne smeta postizanju cilja radi koga je forma ustanovljena.

Pretpostavka potpunosti isprave

Član 219

Ako je ugovor zaključen u posebnoj formi, bilo na osnovu zakona bilo po volji stranaka, važi samo ono što je u toj formi izraženo.

Ipak, biće punovažne istovremene usmene pogodbe o sporednim tačkama o kojima u formalnom ugovoru nije ništa rečeno, ukoliko nisu u suprotnosti sa nje­govom sadržinom ili ako nisu protivne cilju zbog koga je forma propisana.

Punovažne su i istovremene usmene pogodbe kojima se smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne ili obe strane ako je posebna forma propisana samo u interesu ugovornih strana.

Sastavljanje isprave

Član 220

Kad je za zaključenje ugovora potrebno sastaviti ispravu, ugovor je zak­ljučen kad ispravu potpišu sva lica koja se njim obavezuju.

Ugovorna strana koji ne zna pisati staviće na ispravu rukoznak overen od dva svedoka ili od suda, odnosno drugog organa.

Za zaključenje dvostranog ugovora dovoljno je da obe strane potpišu jednu ispravu ili da svaka od strana potpiše primerak isprave namenjen drugoj strani.

Zahtev pismene forme je ispunjen ako strane izmenjaju pisma ili se sporazumeju putem elektronske pošte ili nekim drugim sredstvom koje omogućava da se sa izvesnošću utvrde sadržina i davalac izjave.

Korišćenje elektronskog potpisa uređuje se posebnim propisima.

Nestanak isprave

Član 221

Postojanje i sadržina ugovora za čije je zaključenje potrebna pismena forma može se u slučaju nestanka isprave dokazivati svim dokaznim sredstvima.

Kad je izvršen ugovor kome nedostaje forma

Član 222

Ugovor za čije se zaključenje zahteva pismena forma smatra se puno­važnim iako nije zaključen u toj formi ako su ugovorne strane izvršile, u celini ili u pretežnom delu, obaveze koje iz njega nastaju, osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana očigledno ne proizlazi što drugo.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Ugovor za čije se zaključenje zahteva određena pismena forma ostaće punovažan, iako nije zaključen u toj formi, ako su izvršene sve obaveze koje iz njega nastaju, izuzev ako zakon naređuje što drugo u određenom slučaju.

Ali, ako je jedna strana u usmeno zaključenom dvostranom ugovoru, za čiju se punovažnost zahteva pismena forma, ispunila svoju obavezu, ona nema pravo zahtevati od druge strane da i ova ispuni svoju obavezu, nego samo pra­vo zahtevati povraćaj onoga što je dala na ime ispunjenja, izuzev ako je forma ustanovljena samo radi njene zaštite i ako je u datom slučaju moguće odrica­nje od te zaštite.

Odgovornost za nedostatak forme

Član 223

Ko navede svog saugovornika da se pri zaključenju ugovora ne pridržava propisane forme, pa posle odbije da izvrši svoju obavezu pozivajući se na ništavost ugovora zbog odsustva forme, dužan je naknaditi mu štetu ko­ju ovaj ne bi pretrpeo da nije bilo ovog ugovora.

Isto vredi i za slučaj odbijanja ugovornika da pristupi obavljanju ugovorene forme kad je to uslov za zaključenje ugovora.

Odsek 5.

KAPARA I ODUSTANICA

1. Kapara

Vraćanje i uračunavanje kapare

Član 224

Ako je u trenutku zaključenja ugovora jedna strana dala drugoj izvestan iz­nos novca ili izvesnu količinu drugih zamenljivih stvari kao znak da je ugovor zaključen (kapara), ugovor se smatra zaključenim kad je kapara data, ako nije što drugo ugovoreno.

U slučaju ispunjenja ugovora, kapara se mora vratiti ili uračunati u ispunje­nje obaveze.

Ako što drugo nije ugovoreno, strana koja je dala kaparu ne može odustati od ugovora ostavljajući kaparu drugoj strani, niti to može učiniti druga strana vraćanjem udvojene kapare.

Alternativa: Stav 1. menja se tako da glasi:

Ako su se ugovorne strane sporazumele da će jedna dati drugoj izvesni iznos novca ili drugu imovinu, kao znak da je ugovor zaključen (kaparu), ugovor se smatra zaključenim kada je kapara data, ako nije drugačije ugovoreno.

Neizvršenje ugovora

Član 225

Ako ugovor nije izvršen krivicom strane koja je dala kaparu, druga strana može po svom izbora tražiti izvršenje ugovora, ako je to još moguće ili tražiti naknadu štete, a kaparu uračunati u naknadu ili vratiti ili se zadovoljiti primlje­nom kaparom.

Ako je za neizvršenje ugovora kriva strana koja je primila ka­paru, druga strana može, po svom izbora, tražiti izvršenje ugovora, ako je to još moguće, ili tražiti naknadu štete i vraćanje kapare ili tražiti vraćanje udvojene kapare.

U svakom slučaju, kad druga strana traži izvršenje ugovora, ona ima pravo i na naknadu štete koju trpi zbog zadocnjenja.

Sud može na zahtev zainteresovane strane smanjiti preterano veliku kapara.

Delimično ispunjenje obaveze

Član 226

U slučaju delimičnog ispunjenja obaveze, poverilac ne može zadržati kapa­ru, nego može tražiti ispunjenje ostatka obaveze i naknadu štete zbog zadocnje­nja ili tražiti naknadu štete zbog nepotpunog ispunjenja, ali se u oba slučaja kapara uračunava u naknadu.

Ako poverilac raskine ugovor i vrati ono što je primio kao delimično ispunjenje, on može birati između ostalih zahteva koji pripadaju jednoj strani kad je ugovor ostao neizvršen krivicom druge.

2. Odustanica

Uloga odustanice

Član 227

Sporazumom ugovornih strana može se ovlastiti jedna ili svaka strana da odustane od ugovora davanjem odustanice.

Kad strana u čiju je korist ugovorena odustanica izjavi drugoj strani da će dati odustanicu, ona više ne može zahtevati izvršenje ugovora.

Strana ovlašćena da odustane dužna je dati odustanicu istovremeno sa izja­vom o odustajanju.

Ako ugovorne strane nisu odredile rok do koga ovlašćena strana može odu­stati od ugovora, ona to može učiniti sve dok ne protekne rok određen za ispunje­nje njene obaveze.

Ovo pravo odustajanja od ugovora prestaje i kad strana u čiju je korist ugo­voreno počne ispunjavati svoje obaveze iz tog ugovora ili primati ispunjenje od druge strane.

Kapara kao odustanica

Član 228

Kad je uz kaparu ugovoreno pravo da se odustane od ugovora, onda se ka­para smatra kao odustanica i svaka strana može odustati od ugovora.

U ovom slučaju, ako odustane strana koja je dala kaparu, ona je gubi, a ako odustane strana koja je kaparu primila, ona je udvojeno vraća.

Odeljak 4.

TUMAČENJE UGOVORA

Primena i tumačenje ugovornih odredaba

Član 229

Jasne odredbe ugovora ne podležu tumačenju, njih treba primeniti kako glase.

Pri tumačenju spornih odredbi ne treba se držati doslovnog značenja upotrebljenih izraza, nego istraživati zajedničku nameru ugovornih strana i odredbu tako razumeti kako se najbolje slaže sa svrhom koju su one imale u vidu zaključujući ugovor.

Alternativa: Stav 2. menja se tako da glasi:

Pri tumačenju spornih odredbi ne treba se držati doslovnog značenja upotrebljenih izraza, već treba istraživati zajedničku namera ugovornih strana i od­redbu tako razumeti kako to odgovara načelima ovog zakonika.

Utvrđivanje namere ugovornih strana

Član 230

Zajednička namera ugovornih strana utvrđuje se prema prirodi i cilju ugovora, odnosno prema onome što je jedna strana izjavila i kako je trebalo da druga strana to razume u smislu sa kojim može imati pravno dej­stvo, u skladu sa načelima poštenog prometa.

Ako se ne može utvrditi zajednička namera ugovornih strana treba istraživati nameru koju bi redovno imala razumna lica istog svojstva u odgovara­jućim okolnostima.

Ako je utvrđeno da je jedna strana imala nameru da ugovor dobije od­ređeno značenje, a u vreme zaključenja ugovora druga strana je morala da zna za tu nameru, ugovor treba tumačiti u skladu sa tom namerom.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Zajednička namera ugovornika utvrđuje se prema onome što je jedna strana stvarno izjavila i kako je trebalo da druga strana ovo razume, prema onome što redovno biva u poštenom prometu.

Kad nije moguće utvrditi zajedničku nameru ugovornika, treba istraživati nameru koju bi redovno imala razumna lica istog svojstva kad bi bila u istoj situaciji.

Okolnosti od značaja za tumačenje ugovora

Član 231

Pri tumačenju ugovora uzeće se u obzir prethodni pregovori, okolnosti u kojima je ugovor zaključen, ponašanje ugovornih strana i posle zaključenja ugovora, međusobno uspostavljena dobra poslovna praksa, uobičajeno značenje pojedinih izraza u odgovarajućoj profesionalnoj delatnosti, priroda i opšta svrha ugovora.

Alternativa: Dodaje se stav 2 koji glasi:

Ugovorne strane mogu isključiti prethodne pregovore kao okolnost od značaja za tumačenje ugovora samo ako to nije suprotno načelu savesnosti i poštenja.

Tumačenje u korist jedne strane

Član 232

U slučaju kad je ugovor zaključen prema unapred odštampanom sadržaju ili kad je ugovor bio na drugi način pripremljen i predložen od jedne ugovorne strane, nejasne odredbe tumačiće se u korist druge strane.

Tumačenje prema vrsti ugovora

Član 233

Nejasne odredbe u ugovoru bez naknade treba tumačiti u smislu koji je ma­nje težak za dužnika, a u teretnom ugovoru u smislu kojim se ostvaruje pravičan odnos uzajamnih davanja.

Vansudsko tumačenje ugovora

Član 234

Ugovorne strane mogu predvideti da će, u slučaju nesaglasnosti u pogledu smisla i domašaja ugovornih odredbi, neko treći tumačiti ugovor.

U tom slučaju, ako ugovorom nije drukčije predviđeno, strane ne mogu po­krenuti spor pred sudom ili drugim nadležnim organom dok prethodno u razum­nom roku ne pribave tumačenje ugovora, osim ako treće lice odbije da protumači ugovor.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Odeljak 5.

ZABRANJENI I NIŠTAVI UGOVORI

Odsek 1.

NIŠTAVOST UGOVORA I DRUGE SANKCIJE

Zabranjeni ugovori

Član 235

Zabranjeni su ugovori koji su protivni zakonu, ili javnom poretku ili moralu.

Ništavi ugovori

Član 236

Zabranjeni ugovori su ništavi, ako cilj zabrane ne upućuje na koju drugu sankciju, ili ako zakon u određenom slučaju ne određuje nešto drugo za povredu propisane zabrane.

Ali, ako je zaključenje određenog ugovora zabranjeno samo jednoj strani, ugovor će ostati na snazi, ako u zakonu nije šta drugo predviđeno za određeni slučaj, a strana koja je povredila zakonsku zabranu snosiće odgovarajuće posledice.

Kad je cilj zabrane ili ništavosti nekog ugovora da se onemogući da strane ugovornice postignu određeni rezultat, onda su ništavi i svi drugi ugovori kojima bi se zaobilaženjem zakonske zabrane postigao taj rezultat.

Alternativa: Prethodna dva člana zamenjuju se sa članom koji glasi:

Sankcije

Član 237

Zabranjeni su ugovori koji su protivni zakonu, ili javnom poretku ili moralu.

Zabranjeni ugovori su ništavi, ako cilj zabrane ne upućuje na koju drugu sankciju, ili ako zakon u određenom slučaju ne određuje nešto drugo za povredu propisane zabrane.

Ali ako je zaključenje određenog ugovora zabranjeno samo jednoj strani, ugovor će ostati na snazi, ako u zakonu nije šta drugo predviđeno za određeni slučaj, a strana koja je povredila zakonsku zabranu snosiće odgovarajuće posledice.

Ako je cilj zabrane ili ništavosti nekog ugovora da se onemogući da strane ugovornice postignu određeni rezultat, onda su ništavi i svi drugi ugovori kojima bi se zaobilaženjem zakonske zabrane postigao taj rezultat.

Naknadni nestanak uzroka ništavosti

Član 238

Ništav ugovor ne postaje punovažan kad zabrana ili koji drugi uzrok ništavosti naknadno nestane.

Delimična ništavost

Član 239

Ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost i samog ugovora, ako on može opstati bez ništave odredbe, i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor zaključen.

Ali će ugovor ostati na snazi čak i ako je ništava odredba bila uslov ili odlučujuća pobuda ugovora u slučaju kad je ništavost ustanovljena upravo da bi ugovor bio oslobođen te odredbe i važio bez nje.

Kad oba ugovornika znaju da je neka nebitna odredba ništava

Član 240

Ako oba ugovornika znaju da je neka odredba njihovog ugovora ništava, smatraće se da ta odredba ne postoji, a ostali deo ugovora biće punovažan ako su ispunjeni bitni uslovi za zaključenje takvog ugovora.

Konverzija

Član 241

Kad ništav ugovor ispunjava uslove za punovažnost nekog drugog ugovora onda će među ugovornicima važiti taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovornici imali u vidu kad su ugovor zaključili, i ako se može uzeti da bi oni zaključili taj ugovor da su znali za ništavog svog ugovora.

Prividan ugovor (simulacija)

Dejstva među ugovornicima

Član 242

Prividan ili simulovan ugovor nastaje kad strane ugovornice istovremeno sa zaključenjem nekog ugovora, ili posle toga, naprave drugi ugovor o istom predmetu, ali druge prirode ili druge sadržine, bez namere da se vežu njime i isključivo u cilju prikrivanja prvog ugovora.

Prividni ugovor nema dejstva među stranama ugovornicama, već među njima proizvodi svoja dejstva prvi, prikriveni ugovor, koji se stvarno hteo, ako su ispunjeni uslovi za njegovo zaključenje.

Dejstva prema trećim licima

Član 243

Svako zainteresovano lice može se u sukobu sa jednim od ugovornika pozvati na prikriveni ugovor i istaći da prividni ugovor nema dejstva.

Ali lica koja su u poverenju na prividni ugovor stekla neko pravo, ili koja su kao lični poveriocu preduzela mere izvršenja na predmetima prividnog ugovora ne znajući za njegovu prividnost, mogu se pozvati na prividni ugovor kako u sukobu sa ugovornicima i njihovim pravosledbenicima, tako i u sukobu sa poveriocima prividnog otuđioca.

Alternativa: Prethodna dva člana se menjaju tako da glasi:

Prividan ugovor

Član 244

Prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama.

Ali, ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi ugovor važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.

Prividnost ugovora ne može se isticati prema trećem savesnom licu.

Povraćaj primljenog i odgovornost za štetu

Član 245

Ako je na osnovu ništavog ugovora nešto bilo ispunjeno, ima se izvršiti povraćaj.

U slučaju ugovora čije se izvršenje proteže kroz izvesno vreme (kao što je ugovor o zakupu ili ugovor o radu) ako se priroda onog što je ispunjeno protivi povraćaju, druga strana dužna je dati odgovarajuću naknadu u novcu, prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, ukoliko zakon što drugo određuje.

Ali, sud može odbiti, u celini ili delimično, zahtev nesavesne strane za vraćanje onog što je drugoj strani dala, vodeći računa o tome da li je i druga strana bila nesavesna, kao i o moralnim shvatanjima društva.

Povraćaj uzajamnih davanja vrši se po pravilima za izvršenje dvostranih ugovora.

Odgovornost lica krivog za ništavost ugovora

Član 246

Ugovornik čijom je krivicom nastao uzrok ništavosti ugovora odgovoran je svome saugovorniku za štetu koju trpi zbog ništavosti ugovora, ako ovaj nije znao za postojanje uzroka ništavosti.

Isticanje ništavosti

Član 247

Na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozivati svako zainteresovano lice.

Pravo da zahteva utvrđenje ništavosti ima i javni tužilac.

Neograničenost isticanja ništavosti

Član 248

Pravo na isticanje ništavosti ne gasi se.

Odsek 2.

RUŠLJIVI UGOVORI

Kad je ugovor rušljiv

Član 249

Ugovor je rušljiv kad ga je zaključila strana ograničeno poslovno sposobna, kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana (pretnja, prinuda, zabluda i prevara), kao i kad je to ovim zakonikom ili posebnim zakonom određeno.

Poništenje ugovora

Član 250

Ugovorna strana u čijem je interesu rušljivost ustanovljena može tražiti da se ugovor poništi.

Saugovornik lica koje ima pravo da zahteva poništenje ugovora, može mu tražiti da izjavi da li ostaje pri ugovoru.

Ako to lice ne izjavi u roku od trideset dana da se odriče prava zahtevati da se ugovor poništi, smatraće se da je ugovor poništen.

Alternativa: Dodaju se dva nova stava koja glase:

Obaveštenje o zahtevu za poništaj treba da bude dato u razumnom roku, vodeći računa o datim okolnostima, pošto je strana koja zahteva poništaj ugovora saznala ili je morala da sazna relevantne činjenice ili je stekla mogućnost da slobodno deluje.

Ukoliko strana koja ima pravo da zahteva poništaj ugovora, izričito ili prećutno potvrdi ugovor, pošto sazna za osnov poništaja ili stekne mogućnost da slobodno deluje, poništaj ugovora neće biti moguć.

Posledica poništenja

Član 251

Ako je na osnovu rušljivog ugovora koji je poništen nešto bilo ispunjeno, ima se izvršiti vraćanje, a ako to nije moguće, ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vraćanju, ima se dati odgovarajuća naknada u novcu.

Naknada u novcu daje se prema cenama u vreme vraćanja, odnosno donošenja sudske odluke.

Alternativa: Dodaje se novi stav koji glasi:

Strana koja zahteva poništaj ima pravo na naknadu štete koja bi je stavila u isti položaj u kom bi bila da nije zaključila ugovor, pod uslovom da je druga strana znala ili morala da zna za uzrok poništenja ugovora.

Pravo saugovornika u rušljivom ugovoru da zahteva

od ovlašćenog lica da se izjasni

Član 252

Saugovornik lica koje ima pravo da zahteva poništenje ugovora, može mu tražiti da izjavi ostaje li pri ugovoru ili ne.

Ako to lice ne izjavi u roku od trideset dana da se odriče prava zahtevati da se ugovor poništi, smatraće se da je ugovor poništen.

Napomena: Ostaje otvoreno pitanje mesta ovog člana.

Vraćanje i naknada u slučaju poništenja ugovora

delimično poslovno sposobnog lica

Član 253

U slučaju poništenja ugovora zbog poslovne nesposobnosti jednog ugovornika, saugovornik takvog lica može zahtevati povraćaj samo onog dela ispunjenja koji se nalazi u imovini poslovno nesposobnog lica, ili je upotrebljen u njegovu korist, kao i onog što je zlonamerno uništeno ili otuđeno.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

U slučaju poništenja ugovora zbog delimične poslovne sposobnosti jedne strane, saugovornik takvog lica može zahtevati vraćanje samo onog dela ispunjenja koji se nalazi u imovini delimično poslovno sposobnog lica, ili je upotrebljen u njegovu korist, kao i onog što je namerno uništeno ili otuđeno.

Odgovornost za poništenje ugovora

Član 254

Ugovornik čijom je krivicom nastao uzrok ništavosti ugovora, odgovoran je svome saugovorniku za štetu koju trpi zbog ništavosti ugovora, ako ovaj nije znao za postojanje uzroka rušljivosti.

Odgovornost poslovno nesposobnog lica

Član 255

Neće se smatrati krivim za ništavost ugovora poslovno nesposobno lice koje prosto izjavilo saugovorniku da je poslovno sposobno, ali će biti krivo i odgovarajuće za štetu nastalu poništenjem ugovora poslovno nesposobno lice koje je lukavstvom uverilo svoga saugovornika da je poslovno sposobno.

Na ime naknade sud može dosuditi ispunjenje obaveze iz rušljivog ugovora

Prestanak prava

Član 256

Pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za uzrok rušljivosti, odnosno od prestanka prinude.

To pravo u svakom slučaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zaključenja ugovora.

Alternativa:Prethodni član menja se tako da glasi:

Pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti, odnosno od prestanka prinude, a u slučaju zablude u roku od tri godine od saznanja za postojanje zablude.

To pravo u svakom slučaju prestaje istekom roka od pet godina od dana zaključenja ugovora, a u slučaju prinude i prevare u roku od deset godina od dana zaključenja ugovora.

Odeljak 6.

DVOSTRANO OBAVEZNI UGOVORI

Odsek 1.

NAČELO JEDNAKE VREDNOSTI

Član 257

U zasnivanju dvostranih ugovora strane su dužne da se pridržavaju načela jednake vrednosti uzajamnih davanja.

Zakonom se određuje u kojim slučajevima narušavanje načela jednake vrednosti povlači pravne posledice.

Odsek 2.

ODGOVORNOST ZA MATERIJALNE I PRAVNE NEDOSTATKE

Član 258

Ko prenese na drugoga pravo svojine ili koje drugo pravo na stvari ili koje drugo pravo na osnovu ugovora sa naknadom, odgovara mu (pribaviocu) za materijalne nedostatke stvari i dužan je štititi ga od prava i pretenzija trećih lica, kojima bi njegovo pravo bilo suženo ili isključeno.

Na obaveze prenosioca prava shodno se primenjuju odredbe o obavezama prenosioca stvari.

Na ove obaveze prenosioca shodno se primenjuju odredbe ovog zakonika o odgovornosti prodavca za materijalne i pravne nedostatke stvari, ako za određeni slučaj nije što drugo propisano.

Odsek 3.

PRIGOVOR NEISPUNJENJA UGOVORA

Pravilo istovremenog ispunjenja

Član 259

U dvostranoobaveznim ugovorima nijedna strana nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu, izuzev ako je što drugo ugovoreno ili zakonom određeno ili ako što drugo proističe iz prirode posla.

Ali, ako na sudu jedna strana istakne da nije dužna ispuniti svoju obavezu dok i druga strana ne ispuni svoju, sud će joj naložiti da ispuni svoju obavezu kad i druga strana ispuni svoju.

Pogoršanje imovinskih prilika

Član 260

Ako je ugovoreno da prvo jedna strana ispuni svoju obavezu, pa se posle zaključenja ugovora imovinske prilike druge strane pogoršaju u toj meri, da je neizvesno da li će ona moći ispuniti svoju obavezu, strana koja se obavezala da prva ispuni svoju oba­vezu može odložiti njeno ispunjenje dok druga strana ne ispuni svoju obavezu ili dok ne pruži dovoljno obezbeđenje da će je ispuniti.

To važi i kad su imovinske prilike druge strane bile u istoj meri teške još pre zaključenja ugovora ako njen saugovornik to nije znao niti je morao znati.

U tim slučajevima strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu može zahtevati da joj se obezbeđenje pruži u primerenom roku, a posle proteka tog roka bez rezultata, može raskinuti ugovor.

Alternativa: U stavu 1 posle reči: ''svoju obavezu'' dodati reči:'' ili ako ta neizvesnost proizla­zi iz drugih ozbiljnih razloga''.

Delimično ispunjenje

Član 261

Protivno je savesnosti i dobrim običajima u prometu odbiti potpuno ili delimično ispunjenje sopstvene obaveze ako je druga strana ispunila svoju obavezu, ali ne sasvim, a s obzirom na malu vrednost neispunjenog dela njene obaveze i na okolnosti slučaja, ispunjenje sopstvene obaveze ne predstavlja rizik za poverioca.

Odsek 4.

RASKID UGOVORA ZBOG NEISPUNJENJA

Prava jedne strane kad druga strana ne ispuni svoju obavezu

Član 262

U dvostranobaveznim ugovorima, kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga strana može, ako nije što drugo određeno, zahtevati ispunjenje obaveza ili, pod uslovima predviđenim u idućim članovima, raskinuti ugovor prostom izjavom, ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete.

Kad je ispunjenje o roku bitni element ugovora

Član 263

Kad ispunjenje obaveze u određenom roku predstavlja bitan sastojak ugo­vora, pa dužnik ne ispuni obavezu u tom roku, ugovor je raskinut samom činjeni­com neizvršenja, bez izjave o raskidu i bez ostavljanja naknadnog roka (auto­matski raskid).

Ali, poverilac može održati ugovor na snazi, ako po isteku roka, bez odla­ganja, obavesti dužnika da zahteva ispunjenje ugovora.

Kad je poverilac zahtevao ispunjenje, pa ga nije dobio u razumnom roku, može izjaviti da raskida ugovor.

Ova pravila važe kako u slučaju kad su ugovorne strane predvidele da će se ugovor smatrati raskinutim ako ne bude ispunjen u određenom roku, tako i onda kad je ispunjenje ugovora u određenom roku bitan sastojak ugovora po prirodi posla.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Bitna povreda ugovora

Član 264

Poverilac može izjaviti da raskida ugovor kad neispunjenje obaveze predstavlja bitnu povredu ugovora.

Bitna povreda ugovora postoji kad neispunjenje ugovorne obaveze od strane dužnika prouzrokuje takvu štetu poveriocu koja ga suštinski lišava ko­risti koju je od ugovora opravdano očekivao ili usled koje se za poverioca svr­ha ugovora ne može ostvariti.

Izjava o raskidu ima dejstvo jedino ako je o njoj dužnik obavešten.

U slučaju bitne povrede ugovora, poverilac nije dužan ostavljati dužniku naknadni rok za ispunjenje obaveze.

Kad ispunjenje o roku nije bitni element ugovora

Član 265

Kad ispunjenje obaveze u određenom roku nije bitni sastojak ugovora, dužnik zadržava pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu, a poverilac da zahteva njeno ispunjenje.

Ali, ako poverilac želi raskinuti ugovor, mora ostaviti dužniku primeren naknadni rok za ispunjenje.

Ako dužnik ne ispuni obavezu u naknadnom roku, ugovor se raskida izja­vom poverioca upućenom dužniku na nesumnjiv način.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Kad neispunjenje o roku nije bitna povreda ugovora

Član 266

Kad neispunjenje obaveze u određenom roku ne predstavlja bitnu povredu ugovora, dužnik zadržava pravo da ispuni svoju obavezu, a poverilac da zahteva njeno ispunjenje.

Ali poverilac može dati dužniku primeren naknadni rok za ispunjenje.

Neispunjenje obaveze u ovom naknadnom roku predstavlja bitnu povredu ugovora.

Ostali slučajevi raskida bez ostavljanja naknadnog roka

Član 267

Poveri­lac može izjaviti da raskida ugovor bez ostavljanja dužniku naknadnog roka za ispunjenje ako mu je dužnik saopštio da neće ispuniti obavezu ili ako iz dužnikovog držanja proizilazi da on svoju obavezu neće ispuniti ni u naknadnom roku ili ako je ostavljanje naknadnog roka suprotno prirodi posla.

Raskid ugovora pre isteka roka

Član 268

Kad je pre isteka roka za ispunjenje obaveze očigledno da jedna strana neće ispuniti svoju obavezu iz ugovora, druga strana može raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete.

Raskid ugovora sa uzastopnim obavezama

Član 269

Kad u ugovoru sa uzastopnim obavezama jedna strana ne ispuni jednu oba­vezu, druga strana može, u razumnom roku, raskinuti ugovor u pogledu svih bu­dućih obaveza, ako je iz datih okolnosti očigledno da ni one neće biti ispunjene.

Ona može raskinuti ugovor ne samo u pogledu budućih obaveza, nego i u pogledu već ispunjenih obaveza, ako njihovo ispunjenje bez izostalih ispunjenja nema interesa za nju.

Dužnik može održati ugovor ako da odgovarajuće obezbeđenje.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Kad u ugovoru sa uzastopnim obavezama neispunjenje bilo koje obaveze dužnika predstavlja bitnu povredu ugovora, poverilac može izjaviti da raskida ugovor u odnosu na tu obavezu.

Kad zbog neispunjenja bilo koje obaveze dužnika poverilac osnovano zaključi da će doći do bitne povrede ugovora u odnosu na buduće obaveze, poverilac može izjaviti da ugovor raskida za ubuduće, pod uslovom da to učini u razumnom roku.

Poverilac može izjaviti da raskida ugovor ne samo u pogledu budućih obaveza, nego i u pogledu već ispunjenih obaveza, ako njihovo ispunjenje bez ostalih ispunjenja nema interesa za njega.

Izjava o raskidu

Član 270

Poverilac koji raskida ugovor dužan je to izjaviti dužniku na nesumnjiv način.

Izjava o raskidu ugovora proizvodi dejstvo samo ako je o njoj dužnik obavešten.

Kad se ugovor ne može raskinuti

Član 271

Ugovor se ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog delà obaveze.

Alternativa: U prethodnom članu tačka se zamenjuje zarezom i dodaju sledeće reči: ''ako drugačije nije ugovoreno''.

Dejstvo raskida

Član 272

Raskidom ugovora obe strane su oslobođene svojih obaveza, izuzev obave­ze na naknadu eventualne štete.

Ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično, ima pravo da joj se vrati ono što je dala.

Ako obe strane imaju pravo zahtevati vraćanje datog, uzajamna vraćanja vrše se po pravilima za izvršenje dvostranih ugovora.

Svaka strana duguje drugoj naknadu za koristi koje je u međuvremenu ima­la od onoga što je dužna vratiti, odnosno naknaditi.

Strana koja vraća novac dužna je platiti zateznu kamatu od dana kad je is­platu primila.

Alternativa: U stavu 5. reči: "zateznu kamatu" zamenjuju sa rečima: "zakonsku kamatu".

Odsek 5.

RASKID ILI IZMENA UGOVORA ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI

Uslovi za traženje izmene ili raskida ugovora

Član 273

Ako bi zbog izvanrednih događaja, koji se nisu mogli predvideti u vreme zaključenja ugovora ispunjenje obaveze za jednu ugovornu stranu postalo preterano otežano ili bi joj nanelo veliki gubitak, ona može tražiti da se ugovor izmeni ili raskine.

Raskid ugovora može se zahtevati samo posle neuspelih pregovora o izmeni ugovora preduzetih u razumnom roku shodno konkretnim okolnostima.

Ugovorna strana nema pravo da zahteva izmenu ili raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti koje su nastupile posle isteka roka određenog za ispunje­nje njene obaveze.

Pri odlučivanju da li je zahtev za izmenu ili raskid ugovora opravdan, kao i da li će se ugovor izmeniti ili raskinuti, vodiće se računa o cilju ugovora, o normalnom riziku kod ugovora te vrste, o trajanju i dejstvu izvanrednih do­gađaja, kao i interesima jedne i druge strane.

Sud neće raskinuti ugovor ako druga strana pristane da se odgovarajući uslovi ugovora pravično izmene.

Primeri izvanrednih događaja i odredbe ugovora koje se mogu izmeniti

Član 274

Kao izvanredni događaj zbog kojih se može tražiti izmena ili raskid ugovora smatraju se naročito: prirodni događaji (suša, poplave, zemljotres); upravne mere (u vidu zabrana ili ograničenja uvoza ili izvoza i drugih ograničenja prometa robom, promena sistema cena, tarifa i propisanih cena, promena standarda i ekonomske pojave (kao što su izuzetno nagli i veliki pad ili skok cena).

Zbog izvanrednih događaja mogu se izmeniti one odredbe ugovora na ko­je je taj događaj uticao, kao što su odredbe o ceni, količini predmeta, visini dru­gih obaveza, vremenu, mestu, načinu ispunjenja ugovora ili se može odrediti nešto drugo.

Prava strane kad druga strana traži izmenu ili raskid ugovora

Član 275

Kad jedna ugovorna strana zahteva izmenu ugovora zbog promenjenih okolnosti, druga strana može raskinuti ugovor, u kom slučaju se smatra kao da ugovor nije ni bio zaključen.

Kad jedna ugovorna strana zahteva raskid ugovora, druga strana može tražiti da se ugovor održi na snazi, sa predlogom izmena odredaba ugovora.

Saopštavanje zahteva za izmenu ili raskid ugovora

Član 276

Ugovorna strana koja je ovlašćena da zbog promenjenih okolnosti zah­teva izmenu ili raskid ugovora, svoj zahtev treba na nesumnjiv način da saopšti drugoj strani čim je doznala da su takve okolnosti nastupile, u protivnom odgovara za štetu koju je druga strana pretrpela zbog toga što joj zahtev nije bio na vreme saopšten.

Odricanje od pozivanja na promenjene okolnosti

Član 277

Strane se mogu ugovorom unapred odreći pozivanja na određene prome­njene okolnosti, izuzev ako je to u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja.

Odsek 6.

NEMOGUĆNOST ISPUNJENJA

Nemogućnost ispunjenja za koju ne odgovara nijedna strana

Član 278

Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo ne­moguće zbog događaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, gasi se i obaveza druge strane, a ako je ova nešto ispunila od svoje obaveze, može zahte­vati vraćanje po pravilima o neosnovanom obogaćenju.

U slučaju delimične nemogućnosti ispunjenja zbog događaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, druga strana može raskinuti ugovor ako deli­mično ispunjenje ne odgovara njenim potrebama, inače ugovor ostaje na snazi, a druga strana ima pravo da zahteva srazmerno smanjenje svoje obaveze.

Nemogućnost ispunjenja za koju odgovara druga strana

Član 279

Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo ne­moguće zbog događaja za koji odgovara druga strana, njena obaveza se gasi, a ona zadržava svoje potraživanje prema drugoj strani, s tim što se smanjuje za onoliko koliko je ona mogla imati koristi od oslobođenja od sopstvene obaveze.

Pored toga, ona je dužna ustupiti drugoj strani sva prava koja bi imala pre­ma trećim licima u vezi sa predmetom svoje obaveze čije je ispunjenje postalo nemoguće.

Odsek 7.

OŠTEĆENJE PREKO POLOVINE

Nesrazmera uzajamnih davanja

Član 280

Ako između obaveza strana ugovornica u dvostrano obaveznom ugovoru postoji u vreme zaključenja ugovora tolika nesrazmera, da ono što je jedna strana primila ili treba da primi od druge strane ne predstavlja ni polovinu vrednosti onoga što je ona dala drugoj strani, ili se obavezala dati ili učiniti, onda ona može zahtevati poništenje ugovora u roku od jedne godine od njegovog zaključenja.

Odricanje unapred od ovoga prava nema pravnog dejstva.

Poništenje ugovora ne može zahtevati ako navedena nesrazmera ne postoji više u vreme podizanja tužbe.

Ugovor će ostati na snazi i ako druga strana ponudi dopunu do prave vrednosti datog ili obećanog.

Zbog ove nesrazmere ne može se tražiti poništenje privrednih ugovora, aleatornih ugovora, kao ni javnih prodaja.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Očigledna nesrazmera uzajamnih davanja

Član 281

Ako je između obaveza ugovornih strana u dvostrano obaveznom ugovoru postojala u vreme zaključenja ugovora očigledna nesrazmera oštećena strana može zahtevati poništenje ugovora, ako za pravu vrednost nije znala niti je morala znati.

Pravo da se zahteva poništenje ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zaključenja.

Odricanje unapred od ovog prava nema pravnog dejstva.

Ugovor će ostati na snazi ako druga strana ponudi dopunu do prave vred­nosti.

Zbog ove nesrazmere ne može se tražiti poništenje privrednih i aleatornih ugovora, poravnanja, javne prodaje, kao ni onda kad je za stvar data viša ce­na iz osobite naklonosti.

Odsek 8.

ZELENAŠKI UGOVOR

Član 282

Kad jedna ugovorna strana, iskorišćujući stanje nužde, ili teško imovinsko stanje druge strane, njeno nedovoljno iskustvo, lakomislenost, zavisnost, ili neku drugu sličnu okolnost, ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je ona drugoj strani dala ili učinila, ili se obavezala dati ili učiniti, ili uopšte ugovori očigledno nepravične uslove, onda druga strana može zahtevati da ugovor bude poništen i da joj se vrati ono što je dala, ili, ako je to moguće, da sud smanji njenu obavezu na pravičan iznos.

U slučaju poništenja sud može odrediti rokove kojima će tuženom biti olakšano vraćanje onoga što je primio.

Sud neće poništiti ugovor ako tuženi ponudi dopunu svoje obaveze do srazmernog iznosa, ili koju drugu odgovarajuću pravičnu izmenu ugovora.

Poništenje ugovora ili smanjenje obaveze može se tražiti u roku od jedne godine računajući od zaključenja ugovora, a kad je u pitanju krivično delo, dok ne zastari pravo na gonjenje.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Ništav je ugovor kojim neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću, ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio ili se obavezao dati ili učiniti.

Na zelenaški ugovor shodno se primenjuju odredbe ovog zakonika o posledicama ništavosti i o delimičnoj ništavosti ugovora.

Ako oštećeni zahteva da se njegova obaveza smanji na pravičan iznos, sud će udovoljiti takvom zahtevu ako je to moguće, a u tom slučaju ugovor sa odgo­varajućom izmenom ostaje na snazi.

Oštećeni može podneti zahtev za smanjenje obaveze na pravičan iznos u roku od pet godina od zaključenja ugovora, a kad je u pitanju krivično delo, dok ne zastari pravo na gonjenje.

Odsek 9.

OPŠTI USLOVI UGOVORA PO PRISTUPU (FORMULARNI UGOVORI)

Obaveznost

Član 283

Opšti uslovi određeni od jedne ugovorne strane, bilo da su sadržani u formularnom ugovoru, bilo da se na njih ugovor poziva, dopunjuju posebne po­godbe utvrđene među ugovornim stranama u istom ugovoru i, po pravilu, obave­zuju kao i ove.

Opšti uslovi moraju se objaviti na uobičajeni način.

Opšti uslovi ne obavezuju drugu ugovornu stranu ako joj nisu bili poznati ili dostupni u času zaključenja ugovora.

U slučaju neslaganja opštih uslova i posebnih pogodbi važe ove poslednje.

Alternativa: Stav 1. menja se i glasi:

Ugovorom po pristupu (formularnim ugovorom) jedna strana unapred određuje elemente ugovora preko jedne opšte i stalne ponude (opšti uslovi), a druga strana samo pristupa tako učinjenoj ponudi.

Stav 3 menja se tako da glasi:

Opšti uslovi obavezuju ugovornu stranu ako su joj bili poznati ili morali biti poznati u času zaključenja ugovora.

Varijanta I:Posle stava 3 dodaje se novi stav koji glasi:

Strana koja je odredila opšte uslove dužna je da dokaže da su bili dostavljeni drugoj strani.

Varijanta II:U prethodnoj varijanti reč: ''dostavljeni'', zamenjuje se rečju: ''dostupni''.

Ništavost nekih odredbi opštih uslova

Član 284

Ništave su odredbe opštih uslova koje su protivne samom cilju zaključenog ugovora ili dobrim poslovnim običajima, čak i ako su opšti uslovi koji ih sadrže odobreni od nadležnog organa.

Sud može odbiti primenu pojedinih odredbi opštih uslova koje lišavaju drugu stranu prava da stavi prigovore ili onih na osnovu kojih ona gubi prava iz ugovora ili gubi rokove ili koje su inače nepravične ili preterano stroge prema njoj.

Alternativa: Dodaje se novi član koji glasi:

Odnos opštih uslova i individualnih ugovora

Član 285

Kad su za određena javna preduzeća ili druge privredne subjekte utvrđeni opšti uslovi isporuke ili usluga koje oni vrše, ti uslovi su sastavni delovi svih individualnih ugovora koje bi oni zaključili o tim isporukama ili uslugama.

Isto pravilo važi i u slučaju da organizacija potrošača ugovori opšte uslove za pojedinačne ugovore individualnih potrošača.

Odsek 10.

USTUPANJE UGOVORA

Uslovi ustupanja

Član 286

Svaka strana u dvostrano obaveznom ugovoru može, ako na to pristane druga strana, ustupiti ugovor nekom trećem licu, koje time postaje nosilac svih njenih prava i obaveza iz tog ugovora.

Ustupanjem ugovora ugovorni odnos između ustupioca i druge strane pre­lazi na prijemnika i drugu stranu u času kad je druga strana pristala na ustupanje, a ako je druga strana dala svoj pristanak unapred, u času kada je obaveštena o us­tupanju.

Pristanak na ustupanje ugovora je punovažan samo ako je dat u formi propisanoj u za­konu za ustupljeni ugovor.

Odredbe o sporednim pravima u vezi sa ugovorom o preuzimanju duga shodno se primenjuje i na ustupanje ugovora.

Odgovornost ustupioca

Član 287

Ustupilac odgovara prijemniku za punovažnost ustupljenog ugovora.

On mu ne jemči da će druga strana ispuniti svoje obaveze iz ustupljenog ugovora, osim ako se na to naročito obavezao.

On ne jemči drugoj strani da će prijemnik ispuniti obaveze iz ugovora, osim ako se na to naročito obavezao.

Prigovori

Član 288

Druga strana može istaći prijemniku sve prigovore iz ustupljenog ugovora, kao i one koje ima iz drugih odnosa sa njim, ali ne i prigovore koje ima prema ustupiocu.

Odeljak 7.

OPŠTA DEJSTVA UGOVORA

Odsek 1.

STVARANJE OBAVEZA ZA UGOVORNE STRANE

Dejstva ugovora među ugovornim stranama i njihovim pravosledbenicima

Član 289

Ugovorima se stvaraju obaveze za strane ugovornice.

Ugovori proizvode svoja pravna dejstva i za naslednike i za universalne pravosledbenike ugovornih strana, izuzev ako je što drugo ugovoreno, ili ako što drugo proizilazi iz prirode samog ugovora.

U slučaju spajanja privrednih društava, ustanova ili drugih pravnih lica, ugovori koji su pre toga zaključila spojena pravna lica obavezuju novo pravno lice, a ako je jedno pravno lice pripojeno drugom, njegovi ugovori obavezuju pravno lice kome je pripojeno.

Ugovorom se može stvoriti pravo u korist trećeg lica.

Odsek 2.

UGOVOR I KORIST TREĆEG LICA

Neposredno pravo trećeg

Član 290

Kad neko ugovori u svoje ime potraživanje u korist trećeg, onda treći stiče sopstveno i neposredno pravo prema obećaocu, ako nije što drugo ugovoreno ili ne proizlazi iz okolnosti posla.

Ugovorna strana ima pravo zahtevati da obećalac izvrši prema trećem ono što je ugovoreno u njegovu korist.

Opozivanje koristi za trećeg

Član 291

Ugovarilac koristi za trećeg može je opozvati ili izmeniti sve dok treći ne izjavi da prihvata ono što je ugovoreno u njegovu korist.

Ako je ugovoreno da će dužnik izvršiti ono na šta se obavezao u korist trećeg tek posle smrti ugovorne strane, ovaj može sve dotle, pa i svojim zaveštanjem, opozvati korist ugovorenu za trećeg, ako iz samog ugovora ili iz okolnosti ne proizlazi što drugo.

Prigovori dužnika prema trećem

Član 292

Dužnik može istaći trećem sve prigovore koje ima prema ugovornoj strani po osnovu ugovora kojim je ugovorena korist za trećeg.

Odbijanje trećeg

Član 293

Ako treći odbije korist koja je ugovorena za njega ili je ugovorilac opozove, korist pripada ugovoriocu, ako što drugo nije ugovoreno ili ne proizlazi iz prirode posla.

Obećanje radnje trećeg lica

Član 294

Obećanje učinjeno drugom da će treći nešto učiniti ili propustiti, trećeg ne obavezuje, a obećalac odgovara za štetu koju bi drugi pretrpeo zbog toga što treći neće da se obaveže ili da izvrši ili propusti određenu radnju.

Obećalac neće odgovarati ako je drugom obećao da će se samo zauzeti kod trećeg da se ovaj obaveže da nešto učini ili propusti, a u tome nije uspeo i pored sveg potrebnog zalaganja.

GLAVA II

PROUZROKOVANJE ŠTETE

Odeljak 1.

OPŠTA NAČELA

Osnovi odgovornosti

Član 295

Ko drugome prouzrokuje štetu svojom krivicom dužan je naknaditi je.

Za štetu od stvari ili delatnosti od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu odgovaraju njihovi sopstvenici, bez obzira na njihovu krivicu.

Za štetu bez obzira na krivicu odgovara se i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Ko drugome prouzrokuje štetu, dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.

Pretpostavlja se obična nepažnja.

Imovinska i neimovinska šteta

Član 296

Šteta je svako umanjenje nečije imovine (pretrpljeni gubitak ili prosta šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i povrede svakog zakonitog interesa (imovinska šteta).

Pod štetom se podrazumeva i povreda prava ličnosti, kao što su pravo na život, zdravlje i telesni integritet, pravo na ljudsko dostojanstvo, slobodu, čast i ugled, stid, lični i porodični mir i druga prava ličnosti predviđena ovim zakonikom, kao i nanošenje drugome fizičkog ili duševnog bola (neimovinska ili moralna šteta).

Zahtev da se ukloni opasnost štete

Član 297

Svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica, kao i da se uzdrži od delatnosti iz koje za njega proizlazi uznemiravanje ili opasnost štete, ako se nastanak uznemiravanja ili štete ne može sprečiti odgovarajućim merama.

Sud će na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja, ili da se ukloni izvor opasnosti, na trošak držaoca izvora opasnosti, ako ovaj sam to ne učini.

Ako šteta nastane u obavljanju opštekorisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadležnog organa, može se zahtevati samo naknada za štetu koja prelazi normalne granice.

Ali, i u tom slučaju se može zahtevati preduzimanje društveno opravdanih mera za sprečavanje nastupanja štete ili za njeno smanjenje.

Zahtev da se prestane sa povredom prava ličnosti

Član 298

Svako ima pravo zahtevati od suda ili drugog nadležnog organa da naredi prestanak povreda prava njegove ličnosti.

Sud i drugi nadležan organ može narediti da tuženi prestane sa povredama pod pretnjom plaćanja izvesne novčane svote, određene ukupno ili po jedinici vremena, u korist povređenog.

Ovim odredbama se ne isključuje pravo povređenog da zahteva naknadu štete zbog povrede prava njegove ličnosti.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Svako ima pravo zahtevati od suda ili drugog nadležnog organa da naredi prestanak radnje kojom se povređuje integritet ljudske ličnosti, ličnog i porodičnog života i drugih prava njegove ličnosti.

Sud, odnosno drugi nadležni organ može narediti prestanak radnje pod pretnjom plaćanja izvesne novčane svote, određene ukupno ili po jedinici vremena, u korist povređenog.

Odeljak 2.

ODGOVORNOST PO OSNOVU KRIVICE

Kada postoji krivica

Član 299

Pri prosuđivanju da li je lice koje je štetu prouzrokovalo krivo ili ne, to jest da li se ponašalo kako je trebalo, sud vodi računa o redovnom toku stvari i o tome šta se od razumnog i pažljivog čoveka moglo osnovano očekivati u datim okolnostima.

Ali, kada prosuđuje da li je lice koje profesionalno obavlja određenu delatnost (na primer: lekari, veterinari, medicinsko osoblje, apotekari, inženjeri, arhitekte, javni beležnici, advokati, zanatlije) skrivljeno prouzrokovalo štetu, sud vodi računa i o naučnim saznanjima kao i o pravilima struke, o životnom iskustvu i o tome šta se od razumnog i pažljivog stručnjaka moglo osnovano očekivati u datim okolnostima (krivica stručnjaka).

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom.

Neodgovorna lica

Član 300

Lice koje usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuđivanje, ne odgovara za štetu koju drugome prouzrokuje.

Za štetu koju bi lice nesposobno za rasuđivanje prouzrokovalo za vreme svetlih trenutaka odgovara ono samo.

Ko drugome prouzrokuje štetu u stanju prolazne nesposobnosti za rasuđivanje, odgovoran je za nju, izuzev ako dokaže da nije svojom krivicom dospeo u to stanje.

Ako je u to stanje dospeo tuđom krivicom, za štetu će odgovarati onaj koji ga je u to stanje doveo.

Odgovornost maloletnika

Član 301

Maloletnik do navršene sedme godine ne odgovara za štetu koju prouzrokuje.

Maloletnik od navršene sedme do navršene četrnaeste godine ne odgovara za štetu, izuzev ako protivna strana dokaže da je maloletnik pri prouzrokovanju štete bio sposoban za rasuđivanje.

Maloletnik sa navršenih četrnaest godina odgovara prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu.

Isključenje odgovornosti

Član 302

Ko drugome prouzrokuje štetu vršeći neko svoje pravo, nije dužan naknaditi je.

Ali, ko vrši svoje pravo u nameri da drugome naškodi, ili ga vrši protivno cilju radi kojeg je ustanovnjeno i na taj način prouzrokuje drugome štetu dužan je da je naknadi.

Nužna odbrana, stanje nužde, otklanjanje štete od drugog

Član 303

Ko u nužnoj odbrani prouzrokuje štetu napadaču nije dužan naknaditi je, izuzev u slučaju prekoračenja nužne odbrane.

Kad neko prouzrokuje štetu otklanjajući od sebe ili od drugoga opasnost štete koja se drukčije nije mogla izbeći, oštećenik može zahtevati naknadu od lica koje je krivo za nastanak opasnosti štete, ili od lica od kojih je šteta otklonjena, ali od ovih poslednjih ne više od koristi koje su imala od toga.

Ko pretrpi štetu otklanjajući od drugoga opasnost štete koja ovome preti ima pravo zahtevati od njega naknadu one štete kojoj se razumno izložio.

Dozvoljena samopomoć

Član 304

Ko u slučaju dozvoljene samopomoći prouzrokuje štetu licu koje je izazvalo potrebu samopomoći, nije dužan naknaditi je.

Pod dozvoljenom samopomoći podrazumeva se pravo svakog lica da otkloni povredu prava kad neposredno preti opasnost, ako je takva zaštita nužna i ako način otklanjanja povrede prava odgovara prilikama u kojima je opasnost nastala.

Pristanak oštećenika

Član 305

Ko dozvoli drugome preduzimanje neke štetne radnje ne može zahtevati od njega naknadu štete prouzrokovane tom radnjom.

Ali je ništava izjava oštećenika kojom je pristao da mu se učini šteta zakonom zabranjenom radnjom.

Odeljak 3.

ODGOVORNOST ZA DRUGOGA

Odgovornost za lica nesposobna za rasuđivanje

Član 306

Lica koja usled duševne bolesti, zaostalog umnog razvoja ili iz nekog drugog uzroka nisu sposobna za rasuđivanje, ne odgovaraju za prouzrokovanu štetu.

Ali, za njihove radnje kojima je prouzrokovana šteta, odgovara lice kome je na osnovu zakona, odluke nadležnog organa ili ugovora, poverena dužnost da vodi nadzor nad njima.

On se može osloboditi odgovornosti ako dokaže da je nadzor obavljao kako je trebalo, ili ako dokaže da bi šteta nastala i da je nadzor obavljao sa potrebnom brižljivošću.

Odgovornost roditelja

Član 307

Roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo dete do navršene sedme godine, bez obzira na svoju krivicu.

Oni se oslobađaju odgovornosti ako postoje razlozi za isključenje odgovornosti prema pravilima o odgovornosti bez obzira na krivicu.

Oni ne odgovaraju ako je šteta nastala dok je dete bilo povereno drugom licu i ako je to lice odgovorno za štetu.

Roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete koje je navršilo sedam godina, izuzev ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice.

Solidarna odgovornost

Član 308

Ako pored roditelja za štetu odgovara i maloletnik, njihova odgovornost je solidarna.

Odgovornost drugog lica za maloletnika

Član 309

Za štetu koju drugom prouzrokuje maloletnik dok je pod nadzorom staraoca, škole ili druge ustanove, odgovaraju staralac, škola, odnosno druga ustanova, izuzev ako dokažu da su nadzor obavljali kako je trebalo, ili ako dokažu da bi šteta nastala i da su nadzor obavljali sa potrebnom brižljivošću.

Ako za štetu odgovara i maloletnik, odgovornost je solidarna.

Odgovornost roditelja za loše vaspitane maloletnike

Član 310

Ako dužnost nadzora nad maloletnim licem ne leži na roditeljima već na nekom drugom licu, oštećenik ima pravo da zahteva naknadu od roditelja ako je šteta nastala usled lošeg vaspitanja maloletnika, rđavih primera ili poročnih navika koje su mu roditelji dali, ili se i inače šteta može upisati u krivicu roditeljima.

Lice na kome u ovom slučaju leži dužnost nadzora ima pravo, ako je ono isplatilo naknadu oštećeniku, zahtevati od roditelja da mu naknade isplaćeni iznos.

Odgovornost po osnovu pravičnosti

Član 311

U slučaju štete koju je prouzrokovalo lice nesposobno za rasuđivanje, a naknada se ne može dobiti od lica koje je bilo dužno da vodi nadzor nad njim, sud može, kad to pravičnost zahteva, a naročito s obzirom na imovno stanje štetnika i oštećenika, osuditi štetnika da naknadi štetu potpuno ili delimično.

Ako je štetu prouzrokovao maloletnik sposoban za rasuđivanje koji nije u stanju da je naknadi, sud može, kad to pravičnost zahteva, a naročito s obzirom na imovno stanje roditelja i oštećenika, obavezati roditelje da naknade štetu, potpuno ili delimično, i ako za nju nisu krivi.

Odgovornost zaposlenog i poslodavca

Član 312

Za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trećem licu svojom krivicom, odgovara pored štetnika i poslodavac, kod kojeg je radio u trenutku prouzrokovanja štete.

Poslodavac odgovara za prouzrokovanu štetu izuzev ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo.

Oštećenik ima pravo zahtevati naknadu štete i neposredno od zaposlenog, ako je ovaj štetu prouzrokovao namerno, ili krajnjom nepažnjom.

Ovim odredbama ne dira se u pravila o odgovornosti za štetu koja potiče od opasnih stvari ili opasnih delatnosti.

Alternativa: U stavu 3 brišu se reči: " ili krajnjom nepažnjom".

Regresni zahtev poslodavca

Član 313

Poslodavac koji je oštećeniku isplatio naknadu štete, nastale krivicom zaposlenog, ima pravo zahtevati od štetnika naknadu isplaćenog iznosa ako je ovaj prilikom prouzrokovanja štete postupao namerno ili sa krajnjom nepažnjom.

U tom slučaju potraživanje poslodavca prema zaposlenom zastareva u roku od šest meseci od dana isplaćene naknade oštećeniku.

Odgovornost pravnih lica za njihove organe

Član 314

Pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.

Ako za određeni slučaj nije što drugo u zakonu određeno, pravno lice ima pravo na naknadu od lica koje je štetu skrivilo namerno ili krajnjom nepažnjom.

To pravo zastareva u roku od šest meseci od dana isplaćene naknade štete.

Alternativa: Stav 1 menja se tako da glasi:

Pravno lice odgovara za štetu koju članovi organa prouzrokuju trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.

Odgovornost države

Član 315

Odgovornost države za štetu koju trećim licima prouzrokuju državni organi i nosioci javnih ovlašćenja u obavljanju i u vezi sa obavljanjem njihovih funkcija uređuje se posebnim zakonom.

Pravila o odgovornosti države, shodno se primenjuju na odgovornost autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

U pitanjima koja nisu uređena posebnim zakonom, shodno se primenjuju pravila ovog zakonika.

Odeljak 4.

ODGOVORNOST ZA OPASNE STVARI ILI OPASNE DELATNOSTI

Odsek 1.

OPŠTE ODREDBE

Odgovornost sopstvenika stvari i vršioca delatnosti

Član 316

Sopstvenik stvari, pokretnih ili nepokretnih, čiji položaj, ili upotreba, ili osobine, ili samo postojanje predstavljaju povećanu opasnost štete za okolinu (opasne stvari), odgovara za štetu koja potiče od njih, bez obzira na krivicu.

Vršilac delatnosti koja predstavlja povećanu opasnost štete za okolinu (opasna delatnost) odgovara za štetu koja potiče od te delatnosti, bez obzira na krivicu.

Pretpostavka uzročnosti

Član 317

Šteta nastala u vezi sa funkcionisanjem opasne stvari, ili prilikom njene upotrebe, i uopšte šteta u čijem je nastajanju stvar materijalno učestvovala, smatra se da potiče od te stvari, izuzev ako se dokaže da ta stvar nije bila uzrok štete.

Oslobođenje od odgovornosti

Član 318

Sopstvenik stvari se oslobađa odgovornosti ako dokaže da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a čije se dejstvo nije moglo predvideti, ili se nije moglo sprečiti ili izbeći.

Sopstvenik opasne stvari oslobađa se odgovornosti i ako dokaže da je šteta nastala isključivo krivicom oštećenog ili trećeg lica, koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći.

Sopstvenik se oslobađa odgovornosti delimično, ako je oštećeni delimično kriv za štetu.

Ako je za štetu delimično krivo treće lice, ono odgovara oštećeniku solidarno sa sopstvenikom, a dužno je snositi naknadu srazmerno težini svoje krivice.

Lice kojim se sopstvenik poslužio pri upotrebi opasne stvari ne smatra se trećim licem.

Pod istim uslovima oslobađa se odgovornosti i lice koje obavlja opasnu delatnost.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Sopstvenik ili držalac se oslobađa odgovornosti ako dokaže da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a čije se dejstvo nije moglo predvideti ili izbeći ili otkloniti.

Sopstvenik ili držalac stvari oslobađa se odgovornosti i ako dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenog ili trećeg lica, koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti.

Sopstvenik ili držalac se oslobađa odgovornosti delimično, ako je oštećeni delimično doprineo nastanku štete..

Ako je nastanku štete delimično doprinelo treće lice, ono odgovara oštećenom solidarno sa sopstvenikom ili držaocem stvari, a dužno je snositi naknadu srazmerno težini svoje krivice.

Lice kojim se sopstvenik ili držalac poslužio pri upotrebi stvari ne smatra se trećim licem.

Pod istim uslovima oslobađa se odgovornosti i lice koje obavlja opasnu delatnost.

Poveravanje stvari licu u službi sopstvenika

Član 319

Za štetu od opasne stvari koju je sopstvenik poverio licu u svojoj službi odgovara i dalje sopstvenik.

Pored sopstvenika odgovara i lice u njegovoj službi kome je opasna stvar bila poverena, ako ne dokaže da se šteta dogodila bez njegove krivice.

Alternativa: Dodaje se stav 3 koji glasi:

Oštećenik ima pravo zahtevati naknadu štetu i neposredno od lica u sopstvenikovoj službi ako je štetu prouzrokovao namerno, ili krajnjom nepažnjom.

Protivpravno oduzimanje stvari od sopstvenika

Član 320

Ako je sopstvenik lišen državine stvari na protivpravan način, za štetu koja od nje potiče ne odgovara on, nego onaj koji mu je oduzeo državinu stvari.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Ako je sopstvenik lišen državine opasne stvari na protivpravan način, za štetu koja od nje potiče ne odgovara on, nego onaj koji mu je oduzeo državinu stvari, ako sopstvenik nije za to odgovoran.

Predaja stvari trećem licu

Član 321

Umesto sopstvenika opasne stvari i isto kao on, odgovara i lice koje je ovlašćeno da se njom služi (na primer plodouživalac, zakupac, poslugoprimac, lice kome je stvar predata na probu, ili je inače dužno da je nadgleda a nije kod njega na radu (na primer, lice kome je stvar predata radi opravki).

Ali će pored njega odgovarati i sopstvenik stvari, ako je šteta proizašla iz neke skrivene mane ili skrivenog svojstva stvari, na koje mu sopstvenik nije skrenuo pažnju.

U tom slučaju odgovorno lice koje je isplatilo naknadu oštećeniku ima pravo da zahteva ceo njen iznos od sopstvenika.

Alternativa: Dodaje se stav 4 koji glasi:

Sopstvenik ostaje odgovoran za štetu koja potiče od opasne stvari, ukoliko je oštećenik prethodno bezuspešno pokušao da prinudnim putem naplati naknadu od lica, koje je bilo ovlašćeno da se služi opasnom stvarju ili (odnosno) od lica koje je bilo dužno da je nadgleda.

Odsek 2.

ODGOVORNOST PROIZVOĐAČA STVARI SA NEDOSTATKOM

Član 322

Ko stavi u promet neku stvar koju je proizveo, a koja zbog nekog nedostatka, za koji on nije znao, predstavlja opasnost štete za lica ili stvari, odgovara za štetu koja bi nastala zbog tog nedostatka.

Proizvođač odgovara za opasna svojstva stvari ako nije preduzeo sve što je potrebno da štetu koju je mogao predvideti, spreči putem upozorenja, bezbedne ambalaže ili drugim odgovarajućim merama.

Ako je više lica prouzrokovalo štetu proizvodom sa nedostatkom, njihova odgovornost je solidarna.

Odgovornost proizvođača stvari sa nedostatkom ne može se ugovorom unapred isključiti ili ograničiti.

Odgovornost proizvođača za stvari sa nedostatkom uređuje se posebnim zakonom.

U pitanjima koja nisu uređena posebnim zakonom shodno se primenjuju pravila ovog zakonika.

Odsek 3.

ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD ŽIVOTINJA

Odgovornost sopstvenika

Član 323

Za štetu koju prouzrokuje životinja odgovara njen sopstvenik, bilo da je životinja kod njega, bilo da je zalutala ili odbegla.

Sopstvenik odgovara za štetu koju je uznemirena životinja prouzrokovala licu koje je dragovoljno pokušalo da je uhvati ili zadrži.

Alternativa: Stav 1. menja se tako da glasi:

Za štetu koju prouzrokuje životinja, odgovara lice koje je drži, ako ne dokaže da je životinju čuvalo i nadziralo sa svom pažnjom koju su okolnosti nalagale ili da bi šteta nastupila i pored njegove pažnje.

Kad je životinja predata drugome

Član 324

Za štetu koju prouzrokuju životinje poverene na čuvanje ili staranje licima i ustanovama koje se bave primanjem životinja na čuvanje i staranje, kao što su veterinari, bolnice i hoteli za životinje, restorani i radnje, odgovaraju ta lica i ustanove onako kako bi odgovarao sopstvenik.

Sopstvenik koji je predao životinju drugome da se njom služi, ili na čuvanje ili staranje u smislu prethodnog stava, dužan je skrenuti mu pažnju na mane životinja, ako ih ima, inače će odgovarati za štetu.

Kad je životinja uhvaćena u šteti

Član 325

Držalac zemljišta ima pravo da uhvati tuđu životinju koja tu čini štetu i da je zadrži kao zalogu za naplatu naknade.

On je dužan da bez odlaganja obavesti o šteti i zadržavanju sopstvenika životinje, a ako ne zna ko je sopstvenik, onda nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Šteta od divljih životinja

Član 326

Odgovornost za štetu koja potiče od divljih životinja uređuje se posebnim propisima.

Odsek 4.

ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD GRAĐEVINA

Član 327

Sopstvenik zgrade i svake druge građevine odgovoran je za štetu koju ona prouzrokuje svojim rušenjem, ili padom nekog njenog dela, ili na koji drugi način.

On se oslobađa odgovornosti ako dokaže da se šteta dogodila usled više sile ili krivicom oštećenika.

Sopstvenik ima pravo da traži naknadu od lica koja su kriva što se šteta dogodila.

Za štetu koja potiče od zgrade sa više posebnih delova (etažne zgrade) odgovaraju svi etažni sopstvenici solidarno.

Odredbe o odgovornosti sopstvenika važe i za svojinskog držaoca.

Zahtev da se ukloni opasnost od zgrade

Član 328

Svako ima pravo da zahteva od sopstvenika zgrade ili druge građevine da ukloni opasnost štete koja preti njemu ili neodređenom broju lica.

Sud može dopustiti da se ukloni opasnost štete na trošak sopstvenika, ako ovaj sam to ne učini.

Odgovornost za štetu iz stana

Član 329

Sopstvenik odgovara za štetu koja bi drugome bila prouzrokovana prosipanjem ili bacanjem neke stvari iz njegovog stana.

Sopstvenik stana odgovara za štetu koju bi stvari okačene ili nameštene u njegovom stanu prouzrokovale svojim padom iz stana na ulicu.

Sopstvenik stana ima pravo da zahteva naknadu onoga što je isplatio na ime tako prouzrokovane štete od lica koje je za tu štetu odgovorno.

Pravila o odgovornosti sopstvenika shodno se primenjuju i na svojinskog držaoca.

Odsek 5.

ODGOVORNOST U SLUČAJU UDESA IZAZVANOG

MOTORNIM VOZILIMA U POKRETU

Motorno vozilo

Član 330

Motornim vozilom smatra se svako vozilo koje se pokreće sopstevnim motorom i koje je po svojim tehničikim osobinama namenjeno i osposobljeno za prevoz.

Sastavnim delom motornog vozila smatra se i sa njim povezano priključno vozilo.

Odgovornost po osnovu krivice

Član 331

U slučaju štete prouzrokovane u saobraćajnoj nezgodi uz učešće dva ili više motornih vozila koja je prouzrokovana isključivom krivicom sopstvenika ili držaoca, primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice.

Ako postoji obostrana krivica, svaki sopstvenik odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice.

Ako nema krivice ni jednog, sopstvenici ili držaoci odgovaraju na ravne delove, ako razlozi pravičnosti ne zahtevaju što drugo.

Za štetu koju pretrpe treća lica sopstvenici ili držaoci motornih vozila odgovaraju solidarno.

Odgovornost za štetu trećem licu

Član 332

Suvlasnici, odnosno zajednički sopstvenici motornog vozila odgovaraju solidarno za štetu koju pretrpi treće lice.

Treće lice je oštećeno lice koje nije sopstvenik, niti lice zaduženo za održavanje, aktiviranje ili korišćenje motornog vozila.

Odgovornost u slučaju neovlašćenog korišćenja motornog vozila

Član 333

Neovlašćeni korisnik motornog vozila odgovara za štetu trećem licu umesto sopstvenika i isto kao on.

Sopstvenik ili držalac motornog vozila solidarno odgovara sa njegovim neovlašćenim korisnikom ako je svojom krivicom omogućeno neovlašćeno korišćenje motornog vozila.

Alternativa: Prethodna 4 člana zamenjuju se sledećim članom koji glasi:

Odgovornost u slučaju udesa izazvanog motornim vozilima u pokretu

Član 334

U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu koji je prouzrokovan isključivom krivicom jednog sopstvenika, primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice.

Ako postoji obostrana krivica, svaki sopstvenik odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice.

Ako nema krivice ni jednog sopstvenika, sopstvenici odgovaraju na ravne delove, ako razlozi pravičnosti ne zahtevaju što drugo.

Za štetu koju pretrpe treća lica sopstvenici motornih vozila odgovaraju solidarno.

Odgovornost za opasne delatnosti

Član 335

Pravila o odgovornosti za opasne stvari shodno se primenjuju na odgovornost za opasne delatnosti.

Odeljak 5.

POSEBNI SLUČAJEVI ODGOVORNOSTI

Odgovornost za štetu usled terorističkih akata,

javnih demonstracija ili manifestacija

Član 336

Za štetu nastalu smrću, telesnom povredom ili oštećenjem odnosno uništenjem imovine fizičkog ili pravnog lica usled akata nasilja ili terora, kao i prilikom javnih demonstracija i manifestacija, odgovara država čiji su organi po važećim propisima bili dužni da spreče takvu štetu.

Organizatori, učesnici, podstrekači i pomagači u aktima nasilja ili terora, javnim demonstracijama i manifestacijama koje su usmerene na podrivanje ustavnog uređenja, nemaju pravo na naknadu štete po ovom osnovu.

Država ima pravo i obavezu da zahteva naknadu isplaćenog iznosa od lica koje je štetu prouzrokovalo.

To pravo zastareva u rokovima propisanim za zastarelost potraživanja naknade štete.

Varijanta I: Stav 1. menja se tako da glasi:

Za štetu nastalu smrću, telesnom povredom ili oštećenjem, odnosno uništenjem imovine fizičkog lica, kao i zbog izgubljenog izdržavanja usled akata nasilja ili terora, kao i prilikom javnih demonstracija i manifestacija, odgovara država.

Varijanta II: St. 1 i 3 menjaju se tako da glase:

Za štetu nastalu smrću, telesnom povredom ili oštećenjem, odnosno uništenjem imovine nekog pravnog ili fizičkog lica, usled terorističkih akata, kao i prilikom javnih demonstracija i manifestacija, odgovara država, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava čiji su organi po važećim propisima bili dužni da spreče takvu štetu i koji imaju pravo i obavezu da zahtevaju naknadu isplaćenog iznosa od lica koje je štetu prouzrokovalo.

Odgovornost organizatora priredbi

Član 337

Organizator okupljanja većeg broja ljudi u zatvorenom ili na otvorenom prostoru odgovara za štetu nastalu smrću ili telesnom povredom koju neko pretrpi usled izvanrednih okolnosti koje u takvim prilikama mogu nastati, kao što je gibanje masa, opšti nered i slično.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Organizator okupljanja većeg broja ljudi u zatvorenom ili na otvorenom prostoru odgovara za štetu nastalu smrću, telesnom povredom ili oštećenjem stvari nastalim usled izvanrednih okolnosti koje u takvim prilikama mogu nastati, kao što je gibanje masa, opšti nered i slično.

Odgovornost zbog uskraćivanja neophodne pomoći

Član 338

Ko bez opasnosti po sebe uskrati pomoć licu čiji su život ili zdravlje očigledno ugroženi, odgovara za štetu koja je otuda nastala, ako je on tu štetu prema okolnostima slučaja morao predvideti.

Ako pravičnost zahteva, sud može takvo lice osloboditi obaveze da naknadi štetu.

Odgovornost u vezi sa obavezom zaključenja ugovora

Član 339

Lice koje je po zakonu obavezno da zaključi neki ugovor, dužno je da naknadi štetu ako na zahtev zainteresovanog lica bez odlaganja ne zaključi taj ugovor.

Odgovornost u vezi sa vršenjem poslova od opšteg interesa

Član 340

Lice koje obavlja komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovara za štetu ako, bez opravdanog razloga, obustavi ili neredovno vrši svoju uslugu.

Odeljak 6.

NAKNADA

Odsek 1.

NAČELO POTPUNE NAKNADE IMOVINSKE ŠTETE

Vaspostavljanje ranijeg stanja i naknada u novcu

Član 341

Odgovorno lice dužno je vaspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala.

Ukoliko vaspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja štetu potpuno, odgovorno lice dužno je za ostatak štete dati naknadu u novcu.

Kad vaspostavljanje ranijeg stanja nije moguće, ili kad sud smatra da nije nužno da to učini odgovorno lice, sud će odrediti da ono isplati oštećeniku odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete.

Sud će dosuditi oštećeniku naknadu u novcu kad on to zahteva, izuzev ako okolnosti datog slučaja opravdavaju vaspostavljanje ranijeg stanja.

Dospelost potraživanja naknade

Član 342

Smatra se da je potraživanje naknade dospelo u trenutku nastajanja štete.

Naknada u slučaju propasti stvari oduzete na nedozvoljen način

Član 343

Ako je vraćanje stvari koja je bila oduzeta sopstveniku na nedozvoljen način postalo nemoguće usled više sile, odgovorno lice dužno je dati naknadu u novcu.

Naknada u obliku novčane rente

Član 344

U slučaju smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja naknada se određuje po pravilu u obliku novčane rente, doživotno ili za određeno vreme.

Novčana renta dosuđena na ime naknade štete plaća se mesečno unapred, ako sud ne odredi što drugo.

Poverilac ima pravo da zahteva potrebno obezbeđenje za isplatu rente izuzev ako to prema okolnostima slučaja ne bi bilo opravdano.

Ako dužnik ne pruži obezbeđenje koje sud odredi, poverilac ima pravo da zahteva da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota, čija se visina određuje prema visini rente i verovatnom trajanju poveriočevog života, a koja ne može biti veća od ukupnog iznosa renti za petnaest godina.

Iz ozbiljnih uzroka poverilac može i u drugim slučajevima zahtevati, odmah ili docnije, da mu se mesto rente isplati jedna ukupna svota.

Alternativa: U stavu 3 reči: "izuzev ako to prema okolnostima slučaja ne bi bilo opravdano", brišu se.

Odsek 2.

VISINA NAKNADE IMOVINSKE ŠTETE

Prosta šteta i izmakla dobit

Član 345

Oštećenik ima pravo po pravilu kako na naknadu pretrpljenog gubitka (proste štete), tako i na naknadu izmakle koristi.

Visina naknade određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, izuzev slučaja kad zakon naređuje što drugo

Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari i prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

O veličini štete sud može zatražiti mišljenje stručnjaka, i pošto ga dobije sam će odlučiti.

Alternativa: Stav 2 menja se tako da glasi:

Veličina pretrpljenog gubitka određuje se prema prometnoj vrednosti stvari, izuzev slučaja kad zakon naređuje što drugo.

Određivanje naknade po pravičnosti

Član 346

Kad se veličina štete ne može tačno da utvrdi, sud će odrediti naknadu po pravičnosti, vodeći račna o svim okolnostima slučaja.

Kad je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom,

ili umišljajnim krivičnim delom

Član 347

Kad je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom, pri određivanju visine naknade ne vodi se računa o okolnostima koje bi inače mogle uticati na sniženje naknade.

Kad je šteta prouzrokovana umišljajnim krivičnim delom, sud može odrediti visinu naknade prema vrednosti koju je stvar imala za oštećenika.

Alternativa: Stav 2 menja se tako da glasi:

Kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom učinjenim sa umišljajem, veličina pretrpljenog gubitka određuje se prema vrednosti koju je stvar imala lično za oštećenika.

Sniženje naknade

Član 348

Sud može, vodeći računa o imovnom stanju oštećenika, osuditi odgovorno lice da isplati manju naknadu nego što iznosi šteta, ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom, a odgovorno lice je slabog imovnog stanja te bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu.

Ako je štetnik prouzrokovao štetu radeći nešto radi koristi oštećenika, a nije postupao ni namerno ni sa krajnjom nepažnjom, sud može odrediti manju naknadu, vodeći računa o brižljivosti koju štetnik pokazuje u svojim stvarima.

Krivica oštećenika

Član 349

Oštećenik koji je svojom krivicom doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.

Kad je nemoguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove krivice, polovinu štete snosiće on, a polovinu će mu naknaditi štetnik.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Podeljena odgovornost

Član 350

Oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.

Kad je nemoguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove radnje, sud će dosuditi naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja.

Odsek 3.

POSEBNO O NAKNADI IMOVINSKE ŠTETE U SLUČAJU SMRTI,

TELESNE POVREDE I OŠTEĆENJA ZDRAVLJA

Izgubljena zarada i troškovi lečenja i sahrane

Član 351

Ko prouzrokuje nečiju smrt dužan je naknaditi uobičajene troškove oko njegove sahrane.

On je dužan naknaditi i troškove njegovog lečenja od zadobijenih povreda i druge potrebne troškove u vezi sa lečenjem, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad.

Pravo lica koje je poginuli izdržavao

Član 352

Lica koje je poginuli izdržavao ili pomagao, kao i ona koja su po zakonu imala pravo zahtevati izdržavanje od poginulog, imaju pravo na naknadu štete koju trpe gubitkom izdržavanja ili pomaganja.

Ova šteta naknađuje se plaćanjem novčane rente, čiji se iznos odmerava s obzirom na sve okolnosti slučaja, a koji ne može biti veći od onoga što bi oštećeni dobijali od poginulog da je ostao u životu.

Sud određuje vreme za koje će odgovorno lice plaćati rentu, ali ono ne može biti duže od vremena za koje bi poginuli verovatno živeo da nije bilo nasilne smrti.

Novčana renta u slučaju trajne nesposobnosti za rad

Član 353

Ko drugome nanese telesnu povredu ili mu naruši zdravlje dužan je naknaditi mu troškove oko lečenja i druge potrebne troškove s tim u vezi, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja.

Ako je povređeni zbog povrede ostao trajno nesposoban za rad, ili mu je radna sposobnost trajno smanjena, ili su mu potrebe trajno povećane, ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili su smanjene, odgovorno lice dužno je plaćati povređenom određenu novčanu rentu, kao naknadu za tu štetu.

Alternativa: Stav 2 menja se tako da glasi:

Ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu, ili su mu potrebe trajno povećane, ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili smanjene, odgovorno lice dužno je plaćati povređenom određenu novčanu rentu, kao naknadu za tu štetu.

Izmena dosuđene naknade

Član 354

Sud može na zahtev oštećenika povisiti za ubuduće rentu dosuđenu zbog telesnih povreda, ako se posledice tih povreda pogoršaju, a može je na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti, ako se te posledice ublaže ili sasvim nestanu.

Neprenosivost prava

Član 355

Pravo na naknadu štete u slučaju smrti ili povrede tela ili zdravlja ne može se ustupiti drugom licu.

Dospeli iznosi naknade mogu se ustupiti drugome, ako je iznos naknade određen sporazumom strana ili pravosnažnom presudom.

Varijanta I: Stav 1 menja se tako da glasi:

Pravo na naknadu štete u vidu novčane rente usled smrti bliskog lica ili usled povreda tela ili oštećenja zdravlja ne može se preneti drugom licu.

Varijanta II: Dodaje se stav 3 koji glasi:

Potraživanje po osnovu naknade štete može se naslediti ako je pokrenut sudski postupak.

Odsek 4.

POSEBNO O NAKNADI IMOVINSKE ŠTETE U SLUČAJU POVREDE ČASTI I RASPROSTIRANJA NEISTINITIH ČINJENICA

Član 356

Ko drugome nanese imovinsku štetu povredom njegove časti kao i ko iznosi ili prenosi neistinite činjenice o prošlosti, o znanju, o sposobnosti drugog lica, ili o čemu drugome, a zna ili bi mogao znati da su neistiniti, i time mu prouzrokuje imovinsku štetu, dužan je naknaditi je.

Ali ne odgovara za prouzrokovanu štetu onaj ko učini neistinito saopštenje o drugome na znajući da je ono neistinito, ako je on ili onaj kome je saopštenje učinio imao u tome ozbiljnog interesa.

Odsek 5.

NAKNADA NEIMOVINSKE (MORALNE) ŠTETE

Objavljivanje presude ili ispravke i satisfakcija

Član 357

U slučaju povrede prava ličnosti sud može narediti objavljivanje presude na trošak štetnika, ili objavljivanje ispravke, ili da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena, ili što drugo čime se može postići svrha naknade.

Sud će pored takve naknade ili umesto nje, i nezavisno od naknade imovinske štete, kao i u odsustvu imovinske štete, dosuditi povređenom na njegovo traženje određenu svotu novca za pretrpljenu neimovinsku štetu, kad nađe da je takva novčana naknada u datom slučaju opravdana težinom krivice ili težinom nanesene štete.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Objavljivanje presude ili ispravke

Član 358

U slučaju povrede prava ličnosti sud može narediti, na trošak štetnika, objavljivanje presude, odnosno ispravke, ili narediti da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena, ili što drugo čime se može ostvariti svrha koja se postiže naknadom.

Na zahtev štetnika, sud može doneti presudu kojom se samo utvrđuje da je štetnik povredio pravo ličnosti.

Satisfakcija u slučaju nanošenja bola

Član 359

Za pretrpljene fizičke bolove, kao i za strah, brigu, tugu i druge duševne bolove može sud, prema okolnostima slučaja, dosuditi pravičnu novčanu naknadu nezavisno od naknade imovinske štete, kao i u odsustvu imovinske štete.

Pri odlučivanju o zahtevu za pravičnu novčanu naknadu i o njenoj visini, sud vodi računa o svim okolnostima slučaja, a naročito o jačini i trajanju fizičkih i duševnih bolova, o cilju kome služi (ta) ova vrsta naknade, ali i o tome da se ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Pravična novčana naknada

Član 360

Za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade imovinske štete kao i u njenom odsustvu.

Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu neimovinske štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

Pravična novčana naknada neimovinske štete pravnom licu

Član 361

U slučaju povrede ugleda pravnog lica i drugih prava ličnosti, svojstvenih njegovoj pravnoj prirodi, sud može uzimajući u obzir sve okolnosti, a naročito težinu povrede i težinu krivice, dosuditi pravičnu novčanu naknadu nezavisno od naknade imovinske štete kao i u njenom odsustvu.

Varijanta I: Prethodni član menja se tako da glasi:

Pravo na pravičnu naknadu nezavisno od naknade imovinske štete kao i u njenom odsustvu, ima pravno lice u slučaju povrede ugleda ili drugih prava ličnosti svojstvenih njegovoj (pravnoj) prirodi.

Varijanta II: Prethodni član menja se tako da glasi:

Pravna lica imaju pravo na pravičnu naknadu štete zbog povrede ugleda ili drugih vrednosti koje proizlaze iz prirode njihovog subjektiviteta.

Lica koja imaju pravo na novčanu naknadu

u slučaju smrti ili teškog invaliditeta

Član 362

U slučaju smrti ili naročito teškog invaliditeta nekog lica, pravo na pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove imaju članovi njegove uže porodice (bračni drug, deca i roditelji).

Takvu naknadu sud može, uzimajući u obzir sve okolnosti, dosuditi sestrama i braći, bakama i dedovima, unukama i unucima, kao i vanbračnom drugu ako je između njih i umrlog odnosno povređenog sa teškim invaliditetom postojala trajnija zajednica života.

Majka i otac zajedno, ili svako od njih ponaosob, imaju pravo na pravičnu novčanu naknadu za duševne bolove zbog gubitka njihovog začetog, a nerođenog deteta.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

U slučaju smrti nekog lica, sud može dosuditi članovima njegove uže porodice (supružnik, deca i roditelji) pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove.

Takva naknada može se dosuditi i braći i sestrama ako je između njih i umrlog postojala trajnija zajednica života.

U slučaju naročito teškog invaliditeta nekog lica, sud može dosuditi njegovom bračnom dragu, deci i roditeljima pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove.

Pravična naknada može se dosuditi i vanbračnom dragu, ako je između njega i umrlog, odnosno povređenog postojala trajnija zajednica života.

Satisfakcija u posebnim slučajevima

Član 363

Pravo na pravičnu novčanu naknadu zbog pretrpljenih duševnih bolova ima lice koje je prevarom, prinudom ili zloupotrebom nekog odnosa podređenosti ili zavisnosti navedeno na kažnjivu obljubu ili kažnjivu bludnu radnju, kao i lice prema kome je izvršeno neko drugo krivično delo protiv dostojanstva ličnosti i morala.

Naknada buduće štete

Član 364

Sud će na zahtev oštećenog dosuditi naknadu i za buduću neimovinsku štetu ako je po redovnom toku stvari izvesno da će ona trajati i u budućnosti.

Ustupanje i nasleđivanje prava na naknadu

Član 365

Pravo na naknadu neimovinske štete ne može se drugome ustupiti, izuzev ako je ugovorom priznato, ili je o njemu poveden spor.

Pod istim uslovima ovo pravo prelazi na naslednike.

Varijanta I: Prethodni član menja se tako da glasi:

Potraživanje naknade neimovinske štete prelazi na naslednike samo ako je priznato pravosnažnom odlukom ili pismenim sporazumom.

Pod istim uslovima, to potraživanje može biti predmet ustupanja, prebijanja ili prinudnog izvršenja.

Varijanta II: Prethodni član menja se tako da glasi:

Potraživanje naknade neimovinske štete prelazi na naslednika i ono može biti predmet ustupanja, prebijanja i prinudnog izvršenja.

Podeljena odgovornost i sniženje naknade

Član 366

Odredbe o određivanju naknade po pravičnosti o podeljenoj odgovornosti i sniženju naknade koje važe za imovinsku štetu shodno se primenjuju i na neimovinsku štetu.

Odeljak 7.

ODGOVORNOST VIŠE LICA ZA ISTU ŠTETU

Solidarna odgovornost

Član 367

Za štetu koju je više lica prouzrokovalo zajedno, odgovaraju svi učesnici solidarno.

Podstrekač i pomagač, kao i onaj koji bi pomogao da se odgovorna lica ne otkriju, odgovaraju solidarno sa njima.

Odgovaraju solidarno za prouzrokovanu štetu i lica koja su je prouzrokovala radeći nezavisno jedno od drugog, ako se ne mogu utvrditi njihovi udeli u prouzrokovanoj šteti.

Kad je nesumnjivo da je štetu prouzrokovalo neko od dva ili više određenih lica, ali se ne može utvrditi koje je od njih štetu prouzrokovalo, ona odgovaraju solidarno.

Regres isplatioca

Član 368

Solidarni dužnik koji isplati više nego što iznosi njegov deo može tražiti od svakog od ostalih dužnika da mu naknadi ono što je platio za njega.

Koliko iznosi deo svakog pojedinog dužnika određuje sud s obzirom na težinu njegove krivice i težinu posledica koje su proistekle iz njegovog delovanja.

U slučaju nemogućnosti da se utvrde delovi dužnika, na svakog pada jednak deo.

Alternativa: Na kraju stava 3 briše se tačka i dodaju se reči: "izuzev ako pravičnost zahteva da se u konkretnom slučaju drugačije postupi."

Odeljak 8.

PRAVO OŠTEĆENIKA POSLE ZASTARELOSTI PRAVA

DA ZAHTEVA NAKNADU

Član 369

Posle zastarelosti prava da zahteva naknadu štete, oštećenik može zahtevati od odgovornog lica, po pravilima koja važe u slučaju obogaćenja bez osnova, da mu ustupi ono što je dobilo radnjom kojom je prouzrokovana šteta.

GLAVA III

NEOSNOVANO OBOGAĆENJE

Odeljak 1.

OPŠTE PRAVILO

Član 370

Pravilo je da se niko ne može obogatiti bez osnova na tuđi račun.

I po tome: kad je neki deo imovine jednog lica prešao na bilo koji način u imovinu nekog drugo, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je dužan vratiti ga kad je to moguće, a inače naknaditi vrednost postignutih koristi.

Po istom opštem pravilu: ko se neosnovano koristovao tuđim, dužan je naknaditi vrednost postignutih koristi..

Odeljak 2.

POJEDINI SLUČAJEVI NEDUGOVANOG

Odsek 1.

ISPLATA

Verovanje da dug postoji

Član 371

Ko, verujući da je dužan, plati što nije bio dužan ima pravo zahtevati da mu se isplaćeno vrati.

Kad se zna da dug ne postoji

Član 372

Ko izvrši isplatu znajući da nije dužan platiti, nema pravo da zahteva vraćanje, izuzev ako je zadržao pravo da traži vraćanje ili ako je platio da bi izbegao prinudno izvršenje ili neku drugu prinudu.

Onaj iz čije je imovine putem prinudnog izvršenja isplaćen tuđi dug, ima pravo da zahteva povraćaj isplaćenog.

Dvostruka isplata duga

Član 373

Ko je isti dug platio dva puta, pa makar jednom i po osnovu izvršne ispra­ve, ima pravo tražiti vraćanje po opštim pravilima o sticanju bez osnova.

Izvršenje neke prirodne obaveze ili neke moralne ili društvene dužnosti

Član 374

Ne može se tražiti ono što je dato ili učinjeno na ime izvršenja neke prirod­ne obaveze ili neke moralne ili društvene dužnosti.

Odsek 2.

KAD SE OSNOV NIJE OSTVARIO ILI DOCNIJE OTPAO

Član 375

Obaveza vraćanja, odnosno naknade vrednosti nastaje i kad se nešto primi s obzirom na osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao.

Alternativa: prethodni član menja se tako da glasi:

Pravo zahtevati da mu se vrati ono što je isplatio ima i onaj koji je platio što je bio dužan, ako je osnov duga docnije otpao, kao i onaj koji je platio s obzi­rom na budući osnov, ako se taj osnov ne ostvari.

Odsek 3.

PRIMANJE ISPLATE TUĐEG POTRAŽIVANJA I OTUĐENJE TUĐE STVARI

Član 376

Ko je primio isplatu tuđeg potraživanja kojom se to potraživanje punovažno ugasilo, dužan je primljeno ustupiti pravom poveriocu.

Isto važi u slučaju punovažnog otuđenja tuđe stvari, a ako naknada nije još isplaćena otuđiocu, sopstvenik se može obratiti neposredno pribaviocu.

Odsek 4.

NEMORALAN I NEZAKONIT OSNOV

Član 377

Ko primi štogod da bi se uzdržao od nekog nedopuštenog dela, ili da bi izvršio radnju koju je inače dužan izvršiti, dužan vratiti primljeno kao nesavesno obogaćeni.

Ko drugome obeća nagradu za delo za koje zna da je protivno zakonu, javnom poretku ili moralu nije dužan isplatiti je, ali ako je istu isplatio ne može je natrag tražiti, bez obzira da li je delo izvršeno ili ne, niti je može zadržati za sebe onaj kome je data, nego je dužan predati sve što je primio, odnosno vrednost primljenog, u skladu sa posebnim propisima.

Alternativa: U prethodnom članu iza reči: ''primljenog'' dodaju se reči: ''ustanova koja se stara za decu sa posebnim potrebama sa sedištem u mestu izvršenja nezakonite radnje''.

Odeljak 3.

PRAVILA VRAĆANJA

Obim vraćanja

Član 378

Kad se vraća ono što je stečeno bez osnova, moraju se vratiti plodovi i pla­titi zakonska (zatezna) kamata, i to, ako je sticalac nesavestan, od dana sticanja, a inače od dana podnošenja zahteva.

Naknada troškova

Član 379

Sticalac ima pravo na naknadu nužnih i korisnih troškova, ali ako je bio nesavestan, naknada za korisne troškove mu pripada samo do iznosa koji predstav­lja uvećanje vrednosti u trenutku vraćanja.

Kad se može zadržati primljeno

Član 380

Ne može se tražiti vraćanje neosnovano plaćenih iznosa na ime naknade štete zbog povrede tela, narušenja zdravlja ili smrti, ukoliko je isplata izvršena savesnom pribaviocu.

Alternativa: Dodaje se stav 2 koji glasi:

Sticalac se smatra nesavesnim od trenutka dostave odluke o prihvatanju vanrednog pravnog leka i dužan je vratiti primljeno sa kamatama od tre­nutka kada je postao nesavestan.

Isplata pre roka ili pre ispunjenja uslova

Član 381

Isplata duga izvršena pre roka ne daje pravo zahtevati povraćaj, niti pravo na odbijanje odgovarajućih kamata.

Dužnik ima pravo zahtevati povraćaj ako je isplatio uslovni dug pre ispu­njenja uslova, izuzev ako se uslov ispunio u međuvremenu.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Odeljak 4.

OSTVARIVANJE KORISTI

Upotreba stvari u tuđu korist

Član 382

Ako je neko svoju ili tuđu stvar upotrebio na korist trećeg, a nema uslova za primenu pravila o poslovodstvu bez naloga, treći je dužan vratiti stvar, odnos­no, ako to nije moguće, naknaditi njenu vrednost.

Izdatak za drugog

Član 383

Ko za drugog učini kakav izdatak ili nešto drugo što je ovaj po zakonu bio dužan učiniti, ima pravo zahtevati naknadu od njega.

Upotrebljavanje tuđe stvari u svoju korist

Član 384

Kad je neko tuđu stvar upotrebio u svoju korist, imalac može zahtevati, ne­zavisno od prava na naknadu štete, ili u odsustvu ove, da mu ovaj naknadi korist koju je imao od upotrebe.

GLAVA IV

NEZVANO VRŠENJE TUĐIH POSLOVA

Odeljak 1.

OPŠTA PRAVILA

Član 385

Nezvano vršenje tuđih poslova je vršenje tuđih poslova, pravnih ili materijalnih, bez naloga ili ovlašćenja, ali za račun onoga čiji su poslovi, a radi zaštite njego­vih interesa.

Vršenju tuđeg posla može se nezvano pristupiti samo ako posao ne trpi od­laganje, te predstoji šteta ili propuštanje očigledne koristi.

Alternativa: Stav 2. menja se tako da glasi:

Vršenju tuđeg posla može se nezvano pristupiti samo ako posao ne trpi odlaganje, te predstoji neminovna šteta ili nesumnjivo propuštanje znatne koristi.

Kad nezvani vršilac veruje da vrši svoj posao

Član 386

Ne nastaju odnosi iz nezvanog vršenja tuđih poslova kad se neko prihvati tuđeg posla u uverenju da vrši sopstveni posao, kao što je to u slučaju poslova koje preduzima savesni držalac ili prividni naslednik.

Odeljak 2.

OBAVEZE I PRAVA NEZVANOG VRŠIOCA

Obaveze poslovođe bez naloga

Član 387

Nezvani vršilac dužan je obavestiti o svom postupku što je moguće pre onog čiji je posao i nastaviti započeti posao ukoliko mu je to razumno mo­guće, dok ovaj ne bude mogao preuzeti brigu o njemu.

Po svršenom poslu on je dužan položiti račun i ustupiti onome čiji je posao sve što je pribavio vršeći njegov posao.

Ukoliko nije što drugo zakonom propisano, nezvani vršilac ima oba­veze nalogoprimca.

Dužna pažnja i odgovornost

Član 388

Pri vršenju tuđeg posla nezvani vršilac dužan je rukovoditi se stvar­nim ili verovatnim namerama i potrebama onoga čiji je posao.

On je dužan postupiti sa pažnjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaćina.

Sud može, s obzirom na okolnosti u kojima se neko nezvano prihvatio tuđeg posla, smanjiti njegovu odgovornost ili ga sasvim osloboditi odgovornosti za nepažnju.

Za odgovornost poslovno nesposobnog nezvanog vršioca važe pravila o njegovoj ugovornoj i vanugovornoj odgovornosti.

Prava nezvanog vršioca

Član 389

Nezvani vršilac koji je postupio u svemu kako treba i radio ono što su okolnosti zahtevale, ima pravo zahtevati da ga onaj čiji je posao vršio oslobodi svih obaveza koje je zbog toga posla uzeo na sebe, da preuzme sve obaveze koje je zaključio u njegovo ime, da mu naknadi sve nužne i korisne izdatke, kao i da mu naknadi pretrpljenu štetu, čak i ako očekivani rezultat nije postignut.

NJemu pripada i primerena naknada, za trud, ako je otklonio štetu od lica čiji je posao ili ako mu je pribavio korist koja odgovara u svemu njegovim name­rama i potrebama.

Vršenje tuđih poslova u nameri da se drugom pomogne

Član 390

Ko vrši tuđi posao u nameri da drugome pomogne, a nisu ispunjeni uslovi za nezvano vršenje tuđih poslova, pripada mu pravo na naknadu učinjenih troškova, ali najviše do visine koristi koju je drugi postigao.

Alternativa: dodaje se novi član koji glasi:

Spašavanje tuđe stvari

Član 391

Ko spasi tuđu pokretnu stvar od propasti ili oštećenja ima pravo zahtevati naknadu izdataka koji su prema prilikama bili potrebni, naknadu pretrp­ljene štete, kao i pravičnu nagradu za svoj trud.

Sopstvenik se može osloboditi ovih obaveza ako izjavi da napušta stvar.

Odnošenje dodataka

Član 392

Svaki nezvani vršilac ima pravo odneti stvari kojima je povećao tuđu imovinu a za koje mu se učinjeni izdaci ne naknađuju, ako se one mogu odvojiti bez oštećenja stvari kojoj su dodate, ali lice u čiji se posao bio umešao može, ako hoće, zadržati te dodatke ukoliko mu naknadi njihovu sadašnju vrednost, no naj­više do iznosa učinjenih izdataka.

Odeljak 3.

VRŠENJE TUĐIH POSLOVA PROTIV ZABRANE

Član 393

Ko se prihvati tuđeg posla i pored zabrane lica čiji je posao, a za zabranu je znao ili morao znati, nema prava koja pripadaju nezvanom vršiocu.

On odgovara za štetu koju je prouzrokovao mešanjem u tuđe poslove, čak i ako je do nje došlo bez njegove krivice.

Ali, kad je zabrana vršenja posla protivna zakonu ili moralu, a naročito ako je neko zabranio da drugi ispuni neku njegovu zakonsku obavezu koja ne trpi od­laganje važe opšta pravila o nezvanom vršenju tuđih poslova.

Odeljak 4.

NEPRAVO VRŠENJE TUĐEG POSLA

Član 394

Ko vrši tuđi posao u nameri da za sebe zadrži postignute koristi iako zna da je posao tuđ, dužan je na zahtev onoga čiji je posao položiti račun kao nezvani vršilac i predati mu sve postignute koristi.

Onaj čiji je posao može zahtevati i vraćanje stvari u pređašnje stanje, kao i naknadu štete.

Odeljak 5.

ODOBRENJE

Član 395

Ako onaj čiji je posao naknadno odobri ono što je izvršeno, nezvani vršilac smatra se nalogoprimcem koji je od početka radio po nalogu lica čiji je posao.

GLAVA V

JEDNOSTRANA IZJAVA VOLJE

Odeljak 1.

IZDAVANJE OBVEZNICA NA DONOSIOCA

Nastanak obaveze

Član 396

Izdavanjem obveznice na donosioca obavezuje se izdavalac da ispuni obavezu upisanu na obveznici svakome ko mu donese i preda ovbeznicu.

Izdavalac je dužan izvršiti obavezu upisanu na obveznici i kaad je obveznica izašla iz njegove državine protiv njegove volje.

Za izdavanje serije obveznica na donosioca potrebna je dozvola nadležnog organa.

Kome pripada pravo iz obveznice

Član 397

Potraživanje iz obveznice na donosioca vezano je za obveznicu i pripada sopstveniku obveznice.

Savesni pribavilac obveznice na donosioca stiče svojinu obveznice, i na njoj upisano potraživanje, i kad je obveznica izašla iz ruku njenog ranije imaoca njegove volje.

Ko može tražiti ispunjenje

Član 398

Ispunjenje potraživanja iz obveznice na donosioca možezahtevati samo donosilac obveznice.

Kada se dužnik oslobađa obaveze

Član 399

Izadavalac obveznice na donosioca oslobađa se obaveze ispunjenjem donosiocu čk i kad ovome ne pripada, niti je inače ovlašćen da zahteva ispunjenje.

Ali ako je izdavaocu obveznice bilo poznato, ili mu nije moglo ostati nepoznato, da donosilac nije zakoniti imalac obveznice, niti je ovlašćen od zakonitog imoca da je naplati, on je dužan odbiti ispunjenje, inače će odgovarati za štetu.

Zabrana ispunjenja

Član 400

Izdavalac obveznice na donosioca ne može punovažno ispuniti svoju obavezu ako mu je to nadležni organ zabranio, kao i ako je znao ili morao znati da je pokrenut postupak za poništenje obveznice.

Isplata glavnice i isplata kamata

Član 401

Iako je opšte zakonsko pravilo da se pretpostavlja da je isplaćena i kamata kad je isplaćena glavnica, ipak je dužnik koji je isplatio glavnicu donosiocu obveznice dužan isplatiti kupone kamata iste obveznice, koji mu budu podneseni posle toga, ako dotle nisu zastareli.

Sjedinjenje

Član 402

Potražiavanje iz obveznice na donosioca ne prestaje kad obveznica pripadne izdavaocu.

Prigovori izdavaoca

Član 403

Protiv zahteva imaoca obveznice na donosioca izdavalac može istaći samo prigovore koji se tiču punovažnosti izdavanja same obveznice, kao što je na primer, falsifikat; zatim, prigovore koji su sadržani u samoj obveznici, kao što su, na primer, rokovi ili uslovi; najzad, prigovore koje ima prema samom donosiocu, kao što su, na primer, kompensacija i odsustvo ovlašćenja.

I po tome: izdavalac može istaći protiv zahteva imaoca kome je ustupio obveznicu nedostatke pravnog posla na osnovu koga je prenos izvršen, ali ih ne može istaći protiv zahteva nekog potonjeg imaoca.

Međutim, ako je donosilac primajući obveznicu od svog prethodnika znao, ili je morao znati, da mu ovaj predaje obveznicu da bi izbegao prigovor koji izdavalac ima prema njemu, izdavalac će moći istaći taj prigovor i prema donosiocu.

Znaci na donosioca

Član 404

Na železničke karte, pozorišne i druge ulaznice, bonove i druge slične isprave koje sadrže određenu obavezu za njihovog izdavaoca, a u kojima nije označen poverilac, niti iz njih ili okolnosti u kojima su izdate proizilazi da se ne mogu ustupiti drugome, shodno se primenjuju odredbe o obavezi izdavaoca obveznice na donosioca prema donosiocu, odredbe o oslobođenju izdavaoca od obaveze ispunjenjem donosiocu, odredbe o pravima savesnog pribavioca obveznica i odredbe o priogovrima izdavaoca prema donosiocu.

Legitimacioni znaci

Član 405

Garderobni i slični znaci, koji se sastoje iz komada hartije, kartona ili metala, na kojima je obično utisnut jedan broj, ili naveden broj predatih predmeta, a koji obično ne sadrže nešto određeno o obavezi njihovog izdavaoca, služe samo da pokažu ko je poverilac u obavezi prilikom čijeg nastanka su izdati.

Izdavalac legitimacionog znaka oslobađa se obaveze kad u dobroj veri istu izvrši donosiocu, ali za donosioca ne važi pretpostavka da je on pravi poverilac, ili da je ovlašćen zahtevati ispunjenje, te je u slučaju spora dužan dokazati to svoje svojstvo.

Poverilac može zatevati isunjenje obaveze i ako je izgubio legitimacioni znak.

U pogledu ostalog, u svakom pojedinom slučaju treba se držati zajedničke volje izdavaoca i primaoca znaka, kao i onoga što je uobičajeno.

Odeljak 2.

JAVNO OBEĆANJE NAGRADE

Kad obavezuje

Član 406

Javnim oglasom učinjeno obećanje nagrade za određenu radnju opisanu u oglasu obavezuje obećaoca prema izvršiocu, makar ovaj i ne znao za obećanje nagrade.

Isto vredi i kad je obećanje učinjeno u korist onog ko postigne određeni uspeh ili se nađe u određenoj situaciji, ili pod nekim drugim uslovom.

Ako nagrada treba da se dodeli posle konkursa, ili kog bilo vida utakmice, obećanje obavezuje obećaoca samo ako je određen rok za takmičenje.

Opozivanje obećanja

Član 407

Obećanje se može opozvati onako kako je učinjeno, kao i ličnim saopštenjem, ali onaj koji je izvršio radnju u neznanju da je obećanje nagrade opozvano ima pravo zahtevati obećanu nagradu, a onaj koji je do opazivanja učinio potrene izdatke radi izvršenja radnje određene u javnom oglasu ima pravo na njihovu naknadu, izuzev ako obećalac dokaže da su oni učinjeni uzalud.

Obećanje nagrade ne može se opozvati ako je oglasom određen rok za izvršenje radnje, odnosno za obaveštenje o postignutom rezultatu ili o ostvarenju određene situacije.

Ko ima pravo na nagradu

Član 408

Pravo na nagradu ima onaj ko prvi izvrši obećaocu radnju za koju je nagrada obećana.

Slučaj konkursa

Član 409

O dodeljivanju nagrade u slučaju konkursa odlučuje definitivno organizator konkursa, ili jedno ili više lica koja on odredi.

Ali ako su u uslovima kokursa, ili nekim opštim propisima koji važe za određeni konkurs, postavljena pravila po kojima nagrada treba da bude dodeljena, svaki učesnik u konkursu ima pravo zahtevati poništenje odluke o dodeljivanju nagrade ako nagrada nije dodeljena saglasno tim pravilima.

Svojina ili koje drugo pravo na delu nagrađenom na konkursu pripada organizatoru konkursa samo ako je to naglašeno u oglasu konkursa.

Prestanak obaveze

Član 410

Obaveza obećaoca nagrade prestaje ako mu niko ne saopšti, u roku određenom u oglasu, da je izvršio radnju, ili postigao uspeh, ili uopšte ispunio uslove postavljene u javnom oglasu, a ako on nije odredio nikakav rok, onda posle jedne godine od oglasa.

Alternativa: Dodaju se sledeće opšte odredbe o hartijama od vrednosti.

Odeljak 3.

HARTIJE OD VREDNOSTI¹

Odsek 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Član 411

Hartija od vrednosti je pisana isprava, odnosno elektronski (dematerijalizovani) zapis, koji sadrži određena prava, koja njen za­koniti imalac može da ostvari prema izdavaocu (emitentu), odnosno prema trećem licu.

Prava i obaveze iz hartije od vrednosti nastaju u trenutku kada izdavalac hartiju od vrednosti preda njenom korisniku, odnosno kada se zakoniti imalac upiše u javni registar.

Prava iz hartija od vrednosti mogu biti obligaciona, svojinska i druga stvarna prava, kao i određena prava utvrđena posebnim propisima.

Alternativa: Stav 3. se briše.

Bitni sastojci (elementi)

Član 412

Hartija od vrednosti koja se izdaje kao pismena isprava sadrži sledeće bit­ne sastojke:

1. označenje vrste hartije od vrednosti;

2. poslovno ime i sedište, odnosno lično ime i prebivalište izdavaoca harti­je od vrednosti;

3. poslovno ime ili lično ime lica na koje, odnosno po čijoj naredbi hartija od vrednosti glasi ili označenje da hartija glasi na donosioca;

4. prava koja proizlaze iz hartije od vrednosti;

5. mesto i datum izdavanja hartije od vrednosti;

6. potpis izdavaoca hartije od vrednosti, odnosno njegovu elektronsku oznaku potpisa.

Posebnim zakonom za pojedine hartije od vrednosti mogu biti određeni i drugi bitni sastojci.

Isprava koja ne sadrži bilo koji od bitnih sastojaka ne važi kao hartija od vrednosti.

Alternativa: Tačka 6. menja se tako da glasi:

6) potpis izdavaoca hartije od vrednosti, osim u slučaju serijskih hartija od vrednosti koje se elektronski registruju.

Na koga hartija od vrednosti može glasiti

Član 413

Hartija od vrednosti može glasiti na donosioca, na ime ili po naredbi.

Alternativa: Dodaje se odsek 2 sa pet članova koji glase:

Odsek 2.

HARTIJE ODVREDNOSTI U SERIJI

(DEMATERIJALIZOVANE HARTIJE)

Posebni uslovi za izdavanje hartija od vrednosti u seriji

Član 414

Hartije od vrednosti koje se izdaju u seriji izdaju se u obliku elektronskih zapisa na odgovarajućim elektronskim nosiocima podataka (dematerijalizovane hartije od vrednosti).

Hartije od vrednosti koje se izdaju u seriji izdaju se, po pravilu, javnom ponudom na način propisan posebnim zakonom.

Hartije od vrednosti izdate u seriji glase na ime i ne mogu se izdavati po naredbi niti na donosioca.

Pravo na hartiju i prava iz hartije izdate u seriji stiču se upisom na odgovarajući račun zakonitog imaoca tih hartija od vrednosti (vlasnički račun), koji se vodi u zajedničkom javnom registru o tim hartijama.

Zakoniti imalac hartija od vrednosti izdate u seriji može od izdavaoca zahtevati izdavanje te hartije u materijalizovanom obliku ili potvrdu o njenom postojanju, a trošak tog izdavanja snosi vlasnik te hartije od vred­nosti.

Bitni sastojci hartije izdate u seriji

Član 415

Hartije od vrednosti koje se izdaju u seriji sadrže i:

• oznaku vrste, serije i broj hartija od vrednosti;

• nominalnu vrednost ukupne emisije, odnosno serije hartija od vrednosti;

- nominalnu vrednost pojedinačne hartije od vrednosti, odnosno računovodstvenu vrednost ukoliko se hartije od vrednosti izdaju bez nominalne vrednosti;

- prava i obaveza koje hartija od vrednosti sadrži i

- elektronski potpis izdavaoca sa datumom izdavanja hartija od vrednosti.

Posebne elemente za jednoobraznu identifikaciju pojedinih vrsta hartija od vrednosti utvrđuje ovlašćeni organ koji propisuje sadržinu registra u kome se vodi evidencija o izdavao­cima i zakonskim imaocima hartija od vrednosti izdatim u seriji.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Dematerijalizovana hartija od vrednosti sadrži sledeće bitne sastojke:

1) oznaku vrste hartije od vrednosti;

2) identifikacione podatke o izdavaocu;

3) ukupan broj izdatih hartija od vrednosti;

4) ukupni nominalni iznos izdatih hartija od vrednosti, ako ona glasi na nominalni iznos;

5) datum upisa hartije od vrednosti u centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (centralni registar), odnosno drugi registar određen posebnim zakonom.

Posebni bitni sastojci pojedinih vrsta hartija od vrednosti propisani su posebnim zakonom.

Centralni registar propisuje vrste i bliže elemente (sastojke) dematerijalizovanih hartija od vrednosti, način dodele i evidentiranja jedinstvenih identifikacionih brojeva, kao i prava i obaveza koje takva dematerijalizovana hartija od vrednosti sadrži.

Isprava koja ne sadrži bilo koji od bitnih sastojaka ne važi kao hartija od vrednosti.

Vrste hartija od vrednosti u seriji

Član 416

Hartije od vrednosti koje se izdaju u seriji su:

1. Akcije - hartije od vrednosti koje glase na deo osnovnog kapitala akcionarskog društva i koje zakonitom imaocu (akcionaru) daju skup prava u akcionarskom društvu kao emitentu;

2. Obveznice, blagajnički zapisi i komercijalni zapisi - hartije od vrednosti na osnovu kojih zakoniti imalac stiče potraživanja prema emitentu, koja se mogu ostvariti nakon isteka roka dospelosti;

3. Varanti - hartije od vrednosti koje zakonitom imaocu daju pravo na ku­povinu, odnosno prodaju hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumena­ta određenog dana, odnosno u određenom periodu po unapred određenoj ili odredivoj ceni;

4. Depozitne potvrde - hartije od vrednosti koje izdaje domaća banka koja poseduje inostrane akcije ili obveznice deponovane kod banke u inostranstvu i koje predstavljaju domaći ekvivalent inostranih hartija od vrednosti, a zako­nitom imaocu omogućuju korišćenje prava iz tih hartija;

5. Druge hartije od vrednosti u skladu sa posebnim zakonom.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Promet hartija od vrednosti izdatih u seriji

Član 417

Hartije od vrednosti izdate u seriji su prenosive i mogu biti predmet kupo­vine i prodaje između učesnika na finansijskom tržištu, u skladu sa posebnim za­konom.

Hartije od vrednosti izdate u seriji mogu biti predmet zaloge za obezbeđivanje potraživanja na robnom i finansijskom tržištu.

Prava na hartijama od vrednosti izdatim u seriji, prenos tih prava i ogra­ničenja raspolaganja tim hartijama vrše se upisom tih prava na račun zakoni­tog imaoca u javnom registru, u skladu sa posebnim zakonom.

Davanje u zajam

Član 418

Hartije od vrednosti izdate u seriji mogu se pozajmljivati na osnovu ugovora o zajmu zaključenog u skladu sa zakonom.

Način vraćanja pozajmljenih hartija od vrednosti izdatim u seriji uređuju se ugovorom koji zaključuju zajmodavac i zajmoprimac.

Ako ugovorne strane nisu utvrdile način vraćanja pozajmljenih hartija od vrednosti, zajmoprimac vraća one koje je pozajmio, a ako to nije moguće, vraća odgovarajući ekvivalent u drugim hartijama od vrednosti po izboru zajmodavca, odnosno plaća novčani iznos srazmerno njihovoj tržišnoj vredno­sti koju one imaju na dan dospeća obaveze za njihov povraćaj.

Alternativa: Stav 3 menja se tako da glasi:

Ako ugovorne strane nisu utvrdile način vraćanja pozajmljenih hartija od vrednosti zajmoprimac vraća isti broj zamenljivih hartija od vrednosti (is­te vrste i klase istog emitenta), a ako to nije moguće, dužan je da zajmodavcu naknadi svu prouzrokovanu štetu.

Odsek 3.

OSTVARIVANJE PRAVA IZ HARTIJA OD VREDNOSTI

Kome pripadaju prava iz hartije od vrednosti

Član 419

Prava iz hartije od vrednosti pripada njenom zakonitom imaocu. Kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na donosioca smatra se njen dono­silac.

Kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na ime ili po naredbi smatra se lice na koje hartija od vrednosti glasi, odnosno lice na koje je zakonito preneta.

Savesni pribavilac hartije od vrednosti na donosioca postaje njen zakoniti imalac i stiče prava upisana na njoj i kad je hartija od vrednosti izašla iz ruku nje­nog izdavaoca, odnosno njenog ranijeg imaoca i bez njegove volje.

Alternativa: Stav 3 menja se tako da glasi:

Kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na ime ili po naredbi smatra se lice na koje hartija od vrednosti glasi, odnosno lice na čiji je račun hartija od vrednosti upisana u javnom registru.

Ko može tražiti ispunjenje

Član 420

Ispunjenje prava iz hartije od vrednosti može zahtevati samo njen zakoniti imalac, odnosno lice koje on ovlasti.

Odsek 4.

PRENOS HARTIJE OD VREDNOSTI

Prenos prava iz hartije na donosioca

Član 421

Prava iz hartije od vrednosti na donosioca prenose se njenom predajom.

Prenos prava iz hartije na ime

Član 422

Prava iz hartije od vrednosti na ime prenose se cesijom.

Posebnim zakonom može biti određeno da se prava iz hartije od vrednosti na ime može prenositi i indosamentom.

Prenos prava iz materijalizovane hartije od vrednosti na ime vrši se ubeležavanjem na samoj hartiji poslovnog imena, odnosno ličnog imena novog ima­oca, potpisivanjem prenosioca i upisom prenosa u registar hartija od vrednosti, ako se takav registar vodi kod izdavaoca.

Alternativa: Dodaje se novi stav koji glasi:

Prenos prava iz dematerijalizovane hartije od vrednosti na ime vrši se upisom na vlasnički račun sticaoca u javnom registru, u skladu sa posebnim zakonom.

Prenos prava iz hartije po naredbi

Član 423

Prava iz hartije od vrednosti po naredbi prenose se indosamentom.

Vrsta indosamenta

Član 424

Indosament može biti puni, blanko i na donosioca.

Puni indosament sadrži izjavu o prenosu i poslovno ili lično ime lica na koje se prava iz hartije od vrednosti prenose (indosatar) i potpis prenosio­ca (indosant), a može da sadrži i druge podatke (mesto, datum i dr.).

Blanko indosament sadrži samo potpis indosanta.

U slučaju prenosa na donosioca umesto imena indosatara stavlja se reč "donosiocu".

Indosament na donosioca važi kao blanko indosament.

Ništav je delimični indosament.

Prenos punomoćja i prenos za zalogu

Član 425

Hartija od vrednosti može se preneti i kao prenos punomoćja, odnosno kao prenos za zalogu.

Kod prenosa punomoćja stavlja se klauzula "vrednost u punomoćju", a kod prenosa za zalogu "vrednost za zalogu" ili slično.

Dejstvo prenosa prava

Član 426

Prenosom prava iz hartije od vrednosti njen novi imalac stiče sva prava ko­ja su pripadala prethodnom imaocu.

Prenos prava iz hartije od vrednosti na ime bilo da se vrši putem cesije ili indosamenta, nema dejstva prema izdavaocu dok on o tome ne bude pismenim putem obavešten, odnosno dok taj prenos ne bude upisan na račun sticaoca u registar hartija od vrednosti na ime, ako se takav registar vodi kod izdavaoca.

Cedent, odnosno indosant ne odgovara za neispunjenje obaveze od strane izdavaoca, osim u slučaju drukčije zakonske odredbe ili ako postoji suprotna od­redba upisana na samoj hartiji od vrednosti.

Dejstvo prenosa punomoćja i prenosa za zalogu

Član 427

Imalac hartije od vrednosti koja je na njega preneta kao "prenos puno­moćja" ili "prenos za zalogu" može vršiti sva prava koja iz te hartije od vrednos­ti proističu, ali hartiju može preneti na drugog samo kao prenos punomoćja.

Alternativa: Dodaje se stav 2. koji glasi:

Zalogoprimac hartije od vrednosti izdate u seriji ne može vršiti prava koja iz te hartije proističu, osim ukoliko nije drugačije predviđeno ugovorom o zalozi ili utvrđeno sudskom odlukom.

Dokazivanje zakonitosti prenosa

Član 428

Poslednji indosatar dokazuje svoje pravo iz hartije od vrednosti neprekid­nim nizom indosamenata.

Ovo pravilo se shodno primenjuje i na poslednjeg cesionara, osim kod har­tija od vrednosti izdatih u seriji.

Alternativa: Dodaje se stav 3. koji glasi:

Zakonitost prenosa hartije od vrednosti izdate u seriji dokazuje se odgovarajućim pravnim poslom, odnosno sudskom odlukom na osnovu koje je taj prenos izvršen.

Zabrana prenosa

Član 429

Zabrana prenosa indosamentom hartije od vrednosti po naredbi vrši se izra­zom "ne po naredbi" ili stavljanjem slične klauzule koja ima isto značenje.

Prava iz hartije od vrednosti čiji je prenos indosamentom zabranjen mogu se preneti samo cesijom.

Prenos indosamentom mogu zabraniti izdavalac i indosant.

Posebnim zakonom ili izjavom izdavaoca upisanoj na samoj hartiji od vrednosti na ime može se zabraniti svako njeno prenošenje.

Zabrana prenosa prava iz dematerijalizovanih hartija od vrednosti izdatih u seriji vrši se na osnovu odredaba posebnog zakona, pravosnažne sudske odluke ili odluke nadležnog organa.

Odsek 5.

PROMENE KOD HARTIJA OD VREDNOSTI

Promené koje vrši izdavalac

Član 430

Hartiju od vrednosti na donosioca ili po naredbi može izdavalac, na zahtev i o trošku imaoca hartije, promeniti u hartiju na ime.

Ako promenu nije izričito zabranio, izdavalac hartije od vrednosti na ime može je, na zahtev i o trošku imaoca, promeniti u hartiju na donosioca ili po na­redbi, osim u slučaju dematerijalizovanih hartija od vrednosti.

Promené koje vrši imalac pri prenosu

Član 431

Hartiju od vrednosti po naredbi indosant može preneti indosamentom na donosioca, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.

Hartiju od vrednosti na ime, cedent, odnosno indosant može preneti samo na određeno lice.

Hartija od vrednosti na donosioca može se indosamentom preneti i na od­ređeno lice.

Sjedinjavanje i deljenje hartija od vrednosti

Član 432

Hartije od vrednosti izdate u seriji mogu se, na zahtev i o trošku imaoca, sjediniti u jednu ili više hartija od vrednosti.

Hartija od vrednosti može se, na zahtev i o trošku imaoca, podeliti na više hartija od vrednosti manjeg iznosa, ali one ne mogu biti ispod iznosa najnižeg apoena hartije izdate u toj seriji.

U slučaju sjedinjenja, odnosno podele hartija od vrednosti izdatih u seri­ji od strane istog izdavaoca, nove hartije od vrednosti moraju imati istu nominalnu vrednost, kao i druge hartije od vrednosti iste vrste tog izdavaoca (princip homogenizacije).

Odsek 6.

ISPUNJENJE OBAVEZE IZ HARTIJE OD VREDNOSTI

Prestanak obaveze

Član 433

Prava iz hartije od vrednosti prestaju njihovim ostvarenjem od strane zakonitog imaoca (prema izdavaocu hartije).

Prava iz hartije od vrednosti prestaju i kada ona pripadne izdavaocu, ukoli­ko posebnim zakonom nije drukčije određeno.

Savesni izdavalac hartije od vrednosti na donosioca oslobađa se obaveze ispunjenjem donosiocu i onda kada ovaj nije njen zakoniti imalac.

Alternativa: Dodaju se dva stava koja glase:

Obaveze izdavaoca prema zakonitom imaocu hartija od vrednosti izdatih u seriji prestaju njihovim ispisom iz javnog registra u skladu sa posebnim zakonom.

Prava zakonitog imaoca iz hartija od vrednosti izdatih u seriji prestaju njihovim prenosom sa vlasničkog računa zakonitog imaoca na vlasnički račun novog sticaoca u javnom registru u skladu sa posebnim zakonom.

1 Napomena: U Komisiji je izražen stav da se deo o hartijama od vrednosti svede na neophodne odredbe, o čemu će se Komisija izjasniti posle javne rasprave, naročito na osnovu ocene i predloga specijalizovanih udruženja sa sugestijom da se ta materija, koja je u ovom radnom tekstu prezentirana kao moguća alternativna rešenja, reguliše posebnim zakonom.

Zabrana ispunjenja

Član 434

Ako je izdavalac hartije od vrednosti na donosioca znao ili morao znati da donosilac nije zakoniti imalac hartije, niti je ovlašćen od strane zakonitog imao­ca, dužan je odbiti ispunjenje, inače odgovara za štetu.

Izdavalac hartije od vrednosti ne može punovažno ispuniti svoju obavezu ako mu je to nadležni organ zabranio, ili kad je znao ili morao znati da je pokre­nut postupak amortizacije ili poništenja hartije od vrednosti.

Isplata kamate ili drugih prinosa po isplati glavnice

Član 435

Izdavalac koji je isplatio glavnicu zakonitom imaocu hartije od vrednosti dužan je isplatiti kamate, dividendu, odnosno druge prinose sa iste hartije koji mu budu podneti na isplatu posle isplate glavnice, ukoliko ova potraživanja nisu zastarela.

Prigovori na zahtev za ispunjenje obaveze

Član 436

Protiv zahteva imaoca hartije od vrednosti, izdavalac može istaći samo prigovore koji se tiču izdavanja same hartije, kao što je falsifikat; zatim prigovore koji proizlaze iz sadržaja hartije, kao što su rokovi ili uslovi; najzad, prigovore koje ima prema samom imaocu hartije, kao što su kompenzacija, nedostatak za­konom propisanog postupka za sticanje hartije od vrednosti i odsustvo ov­lašćenja.

Izdavalac može protiv zahteva imaoca kome je on ustupio hartiju od vred­nosti istaći nedostatke pravnog posla na osnovu koga je prenos izvršen, ali te ne­dostatke ne može istaći protiv zahteva nekog potonjeg imaoca.

Ako je imalac hartije od vrednosti, primajući hartiju od svog prethodnika, znao ili morao znati da mu je ovaj predaje da bi izbegao prigovor koji izdavalac ima prema njemu, izdavalac može istaći taj prigovor i prema imaocu hartije.

Posebnim zakonom mogu se odrediti i druge vrste prigovora kod pojedinih vrsta hartije od vrednosti.

Zamena oštećene hartije od vrednosti

Član 437

Imalac oštećene hartije od vrednosti koja nije podobna za promet, ali čija se istinitost i sadržina mogu tačno utvrditi, ima pravo da zahteva izdavanje nove hartije od vrednosti u istom iznosu, s tim da vrati oštećenu hartiju i naknadi troškove.

Amortizacija hartije od vrednosti

Član 438

Izgubljena hartija od vrednosti može se amortizovati samo ako glasi na ime ili po naredbi ukoliko posebnim zakonom nije drukčije određeno.

Hartije od vrednosti izdate u seriji ne mogu se amortizovati.

Zastarelost potraživanja iz hartije od vrednosti

Član 439

Za zastarelost potraživanja iz hartije od vrednosti važe pravila ovog zakonika o zastarelosti, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.

Napomena: Odredbe o tovarnom listu, skladišnici, konosmanu, polisi osiguranja i dr. uređuju se uz odgovarajuće pravne poslove.

Odeljak 4.

LEGITIMACIONI PAPIRI I ZNACI

Legitimacioni papiri

Član 440

Na železničke i druge putne karte, pozorišne i druge ulaznice, bonove i druge slične is­prave koje sadrže određenu obavezu za njihovog izdavaoca, a u kojima nije označen poverilac, niti iz njih ili okolnosti u kojima su izdate proizlazi da se mogu ustupiti drugome, shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe o hartijama od vrednosti.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Legitimacioni znaci

Član 441

Garderobni ili slični znaci, koji se sastoje iz komada hartije, metala ili drugog materijala, na kojima je obično utisnut neki broj, ili naveden broj predatih predmeta, a koji obično ne sadrži nešto određeno o obavezi njihovog izdavaoca, služe samo da pokažu ko je poverilac u obligacionom odnosu prilikom čijeg nas­tanka su izdati.

Izdavalac legitimacionog znaka oslobađa se obaveze kad je u dobroj veri izvrši donosiocu, ali za donosioca ne važi pretpostavka da je on pravi poverilac ili da je ovlašćen zahtevati ispunjenje, te je u slučaju spora dužan dokazati to svoje svojstvo.

Poverilac može zahtevati ispunjenje obaveze iako je izgubio legitimacioni znak.

U pogledu ostalog, u svakom pojedinom slučaju treba se držati zajedničke volje izdavaoca i primaoca znaka, kao i onoga što je uobičajeno.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Deo drugi

DEJSTVA OBAVEZA

GLAVA VI

POVERIOČEVA PRAVA I DUŽNIKOVE OBAVEZE

Odeljak 1.

OPŠTA PRAVILA

Sadržina obaveze

Član 442

Na osnovu obaveze poverilac je ovlašćen da od dužnika zahteva njeno ispunjenje.

Dužnik je dužan ispuniti svoju obavezu savesno u svemu kako ona glasi.

Odgovornost dužnika

Član 443

Za svoje obaveze dužnik odgovara celom svojom imovinom.

Dužnik odgovara za svog zakonskog zastupnika, kao i za druga lica kojima je poverio ispunjenje svoje obaveze, ili kojima je poslužio za njeno ispunjenje.

Obaveza čuvanja određene stvari

Član 444

Dužnik individualno određene stvari dužan je čuvati je sa pažnjom brižljivog i urednog čoveka.

Obaveza dovođenja stvari u određeno stanje

Član 445

Ko je dužan vratiti stvar, dužan je dovesti je u stanje u kome je bila kada je on došao do nje.

Alternativa: Prethodni članovi iz Odeljka 1. zamenjuju se sa dva člana koja glase:

Ispunjenje obaveze i posledice neispunjenja

Član 446

Poverilac u obligacionom odnosu je ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze, a dužnik je dužan ispuniti je savesno u svemu kako ona glasi.

Kad dužnik ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem, poverilac ima pravo zahtevati i naknadu štete koju je usled toga pretrpeo.

Za štetu zbog zadocnjenja sa ispunjenjem odgovara i dužnik kome je pove­rilac dao primeren naknadni rok za ispunjenje.

Dužnik odgovara i za delimičnu ili potpunu nemogućnost ispunjenja koju nije skrivio ako je nastupila posle njegovog dolaska u docnju, za koju odgovara.

Alternativa: Posle stava 1 dodaje se novi stav koji glasi:

Za svoje obaveze dužnik odgovara svojom celokupnom imovinom, ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.

Posebne obaveze dužnika

Član 447

Dužnik odgovara za svog zakonskog zastupnika, kao i za druga lica kojima je poverio ispunjenje svoje obaveze ili kojima se poslužio za njeno ispunjenje.

Dužnik individualno određene stvari dužan je da čuva sa pažnjom razumnog i pažljivog čoveka.

Ko je dužan da vrati stvar dužan je dovesti u stanje u kome je bila kada je on došao da nje.

Odsek 1.

PRAVO NA NAKNADU ŠTETE

Opšta pravila

Član 448

Kad dužnik ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem, poverilac ima pravo zahtevati naknadu štete koju je usled toga pretrpeo.

Za štetu zbog zadocnjenja sa ispunjenjem odgovara i dužnik kome je poverilac dao primeren naknadni rok za ispunjenje.

Visinu naknade određuje sud, ali je i same strane mogu sporazumno odrediti, a visinu naknade u slučaju zadocnjenja sa ispunjenjem novčanih obaveza određuje zakon.

Uslovi za pravo na naknadu

Član 449

Poverilac koji zahteva naknadu dužan je dokazati postojanje obaveze, kao i daje zbog njenog neispunjenja ili zbog dužnikovog zadocnjenja sa ispunjenjem pretrpeo štetu.

Oslobađanje dužnika od odgovornosti

Član 450

Dužnik se oslobađa odgovornosti za štetu ako dokaže da bi stvar koja je predmet obaveze slučajno propala i da je on svoju obavezu na vreme ispunio.

Dužnik se oslobađa odgovornosti za štetu ako dokaže da nije mogao da is­puni svoju obavezu, odnosno da je zakasnio sa ispunjenjem obaveze zbog okol­nosti nastalih posle zaključenja ugovora koje nije mogao sprečiti, otkloniti ili izbeći.

Ugovorno proširenje odgovornosti

Član 451

Odgovornost dužnika može se ugovorom proširiti tako da obuhvati i odgovornost za određene ili sve slučajeve više sile.

Ali se ispunjenje ovakve ugovorne odredbe ne može zahtevati ako bi to bi­lo u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja.

Isključenje i ograničenje odgovornosti

Član 452

Odgovornost dužnika za nameru ili krajnju nepažnju ne može se unapred ugovorom isključiti.

Ali sud može na zahtev zainteresovane ugovorne strane poništiti i ugovor­nu odredbu o isključenju odgovornosti za običnu nepažnju, ako je takav spora­zum pro izašao iz monopolskog položaja dužnika ili uopšte iz neravnopravnog odnosa ugovornih strana.

Punovažna je odredba ugovora kojom se određuju najviši iznos naknade, ako tako određeni iznos nije u očiglednoj nesrazmeri sa štetom i ako za određeni slučaj nije što drugo zakonom određeno.

U slučaju ograničenja visine naknade poverilac ima pravo na potpunu nak­nadu ako je nemogućnost ispunjenja obaveze prouzrokovana namerno ili kraj­njom nepažnjom dužnika.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Odgovornost dužnika zbog neizvršenja ugovora ne može se ugovorom isključiti, ako za određeni slučaj nije što drugo zakonom određeno.

Punovažna je odredba ugovora kojom se određuje najviši iznos naknade koja nije u očiglednoj nesrazmeri sa štetom i ako za određeni slučaj nije što drugo zakonom propisano.

Ali će i u slučaju dozvoljenog isključenja odgovornosti i u slučaju ogra­ničenja visine naknade poverilac imati pravo na potpunu naknadu po pravilima vanugovorne odgovornosti ako je nemogućnost ispunjenja prouzrokovana na­merno ili krajnjom nepažnjom dužnika.

Odredbama ovog člana ne isključuje se pravo ugovornih strana da odrede da li neka obaveza nastaje iz njihovog ugovora i koliki je obim pojedinih obaveza.

Visina naknade

Član 453

Poverilac ima pravo na naknadu obične štete i izmakle koristi, koje je dužnik u vreme zaključenja ugovora morao predvideti kao moguće posledice po­vrede ugovora, a s obzirom na činjenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate.

U slučaju prevare ili namernog neispunjenja, kao i neispunjenja zbog kraj­nje nepažnje, poverilac ima pravo zahtevati od dužnika naknadu svih štetnih posledica koje su nastale zbog povrede ugovora, bez obzira na to što dužnik nije znao za posebne okolnosti zbog kojih su one nastale.

Ako je prilikom povrede obaveze pored štete nastao za poverioca i neki dobitak, o njemu će se prilikom određivanja visine naknade voditi računa u razum­noj meri.

Strana koja se poziva na povredu ugovora dužna je preduzeti sve razumne mere da bi se smanjila šteta izazvana tom povredom, inače druga strana može zahtevati smanjenje naknade.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na neispunjenje obaveza koje nisu nastale iz ugovora, ukoliko za pojedine od njih nije ovim zakonikom nešto drugo predviđeno.

Krivica poverioca

Član 454

Kad za nastalu štetu ili njenu veličinu ili za otežanje dužnikovog položaja ima krivice do poverioca ili do lica za koje on odgovara, naknada se smanjuje srazmerno.

Odgovornost zbog propuštanja obaveštenja

Član 455

Ugovorna strana koja je dužna da obavesti drugu stranu o činjenicama koje su od uticaja na njihov međusobni odnos, odgovara za štetu koju pretrpi druga strana zbog toga što nije bila na vreme obaveštena.

Vreme ocenjivanja štete

Član 456

Visina naknade određuje se prema veličini štete procenjenoj u vreme donošenja sudske odluke.

Određivanje naknade po pravičnosti

Član 457

Kad se visina štete ne može tačno utvrditi, sud će odrediti naknadu po pravičnosti, vodeći računa o svim okolnostima slučaja.

Primena odredaba o prouzrokovanju štete

Član 458

Ukoliko odredbama ovog odseka nije drukčije propisano, na naknadu ove štete shodno se primenjuju odredbe ovog zakonika o naknadi vanugovorne štete.

Odsek 2.

UGOVORNA KAZNA

Opšta pravila

Član 459

Poverilac i dužnik mogu ugovorom odrediti vrstu i visinu naknade koju će dužnik dati poveriocu ako ne ispuni svoju obavezu, ili ako zadocni sa njenim ispunjenjem (ugovorna kazna).

Ako što drugo ne proizlazi iz ugovora, smatra se da je kazna ugovorena za slučaj da dužnik zadocni sa ispunjenjem.

Ugovorna kazna ne može biti ugovorena za novčane obaveze.

Alternativa: Stav 1 menja se i glasi.

Poverilac i dužnik mogu ugovoriti da će dužnik platiti poveriocu određeni novčani iznos ili pribaviti neku drugu materijalnu korist ako ne ispuni svoju obavezu ili ako zadocni sa njenim ispunjenjem (ugovorna kazna).

Način određivanja

Član 460

Ugovorne strane mogu odrediti visinu kazne po svom nahođenju u jednom ukupnom iznosu, u procentu ili za svaki dan zadocnjenja ili na koji drugi način.

Ona mora biti ugovorena u formi propisanoj za ugovor iz koga je nastala obaveza na čije se ispunjenje odnosi.

Akcesornost

Član 461

Sporazum o ugovornoj kazni deli pravnu sudbinu obaveze na čije se obez­beđenje on odnosi.

Sporazum gubi pravno dejstvo ako je do neispunjenja ili zadocnjenja došlo iz uzroka za koji dužnik ne odgovara.

Poveriočeva prava

Član 462

Kad je kazna ugovorena za slučaj neispunjenja obaveze, poverilac može zahtevati ili ispunjenje obaveze ili ugovornu kaznu.

On gubi pravo da zahteva ispunjenje obaveze ako je zatražio isplatu ugo­vorne kazne.

Kad je kazna ugovorena za slučaj neispunjenja, dužnik nema pravo da is­plati ugovornu kaznu i odustane od ugovora, izuzev ako je to bila namera ugo­vornih strana kad su kaznu ugovorili.

Kad je kazna ugovorena za slučaj da dužnik zadocni sa ispunjenjem, pove­rilac ima pravo zahtevati i ispunjenje obaveze i ugovornu kaznu.

Poverilac ne može zahtevati ugovornu kaznu zbog zadocnjenja ako je pri­mio ispunjenje obaveze, a nije bez odlaganja saopštio dužniku da zadržava svoje pravo na ugovornu kaznu.

Smanjenje iznosa ugovorne kazne

Član 463

Poverilac ima pravo zahtevati ugovorenu kaznu i kad njen iznos premaši visinu štete koju je pretrpeo, kao i kad nije pretrpeo nikakvu štetu.

Ipak, sud može na zahtev dužnika smanjiti iznos ugovorene kazne ako je ona preterano velika u poređenju sa štetom koju je pretrpeo poverilac.

Alternativa: Stav 2 menja se i glasi:

Sud će na zahtev dužnika smanjiti iznos ugovorne kazne ako nađe da je ona nesrazmerno visoka s obzirom na vrednost i značaj predmeta obaveze.

Alternativa: Dodaje se novi član koji glasi:

Neprava ugovorna kazna

Član 464

Kad je kazna obećana ne kao sporedna obaveza, već kao glavna obaveza sa uslovom da obećalac nešto učini ili ne učini, sud je može na zahtev obećaoca smanjiti ako nađe da je preterano velika.

Ugovorna kazna i naknada štete

Član 465

Poverilac ima pravo zahtevati ugovornu kaznu i kad njen iznos premaša visinu štete koju je pretrpeo, kao i kad nije pretrpeo nikakvu štetu.

Ako je šteta koju je poverilac pretrpeo veća od iznosa ugovorne kazne, on ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade štete.

Varijanta I: Stav 2. menja se tako da glasi:

Ako poverilac dokaže da je iznos ugovorne kazne manji od štete koju je pretrpeo, on ima pravo na potpunu naknadu štete umesto ugovorene kazne.

Varijanta II: Stav 2. menja se tako da glasi:

Poverilac čija je šteta veća od ugovorne kazne može da traži veću naknadu samo ako dokaže postojanje krivice dužnika.

Zakonom određena naknada i ugovorna kazna

Član 466

Ako je za neispunjenje obaveze ili za slučaj zadocnjenja sa ispunjenjem za­konom određena visina naknade pod nazivom penala, ugovorne kazne, naknade ili pod kojim drugim nazivom, a ugovorne strane su pored toga ugovorile kaznu, poverilac nema pravo da zahteva ugovorenu kaznu i naknadu određenu zakonom, izuzev ako je to samim zakonom dozvoljeno.

Odsek 3.

ZAKONSKA (ZATEZNA) KAMATA

Kad se duguje

Član 467

Dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze duguje, pored glavni­ce, i zateznu kamatu.

Stopa zatezne kamate utvrđuje se posebnim propisima.

Ako je stopa ugovorene kamate viša od stope zatezne kamate, ona teče i posle dužnikove docnje.

Pravo na potpunu naknadu

Član 468

Poverilac ima pravo na zateznu kamatu bez obzira na to da li je uopšte pretrpeo štetu zbog dužnikove docnje.

Ali ako poverilac dokaže da je šteta koju je pretrpeo zbog dužnikovog zadocnjenja veća od naknade predviđene u prethodnom članu, ono ima pravo zahtevati potpunu naknadu štete.

Alternativa: Stav 2 se menja tako da glasi:

Ako je šteta koju je poverilac pretrpeo zbog dužnikovog zadocnjenja veća od iznosa koji bi dobio na ime zatezne kamate, on ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade štete.

Kamata na kamatu

Član 469

Na dospelu, a neisplaćenu ugovornu ili zateznu kamatu, kao i na druga dospela povremena novčana davanja ne teče zatezna kamata, izuzev kad je to zako­nom određeno.

Na iznos neisplaćene kamate može se zahtevati zatezna kamata samo od dana kad je sudu podnesen zahtev za njenu isplatu.

Na povremena dospela novčana davanja teče zatezna kamata od dana kad je sudu podnesen zahtev za njihovu isplatu.

Odsek 4.

VRŠENJE DUŽNIKOVIH PRAVA

Član 470

Svaki poverilac čije je potraživanje dospelo za isplatu može vršiti, u ime i za račun dužnika, njegova imovinska prava prema trećim licima koja on ne vrši na štetu svojih poverilaca, izuzev onih prava koja su isključivo vezana za dužnikovu ličnost.

Sud će o poveriočevom zahtevu obavestiti dužnika.

Druga strana može istaći poveriocu sve prigovore i druga sredstva odbrane koje ima prema dužniku.

Poverilac čijom je zaslugom ostvareno neko dužnikovo imovinsko pravo ima pravo prvenstvene naplate iz vrednosti tog prava.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Odeljak 2.

POBIJANJE DUŽNIKOVIH PRAVNIH RADNJI

Alternativa: Naziv odeljka 2 se menja tako da glasi:

OPOZIVANJE DUŽNIKOVIH PRAVNIH RADNJI

Opšte pravilo

Član 471

Svaki poverilac čije je potraživanje dospelo za isplatu, i bez obzira kad je nastalo, može pobijati pravnu radnju svog dužnika koja je preduzeta na štetu poverilaca.

Smatra se da je pravna radnja preduzeta na štetu poverilaca ako usled nje­nog izvršenja dužnik nema dovoljno sredstava za ispunjenje poveriočevog pot­raživanja.

Pod pravnom radnjom podrazumeva se i propuštanje zbog koga je dužnik izgubio neko imovinsko pravo ili kojim je za njega nastala određena imovinska obaveza.

Uslovi pobijanja

Član 472

Teretno raspolaganje može se pobijati ako je u vreme raspolaganja dužnik znao ili mogao znati da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu svojim poveriocima i ako je trećem licu sa kojim je ili u čiju je korist pravna radnja preduzeta to bilo poznato ili moglo biti poznato.

Ako je treće lice dužnikov suprug ili srodnik po krvi u pravoj liniji ili u pobočnoj liniji do četvrtog stepena ili po tazbini do istog stepena, pretpostavlja se da mu je bilo poznato da dužnik preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocima.

Kod besplatnih raspolaganja i sa njima izjednačenih pravnih radnji smatra se da je dužnik znao da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocima, i za pobijanje tih radnji ne zahteva se da je trećem licu to bilo poznato ili moglo biti poznato.

Odricanje od nasledstva smatra se besplatnim raspolaganjem.

Isključenje pobijanja

Član 473

Ne mogu se pobijati zbog oštećenja poverilaca uobičajeni prigodni pokloni (darovi), nagrade, kao ni pokloni učinjeni iz zahvalnosti, srazmerni materijalnim mogućnostima dužnika.

Kako se vrši pobijanje

Član 474

Pobijanje se može vršiti tužbom ili prigovorom.

Tužba za pobijanje podnosi se protiv trećeg lica sa kojim je, ili u čiju je korist preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno protiv njegovih univerzalnih prava sledbenika.

Ako je treći otuđio nekim teretnim pravnim poslom korist pribavljenu raspolaga­njem koje se pobija, tužba se može podići protiv pribavioca samo ako je ovaj znao da se pribavljanje njegovih prethodnika moglo pobijati, a ako je tu korist otuđio pravnim poslom bez naknade, tužba se može podići protiv pribavioca i ako on to nije znao.

Tuženi može izbeći pobijanje ako ispuni dužnikovu obavezu.

Dejstvo pobijanja

Član 475

Ako sud usvoji tužbeni zahtev, pravni posao gubi dejstvo samo prema tužiocu i samo koliko je potrebno za ispunjenje njegovih potraživanja.

Rok za podizanje tužbe

Član 476

Tužba za pobijanje može se podneti u roku od jedne godine za teretno raspolaganje, a za ostale slučajeve u roku od tri godine.

Rok iz prethodnog stava računa se od dana kada je preduzet pravni posao koji se pobija, odnosno od dana kada je trebalo preduzeti propušteni pravni posao.

Alternativa: stav 1 menja se tako da glasi:

Tužba za pobijanje može se podneti u roku od tri godine.

Dodaje se novi stav 3 koji glasi:

Trogodišnji rok prekida se ako poverilac izvesti lice protiv koga se može podneti tužba o svojoj nameri da zahteva pobijanje pravnog posla.

Odeljak 3.

PRAVO ZADRŽAVANJA (RETENCIJE)

Vršenje prava zadržavanja

Član 477

Poverilac dospelog potraživanja u čijim se rakama nalazi neka dužnikova stvar ima pravo zadržati je dok mu ne bude isplaćeno potraživanje.

U slučaju da je dužnik postao nesposoban za plaćanje, poverilac može vršiti pravo zadržavanja iako njegovo potraživanje nije dospelo.

Izuzeci

Član 478

Poverilac nema pravo zadržavanja kad dužnik zahteva da mu se vrati stvar koja je izašla iz njegove državine protiv njegove volje, ili kad dužnik zahteva da mu se vrati stvar koja je predata poveriocu na čuvanje ili na poslugu.

On ne može zadržati ni punomoćje dobijeno od dužnika, kao ni druge dužnikove isprave, legitimacije, prepisku i ostale slične stvari, kao ni druge stvari koje se ne mogu izložiti prodaji.

Obaveza vraćanja stvari pre ispunjenja obaveze

Član 479

Poverilac je dužan vratiti stvar dužniku ako mu ovaj pruži odgovarajuće obezbeđenje njegovog potraživanja.

Dejstvo prava zadržavanja

Član 480

Poverilac koji drži dužnikovu stvar po osnovu prava zadržavanja ima pravo da se naplati iz njene vrednosti na isti način kao založni poverilac, ali je dužan pre nego što pristupi ostvarenju naplate da o svojoj nameri blagovremeno obavesti dužnika.

GLAVA VII

POVERIOČEVA PRAVA U NEKIM POSEBNIM SLUČAJEVIMA

Kad se obaveza sastoji u davanju stvari određenih po rodu

Član 481

Kad se obaveza sastoji u davanju stvari određenih po rodu, a dužnik dođe u docnju, poverilac, pošto je prethodno o tome obavestio dužnika, može po svom izbora nabaviti stvar istoga roda i zahtevati od dužnika naknadu cene i naknadu štete, ili zahtevati vrednost dugovanih stvari i naknadu štete.

Kad se obaveza sastoji u činjenju

Član 482

Kad se obaveza sastoji u činjenju, a dužnik tu obavezu nije na vreme ispu­nio, poverilac može, obavestivši o tome prethodno dužnika, sam o trošku dužnika uraditi ono što je dužnik bio dužan uraditi, a od dužnika zahtevati naknadu štete zbog zadocnjenja, kao i naknadu druge štete koju bi imao zbog ovakvog načina ispunjenja.

Kad se obaveza sastoji u nečinjenju

Član 483

Kad se obaveza sastoji u nečinjenju, poverilac ima pravo na naknadu štete samim tim što je dužnik postupio protivno svojoj obavezi.

Ako je nešto sagrađeno protivno obavezi, poverilac može zahtevati da se to ukloni o trošku dužnika i da mu dužnik naknadi štetu koju je pretrpeo u vezi sa građenjem i uklanjanjem.

Sud može, kad nađe da je to očigledno korisnije, uzimajući u obzir opšti interes i opravdani interes poverioca, odlučiti da se ne ruši ono što je sagrađeno, već da se poveriocu naknadi šteta u novcu.

Pravo zahtevati naknadu umesto dosuđenog

Član 484

Ako dužnik ne ispuni svoju obavezu u roku koji mu je određen pravnosnažnom odlukom, poverilac ga može pozvati da je ispuni u naknadnom primere­nom roku i izjaviti da po isteku tog roka neće primiti ispunjenje, nego će tražiti naknadu štete zbog neispunjenja.

Po isteku naknadnog roka, poverilac može zahtevati samo naknadu štete zbog neispunjenja.

Sudski penali

Član 485

Kad dužnik ne izvrši o roku neku svoju nenovčanu obavezu utvrđenu pravnosnažnom odlukom, sud može, na traženje poverioca, odrediti dužniku naknadni primeren rok i izreći, a u cilju uticanja na dužnika i nezavisno od svake štete, da će dužnik, ako ne izvrši svoju obavezu u tom roku, biti dužan isplatiti poveriocu izvesnu svotu novca za svaki dan zadocnjenja, ili za koju drugu jedinicu vre­mena, počev od isteka tog roka.

Kad dužnik naknadno ispuni obavezu, sud može smanjiti tako određenu svotu, vodeći računa o svrsi zbog koje je naredio njeno plaćanje.

Deo treći

PRESTANAK OBAVEZA

Načini prestanka

Član 486

Obaveza prestaje kad se ispuni, kao i u drugim zakonom određenim slučajevima.

Prestankom glavne obaveze gase se jemstvo, zaloga i druga sporedna prava.

GLAVA VIII

ISPUNJENJE

Odeljak 1.

OPŠTA PRAVILA O ISPUNJENJU

Odsek 1.

KO MOŽE ISPUNITI I TROŠKOVI ISPUNJENJA

Ispunjenje od strane dužnika ili trećeg lica

Član 487

Obavezu može ispuniti ne samo dužnik nego i treće lice.

Poverilac je dužan primiti ispunjenje od svakog lica koje ima neki pravni interes da obaveza bude ispunjena, čak i kad se dužnik protivi tom ispunjenju.

Poverilac je dužan primiti ispunjenje od trećeg lica ako je dužnik sa tim saglasan, izuzev kad prema ugovoru ili prirodi same obaveze ovu treba da ispuni dužnik lično.

Poverilac može primiti ispunjenje od trećeg lica bez dužnikovog znanja, pa i u slučaju kad ga je dužnik obavestio da ne pristaje da treći ispuni njegovu oba­vezu.

Ali, ako mu je dužnik ponudio da sam ispuni odmah svoju obavezu, poveri­lac ne može primiti ispunjenje od trećeg lica.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Ispuniti obavezu može i poslovno nesposoban dužnik, ako je postojanje obaveze nesumnjivo i ako je dospeo rok za ispunjenje.

Obavezu može ispuniti ne samo dužnik nego i neko treće lice.

Poverilac je dužan primiti ispunjenje od svakog lica koje ima neki pravni interes da obaveza bude ispunjena, čak i kad se dužnik protivi tom ispunjenju.

Poverilac je dužan primiti ispunjenje od trećeg lica ako je dužnik sa tim saglasan, izuzev kad prema ugovoru ili prirodi same obaveze ovu treba da is­puni dužnik lično.

Poverilac može primiti ispunjenje od trećeg lica i bez dužnikovog znanja.

Poverilac može primiti ispunjenje od trećeg lica, ali to nije dužan ako ga je dužnik obavestio da ne pristaje da treći ispuni njegovu obavezu.

Ispunjenje poslovno nesposobnog

Član 488

I poslovno nesposobni dužnik može pravovaljano ispuniti obavezu ako je postojanje obaveze nesumnjivo i ako je dospeo rok za njeno ispunjenje.

Ali se može osporavati ispunjenje ako je takvo lice isplatilo zastareli dug ili dug koji potiče iz igre ili opklade.

Alternativa: Stav 2. se briše.¹

Troškovi ispunjenja

Član 489

Troškove ispunjenja snosi dužnik, ukoliko ih nije prouzrokovao poverilac.

Odsek 2.

ISPUNJENJE SA SUBROGACIJOM

Ugovorna subrogacija

Član 490

U slučaju ispunjenja tuđe obaveze, svaki ispunilac može ugovoriti sa poveriocem, ali samo pre ispunjenja ili najdocnije prilikom ispunjenja, da ispunjeno potraživanje pređe na njega sa svima ili samo sa nekim pravima i garantijama njegovog ispunjenja.

Poveriočeva prava mogu preći na ispunioca i na osnovu ugovora između dužnika i ispunioca, zaključenog pre ispunjenja.

U ovim slučajevima subrogacija ispunioca u prava poverioca nastaje u času ispunjenja.

Alternativa: Stav 1 menja se tako da glasi:

U slučaju ispunjenja tuđe obaveze svaki ispunilac može ugovoriti sa poveriocem, pre ispunjenja ili prilikom ispunjenja, da ispunjeno potraživanje pređe na njega sa svima ili samo sa nekim sporednim pravima.

Zakonska subrogacija

Član 491

Kad obavezu ispuni lice koje ima neki pravni interes u tome, na njega pre­lazi u času ispunjenja poveriočevo potraživanje sa svim sporednim pravima i garancijama njegovog ispunjenja.

Subrogacija u slučaju delimičnog ispunjenja

Član 492

U slučaju delimičnog ispunjenja poveriočevog potraživanja, na ispunioca prelaze sporedna prava kojima je obezbeđeno ispunjenje tog potraživanja samo ukoliko nisu potrebna za ispunjenje ostatka poveriočevog potraživanja.

Ali poverilac i ispunilac mogu ugovoriti da će koristiti garantije srazmerno svojim potraživanjima, a mogu ugovoriti i da će ispunilac imati pravo prvenstve­ne naplate.

Dokazi i sredstva obezbeđenja

Član 493

Poverilac je dužan predati ispuniocu sredstva kojima se potraživanje dokazuje ili obezbeđuje.

Izuzetno, poverilac može predati ispuniocu stvar koju je primio u zalogu od dužnika ili nekog drugog samo ako zalogodavac pristane na to, inače ona ostaje kod poverioca da je drži i čuva za račun ispunioca.

Koliko se može zahtevati od dužnika

Član 494

Ispunilac na koga je prešlo potraživanje ne može zahtevati od dužnika više nego što je isplatio poveriocu.

Isključenje odgovornosti poverioca za postojanje

i naplativost potraživanja

Član 495

Poverilac koji je primio ispunjenje od trećeg lica ne odgovara za postojanje i naplativost potraživanja u vreme ispunjenja.

Ovim se ne isključuje primena pravila o neosnovanom obogaćenju.

Odsek 3.

KOME SE VRŠI ISPUNJENJE

Ovlašćeno lice

Član 496

Ispunjenje mora biti izvršeno poveriocu ili njegovom zastupniku, ili licu određenom zakonom, sudskom odlukom, ugovorom između poverioca i dužnika, ili od strane samog poverioca.

Ispunjenje je punovažno i kad je izvršeno trećem licu, ako ga je poverilac naknadno potvrdi ili ako se njime koristio.

Alternativa: Posle prethodnog člana dodaju se dva nova člana koja glase:

Prividni poverilac

Član 497

Dužnik se oslobađa obaveze ako je u dobroj veri izvršio ispunjenje prividnom poveriocu, a ovaj je obavezan prema pravom poveriocu po pravilima o sticanju bez osnova.

Ovlašćenje trećeg lica da primi ispunjenje

Član 498

Kad je treće lice ovlašćeno da primi ispunjenje za poverioca, u sumnji se smatra da ono nije ovlašćeno zahtevati ispunjenje od dužnika.

Ispunjenje poslovno nesposobnom poveriocu

Član 499

Ispunjenje izvršeno poslovno nesposobnom poveriocu oslobađa dužnika samo ukoliko je bilo korisno za poverioca ili se predmet ispunjenja još nalazi kod njega.

Poslovno nesposoban poverilac može odobriti, pošto postane poslovno sposoban, ispunjenje koje je primio u vreme svoje poslovne nesposobnosti.

Alternativa: U stavu 1. reči: "kod njega" zamenjuju se recima: "u njegovoj imovini".

Odsek 4.

PREDMET ISPUNJENJA

Sadržina obaveze

Član 500

Ispunjenje se sastoji u izvršenju onoga što čini sadržinu obaveze, te niti je dužnik može ispuniti nečim drugim, niti poverilac može zahtevati nešto drugo.

Nema punovažnog ispunjenja ako ono što je dužnik predao kao dugovanu stvar, i poverilac kao takvu primio to uistinu nije, a poverilac ima pravo da vrati ono što mu je predato i da zahteva dugovanu stvar.

Zamena ispunjenja

Član 501

Obaveza prestaje ako poverilac u sporazumu sa dužnikom primi nešto drugo umesto onoga što mu se duguje.

U tom slučaju dužnik odgovara isto kao prodavac za materijalne i pravne nedostatke stvari date umesto onoga što je dugovao.

Ali, poverilac, umesto zahteva po osnovu odgovornosti dužnika za materijalne ili pravne nedostatke stvari, može zahtevati od dužnika, ali ne više od jemca, ispunjenje prvobitnog potraživanja i naknadu štete.

Predaja radi prodaje

Član 502

Ako je dužnik predao poveriocu neku stvar ili koje drugo pravo da ih proda i da iz postignutog iznosa naplati svoje potraživanje, a ostatak mu preda, obaveza prestaje tek kad se poverilac naplati iz postignutog iznosa.

Delimično ispunjenje

Član 503

Poverilac nije dužan primiti delimično ispunjenje.

Ako poverilac naknadno utvrdi da ono što je primio kao potpuno ispunjenje u stvari to nije, ima pravo vratiti primljenog i zahtevati potpuno ispunjenje.

Ali ako poverilac nema nikakv interes da ga odbije, dužan je primiti delimično ispunjenje novčane obaveze.

Varijanta I: Prethodni član se menja tako da glasi:

Poverilac nije dužan primiti delimično ispunjenje, osim ako priroda obaveze drukčije ne nalaže.

Ali je poverilac dužan primiti delimično ispunjenje novčane obaveze, osim ako ima poseban interes da ga odbije.

Varijanta II:U prethodnom članudodaje se stav 3 koji glasi:

Ako poverilac naknadno utvrdi da ono što je primio kao potpuno ispunje­nje u stvari to nije, ima pravo vratiti primljeno i zahtevati potpuno ispunjenje ili zadržati primljeno i tražiti ostatak do potpunog ispunjenja.

Obaveza davanja stvari određenih po rodu

Član 504

Ako su stvari određene samo po rodu, dužnik je dužan dati stvari srednje kakvoće.

Ali, ako mu je bila poznata namena stvari, dužan je dati stvari odgovara­jućeg kvaliteta.

Odsek 5.

URAČUNAVANJE ISPUNJENJA

Red uračunavanja

Član 505

Kad između istih lica postoji više istorodnih obaveza, pa ono što dužnik ispuni nije dovoljno da bi se mogle namiriti sve, onda se uračunavanje vrši onim redom koji odredi dužnik.

Izuzetno, ako dužnik pored glavnice duguje i kamate i troškove, uračunavanje se vrši sporazumom poverioca i dužnika, a ako takvog sporazuma nema, uračunavanje se obavezno vrši tako što se prvo otplaćuju troškovi, zatim kamate i najzad glavnica.

Kad nema ni sporazuma ni dužnikove izjave o uračunavanju, onda se obaveze namiruju redom kako je koja dospela za ispunjenje.

Ako je više obaveza istovremeno dospelo za ispunjenje, onda se prvo namiruju one čije je ispunjenje najmanje obezbeđeno, a kad su sve podjednako obezbeđene, onda se prvo namiruju one koje su dužniku na najvećem teretu.

Ako se u svemu napred rečenom obaveze jednake, namiruju se redom kako su nastale, a ako su istovremeno nastale, onda se ono što je dato na ime ispunjenja raspoređuje na sve obaveze srazmerno njihovim iznosima.

Alternativa: St. 1 i 2 menjaju se tako da glase:

Kad između istih lica postoji više istorodnih obaveza, pa ono što dužnik is­puni nije dovoljno da bi se mogle namiriti sve, onda se, ako o tome ne postoji sporazum poverioca i dužnika, uračunavanje vrši onim redom koji odredi dužnik najkasnije prilikom ispunjenja.

Kad nema dužnikove izjave o uračunavanju, obaveze se namiruju redom kako je koja dospela za ispunjenje.

Uračunavanje kamata i troškova

Član 506

Ako dužnik pored glavnice duguje i kamate i troškove, uračunavanje se vrši tako što se prvo otplaćuju troškovi, zatim kamate i najzad glavnica.

Kad dužnik propusti da odredi red uračunavanja

Član 507

Ako se dužnik koji je propustio da odredi red uračunavanja ne slaže sa uračunavanjem koje je poverilac izvršio u priznanici, on više ne može odrediti sam drugi red uračunavanja, ali ako bez odlaganja izjavi poveriocu da se ne slaže sa uračunavanjem izvršenim u priznanici, primeniće se red uračunavanja određen u zakoniku.

Odsek 6.

VREME ISPUNJENJA

Kad rok nije određen

Član 508

Ako rok nije određen, a svrha posla, priroda obaveze i ostale okolnosti ne zahtevaju izvestan rok za ispunjenje, poverilac može zahtevati odmah ispunjenje obaveze, a dužnik sa svoje strane može zahtevati od poverioca da odmah primi ispunjenje.

Alternativa: Naslov iznad prethodnog člana menja se tako da glasi:

Opšte pravilo

i dodaje se novi stav 1. koji glasi:

Dužnik je dužan ispuniti obavezu u određenom roku.

Ispunjenje pre roka

Član 509

Kad je rok ugovoren isključivo u interesu dužnika, on ima pravo ispuniti obavezu i pre ugovorenog roka, ali je dužan obavestiti poverioca o svojoj nameri i paziti da to ne bude u nevreme.

U ostalim slučajevima, kad dužnik ponudi ispunjenje pre roka, poverilac može odbiti ispunjenje, a može ga i primiti i zadržati pravo na naknadu štete, ako o tome bez odlaganja obavesti dužnika.

Pravo poverioca da zahteva ispunjenje pre roka

Član 510

Poverilac ima pravo zahtevati ispunjenje pre roka ako mu dužnik nije dao obećano obezbeđenje ili ako na njegov zahtev nije dopunio obezbeđenje smanje­no bez njegove krivice, kao i kad je rok ugovoren isključivo u njegovom interesu.

Kad je određivanje roka ostavljeno jednoj strani

Član 511

Kad je određivanje vremena ispunjenja ostavljeno poveriocu ili dužniku, druga strana može, ako ovlašćenik ne odredi rok ni posle opomene, zahtevati od suda da odredi primeren rok za ispunjenje.

Novčana obaveza

Član 512

Ako se plaćanje vrši posredstvom banke ili druge organizacije kod koje se vodi račun poverioca, smatraće se, ukoliko ugovorne strane nisu drukčije odredi­le, da je dug izmiren kada banci, odnosno organizaciji kod koje se vodi račun, stigne novčana doznaka u korist poverioca.

Ako je posebnim propisom ili ugovorom predviđeno plaćanje čekom na određeni račun, pretpostavlja se da su se strane saglasile da je isplata izvršena na dan kada je dužnikova banka zadužila račun izdavaoca čeka, a banka od poverioca primila uplatu.

Alternativa: Dodaju se dva nova člana koja glase:

Odbijanje zadocnelog ispunjenja

Član 513

Poverilac može odbiti da primi zadocnelo ispunjenje koje više nema interesa za njega i zahtevati naknadu štete zbog neispunjenja.

Za zadocnjenje sa ispunjenjem obaveze iz dvostranog ugovora važe posebne odredbe.

Ugovoreni gubitak roka

Član 514

Kad je ugovoreno da će dužnik izgubiti rokove ako zadocni sa ispunjenjem neke obaveze, gubitak rokova ne nastupa ako je dužnik zadocnio sa ispu­njenjem neznatnog dela obaveze, izuzev kad je drukčije ugovoreno.

Smatra se da se poverilac odrekao da se koristi ovim pravom ako je primio zadocnelo ispunjenje bez rezerve.

Odsek 7.

MESTO ISPUNJENJA

Opšta pravila

Član 515

Dužnik je dužan ispuniti obavezu, a poverilac primiti ispunjenje u mestu određenom pravnim poslom ili zakonom.

Kad mesto ispunjenja nije određeno, a ne može se odrediti ni po svrsi pos­la, prirodi obaveze ili ostalim okolnostima, ispunjenje obaveze vrši se u mestu u kome je dužnik u vreme nastanka obaveze imao svoje sedište, odnosno prebiva­lište, a u nedostatku prebivališta, svoje boravište.

Ali, ako je dužnik pravno lice koje ima više organizacionih delova u raz­nim mestima, kao mesto ispunjenja smatra se sedište organizacionog delà koji treba da izvrši radnje neophodne za ispunjenje obaveze, ako je poveriocu ta okol­nost pri zaključenju ugovora bila poznata ili morala biti poznata.

Mesto ispunjenja novčanih obaveza

Član 516

Novčane obaveze ispunjavaju se u mestu u kome poverilac ima sedište od­nosno prebivalište, a u nedostatku prebivališta, boravište.

Ako se plaćanje vrši virmanom, novčane obaveze se ispunjavaju u sedištu organizacije kod koje se vode poveriočeva novčana sredstva.

Ako je poverilac promenio mesto u kome je imao svoje sedište, odnosno prebivalište u vreme kad je obaveza nastala te su zbog toga povećani troškovi ispunjenja to povećanje pada na teret poverioca.

Odsek 8.

PRIZNANICA

Pretpostavke u vezi sa priznanicom

Član 517

Ko ispuni obavezu potpuno ili delimično, ima pravo zahtevati da mu poverilac o tome izda priznanicu o svom trošku.

Dužnik koji je novčanu obavezu isplatio preko banke ili pošte, može zahtevati da mu poverilac izda priznanicu samo ako za to ima opravdan razlog.

Ako je izdata priznanica da je potpuno isplaćena glavnica, pretpostavlja se da su isplaćene i kamate i sudski i drugi troškovi, ako ih je bilo.

Isto tako, ako dužnik povremenih davanja, kao što su zakupnine, i drugih potraživanja koja se povremeno obračunavaju, kao što su ona koja nastaju ut­roškom električne energije, ili vode, ili upotrebom telefona, ima priznanicu da je isplatio docnije dospelo potraživanje pretpostavlja se da je isplatio i ona koja su ranije dospela.

Odbijanje izdavanja priznanice

Član 518

Ako poverilac odbije da izda priznanicu, dužnik može položiti kod suda predmet svoje obaveze.

Odsek 9.

VRAĆANJE ISPRAVA O DUGU

Vraćanje obveznice

Član 519

Kad potpuno ispuni svoju obavezu, dužnik može, pored priznanice, zahtevati od poverioca da mu vrati obveznicu.

Kad poverilac ne može da vrati obveznicu, dužnik ima pravo zahtevati da mu poverilac izda javno overenu ispravu da je obaveza prestala.

Ako je dužniku vraćena obveznica, pretpostavlja se da je obaveza potpuno ispunjena.

Dužnik koji je ispunio obavezu samo delimično, ima pravo zahtevati da se to ispunjenje zabeleži na obveznici.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Vraćanje druge isprave o dugu

Član 520

Kad potpuno ispuni svoju obavezu, dužnik može, pored priznanice, zahte­vati od poverioca da mu vrati drugu ispravu o dugu.

Kad poverilac ne može da vrati ispravu o dugu dužnik ima pravo zahtevati da mu poverilac izda javno overenu ispravu da je obaveza prestala.

Ako je dužniku vraćena druga isprava o dugu pretpostavlja se da je obave­za potpuno ispunjena.

Dužnik koji je ispunio obavezu samo delimično, ima pravo zahtevati da se to ispunjenje zabeleži na drugoj ispravi o dugu.

Odeljak 2.

DOCNJA

Odsek 1.

DOCNJA DUŽNIKA

Kad dužnik dolazi u docnju

Član 521

Dužnik dolazi u docnju kad ne ispuni obavezu u roku određenom za ispu­njenje.

Ako rok za ispunjenje nije određen, dužnik dolazi u docnju kad ga poveri­lac pozove da ispuni obavezu, usmeno ili pismeno, vansudskom opomenom ili započinjanjem nekog postupka čija je svrha da se postigne ispunjenje obaveze.

Alternativa: Dodaje se novi stav 3 koji glasi:

Dužnik ne dolazi u docnju ako dokaže da je zadocnio sa ispunjenjem usled više sile ili nekih drugih okolnosti za koje on ne odgovara.

Dejstvo dužnikove docnje

Član 522

Dužnik u docnji odgovara za štetu koju poverilac trpi usled njegovog zadocnjenja sa ispunjenjem.

On odgovara i za delimičnu ili potpunu nemogućnost ispunjenja koja je nastupila od više sile posle njegovog dolaska u docnju.

Odsek 2.

DOCNJA POVERIOCA

Kad poverilac dolazi u docnju

Član 523

Poverilac dolazi u docnju ako bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjenje ili ga svojim ponašanjem spreči.

Poverilac dolazi u docnju i kad je spreman da primi ispunjenje dužnikove istovremene obaveze, ali ne nudi ispunjenje svoje dospele obaveze.

Poverilac ne dolazi u docnju ako dokaže da u vreme ponude ispunjenja, ili u vreme određeno za ispunjenje, dužnik nije bio u mogućnosti da svoju obavezu ispuni.

Dejstva poveriočeve docnje

Član 524

Dolaskom poverioca u docnju prestaje docnja dužnika, i na poverioca pre­lazi rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari.

Od dana poveriočeve docnje prestaje teći kamata.

Poverilac u docnji dužan je naknaditi dužniku štetu nastalu usled docnje za koju odgovara, kao i troškove oko daljeg čuvanja stvari.

Alternativa: Dodaje se novi stav 4 koji glasi:

Dok traje njegova docnja poverilac ne može preduzimati mere izvršenja.

Odeljak 3.

POLAGANJE I PRODAJA DUGOVANE STVARI

Polaganje kod suda ili javnog beležnika

Član 525

Kad je poverilac u docnji ili je nepoznat ili kad je neizvesno ko je poveri­lac ili gde se nalazi ili kad je poverilac poslovno nesposoban a nema zastupnika ili neće da primi dugovano, može dužnik položiti dugovanu stvar kod suda ili javnog beležnika, za poverioca.

Isto pravo imaju i treća lica koja su pravno zainteresovana da obaveza bude ispunjena.

O izvršenom polaganju dužnik je dužan izvestiti poverioca ako zna za nje­ga i za njegovo boravište.

Alternativa: Stav 3. zamenjuje se stavovima koji glase:

O izvršenom polaganju dužnik je dužan izvestiti poverioca ako zna za njega i za njegovo boravište, inače će mu odgovarati za štetu.

Ako je poveriočevo boravište nepoznato, odrediće mu se staralac.

Kod kog suda se vrši polaganje

Član 526

Polaganje se vrši kod stvarno nadležnog suda u mestu ispunjenja, osim ako razlozi ekonomičnosti ili priroda posla zahtevaju da se polaganje izvrši u mestu gde se stvar nalazi.

Svaki drugi stvarno nadležni sud mora primiti stvar u depozit, a dužnik je dužan dati naknadu poveriocu ako je ovaj polaganjem kod drugog suda pretrpeo štetu.

Predaja na čuvanje drugom licu

Član 527

Kad je predmet obaveze neka stvar koja se ne može čuvati u sudskom de­pozitu, dužnik može zahtevati od suda da odredi lice kome će predati stvar da je čuva o trošku i za račun poverioca.

U slučaju obaveze iz privrednog ugovora, predaja takve stvari javnom skladištu na čuvanje za račun poverioca proizvodi dejstvo polaganja kod suda.

O izvršenoj predaji na čuvanje dužnik je dužan obavestiti poverioca, inače će mu odgovarati za štetu.

Uzimanje položene stvari natrag

Član 528

Dužnik može uzeti natrag položenu stvar.

O uzimanju stvari dužnik je dužan obavestiti poverioca.

Pravo dužnika da uzme položenu stvar prestaje kad dužnik izjavi sudu da se odriče tog prava, kad poverilac izjavi da prima položenu stvar, kao i kad bude utvrđeno pravnosnažnom odlukom da polaganje ispunjava uslove urednog ispu­njenja.

Dejstvo polaganja

Član 529

Polaganjem dugovane stvari dužnik se oslobađa obaveze u času kad je izvršio polaganje.

Ako je dužnik bio u docnji, njegova docnja prestaje. Od časa kada je stvar položena, rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari prelazi na poverioca.

Od dana polaganja prestaje teći kamata.

Ako dužnik uzme natrag položenu stvar, smatraće se kao da nije bilo polaganja, a njegovi sadužnici i jemci ostaju u obavezi.

Alternativa: Stav 1. menja se tako da glasi:

Polaganjem dugovane stvari kod suda dužnik se oslobađa obaveze u času kada je izvršeno polaganje pod uslovom da položenu stvar ne uzme nat­rag.

Dodaje se novi stav 6. koji glasi:

Ali kada poverilac izjavi da će primiti položenu stvar kao potpuno ispunjenje, kao i kada se pravosnažnom presudom utvrdi da polaganje ispunjava uslove urednog potpunog ispunjenja, onda su jemci i sadužnici oslobođeni svojih obaveza, čak i ako bi docnije sa pristankom poverioca dužnik uzeo stvar nat­rag.

Troškovi polaganja

Član 530

Troškove punovažnog i neopozvanog polaganja snosi poverilac ukoliko prelaze troškove ispunjenja koje je dužan snositi dužnik.

Prodaja umesto polaganja stvari

Član 531

Ako je stvar nepodesna za čuvanje, ili ako su za njeno čuvanje ili za njeno održavanje potrebni troškovi nesrazmerni sa njenom vrednošću, dužnik je može prodati na javnoj prodaji u mestu određenom za ispunjenje, ili nekom drugom mestu ako je to u interesu poverioca, a postignuti iznos, po odbitku troškova pro­daje, položiti kod suda tog mesta.

Ako stvar ima tekuću cenu, ili ako je male vrednosti u poređenju sa troškovima javne prodaje, dužnik je može prodati iz slobodne ruke odnosno bez javne prodaje.

Ako je stvar takva da može brzo propasti ili se pokvariti, dužnik je dužan prodati je bez odlaganja na najpogodniji način.

U svakom slučaju, dužnik je dužan obavestiti poverioca o nameravanoj prodaji kad god je to moguće, a po izvršenoj prodaji, o postignutoj ceni i njenom polaganju kod suda.

Alternativa: Na kraju stava 4. tačka se zamenjuje zarezom i dodaju se reči: "inače će mu odgovarati za štetu".

Predavanje stvari poveriocu

Član 532

Sud će predati poveriocu položenu stvar pod uslovima koje je dužnik postavio.

Alternativa: Dodaje se novi stav 2 koji glasi:

Kad poverilac ima pravo zahtevati ispunjenje od dužnika samo ako i sam istovremeno ispuni nešto njemu, dužnik može poveriočevo pravo da uzme stvar položenu za njega kod suda, usloviti ispunjenjem onoga što poverilac duguje njemu.

Prodaja radi pokrića troškova čuvanja

Član 533

Ako troškovi čuvanja ne budu isplaćeni u razumnom roku, sud će, na traženje čuvara, narediti da se stvar proda i odrediti način prodaje.

Od iznosa dobijenog prodajom odbiće se troškovi prodaje i troškovi čuva­nja, a ostatak položiti kod suda za poverioca.

GLAVA IX

OSTALI NAČINI PRESTANKA OBAVEZA

Odeljak 1.

PREBIJANJE ILI KOMPENZACIJA

Odsek 1.

ZAKONSKA KOMPENZACIJA

Opšti uslovi i dejstva

Član 534

Dužnik može prebiti potraživanje koje ima prema poveriocu sa onim što ovaj potražuje od njega, ako oba potraživanja glase na novac ili druge zamenljive stvari istog roda i iste kakvoće i ako su oba dospela i likvidna.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Kad dužnik postane poverilac svog poverioca onda se može prebiti ono što on potražuje od svog poverioca sa onim što ovaj potražuje od njega, ako oba potraživanja imaju za predmet novac, ili druge zamenljive stvari istog ro­da i iste kakvoće, ako je svako od njih likvidno, to jest ako je svako od njih izvesno da postoji i koliko je i ako su oba dospela.

Prebijanjem prestaju oba potraživanja ako su jednaka, a ako nisu jednaka manje prestaje, a veće se smanjuje za iznos manjeg.

Ovim se ne dira u pravila koja važe za tekući račun.

Izjava o prebijanju

Član 535

Prebijanje ne nastaje čim se steknu uslovi za to, nego je potrebno da jedna strana izjavi drugoj da vrši prebijanje.

Posle izjave o prebijanju smatra se da je prebijanje nastalo onog časa kad su se stekli uslovi za to.

Odsustvo uzajamnosti

Član 536

Dužnik ne može izvršiti prebijanje onoga što duguje poveriocu sa onim što poverilac duguje njegovom jemcu.

Ali jemac može izvršiti prebijanje dužnikove obaveze prema poveriocu sa dužnikovim potraživanjem od poverioca.

Ko je dao svoju stvar u zalogu za tuđu obavezu, može zahtevati od poverio­ca da mu vrati založenu stvar kad se ispune uslovi za prestanak te obaveze prebi­janjem, kao i kad poverilac propusti svojom krivicom da izvrši prebijanje.

Alternativa: Ispred stava 1 dodaju se dva nova stava koja glase:

Dužnik ne može ugasiti svoj dug prebijanjem pozivajući na svoje potraživanje prema nekom trećem koji, sa svoje strane, ima potraživanje prema dužnikovom poveriocu.

Ko je na osnovu ugovora dužan izvršiti nešto u korist nekog trećeg ne može mu prebiti potraživanje koje ima prema licu sa kojim je zaključio ugovor u korist tog lica.

Produženje roka za ispunjenje

Član 537

Ako je rok za ispunjenje produžen sporazumno, potraživanje se smatra dospelim tek kada istekne novi rok.

Produženje roka od samog poverioca ne sprečava prebijanje.

Zastarelo potraživanje

Član 538

Dug se može prebiti sa zastarelim potraživanjem samo ako ono još nije bilo zastarelo u času kad su se stekli uslovi za prebijanje.

Ako su uslovi za prebijanje nastali pošto je jedno od potraživanja zastare­lo, nema prebijanja ako je dužnik zastarelog potraživanja istakao prigovor zastarelosti.

Različita mesta ispunjenja

Član 539

Prebijanje se može izvršiti kad je mesto ispunjenja jedne obaveze različito od mesta ispunjenja druge, ali se pri tom od potraživanja svake strane odbijaju odgovarajući troškovi do mesta ispunjenja njene obaveze.

Prebijanje sa ustupljenim potraživanjem

Član 540

Dužnik ustupljenog potraživanja može prebiti prijemniku ona svoja potraživanja koja je do obaveštenja o ustupanju mogao prebiti ustupiocu.

On mu može prebiti i ona svoja potraživanja od ustupioca koja je stekao pre obaveštenja o ustupanju, a čiji rok za ispunjenje nije bio dospeo u času kada je obavešten o ustupanju, ali samo ako taj rok pada pre roka za ispunjenje ustup­ljenog potraživanja ili u isto vreme.

Dužnik koji je bez rezerve izjavio prijemniku da pristaje na ustupanje ne može mu više prebiti nikakvo svoje potraživanje od ustupioca.

Ako je ustupljeno potraživanje upisano u javne knjige, dužnik može izvršiti prebijanje prijemniku samo ako je njegovo potraživanje upisano kod ustupljenog potraživanja ili ako je prijemnik izvešten prilikom ustupanja o postojanju tog potraživanja.

Prebijanje sa obavezama prema pravnim licima javnog prava

Član 541

Obaveze prema licima javnog prava i njihovim organima može prestati prebijanjem sa potraživanjem prema njima samo ako nije posebnim zakonom drugačije određeno.

Slučajevi kad je prebijanje isključeno

Član 542

Ne može prestati prebijanjem:

1. potraživanje koje se ne može zapleniti;

2. potraživanje stvari ili vrednosti stvari koje su dužniku bile date na čuvanje ili na poslugu ili koje je dužnik uzeo bespravno ili ih bespravno zadržao;

3. potraživanje nastalo namernim prouzrokovanjem štete;

4. potraživanje naknade štete pričinjene oštećenjem zdravlja ili prouzrokovanjem smrti;

5. potraživanje koje potiče iz zakonske obaveze izdržavanja.

Zabrana na potraživanju druge strane

Član 543

Dužnik ne može vršiti prebijanje ako je njegovo potraživanje dospelo tek pošto je neko treći stavio zabranu na poveriočevo potraživanje prema njemu.

Uračunavanje prebijanjem

Član 544

Kad između dva lica postoji više obaveza koje mogu prestati prebijanjem, prebijanje se vrši po pravilima koja važe za uračunavanje ispunjenja.

Odsek 2.

SUDSKA KOMPENZACIJA

Član 545

Ako potraživanje jedne strane nije likvidno, ali se može lako utvrditi da li ono postoji i koliko je, sud može izvršiti prebijanje za onaj deo tog potraživa­nja čije postojanje bude utvrdio i odložiti donošenje odluke o zahtevu druge strane dok se ne utvrdi postojanje i količina ostatka.

Ako je potraživanje druge strane veće od potraživanja koje mu se ističe radi prebijanja, sud će dosuditi razliku poveriocu istom presudom.

Odsek 3.

UGOVORNA KOMPENZACIJA

Član 546

Ugovorne strane mogu svojom voljom prebiti svoja uzajamna potraživanja i kad nisu ispunjeni drugi uslovi za propisanu zakonsku kompenzaciju, osim ako su protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili moralu.

Odeljak 2.

OTPUŠTANJE DUGA ILI OPROŠTAJ

Sporazum

Član 547

Obaveza prestaje kad poverilac izjavi dužniku da neće tražiti njeno ispunje­ne i dužnik se sa tim saglasi.

Za punovažnost ovog sporazuma nije potrebno da bude zaključen u formi u kojoj je zaključen posao iz koga je obaveza nastala.

Alternativa: Dodaje se novi stav 3 koji glasi:

Ako dužnik ne odbije bez odlaganja ponudu poverioca da mu dug oprosti, smatra se da je ponudu prihvatio.

Odricanje od sredstava obezbeđenja

Član 548

Vraćanje zaloge i odricanje od drugih sredstava kojima je bilo obezbeđeno ispunjenje obaveze, ne znači poveriočevo odricanje od prava da traži njeno ispu­njenje.

Otpuštanje duga jemcu

Član 549

Otpuštanje duga jemcu ne oslobađa glavnog dužnika, a otpuštanje duga glavnom dužniku oslobađa jemca.

Kad ima više jemaca, pa poverilac oslobodi jednog od njih, ostali ostaju u obavezi, ali se njihova obaveza smanjuje za deo koji otpada na oslobođenog jemca.

Opšte otpuštanje duga

Član 550

Opšte otpuštanje duga gasi sva poveriočeva potraživanja prema dužniku, izuzev onih za koja poverilac nije znao da postoje u času kad je otpuštanje izvršeno.

Odeljak 3.

PRENOV ILI NOVACIJA

Uslovi

Član 551

Obaveza prestaje ako se poverilac i dužnik saglase da postojeću obavezu zamene novom i ako nova obaveza ima različit predmet ili različit osnov.

Sporazum poverioca i dužnika kojim se menja ili dodaje odredba o roku, o mestu, ili o načinu ispunjenja, zatim naknadni sporazum o kamati, ugovornoj kazni, obezbeđenju ispunjenja ili o kojoj drugoj sporednoj odredbi, kao i spora­zum o izdavanju nove isprave o dugu, ne smatraju se prenovom.

Izdavanje menice ili čeka zbog neke ranije obaveze ne smatra se prenovom, izuzev kad je to ugovoreno.

Volja da se izvrši prenov

Član 552

Prenov se ne pretpostavlja, te ako strane nisu izrazile nameru da ugase postojeću obavezu kad su stvarale novu, ranija obaveza ne prestaje, već postoji i da­lje pored nove.

Potreba naročitog ovlašćenja zastupniku

Član 553

Kad novacija prelazi granice redovnog upravljanja, zastupnik poverioca ili dužnika može je izvršiti samo ako ima posebno ovlašćenje za to.

Dejstva prenova

Član 554

Ugovorom o prenovu ranija obaveza prestaje, a nova nastaje.

Sa ranijom obavezom prestaju i zaloga i jemstvo, izuzev ako je sa jemcem ili zalogodavcem drukčije ugovoreno.

Isto važi i za ostala sporedna prava koja su bila vezana za raniju obavezu.

Nedostatak ranije obaveze

Član 555

Prenov je bez dejstva ako je ranija obaveza bila ništava ili već ugašena. Ako je ranija obaveza bila samo rušljiva, prenov je punovažan ako je dužnik znao za nedostatak ranije obaveze.

Dejstvo poništenja

Član 556

Kad je ugovor o prenovu poništen smatra se da nije ni bilo prenova i da ra­nija obaveza nije ni prestala postojati.

Odeljak 4.

SJEDINJENJE ILI KONFUZIJA

Član 557

Obaveza prestaje sjedinjenjem kad jedno isto lice postane i poverilac i dužnik.

Kad jemac postane poverilac, obaveza glavnog dužnika ne prestaje.

Obaveze upisane u javne registre prestaju sjedinjenjem tek kad se izvrši upis brisanja.

Odeljak 5.

NEMOGUĆNOST ISPUNJENJA

Prestanak obaveze zbog nemogućnosti ispunjenja

Član 558

Obaveza prestaje kad njeno ispunjenje postane nemoguće usled okolnosti zbog kojih dužnik ne odgovara.

Dužnik treba da dokaže okolnosti koje isključuju njegovu odgovornost.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Obaveza prestaje kad njeno ispunjenje postane nemoguće usled slučajeva više sile, i uopšte usled događaja za koji dužnik ne odgovara, a koji se desio posle njenog nastanka.

Dužnik treba da dokaže događaj koji isključuje njegovu odgovornost.

Kad su predmet obaveze stvari određene po rodu

Član 559

Ako su predmet obaveze stvari određene po rodu, obaveza ne prestaje čak i kad sve što dužnik ima od takvih stvari propadne usled okolnosti za koje on ne odgovara.

Ali, kad su predmet obaveza stvari određene po rodu koje se imaju uzeti iz određene mase tih stvari, obaveza prestaje kad propadne cela ta masa.

Ustupanje prava prema trećem odgovornom za nemogućnost ispunjenja

Član 560

Dužnik određene stvari koji je oslobođen svoje obaveze usled nemogućno­sti ispunjenja dužan je ustupiti poveriocu pravo koje bi imao prema trećem licu zbog nastale nemogućnosti.

Odeljak 6.

PROTEK ROKA U TRAJNOM DUGOVINSKOM ODNOSU

Član 561

Trajni dugovinski odnos sa određenim rokom trajanja prestaje kad rok istekne, izuzev kad je ugovoreno ili zakonom određeno da se posle isteka roka du­govinski odnos produžava za neodređeno vreme ako ne bude blagovremeno otkazan.

Odeljak 7.

OTKAZ TRAJNOG DUGOVINSKOG ODNOSA

Član 562

Ako vreme trajanja dugovinskog odnosa nije određeno, svaka strana može ga prekinuti otkazom.

Otkaz mora biti dostavljen drugoj strani.

Otkaz se može dati u svako doba, samo ne u nevreme.

Otkazni dugovinski odnos prestaje kada istekne otkazni rok određen ugo­vorom, a ako takav rok nije određen ugovorom, odnos prestaje po isteku roka od­ređenog zakonom ili običajem, odnosno istekom primerenog roka.

Strane mogu ugovoriti da će njihov dugovinski odnos prestati samim dostavljanjem otkaza, ako za određeni slučaj zakon ne naređuje što drugo.

Poverilac ima pravo da zahteva od dužnika ona davanja koja su dospela pre nego što je obaveza prestala protekom roka ili otkazom.

Alternativa: U stavu 4 reči: ''ili običajem'' zamenjuju se rečima: ''uzansama ili mesnim običajima''.

Odeljak 8.

PRESTANAK OBAVEZA SMRĆU DUŽNIKA ILI POVERIOCA

Smrt dužnika ili poverioca

Član 563

Po pravilu, obaveze ne prestaju smrću dužnika ili poverioca, već prelaze na njihove naslednike.

Ali će prestati smrću poverioca ili dužnika trajni dugovinski odnos pri čijem su zasnivanju lične osobine druge strane bile odlučujuća pobuda za zak­ljučenje ugovora.

Smrću dužnika prestaje trajni dugovinski odnos iz ugovora zaključenog s obzirom na lične sposobnosti dužnika.

Naslednici lica čijom smrću prestaje dugovinski odnos, ako znaju za postojanje takvog odnosa, dužni su obavestiti drugu stranu o nastupeloj smrti, inače će odgovarati za štetu.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Smrću dužnika ili poverioca prestaje obaveza samo ako je nastala s obzi­rom na lične osobine koje od ugovornih strana ili lične sposobnosti dužnika.

GLAVA X

ZASTARELOST

Odeljak 1.

OPŠTE ODREDBE

Dejstvo zastarelosti

Član 564

Protekom propisanog vremena zastarevaju prava potraživanja i druga građanska prava određena zakonom.

Odredbe o zastarelosti potraživanja shodno se primenjuju na zastarevanje zakonom određenih drugih građanskih prava.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Opšte pravilo

Član 565

Zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze.

Zastarelost nastupa kad protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze.

Sud se ne može obazirati na zastarelost ako se dužnik nije na nju pozvao.

Kad zastarelost počinje teći

Član 566

Zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kad je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako zakonom za pojedine slučajeve nije što drugo propisano.

Ako se obaveza sastoji u tome da se nešto ne učini, da se propusti ili trpi, zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kad je dužnik postupio protivno obavezi.

Nastupanje zastarelosti

Član 567

Zastarelost nastupa kad istekne poslednji dan zakonom određenog vremena.

Uračunavanje vremena prethodnika

Član 568

U vreme zastarelosti računa se i vreme koje je proteklo u korist dužnikovih prethodnika.

Zabrana promene roka zastarelosti

Član 569

Pravnim poslom ne može se odrediti duže ili kraće vreme zastarelosti od onog vremena koje je određeno zakonom.

Pravnim poslom ne može se odrediti da zastarelost neće teći za neko vreme.

Odricanje od zastarelosti

Član 570

Dužnik se ne može odreći zastarelosti pre nego što protekne vreme određeno za zastarelost.

Pismeno priznanje i obezbeđenje zastarele obaveze

Član 571

Pismeno priznanje zastarele obaveze smatra se kao odricanje od zastarelosti.

Isto dejstvo ima davanje zaloge ili kog drugog obezbeđenja za zastarelo potraživanje.

Dejstvo ispunjenja zastarele obaveze

Član 572

Ako dužnik ispuni zastarelu obavezu, nema pravo zahtevati da mu se vrati ono što je dao, čak i ako nije znao da je obaveza zastarela.

Poverilac čije je potraživanje obezbeđeno

Član 573

Kad protekne vreme zastarelosti, poverilac čije je potraživanje obezbeđeno zalogom ili hipotekom može se namiriti samo iz opterećene stvari, ako je drži u rukama ili ako je njegovo pravo upisano u javnoj knjizi.

Međutim, zastarela potraživanja kamata i drugih povremenih davanja ne mogu se namiriti ni iz opterećene stvari.

Sporedna potraživanja

Član 574

Kad zastari glavno potraživanje, zastarela su i sporedna potraživanja, kao što su potraživanja kamata, plodova, troškova, ugovorne kazne.

Kad se ne primenjuju pravila o zastarelosti

Član 575

Pravila o zastarelosti ne primenjuju se u slučajevima kad su u zakonu određeni rokovi u kojima treba da se podigne tužba ili da se izvrši određena radnja pod pretnjom gubitka prava.

Odeljak 2.

VREME POTREBNO ZA ZASTARELOST

Opšti rok zastarelosti

Član 576

Potraživanja zastarevaju za deset godina, ako zakonom nije određen neki drugi rok zastarelosti.

Povremena potraživanja

Član 577

Potraživanja povremenih davanja koja dospevaju godišnje ili u kraćim određenim razmacima vremena (povremena potraživanja), pa bilo da se radi o sporednim povremenim potraživanjima, kao što je potraživanje kamata, bilo da se radi o takvim povremenim potraživanjima u kojima se iscrpljuje samo pravo, kao što je potraživanje izdržavanja, zastarevaju za tri godine od dospelosti svakog pojedinog davanja.

Isto važi za anuitete kojima se u jednakim unapred određenim povremenim iznosima otplaćuju glavnica i kamate, ali ne važi za otplate u obrocima i druga delimična ispunjenja.

Zastarelost prava

Član 578

Samo pravo iz kojeg proističu povremena potraživanja zastareva za pet godina, računajući od dospelosti najstarijeg neispunjenog potraživanja posle koga dužnik nije vršio davanja.

Kad zastari pravo iz koga proističu povremena potraživanja, poverilac gubi pravo ne samo da zahteva buduća povremena davanja, nego i povremena davanja koja su dospela pre ove zastarelosti.

Ne može zastariti pravo na izdržavanje određeno zakonom.

Međusobna potraživanja iz privrednih ugovora

Član 579

Međusobna potraživanja iz privrednih ugovora kao i potraživanja naknade za izdatke učinjene u vezi s tim ugovorima, zastarevaju za tri godine.

Zastarevanje teče odvojeno za svaku isporuku robe, izvršeni rad ili uslugu.

Alternativa: Stav 1 menja se tako da galsi:

Međusobna potraživanja iz privrednih ugovora, uključujući i bankarske poslove, kao i potraživanja naknade za izdatke učinjene u vezi s tim ugovorima, zastarevaju za četiri godine.

Potraživanje zakupnine

Član 580

Potraživanje zakupnine, bilo da je određeno da se plaća povremeno, bilo u jednom ukupnom iznosu, zastareva za tri godine.

Potraživanje naknade štete

Član 581

Potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećeni doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo.

U svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kad je šteta nastala.

Potraživanje naknade štete nastale povredom ugovorne obaveze zastareva za vreme određeno za zastarelost te obaveze.

Potraživanje naknade štete prouzrokovane krivičnim delom

Član 582

Kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema štetniku kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja.

Prekid zastarevanja krivičnog gonjenja povlači za sobom i prekid zastarevanja zahteva za naknadu štete.

Isto važi i za zastoj zastarevanja.

Alternativa:U stavu 1. reč: ''štetniku'' zamenjuju se rečima: "odgovornom licu".

Jednogodišnji rok zastarelosti

Član 583

Zastarevaju za jednu godinu:

1) potraživanje naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimničarske usluge i za održavanje čistoće (kad je isporuka odnosno usluga izvršena za potrebe domaćinstva);

2) potraživanje izdavaoca parking prostora, radio-stanice i radio-televizijske stanice za upotrebu radio-prijemnika i televizijskog prijemnika;

3) potraživanje pošte, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i poštanskih pregradaka, kao i druga njihova potraživanja koja se naplaćuju u tromesečnim ili kraćim rokovima;

4) potraživanje pretplate na povremene publikacije, računajući od isteka vremena za koje je publikacija naručena.

Zastarevanje teče iako su isporuke ili usluge produžene.

Alternativa: U stavu 1 dodaju se dve nove tačke koje glase:

5) Potraživanje za usluge obezbeđenja pristupa internetu i elektronskim komunikacijama;

6) Potraživanje upravnika ili lica koje obavlja funkciju upravljanja u višestambenim zgradama (u etažnoj svojini) za usluge upravljanja i druga potraživanja koja se plaćaju tromesečno ili u kraćim rokovima.

Potraživanja utvrđena pred sudom ili drugim nadležnim organima

Član 584

Sva potraživanja koja su utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom ili odlukom drugog nadležnog organa, ili poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, zastarevaju za deset godina, pa i ona za koja zakon inače predviđa kraći rok zastarelosti.

Međutim, sva povremena potraživanja koja proističu iz takvih odluka ili poravnanja i dospevaju ubuduće, zastarevaju u roku predviđenom za zastarelost povremenih potraživanja.

Odeljak 3.

ZASTOJ ZASTAREVANJA

Potraživanja između određenih lica

Član 585

Zastarevanje ne teče:

1) između bračnih drugova;

2) između roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo;

3) između štićenika i njegovog staraoca, kao i organa starateljstva, za vreme trajanja starateljstva i dok ne budu položeni računi;

4) između dva lica koja žive u vanbračnoj zajednici, dok ta zajednica postoji.

Potraživanja određenih lica

Član 586

Zastarevanje ne teče:

1) za vreme mobilizacije, u slučaju neposredne ratne opasnosti ili rata u pogledu potraživanja lica na vojnoj dužnosti;

2) u pogledu potraživanja koja imaju lica zaposlena u tuđem domaćinstvu prema poslodavcu ili članovima njegove porodice koji zajedno sa njima žive, sve dok taj radni odnos traje.

3) u slučajevima predviđenim posebnim propisima.

Nesavladive prepreke

Član 587

Zastarevanje ne teče za sve vreme za koje poveriocu nije bilo moguće zbog nesavladivih prepreka da sudskim putem zahteva ispunjenje obaveze.

Uticaj uzroka zastoja zastarevanja

Član 588

Ako zastarevanje nije moglo početi da teče zbog nekog zakonskog uzroka, ono počinje teći kad taj uzrok prestane.

Ako je zastarevanje počelo teći pre nego što je nastao uzrok koji je zaustavio njegov dalji tok, ono nastavlja da teče kad prestane taj uzrok, a vreme koje je isteklo pre zaustavljanja računa se u zakonom određeni rok za zastarelost.

Potraživanja prema poslovno nesposobnim licima i njihova potraživanja

Član 589

Zastarevanje teče i prema maloletniku i drugom poslovno nesposobnom licu, bez obzira na to da li imaju zakonskog zastupnika ili ne.

Međutim, zastarelost potraživanja maloletnika koji nema zastupnika i drugog poslovno nesposobnog lica bez zastupnika, ne može nastupiti dok ne protekne dve godine od kad su postala potpuno poslovno sposobna, ili od kad su dobila zastupnika.

Ako je za zastarelost nekog potraživanja određeno vreme kraće od dve godine, a poverilac je maloletnik koji nema zastupnika ili neko drugo poslovno nesposobno lice bez zastupnika, zastarevanje tog potraživanja počinje teći od kad je poverilac postao poslovno sposoban, ili od kad je dobio zastupnika.

Potraživanja prema licu na odsluženju vojnog roka

Član 590

Zastarelost prema licu koje se nalazi na odsluženju vojnog roka ili na vojnoj vežbi ne može nastupiti dok ne proteknu tri meseca od odsluženja vojnog roka ili prestanka vojne vežbe.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Odeljak 4.

PREKID ZASTAREVANJA

Priznanje duga

Član 591

Zastarevanje se prekida kada dužnik prizna dug.

Priznanje duga može se učiniti ne samo izjavom poveriocu, nego i na posredan način, kao što su davanje otplate, plaćanje kamate, davanje obezbeđenja.

Alternativa: U stavu 1. reč: "dug", zameniti rečima: "osnov duga".

Podizanje tužbe

Član 592

Zastarevanje se prekida podizanjem tužbe i svakom drugom poveriočevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom, u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja.

Odustanak, odbacivanje ili odbijanje tužbe

Član 593

Prekid zastarevanja izvršen podizanjem tužbe ili kojom drugom poveriočevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja, smatra se da nije nastupio ako poverilac odustane od tužbe ili radnje koju je preduzeo.

Isto tako, smatra se da nije bilo prekida ako poveriočeva tužba ili zahtev bude odbačen ili odbijen, ili ako izdejstvovana ili preduzeta mera izvršenja ili obezbeđenja bude poništena.

Odbacivanje tužbe zbog nenadležnosti

Član 594

Ako je tužba protiv dužnika odbačena zbog nenadležnosti suda ili kog drugog uzroka koji se ne tiče suštine stvari, pa poverilac podigne ponovo tužbu u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti odluke o odbacivanju tužbe, smatra se da je zastarevanje prekinuto prvom tužbom.

Isto vredi i za pozivanje u zaštitu, i za isticanje prebijanja potraživanja u sporu, kao i u slučaju kad je sud ili drugi organ uputio dužniku da svoje prijavljeno potraživanje ostvaruje u parničnom postupku.

Pozivanje dužnika

Član 595

Za prekid zastarevanja nije dovoljno da poverilac pozove dužnika pismeno ili usmeno da obavezu ispuni.

Rok zastarelosti u slučaju prekida

Član 596

Posle prekida zastarevanje počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u zakonom određeni rok za zastarelost.

Zastarevanje prekinuto priznanjem od strane dužnika počinje teći iznova od priznanja.

Kad je prekid zastarevanja nastao podizanjem tužbe ili pozivanjem u zaštitu, ili isticanjem prebijanja potraživanja u sporu, odnosno prijavljivanjem potraživanja u nekom drugom postupku, zastarevanje počinje teći iznova od dana kad je spor okončan ili svršen na neki drugi način.

Kad je prekid zastarevanja nastao prijavom potraživanja u stečajnom postupku, zastarevanje počinje teći iznova od dana okončanja ovog postupka.

Isto važi i kad je prekid zastarevanja nastao zahtevom prinudnog izvršenja ili obezbeđenja.

Zastarevanje koje počinje teći iznova posle prekida, navršava se kad protekne onoliko vremena koliko je zakonom određeno za zastarevanje koje je prekinuto.

Zastarelost u slučaju prenova

Član 597

Ako je prekid nastao priznanjem duga od strane dužnika, a poverilac i dužnik su se sporazumeli da izmene osnov ili predmet obaveze, novo potraživanje zastareva za vreme koje je određeno za njegovu zastarelost.

Deo četvrti

RAZNE VRSTE OBAVEZA

GLAVA XI

NOVČANE OBAVEZE

Odeljak 1.

OPŠTE ODREDBE

Načelo monetarnog nominalizma

Član 598

Kad obaveza ima za predmet svotu novca, dužnik je dužan isplatiti onaj broj novčanih jedinica na koji obaveza glasi, izuzev kad zakon određuje što drugo.

Valuta obaveze

Član 599

Ako novčana obaveza glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti ili zlatu, nje­no ispunjenje se može zahtevati u domaćem novcu prema kursu koji važi u tre­nutku ispunjenja obaveze.

Klizna skala

Član 600

U ugovorima u kojima se jedna strana obavezuje da izradi i isporuči od­ređene predmete dozvoljeno je ugovoriti da će cena zavisiti od cena materijala i od rada, kao i drugih elemenata koji utiču na visinu troškova proizvodnje, u od­ređeno vreme na određenom tržištu.

Plaćanje pre roka

Član 601

Dužnik novčane obaveze može je ispuniti pre roka.

Ništava je odredba ugovora kojom se dužnik odriče ovog prava.

U slučaju ispunjenja novčane obaveze pre roka, dužnik ima pravo da od iz­nosa duga odbije iznos kamate za vreme od dana isplate do dospelosti obaveze, ako je tako ugovoreno ili proizlazi iz običaja.

Alternativa: Reči u stavu 3: ''ako je tako ugovoreno ili proizilazi iz običaja'', zamenjuju se rečima: ''izuzev ako je to pravo izričito ugovorom isključeno''.

Odeljak 2.

UGOVORNA KAMATA

Stopa ugovorne kamate

Član 602

Ugovorne strane saglasno određuju visinu ugovorne kamate koja može biti i manja i veća od zakonske kamate.

Ukoliko je stopa ugovorne kamate veća od zakonske, ona ne može biti protivna prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima.

Sud će, u slučaju iz prethodnog stava, primeniti opšta pravila ovog zakonika o ništavosti ugovora, s tim da može smanjiti ugovornu kamatu i svesti je na stopu dozvoljene, zavisno od konkretnih okolnosti i shodne primene pravila o zabrani zelenaških ugovora.

Alternativa: Prethodni član se menja, tako da glasi:

Stopa ugovorne kamate ne može biti veća od dvostrukog iznosa zakonske kamate, izuzev ako je za određene odnose drugačije posebnim zakonom utvrđeno.

Kamata na kamatu

Član 603

Ništava je odredba ugovora kojom se predviđa da će na kamatu, kada dospe za isplatu, početi teći kamata, ako ne bude isplaćena.

Ali se može unapred ugovoriti da će se stopa kamate povećati ako dužnik ne isplati dospele kamate na vreme.

Odredbe prethodnih stavova ne odnose se na kreditno poslovanje banaka i drugih bankarskih organizacija.

Alternativa: Stav 3 se briše.

Gašenje kamate

Član 604

Kamata prestaje teći kad iznos dospelih a neisplaćenih kamata dostigne glavnicu.

Kamata u nenovčanim obavezama

Član 605

Odredbe ovog zakonika o ugovornoj kamati shodno se primenjuju i na os­tale obaveze koje imaju za predmet stvari određene po rodu.

GLAVA HII

OBAVEZE SA VIŠE PREDMETA

Odeljak 1.

KUMULATIVNE OBAVEZE

Pravo poverioca

Član 606

Kad u istoj obavezi ima više raznih predmeta koje treba sve predati ili izvršiti onda oni čine celinu i poverilac nije dužan primiti ih odvojeno, nego ih može zahtevati sve odjednom.

Odeljak 2.

ALTERNATIVNE OBAVEZE

Pravo izbora

Član 607

Ako neka obaveza ima dva ili više predmeta, ali je dužnik dužan dati samo jedan da bi se oslobodio obaveze, pravo izbora, ako nije što drugo ugovoreno, pripada dužniku i obaveza prestaje kad on bude predao predmet koji je izabrao.

Alternativa: Dodaju se dva nova stava koja glase:

Strana koja ima pravo izbora može izabrati jedan ili drugi predmet, ali ne i jedan deo jednog, i jedan deo drugog predmeta.

Ako je jedan od obećanih predmeta obaveze bio nemoguć u vreme nastanka obaveze ili inače nije mogao biti predmet obaveze, obaveza je jednostavna, a ne alternativna.

Neopozivost i dejstvo izvršenog izbora

Član 608

Izbor je izvršen kad strana kojoj pripada pravo izbora obavesti drugu stranu o tome šta je izabrala, i od tog časa izbor se više ne može menjati.

Izvršenjem izbora smatra se da je obaveza od početka bila jednostavna i da je njen predmet od početka bila izabrana stvar.

Trajanje prava izbora

Član 609

Dužnik ima pravo izbora sve dok u postupku prinudnog izvršenja jedna od dugovanih stvari ne bude potpuno ili delimično predata poveriocu po njegovom izbora.

Ako pravo izbora pripada poveriocu, a on se ne izjasni o izbora u roku određenom za ispunjenje, dužnik ga može pozvati da izvrši izbor i za to mu odrediti primeren rok, posle čijeg isteka pravo izbora prelazi na dužnika.

Izbor poveren trećem licu

Član 610

Ako izbor treba da izvrši neko treće lice, a ono to ne učini, ili više lica, a ona ne mogu ni da se slože, ni da obrazuju većinu, svaka strana može ih pozvati da izvrše izbor u primerenom roku, posle čijeg isteka izbor će izvršiti sud na zahtev ma koje strane.

Alternativa: Prethodni član menja se, tako da glasi:

Ako izbor treba da izvrši neko treće lice, a ono to ne učini, svaka strana može zahtevati da izbor izvrši sud.

Načelo koncentracije

Član 611

Ako je jedan predmet obaveze postao nemoguć usled nekog događaja za koji ne odgovara ni jedna strana, obaveza postaje jednostavna i ograničava se na preostali predmet.

Nemogućnost ispunjenja usled krivice jedne strane

Član 612

Ako je jedan od dva dugovana predmeta postao nemoguć usled događaja za koji odgovara jedna strana, onda treba razlikovati prema tome koja je strana odgovorna za to i kojoj strani pripada pravo izbora.

Ako je jedan predmet postao nemoguć usled događaja za koji odgovara dužnik onda:

- ako pravo izbora pripada njemu, obaveza postaje jednostavna i ograničava se na preostali predmet;

- a ako pravo izbora pripada poveriocu, onda ovaj može po svom izboru tražiti preostali predmet ili naknadu štete.

Ako je jedan predmet postao nemoguć usled događaja za koji odgovara poverilac, onda:

- ako pravo izbora pripada dužniku, njegova obaveza prestaje, ali on može ako hoće tražiti naknadu štete i izvršiti svoju obavezu preostalim predmetima;

- a ako pravo izbora pripada poveriocu, dužnikova obaveza prestaje, ali poverilac može ako hoće dati naknadu štete i tražiti preostali predmet.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Ograničenje u slučaju odgovornosti jedne strane

Član 613

Kad je jedan predmet obaveze postao nemoguć usled događaja za koji je odgovoran dužnik, obaveza se ograničava na preostali predmet u slučaju da pra­vo izbora pripada njemu, a ako pravo izbora pripada poveriocu, on može po svom izbora tražiti preostali predmet ili naknadu štete.

Kad je jedan predmet obaveze postao nemoguć usled događaja za koji je odgovoran poverilac, dužnikova obaveza prestaje, ali u slučaju da njemu pripada pravo izbora, on može tražiti naknadu štete i izvršiti svoju obavezu preostalim predmetom, a ako pravo izbora ima poverilac, on može dati naknadu štete i tražiti preostali predmet.

Odeljak 3.

FAKULTATIVNE OBAVEZE I FAKULTATIVNA POTRAŽIVANJA

Odsek 1.

FAKULTATIVNE OBAVEZE

Ovlašćenje dužnika u fakultativnoj obavezi

Član 614

Dužnik čija obaveza ima jedan predmet, ali mu je dopušteno da se oslobodi svoje obaveze dajući neki drugi određeni predmet, može se koristiti tom mo­gućnošću sve dok poverilac u postupku prinudnog izvršenja ne dobije potpuno ili delimično predmet obaveze.

Ovlašćenja poverioca u fakultativnoj obavezi

Član 615

Poverilac u fakultativnoj obavezi može zahtevati od dužnika samo predmet obaveze, ali ne i drugi predmet, kojim dužnik, ako hoće, može takođe ispuniti svoju obavezu.

Kad predmet obaveze postane nemoguć usled događaja za koji dužnik ne odgovara, obaveza prestaje.

Kad predmet obaveze postane nemoguć usled događaja za koji dužnik od­govara, poverilac može tražiti samo naknadu štete, ali se dužnik može osloboditi obaveze dajući predmet koji je ovlašćen dati umesto dugovanog predmeta.

Odsek 2.

FAKULTATIVNA POTRAŽIVANJA

Član 616

Kad je ugovorom ili zakonom predviđeno da poverilac može mesto dugovanog predmeta zahtevati od dužnika neki drugi određeni predmet, onda ako poverilac ne zahteva taj drugi predmet dužnik je dužan predati mu dugovani predmet.

U ostalom, za ovakva fakultativna potraživanja važe prema nameri ugovornika i prema prilikama posla svrsishodna pravila o fakultativnim i o alternativnim obavezama.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Kad je ugovorom ili zakonom predviđeno da poverilac može umesto dugovanog predmeta zahtevati od dužnika neki drugi određeni predmet, dužnik je dužan predati mu taj predmet ako poverilac to zahteva.

Uostalom, za ovakva fakultativna potraživanja važe prema nameri ugovor­ne strane i prema prilikama posla odgovarajuća pravila o fakultativnim i o alternativnim obavezama.

GLAVA XIII

OBAVEZE SA VIŠE DUŽNIKA ILI POVERILACA

Odeljak 1.

DELJIVE OBAVEZE

Deljenje obaveze i potraživanja

Član 617

Obaveza je deljiva ako se ono što se duguje može podeliti i ispuniti u delovima koji imaju ista svojstva kao i ceo predmet i ako ono tom podelom ne gubi ništa od svoje vrednosti, inače obaveza je nedeljiva.

Kad u nekoj deljivoj obavezi ima više dužnika, obaveza se deli među njima na jednake delove, ako nije određena drugačija podela, i svaki od njih odgovara za svoj deo obaveze.

Kad u nekoj deljivoj obavezi ima više poverilaca, potraživanje se deli među njima na jednake delove, ako nije što drugo određeno, i svaki poverilac može zahtevati samo svoj deo potraživanja.

Pretpostavka solidarnosti

Član 618

Kad ima više dužnika u nekoj deljivoj obavezi nastaloj ugovorom, oni odgovaraju poveriocu solidarno, osim ako su ugovornici izrično otklonili soli­darnu odgovornost ili ako takva njihova volja proizilazi iz okolnosti posla.

Alternativa: prethodni član menja se tako da glasi:

Kad ima više dužnika u nekoj deljivoj obavezi nastaloj privrednim ugovo­rom, oni odgovaraju poveriocu solidarno, osim ako su ugovorne strane izrično otklonile solidarnu odgovornost.

Odeljak 2.

SOLIDARNE OBAVEZE

Odsek 1.

SOLIDARNOST DUŽNIKA

I Odnosi između poverioca i dužnika

Sadržina solidarnosti dužnika

Član 619

Svaki dužnik solidarne obaveze odgovara poveriocu za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje od koga hoće sve dok ne bude potpuno ispunjena, ali kad jedan dužnik ispuni obavezu, ona prestaje i svi se dužnici oslobađaju.

Od više solidarnih dužnika, svaki može dugovati sa drugim rokom ispunje­nja, pod drugim uslovima i uopšte sa različitim odstupanjima.

Pored ispunjenja solidarna obaveza prestaje i svi se dužnici oslobađaju kada jedan solidarni dužnik izvrši polaganje kod suda ili kada poverilac primi od jednog dužnika nešto drugo umesto dugovanog predmeta.

Na dužnika koji je ispunio obavezu prelaze poveriočeva prava prema osta­lim dužnicima, ali samo za deo koji pada na svakog od njih.

Prebijanje

Član 620

Svaki solidarni dužnik može se pozvati na prebijanje koje je izvršio njegov sadužnik.

Solidarni dužnik može izvršiti prebijanje poveriočevog potraživanja sa onim što poverilac duguje nekom njegovom sadužniku, ali samo za onoliko koliko iznosi deo tog sadužnika u solidarnoj obavezi.

Otpuštanje duga

Član 621

Otpuštanje duga izvršeno sporazumno sa jednim solidarnim dužnikom oslobađa obaveze i ostale dužnike.

Ali, ako je otpuštanje imalo za svrhu da oslobodi obaveze samo dužnika s kojim je izvršeno, solidarna obaveza smanjuje se za deo koji prema međusobnim odnosima dužnika pada na njega, a ostali dužnici odgovaraju solidarno za ostatak obaveze.

Prenov

Član 622

Prenovom kojim je poverilac izvršio sa jednim solidarnim dužnikom oslobađaju se i ostali dužnici.

Ali, ako su poverilac i dužnik prenov ograničili na deo obaveze koji dolazi na ovoga, obaveza ostalih ne prestaje, nego se samo smanjuje za taj deo.

Poravnanje

Član 623

Poravnanje koje je zaključio jedan od solidarnih dužnika sa poveriocem ne­ma dejstva prema ostalim dužnicima, ali ovi imaju pravo da prihvate to poravna­nje, ako ono nije ograničeno na dužnika sa kojim je zaključeno.

Sjedinjenje

Član 624

Kad se u jednom licu sjedini svojstvo poverioca i svojstvo dužnika iste solidarne obaveze, onda se obaveza ostalih dužnika smanjuje za iznos delà koji na njega pada.

Docnja poverioca

Član 625

Kad poverilac dođe u docnju prema jednom solidarnom dužniku, on je u docnji i prema ostalim solidarnim dužnicima.

Docnja jednog dužnika i priznanje duga

Član 626

Docnja jednog solidarnog dužnika nema dejstvo prema ostalim dužnicima.

Isto važi i za priznanje duga koje bi izvršio jedan od solidarnih dužnika.

Krivica jednog dužnika

Član 626

Ako ispunjenje obaveze postane nemoguće krivicom jednog solidarnog dužnika, za vrednost dugovane stvari odgovaraju i ostali dužnici, ali oni ne odgovaraju za štetu koju usled toga trpi poverilac, ako iz odnosa poverioca i dužnika ne proističe što drugo.

Zastoj i prekid zastarevanja i odricanje od zastarelosti

Član 628

Ako je zastarevanje sprečeno ili prekinuto prema jednom dužniku, ono teče za ostale solidarne dužnike i može se navršiti, ali dužnik prema kome obaveza ni­je zastarela i koji je morao da je ispuni ima pravo zahtevati od ostalih dužnika prema kojima je obaveza zastarela da mu naknade svaki svoj deo obaveze.

Odricanje od navršene zastarelosti nema dejstva prema ostalim dužnicima.

Presuda

Član 629

Odluka doneta u sporu poverioca i jednog solidarnog dužnika na štetu dužnika nema dejstva prema ostalim solidarnim dužnicima.

Ali ako je odluka doneta u korist dužnika na osnovu razloga koji važe za sve dužnike, onda ona koristi i ostalim solidarnim dužnicima.

II Odnosi između dužnika posle namirenja poverioca

Pravo ispunioca na naknadu

Član 630

Po namirenju poverioca dužnik koji je ispunio obavezu ima pravo zahtevati od svakog sadužnika da mu naknadi deo obaveze koji pada na njega.

Deo koji pada na dužnika od koga ne može da se dobije naknada deli se srazmerno na sve dužnike, računajući i dužnika kome je poverilac otpustio dug.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Dužnik koji je ispunio obavezu ima pravo zahtevati od svakog sadužnika da mu naknadi deo obaveza koji pada na njega.

Pri tome nije od uticaja okolnost što je poverilac nekog od sadužnika oslobodio duga ili mu je dug smanjio.

Deo koji pada na dužnika od koga ne može da se dobije naknada deli se srazmerno na sve dužnike.

Podela na jednake delove i izuzetak

Član 631

Ako nije što drugo ugovoreno ili inače ne proizlazi iz pravnih odnosa učesnika u poslu, na svakog dužnika dolazi jednak deo.

Ali, ako je solidarna obaveza zaključena u isključivom interesu jednog solidarnog dužnika, on je dužan naknaditi ceo iznos obaveze sadužniku koji je namirio poverioca.

Odsek 2.

SOLIDARNOST POVERILACA

Solidarnost se ne pretpostavlja

Član 632

Kad na poverilačkoj strani ima više lica, ona su solidarna samo kad je solidarnost ugovorena ili zakonom određena.

Sadržina solidarnosti

Član 633

Svaki solidarni poverilac ima pravo zahtevati od dužnika ispunjenje cele obaveze, ali kad jedan od njih bude namiren, obaveza prestaje i prema ostalim poveriocima.

Dužnik može ispuniti obavezu poveriocu koga sam izabere, sve dok neki poverilac ne zatraži ispunjenje.

Alternativa: dodaje se stav 3 koji glasi:

Obaveza prestaje za sve poverioce polaganjem kod suda i ugovorenom zamenom ispunjenja.

Prebijanje

Član 634

Dužnik može izvršiti prebijanje svoje obaveze sa potraživanjem koje ima prema poveriocu koji mu zahteva ispunjenje.

Prebijanje sa potraživanjem koje ima prema nekom drugom poveriocu, dužnik može izvršiti samo do visine delà solidarnog potraživanja koje pripada tom poveriocu.

Otpuštanje duga i prenov

Član 635

Otpuštanjem duga i prenovom između dužnika i jednog poverioca smanjuje se solidarna obaveza za onoliko koliko iznosi deo tog potraživanja poverioca.

Poravnanje

Član 636

Poravnanje koje je zaključio jedan od solidarnih poverilaca sa dužnikom nema dejstva prema ostalim poveriocima, ali ovi imaju pravo da prihvate to po­ravnanje, izuzev kad se ono odnosi samo na deo poverioca sa kojim je zak­ljučeno.

Sjedinjenje

Član 637

Kad se u licu jednog solidarnog poverioca sjedini i svojstvo dužnika, svaki od ostalih solidarnih poverilaca može od njega zahtevati samo svoj deo pot­raživanja.

Docnja

Član 638

Kad dužnik dođe u docnju prema jednom solidarnom poveriocu, on je u docnji i prema ostalim poveriocima.

Docnja jednog solidarnog poverioca dejstvuje i prema ostalim poverio­cima.

Priznanje duga

Član 639

Priznanje duga učinjeno jednom poveriocu koristi svim poveriocima.

Zastarelost

Član 640

Ako jedan poverilac prekine zastarevanje ili ako prema njemu ne teče zastarevanje, to ne koristi ostalim poveriocima i prema njima zastarevanje teče i dalje.

Odricanje od zastarelosti izvršeno prema jednom poveriocu koristi i ostalim poveriocima.

Presuda

Član 641

Odluka doneta u sporu dužnika i jednog poverioca na štetu poverioca ne­ma dejstva prema ostalim poveriocima.

Ali ako je odluka doneta u korist poverioca na osnovu razloga koji važe za sve poverioce, ona koristi i ostalim poveriocima, ukoliko protiv njih dužnik ne raspolaže ličnim prigovorima.

Odnosi između poverilaca posle ispunjenja

Član 642

Svaki solidarni poverilac ima pravo zahtevati od poverioca koji je primio ispunjenje od dužnika da mu preda deo koji mu pripada.

Ako iz odnosa među poveriocima ne proističe što drugo, svakom solidar­nom poveriocu pripada jednak deo.

Odeljak 3.

NEDELJIVE OBAVEZE

Član 643

Za nedeljive obaveze u kojima ima više dužnika primenjuju se pro­pisi o solidarnim obavezama.

Kad u nedeljivoj obavezi ima više poverilaca među kojima nije ni ugovore­na ni zakonom određena solidarnost, jedan poverilac može zahtevati da dužnik ispuni njemu samo ako je ovlašćen od ostalih poverilaca da primi ispunjenje, a inače svaki poverilac može zahtevati od dužnika da obavezu ispuni svim poveri­ocima zajedno, ili da je izvršio polaganje kod suda.

Alternativa: Dodaje se novi stav koji glasi:

Ako se poverioci ne saglase među sobom o ispunjenju, dužnik može izvršiti svoju obavezu polaganje kod suda.

Deo peti

PROMENA POVERIOCA ILI DUŽNIKA

GLAVA XIV

USTUPANJA POTRAŽIVANJA UGOVOROM ILI CESIJA

Odeljak 1.

OPŠTE ODREDBE

Koja se potraživanja mogu preneti ugovorom

Član 644

Poverilac može ugovorom zaključenim sa trećim preneti na ovoga svoje potraživanje, izuzev onog čiji je prenos zabranjen zakonom ili koje je vezano za ličnost poverioca, ili koje se po svojoj prirodi protivi prenošenju na drugoga.

Ako su poverilac i dužnik ugovorili da poverilac neće moći preneti potraživanje na drugoga, ili da ga neće moći preneti bez dužnikovog pristanka, onda ugovor o prenošenju nema dejstva prema dužniku ako je treći znao za to.

Sporedna prava

Član 645

Sa potraživanjem prelaze na prijemnika sporedna prava, kao što su pravo prvenstvene naplate, hipoteka, zaloga, prava iz ugovora sa jemcem, prava na ka­matu, ugovornu kaznu i sl.

Ipak, ustupilac može predati založenu stvar prijemniku samo ako zalogodavac pristane na to, inače ona ostaje kod ustupioca da je čuva za račun prijemnika.

Pretpostavlja se da su dospele, a neisplaćene kamate ustupljene sa glavnim potraživanjem.

Alternativa: Stav 3 se briše.

Obaveštavanje dužnika

Član 646

Za prenos potraživanja nije potreban pristanak dužnika, ali je ustupilac dužan obavestiti dužnika o izvršenom ustupanju.

Ispunjenje izvršeno ustupiocu pre obaveštenja o ustupanju punovažno je i oslobađa dužnika obaveze, ali samo ako nije znao za ustupanje, inače obaveza ostaje i on je dužan daje ispuni prijemniku.

Isto važi i za druge pravne poslove obavljene među njima u to vreme.

Višestruko ustupanje

Član 647

Ako je poverilac ustupio isto potraživanje raznim licima, potraživanje pripada prijemniku o kome je ustupilac prvo obavestio dužnika, odnosno koji se prvi javio dužniku.

Kad je sporno kome pripada potraživanje dužnik može izvršiti polaganje kod suda.

Ako je obaveza dospela za ispunjenje svaki učesnik u sporu može zahteva­ti da dužnik izvrši polaganje kod suda.

Odeljak 2.

ODNOS PRIJEMNIKA I DUŽNIKA

Član 648

Prijemnik ima prema dužniku ista prava koja je ustupilac imao prema dužniku do ustupanja.

Dužnik može istaći prijemniku pored prigovora koje ima prema njemu i one prigovore koje je mogao istaći ustupiocu do časa kad je saznao za ustupanje.

Odeljak 3.

ODNOS USTUPIOCA I PRIJEMNIKA

Predaja i isprava o dugu

Član 649

Ustupilac je dužan predati prijemniku obveznicu ili drugu ispravu o dugu, ako ih ima, kao i druge dokaze o ustupljenom potraživanju i sporednim pravima.

Ako je ustupilac preneo na prijemnika samo jedan deo potraživanja, on je dužan predati mu overen prepis obveznice ili koje druge isprave kojom se doka­zuje postojanje ustupljenog potraživanja.

On je dužan izdati mu, na njegov zahtev, overenu potvrdu o ustupanju.

Odgovornost za postojanje potraživanja

Član 650

Kad je ustupanje izvršeno ugovorom sa naknadom, ustupilac odgovara za postojanje potraživanja u času kad je izvršeno ustupanje.

Odgovornost za naplativost

Član 651

Ustupilac ne odgovara ako prijemnik ne može da naplati ustupljeno potraživanje od dužnika.

On odgovara za naplativost ustupljenog potraživanja samo ako je to bilo ugovoreno, pa i u tom slučaju samo do visine onoga što je primio od prijemnika, kao i za kamatu i troškove oko ustupanja i u postupku protiv dužnika.

Veća odgovornost savesnog ustupioca ne može se ugovoriti.

Ustupilac koji je garantovao naplativost ustupljenog potraživanja od­govara prijemniku, ako mu ustupa dospelo potraživanje, za njegovu naplativost u času ustupanja, a ako mu ustupa potraživanje čije se ispunjenje ne može još zahtevati od dužnika, za njegovu naplativost u času dospelosti.

Odeljak 4.

POSEBNI SLUČAJEVI USTUPANJA POTRAŽIVANJA

Ustupanje umesto ispunjenja ili radi naplaćivanja

Član 652

Kad dužnik umesto ispunjenja svoje obaveze ustupi poveriocu svoje potraživanje ili jedan njegov deo, zaključenjem ugovora o ustupanju dužnikova obaveza se gasi do iznosa ustupljenog potraživanja.

Ali, kad dužnik ustupi svome poveriocu svoje potraživanje samo radi naplaćivanja, njegova se obaveza gasi, odnosno smanjuje tek kad poverilac naplati ustupljeno potraživanje.

U oba slučaja prijemnik je dužan predati ustupiocu sve što je naplatio preko iznosa svog potraživanja prema ustupiocu.

U slučaju ustupanja radi naplaćivanja dužnik ustupljenog potraživanja može ispuniti svoju obavezu i prema ustupiocu, čak i kad je obavešten o ustu­panju.

Ustupanje radi obezbeđenja

Član 653

Kada je ustupanje izvršeno radi obezbeđenja prijemnikovog potraživanja prema ustupiocu, prijemnik je dužan da se stara sa pažnjom brižljivog i urednog čoveka o naplati ustupljenog potraživanja i da po izvršenoj naplati, pošto zadrži koliko je potrebno za namirenje sopstvenog potraživanja prema ustupiocu, ovome preda višak.

GLAVA XV

PROMENA DUŽNIKA

Odeljak 1.

PREUZIMANJE DUGA

Odsek 1.

OPŠTE ODREDBE

Ugovor o preuzimanju duga

Član 654

Preuzimanje duga vrši se ugovorom između dužnika i preuzimaoca, na koji je pristao poverilac.

O zaključenom ugovoru može poverioca izvestiti svaki od njih i svakome od njih može poverilac saopštiti svoj pristanak na preuzimanje duga.

Pretpostavlja se da je poverilac dao svoj pristanak ako je bez ograde primio neko ispunjenje od preuzimaoca, koje je ovaj učinio u svoje ime.

Ugovorne strane, kao i svaka od njih posebno, mogu pozvati poverioca da se u određenom roku izjasni da li pristaje na preuzimanje duga, pa ako se u od­ređenom roku ne izjasni smatra se da nije dao svoj pristanak.

Ugovor o preuzimanju duga ima dejstva ugovora o preuzimanju ispunjenja za vreme dok poverilac ne bude dao svoj pristanak na ugovor o preuzimanju du­ga, kao i ako on odbije da dâ pristanak.

Slučaj kad je dug obezbeđen hipotekom

Član 655

Kad je prilikom otuđenja neke nepokretnosti na kojoj postoji hipoteka ugovoreno između pribavioca i otuđioca da će pribavilac preuzeti dug prema hipotekarnom poveriocu, smatra se da je hipotekarni poverilac dao pristanak na ugovor o preuzimanju duga ako ga na pismeni poziv otuđioca nije odbio u roku od tri meseca od prijema poziva.

U pismenom pozivu poveriocu se mora skrenuti pažnja na ovu posledicu, inače će se poziv smatrati za ništav.

Odsek 2.

DEJSTVA UGOVORA O PREUZIMANJU DUGA

Promena dužnika

Član 656

Preuzimanjem duga preuzimalac stupa na mesto pređašnjeg dužnika, a ovaj se oslobađa obaveze.

Ali, ako je u vreme poveriočevog pristanka na ugovor o preuzimanju duga preuzimalac bio prezadužen, a poverilac to nije znao niti je morao znati, pređašnji dužnik ne oslobađa se obaveze, a ugovor o preuzimanju duga ima dej­stvo ugovora o pristupanju dugu.

Između preuzimaoca i poverioca postoji ista obaveza koja je dotle postojala između pređašnjeg dužnika i poverioca.

Sporedna prava

Član 657

Sporedna prava koja su dotle postojala uz potraživanje ostaju i dalje, ali jemstva, kao i zaloge, koje su dala treća lica prestaju ako jemci i zalogodavci ne pristaju da odgovaraju i za novog dužnika.

Ako nije što drugo ugovoreno, preuzimalac ne odgovara za nenaplaćene kamate koje su dospele do preuzimanja.

Prigovori

Član 658

Preuzimalac može istaći poveriocu sve prigovore koji proističu iz pravnog odnosa između pređašnjeg dužnika i poverioca, iz koga potiče preuzeti dug, kao i prigovore koje preuzimalac ima prema poveriocu.

Preuzimalac ne može istaći poveriocu prigovore koji potiču iz njegovog pravnog odnosa sa pređašnjim dužnikom, a koji odnos je bio osnov preuzimanja.

Odeljak 2.

PRISTUPANJE DUGU

Ugovor o pristupanju dugu

Član 659

Ugovorom između poverioca i trećeg, kojim se ovaj obavezuje poveriocu da će ispuniti njegovo potraživanje od dužnika, treći stupa u obavezu pored dužnika.

Samo ako je to izraženo na nesumnjiv način, može se ugovorom između poverioca i trećeg lica izvršiti preuzimanje duga i dužnika sasvim osloboditi oba­veze.

Ugovorne strane mogu odrediti da će treći odgovarati samo za određeni deo obaveze.

Pristupanje dugu u slučaju primanja neke imovinske celine

Član 660

Imaonik na koga pređe na osnovu ugovora neka imovinska celina sa svojom aktivom i pasivom ili jedan njen deo, odgovara pored dosadašnjeg imaonika i solidarno sa njim za njene dugove, ali samo do iznosa njene aktive.

Ništava je odredba ugovora zaključenog sa ranijim imaonikom kojim se njegova odgovornost isključuje ili ograničava

Odeljak 3.

PREUZIMANJE ISPUNJENJA

Član 661

Preuzimanje ispunjenja se vrši ugovorom između dužnika i nekog trećeg kojim se ovaj obavezuje prema dužniku da ispuni njegovu obavezu prema njego­vom poveriocu.

On odgovara dužniku ako blagovremeno ne ispuni obavezu poveriocu, te ovaj zatraži ispunjenje od dužnika.

Ali on ne preuzima dug, niti pristupa dugu i poverilac nema nikakvo pravo prema njemu.

Deo šesti

UGOVORI

GLAVA XVI

PRODAJA

(KUPOPRODAJA)

Odeljak 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Član 662

Ugovorom o prodaji obavezuje se prodavac da prenese na kupca svojinu prodate stvari i da mu je u tu svrhu preda, a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i preuzme stvar.

Prodavac nekog drugog prava obavezuje se da kupcu pribavi prodato pra­vo, a kad vršenje tog prava zahteva državinu stvari da mu i preda stvar.

Shodna primena²

Član 663

Na međunarodnu trgovačku prodaju primenjuje se Konvencija Ujedinjenih nacija o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe, ako su ispunjeni uslovi primene predviđeni tom konvencijom.

Forma prodaje nepokretnosti

Član 664

Ugovor o prodaji nepokretnih stvari mora biti zaključen u pismenoj formi, pod pretnjom ništavosti.

Posebni zahtevi forme o prodaji nepokretnih stvari uređuju se posebnim zakonom.

Rizik

Član 665

Do predaje stvari kupcu rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari snosi prodavac, a sa predajom stvari rizik prelazi na kupca.

Ako je prodavac na zahtev kupca poslao stvar u neko mesto koje nije mesto ispunjenja, rizik prelazi na kupca u času predaje stvari prevoziocu radi prenosa kupcu.

Rizik ne prelazi na kupca ako je on zbog nekog nedostatka predate stvari raskinuo ugovor ili tražio zamenu stvari.

Prelaz rizika u slučaju kupčeve docnje

Član 666

Ako predaja stvari nije izvršena zbog kupčeve docnje, rizik prelazi na kup­ca u času kad je došao u docnju.

Kad su predmet ugovora stvari određene po rodu, rizik prelazi na kupca u docnji ako je prodavac izdvojio stvari očigledno namenjene za izvršenje predaje i o tome odaslao obaveštenje kupcu.

Ali, kad su stvari određene po rodu takve prirode da prodavac ne može da izdvoji jedan njihov deo u očekivanju da ih kupac preuzme, dovoljno je da prodavac izvrši sve radnje koje su potrebne da bi kupac mogao izvršiti preuzimanje stvari i da o tome izvesti kupca.

Odeljak 2.

PREDMET UGOVORA O PRODAJI

Šta je predmet ugovora o prodaji

Član 667

Predmet ugovora o prodaji je stvar o kojoj je ugovor i cena.

Odsek 1.

STVAR

Opšte pravilo

Član 668

Predmet ugovora o prodaji mogu biti stvari koje su u prometu, te je ništav ugovor o prodaji stvari van prometa.

Za prodaju stvari čiji je promet ograničen važe posebni propisi.

Kad je stvar propala pre ugovora

Član 669

Ugovor o prodaji ne proizvodi nikakvo dejstvo, ako je u času njegovog zaključenja stvar o kojoj je ugovor bila propala.

Ako je u času zaključenja ugovora stvar bila samo delimično propala, kupac može po svom izboru raskinuti ugovor ili ostati pri njemu uz srazmerno sniženje cene.

Ali će ugovor ostati na snazi i kupac će imati samo pravo na sniženje cene ako delimična propast ne smeta postizanju svrhe ugovora, ili ako za određenu stvar postoji takav običaj u poslovnom prometu.

Prodaja tuđe stvari

Član 670

Prodaja tuđe stvari obavezuje ugovornike, ali kupac koji nije znao da je stvar tuđa može raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete.

Ako prodavac nije znao u času zaključenja ugovora da je stvar tuđa, on može raskinuti ugovor, ali je dužan naknaditi kupcu štetu ako ni ovaj nije tada znao da je stvar tuđa.

Prodaja spornog prava

Član 671

Sporno pravo može biti predmet ugovora o prodaji.

Ali je ništav ugovor kojim bi advokat ili koji drugi nalogoprimac kupio sporno pravo čije mu je ostvarivanje povereno ili ugovorio za sebe učešće u podeli iznosa dosuđenog njegovom nalogodavcu.

Prodaja budućeg nasledstva

Član 672

Ništav je ugovor o prodaji nasledstva koje još nije otvoreno.

Odsek 2.

CENA

Kad cena nije određena

Član 673

Ako ugovorom o prodaji cena nije određena, a ni ugovor ne sadrži dovoljno podataka pomoću kojih bi se ona mogla odrediti, ugovor nema pravno dejstvo.

Kad u privrednom ugovoru o prodaji cena nije određena, niti u njemu ima dovoljno podataka pomoću kojih bi se ona mogla odrediti, kupac je dužan platiti cenu koju je prodavac redovno naplaćivao u vreme zaključenja ugovora, a u ne­dostatku ove razumnu cenu.

Pod razumnom cenom smatra se tekuća cena u vreme zaključenja ugovora, a ako se ona ne može utvrditi onda cena koju utvrđuje sud prema okolnostima slučaja.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Ako cena nije određena, a ni ugovor ne sadrži dovoljno podataka pomoću kojih bi se ona mogla odrediti, kupac je dužan platiti cenu koju je prodavac redovno naplaćivao u vreme zaključenja ugovora, a u nedostatku ove, tekuću cenu.

Cena u slučaju poruxbine

Član 674

Ko poruči da mu se pošalju ili izrade određene stvari bez dogovora o ceni, dužan je platiti tekuću cenu na dan poruxbine u mestu određenom za izvršenje.

Propisana cena

Član 675

Kad je ugovorena veća cena od one koju je za određenu vrstu stvari propi­sao nadležni organ, kupac duguje samo iznos propisane cene, a ako je već ispla­tio ugovorenu cenu, ima pravo zahtevati da mu se vrati razlika.

U slučaju kad između zaključenja ugovora i vremena određenog za njegovo izvršenje nadležni organ promeni visinu propisane cene, kupac duguje cenu koja je važila u vreme zaključenja ugovora.

Kad je ugovorena tekuća cena

Član 676

Kad je ugovorena tekuća cena, kupac je dužan platiti tekuću cenu u vreme zaključenja ugovora na tržištu mesta određenog za predaju stari, a ako u tom mestu nema tržišta, onda na tržištu koje je najbliže tom mestu.

Kad je određivanje cene povereno trećem

Član 677

Kad je određivanje cene povereno nekom trećem, ako treći neće da odredi cenu, a ugovornici se ne slože naknadno o određivanju cene, niti ugovor raskinu, smatraće se da je ugovorena tekuća cena.

Kad je određivanje cene ostavljeno jednom ugovorniku

Član 678

Ništava je odredba ugovora kojom se određivanje cene ostavlja jednom ugovorniku, te će se u tom slučaju smatrati da je ugovorena tekuća cena u vreme zaključenja ugovora na tržištu mesta određenog za predaju stvari, a ako u tom mestu nema tržišta, onda na tržištu koje je najbliže tom mestu.

Kad je cena određena prema težini

Član 679

Kad je cena određena prema težini, ona se izračunava prema neto težini, ako drugačije nije ugovoreno.

Odeljak 3.

OBAVEZE PRODAVCA

Odsek 1.

PREDAJA STVARI

I O predaji uopšte

Vreme i mesto predaje

Član 680

Prodavac je dužan čuvati stvar do predaje sa pažnjom brižljivog i urednog čoveka.

Prodavac je dužan predati stvar kupcu u vreme i na mestu predviđenom ugovorom.

Prodavac je dužan da stvar uruči kupcu ili da mu preda ispravu kojom se stvar može preuzeti.

Predmet predaje

Član 681

Prodavac je dužan predati stvar kupcu u ispravnom stanju, zajedno sa njenim pripacima.

Ako nije što drugo ugovoreno ili ne proizlazi iz prirode posla, plodovi i druge koristi od stvari pripadaju kupcu od dana kada je prodavac bio dužan da mu ih preda.

Kad je ugovorena predaja u toku izvesnog perioda vremena

Član 682

Kad je ugovoreno da predaja stvari bude izvršena u toku izvesnog perioda vremena, a nije određeno koja će strana imati pravo da odredi datum predaje u granicama tog perioda, to pravo pripada prodavcu, osim kad iz okolnosti slučaja proizlazi daje određivanje datuma predaje ostavljeno kupcu.

Kad datum predaje nije određen

Član 683

Kad datum predaje stvari kupcu nije određen, prodavac je dužan izvršiti predaju u razumnom roku posle zaključenja ugovora, s obzirom na prirodu stvari i na ostale okolnosti.

Kad mesto predaje nije određeno ugovorom

Član 684

Kad mesto predaje nije određeno ugovorom, predaja stvari vrši se stavlja­njem stvari na raspolaganje u mestu u kome je prodavac u času zaključenja ugovora imao svoje prebivalište ili, u nedostatku ovoga, svoje redovno boravište, a ako je prodavac zaključio ugovor u vršenju svoje redovne poslovne delatnosti, onda u mestu u kome se nalazi središte te delatnosti.

Ali, ako je u času zaključenja ugovora ugovornicima bilo poznato gde se stvar nalazi, odnosno gde treba da bude izrađena, predaja se vrši u tom mestu.

Predaja prevoziocu

Član 685

Kad prodavac na zahtev kupca treba da pošalje stvar u neko mesto koje nije mesto ispunjenja, predaja se vrši uručenjem stvari prevoziocu radi prenosa kupcu.

Organizovanje prevoza

Član 686

Ako je prodavac dužan poslati stvar kupcu, mora zaključiti na uobičajen način i pod uobičajenim uslovima ugovore potrebne za izvršenje prevoza do određenog mesta.

Troškovi

Član 687

Troškove predaje, kao i one koji joj prethode, kao što su troškovi merenja, vaganja, odvajanja, pakovanja i troškovi prevoza stvari do mesta određenog za predaju, snosi prodavac, a troškove odnošenja stvari i sve ostale troškove posle predaje snosi kupac, ako nije što drugo ugovoreno.

Troškove odašiljanja stvari na zahtev kupca u neko mesto koje nije mesto ispunjenja snosi kupac.

II Istovremeno izvršenje predaje stvari i isplate cene

Odlaganje predaje do isplate cene

Član 688

Ako nije što drugo ugovoreno ili uobičajeno, prodavac nije dužan predati stvar ako mu kupac ne isplati cenu istovremeno ili nije spreman da to istovreme­no učini, ali kupac nije dužan isplatiti cenu pre nego što je imao mogućnost da pregleda stvar.

Odlaganje predaje u slučaju prevoza stvari

Član 689

Kad se predaja stvari ostvaruje uručenjem prevoziocu, prodavac može od­ložiti odašiljanje stvari do isplate cene ili poslati stvar tako da zadrži pravo da raspolaže njom za vreme prevoza.

Ako je zadržao pravo da raspolaže stvarju za vreme prevoza, prodavac može zahtevati da stvar ne bude predata kupcu u mestu opredeljenja dok ne is­plati cenu, a kupac nije dužan isplatiti cenu pre nego što je imao mogućnost da pregleda stvar.

Međutim, kad ugovor predviđa plaćanje uz predaju dokumenata, kupac nema pravo da odbije isplatu cene zbog toga što nije imao mogućnosti da pregleda stvar.

Sprečavanje izručenja otposlate stvari

Član 690

Ako se posle odašiljanja stvari kupcu pokaže da su njegove imovinske prilike takve da je neizvesno da li će on moći da isplati cenu, prodavac može sprečiti predaju stvari kupcu, čak i kad ovaj već ima u rukama neki dokument kojim se stvar može dobiti.

Međutim, prodavac ne može sprečiti predaju ako istu zahteva neko treće lice koje je uredan imalac dokumenta koji mu daje pravo da dobije stvar, izuzev ako dokument sadrži rezerve u pogledu dejstva njegovog prenosa ili ako prodavac dokaže da je imalac dokumenta kad ga je pribavljao postupio svesno na štetu prodavca.

Odsek 2.

ODGOVORNOST ZA MATERIJALNE NEDOSTATKE

I O materijalnim nedostacima uopšte

Materijalni nedostaci za koje prodavac odgovara

Član 691

Prodavac odgovara za materijalne nedostatke koje je prodata stvar imala u času prelaza rizika na kupca.

Stvar ima nedostatke:

1) ako nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za trgovinu;

2) ako nema potrebna svojstva za naročitu upotrebu za koju je kupac nabavlja, a koja je bila poznata prodavcu, ili mu je morala biti poznata;

3) ako nema svojstva i odlike koje su izrično ili prećutno ugovorene.

4) kad je prodavac predao kupcu samo jedan deo individualno određene stvari, kao i kad mu je predao veću ili manju količinu od ugovorene;

5) kad je prodavac predao kupcu neku drugu stvar, a ne onu koja je ugovorena, ili stvar neke druge vrste, ukoliko predata stvar nije toliko različita od ugovorene stvari, da razuman čovek ne bi mogao očekivati da će je kupac primiti;

6) kad je prodavac predao stvar koja nije saobrazna uzorku ili modelu.

Prodavac odgovara za nedostatke prodate stvari i kad mu njihovo postojanje nije bilo poznato.

Razlika u količini, odsustvo nekog dela,odsustvo nekog svojstva ili neke odlike, ne uzimaju se u obzir kad su bez značaja.

Nedostaci za koje prodavac ne odgovara

Član 692

Prodavac ne odgovara za nedostatke navedene u prethodnom članu, ako su u času zaključenja ugovora bili poznati kupcu ili mu nisu mogli ostati nepoznati.

Smatra se da nisu mogli ostati nepoznati kupcu oni nedostaci koje bi brižljivo lice sa prosečnim znanjem i iskustvom lica istog položaja i zanimanja kao kupac moglo lako opaziti pri uobičajenom pregledu stvari.

Ali, prodavac odgovara i za nedostatke koje je kupac mogao lako opaziti, ako je izjavio da stvar nema nikakve nedostatke.

Pregled stvari i vidljivi nedostaci

Član 693

Kad je pregled izvršen u prisustvu obeju strana, kupac je dužan svoje primedbe zbog vidljivih nedostataka saopštiti prodavcu odmah, inače gubi pravo koje mu po tom osnovu pripada.

Kad je stvar poslata kupcu, on je dužan, pod pretnjom gubitka prava da se pozove na postojanje vidljivih nedostataka, da bez odlaganja pregleda stvar na uobičajeni način i da o opaženim nedostacima obavesti prodavca u roku od osam dana, a u slučaju privrednih ugovora bez odlaganja.

Ako je kupac otpremio stvar dalje bez pretovara, a prodavcu je pri zak­ljučenju ugovora bila poznata ili morala biti poznata mogućnost takve dalje ot­preme, pregled stvari može biti odložen do njenog prispeća u novo mesto opredeljenja i, u tom slučaju, kupac je dužan da prodavca obavesti o nedostacima čim je po redovnom toku stvari mogao za njih doznati od svojih klijenata.

Skriveni nedostaci

Član 694

Kad se posle prijema stvari od strane kupca pokaže da stvar ima neki nedostatak koji se nije mogao otkriti uobičajenim pregledom prilikom preuzimanja stvari (skriveni nedostatak), kupac je dužan, pod pretnjom gubitka prava da se pozove na taj nedostatak, obavestiti prodavca o njemu u roku od osam dana računajući od časa kad je nedostatak otkrio, a u slučaju privrednih ugovora bez odlaganja.

U obaveštenju o postojanju nedostatka, kupac je dužan bliže odrediti u čemu se nedostatak sastoji, i pozvati prodavca da pregleda stvar, ili da je pregleda njegov zastupnik.

Prodavac ne odgovara za nedostatke koji se pokažu tek pošto proteknu dve godine od predaje stvari, izuzev kad je ugovorom određen duži rok garantije.

Međutim, kad je zbog nekog materijalnog nedostatka stvari prodavac izvršio zamenu i predao kupcu drugu stvar, ili zamenio jedan njen deo, ili mu predao delove ili količine koji nedostaju, ili izvršio opravku stvari, ovaj rok od dve godine počinje teći od predaje kupcu druge stvari ili njenog dela, odnosno od predaje delova ili količine koji nedostaju, a u slučaju opravke, od predaje opravljene stvari.

Alternativa: U st. 3 i 4 reči: ''dve godine'', zamenjuju se rečima: ''šest meseci''.

Obaveštenje o nedostatku

Član 695

U obaveštenju o nedostatku stvari kupac je dužan bliže opisati nedostatak i pozvati prodavca da pregleda stvar.

Ako obaveštenje o nedostatku koje je kupac blagovremeno poslao prodavcu preporučenim pismom, telegramom ili na neki drugi pouzdan način zadocni ili uopšte ne stigne prodavcu, smatra se da je kupac izvršio svoju obavezu da obave­sti prodavca.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Obaveštavajući prodavca o materijalnom nedostatku, kupac je dužan precizno odrediti prirodu nedostatka i pozvati prodavca da pregleda stvar.

Smatra se da je kupac ispunio obavezu da obavesti prodavca ako je obaveštenje o nedostatku učinio na način koji odgovara okolnostima, a koji obezbeđuje dokaz da je obaveštenje blagovremeno učinjeno.

Značaj činjenice da je prodavac znao za nedostatak

Član 696

Kupac ne gubi pravo da se pozove na neki nedostatak i kad nije izvršio svoju obavezu da stvar pregleda bez odlaganja ili obavezu da u određenom roku obavesti prodavca o postojanju nedostatka, kao i kad se nedostatak pokazao tek po proteku dve godine od predaje stvari, ako je taj nedostatak bio poznat prodav­cu ili mu nije mogao ostati nepoznat, kao i ako je prodavac priznao postojanje nedostatka.

Alternativa: U prethodnom stavu reči: ''dve godine'' zamenjuju se rečima: ''šest meseci''.

Ugovorno ograničenje ili isključenje prodavčeve odgovornosti za materijalne nedostatke

Član 697

Ugovorne strane mogu ograničiti ili sasvim isključiti prodavčevu odgovornost za materijalne nedostatke stvari.

Odredba ugovora o ograničenju ili isključenju odgovornosti za nedostatke stvari ništava je ako je nedostatak bio poznat prodavcu, a on o njemu nije obavestio kupca.

Kupac koji se odrekao prava da raskine ugovor zbog nedostatka stvari zadržava ostala prava zbog tih nedostataka.

Prinudna javna prodaja

Član 698

Lice čija je stvar prodata na prinudnoj javnoj prodaji ne odgovara za nedostatke stvari.

II Prava kupca

1. Razna kupčeva prava

Ispunjenje, raskid ugovora, sniženje cene, naknada štete

Član 699

Kupac koji je blagovremeno obavestio prodavca o nedostatku može:

1. zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili da mu preda drugu stvar bez nedostatka (izvršenje ugovora);

2. raskinuti ugovor;

3. sniziti cenu;

U svakom od tih slučajeva kupac ima pravo i na naknadu štete.

Alternativa: Stav 2 menja se tako da glasi:

Pored toga, i nezavisno od toga, prodavac odgovara kupcu i za štetu koju je ovaj zbog nedostatka stvari pretrpeo na drugim svojim dobrima, i to prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu.

Ako prodavac ne izvrši ugovor

Član 700

Ako kupac ne dobije zahtevano ispunjenje ugovora u razumnom roku, on zadržava pravo da raskine ugovor ili da snizi cenu.

2. Raskidanje ugovora

Kad kupac može raskinuti ugovor

Član 701

Kupac može raskinuti ugovor samo ako je prethodno ostavio prodavcu nak­nadni primereni rok za ispunjenje ugovora.

Kupac može raskinuti ugovor i bez ostavljanja naknadnog roka ako mu je prodavac posle obaveštenja o nedostacima saopštio da neće ispuniti ugovor ili ako iz okolnosti konkretnog slučaja očigledno proizlazi da prodavac neće moći ispuniti ugovor ni u naknadnom roku.

Neispunjenje ugovora u naknadnom roku

Član 702

Ako prodavac u naknadnom roku ne ispuni ugovor, on se raskida izjavom kupca upućene prodavcu na nesumnjiv način.

Kad nedostatak predstavlja bitnu povredu ugovora

Član 703

Kupac može izjaviti da raskida ugovor kad postojanje materijalnog nedostatka predstavlja bitnu povredu ugovora.

Ako kupac ne raskine ugovor u razumnom roku od obaveštenja prodavca o nedostatku, smatraće se kao da nedostatak ne predstavlja bitnu povredu ugovora.

Napomena: U zavisnosti od prihvatljivosti koncepcije u opštem delu o raskidu ugovora u slučaju bitnih povreda ugovora, biće neophodno odgovarajuće usklađivanje i u delu Zakonika o raskidu ugovora o prodaji.

Kad nedostatak ne predstavlja bitnu povredu ugovora

Član 704

Kad postojanje nedostatka ne predstavlja bitnu povredu ugovora, kupac ne može odmah raskinuti ugovor, nego tek ako prodavac ne ukloni nedosta­tak ili mu ne preda stvar bez nedostatka u primerenom naknadnom roku, koji mu kupac može odrediti.

Kupac gubi pravo da raskine ugovor ako ga ne upotrebi u razumnom roku po proteku naknadnog roka koji je odredio prodavcu, ali može i dalje zahtevati izvršenje ugovora, i u tu svrhu odrediti prodavcu ponovo naknadni rok, a po bezuspešnom proteku tog naknadnog roka kupac može izjaviti da raskida ugo­vor pod uslovom da to učini u razumnom roku po proteku naknadnog roka ili sniziti cenu ili i dalje zahtevati izvršenje ugovora.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Kad postojanje materijalnog nedostatka ne predstavlja bitnu povredu ugovora, kupac može odrediti prodavcu naknadni rok razumne dužine za uklanjanje nedostatka ili predaju druge stvari bez nedostatka.

Međutim, ako kupac primi obaveštenje od prodavca da on neće izvršiti svoje obaveze do isteka naknadnog roka, kupac ne može u tom roku da se kori­sti bilo kojim sredstvom predviđenim za materijalne nedostatke.

Ako prodavac u naknadnom roku ne ukloni nedostatak ili mu ne preda stvar bez nedostatka, kupac može izjaviti da raskida ugovor.

Delimični nedostaci

Član 705

Kad je samo jedan deo predate stvari bez nedostataka, a u privrednim ugovorima i kad je prodavac predao samo jedan deo ugovorene stvari ili nedovoljnu količinu, kupac može raskinuti ugovor prema prethodnim članovima samo u pogledu dela koji ima nedostatke, odnosno u pogledu dela ili količine koji nedostaju.

Kupac može raskinuti ceo ugovor samo ako činjenica da jedan deo predate stvari ima nedostatke, odnosno da prodavac nije izvršio isporuku u potpunosti, predstavlja bitnu povredu ugovora.

Kad je prodavac dao kupcu veću količinu

Član 706

U ugovorima o prodaji, ako je prodavac stvari određenih po rodu dao kupcu veću količinu nego što je ugovoreno, kupac može odbiti ili primiti količinu koja premaša ugovorenu količinu.

Ako kupac odbije da primi višak, prodavac je dužan samo naknaditi kupcu štetu, a ako kupac primi ceo višak ili jedan njegov deo, dužan je isplatiti ga po ugovorenoj ceni.

Kad je određena jedna cena za više stvari

Član 707

Kad je jednim ugovorom i za jednu cenu prodato više stvari ili jedna skupi­na stvari, pa samo neke od njih imaju nedostatke, kupac može raskinuti ugovor samo u pogledu tih stvari, a ne i ostalih.

Međutim, ako one čine jednu celinu tako da bi njihovo razdvajanje bilo štetno, kupac može raskinuti ceo ugovor ili ako on ipak izjavi da raskida ugovor samo u pogledu stvari sa nedostatkom, prodavac sa svoje strane može raskinuti ugovor i u pogledu ostalih stvari.

Gubljenje prava da se raskine ugovor zbog nedostatka

Član 708

Kupac gubi pravo da raskine ugovor zbog nedostataka stvari kad mu je ne­moguće da vrati stvar u stanju u kome ju je primio.

Ipak, kupac može raskinuti ugovor zbog nekog nedostatka stvari ako je stvar potpuno ili delimično propala ili oštećena usled nedostatka koji opravdava raskidanje ugovora ili usled nekog događaja koji ne potiče od njega ni od nekog lica za koje on odgovara.

Isto vredi ako je stvar potpuno ili delimično propala ili oštećena usled zakonikom propisane obaveze kupca da pregleda stvar ili ako je kupac pre nego što je otkriven nedostatak potrošio ili izmenio jedan deo stvari u toku njene normalne upotrebe, kao i ako je oštećenje ili izmena bez značaja.

Očuvanje ostalih prava

Član 709

Kupac koji je zbog nemogućnosti da vrati stvar ili da je vrati u stanju u ko­me je primio izgubio pravo da raskine ugovor, zadržava ostala prava (koja mu daje zakon) zbog postojanja nekog nedostatka.

Dejstva raskida zbog nedostataka

Član 710

Raskid ugovora zbog nedostataka stvari proizvodi ista dejstva kao i raskid dvostrano obaveznih ugovora zbog neispunjenja.

Kupac duguje prodavcu naknadu za koristi od stvari i kad mu je nemoguće da je vrati celu ili njen jedan deo, a ugovor je ipak raskinut.

3. Sniženje cene

Opšte pravilo

Član 711

Kupac koji nije postigao izvršenje ugovora, niti je raskinuo ugovor, ima pravo na sniženje cene.

Sniženje cene se vrši prema srazmeri između vrednosti stvari bez nedostataka i vrednosti stvari sa nedostatkom, u vreme zaključenja ugovora i stvarne vrednosti stvari u to vreme.

Alternativa: Stav 1 menja se tako da glasi:

Kupac koji ne raskine ugovor u slučaju neurednog izvršenja, u skladu sa ovim zakonikom, ima pravo na smanjenje cene.

Sniženje kad je prodaja za gotovo i na kredit

Član 712

U slučaju prodaje delom za gotovo, a delom na kredit, smanjuje se prvo deo cene za koji je ugovoreno plaćanje u gotovom.

Sniženje kad je cena u novcu u nezamenljivoj stvari

Član 713

Kad je ugovoreno da će pored određene svote novca kupac dati prodavcu i neku nezamenljivu stvar, pa zbog nedostataka na prodatoj stvari dođe do sniženja cene, ovo se vrši na novčanom delu cene, a ako je sniženje veće od novčanog dela cene, prodavac je dužan naknaditi kupcu razliku u novcu.

Postupno otkrivanje nedostataka

Član 714

Kupac koji je postigao sniženje cene zbog postojanja nekog nedostatka može raskinuti ugovor ili zahtevati novo sniženje cene ako se naknadno otkrije neki drugi nedostatak.

Zastarelost

Član 715

Prava kupca koji je blagovremeno obavestio prodavca o postojanju ne­dostataka gase se po isteku jedne godine, računajući od dana odašiljanja obaveštenja prodavcu, izuzev ako je prodavčevom prevarom kupac bio sprečen da ih upotrebi.

Međutim, kupac koji je blagovremeno obavestio prodavca o postojanju ne­dostataka može posle proteka ovog roka, ako još nije isplatio cenu, istaći svoj zahtev da se cena snizi ili da mu se naknadi šteta kao prigovor protiv prodavčevog zahteva da mu se isplati cena.

Alternativa: Naslov ovog člana zameniti tako da glasi: ''Gubitak prava''.

III Garantija za ispravno funkcionisanje prodate stvari

Odgovornost prodavca i proizvođača

Član 716

Kad je prodavac neke mašine, motora, kakvog aparata, ili drugih sličnih stvari koje spadaju u takozvanu tehničku robu predao kupcu garantni list kojim proizvođač garantuje ispravno funkcionisanje stvari u toku određenog vremena, računajući od njene predaje kupcu, kupac može, ako stvar ne funkcioniše isprav­no, zahtevati kako od prodavca tako i od proizvođača da stvar opravi u razum­nom roku ili ako to ne učini da mu umesto nje preda stvar koja funkcioniše ispravno.

Ovim pravilima ne isključuju se zakonska pravila o zaštiti potrošača.

Traženje opravke ili zamene

Član 717

Kupac može zbog neispravnog funkcionisanja zahtevati od prodavca, od­nosno od proizvođača opravku ili zamenu stvari u toku garantnog roka, bez obzi­ra na to kad se nedostatak u funkcionisanju pojavio.

On ima pravo na naknadu štete koju je pretrpeo usled toga što je bio lišen upotrebe stvari od trenutka traženja opravke ili zamene do njihovog izvršenja.

Produženje garantnog roka

Član 718

U slučaju manje opravke, garantni rok se produžava onoliko koliko je ku­pac bio lišen upotrebe stvari.

Međutim, kad je zbog neispravnog funkcionisanja izvršena zamena stvari ili njena bitna opravka, garantni rok počinje teći ponovo od zamene, odnosno od vraćanja opravljene stvari.

Ako je zamenjen ili bitno opravljen samo neki deo stvari, garantni rok počinje teći ponovo samo za taj deo.

Raskidanje ugovora i sniženje cene

Član 719

Ako prodavac ne izvrši u razumnom roku opravku ili zamenu stvari, kupac može raskinuti ugovor ili sniziti cenu i zahtevati naknadu štete.

Troškovi i rizik

Član 720

Prodavac, odnosno proizvođač je dužan da o svom trošku prenese ili preveze stvar do mesta gde treba da se opravi, odnosno zameni, kao i da popravljenu, odnosno zamenjenu stvar vrati natrag kupcu.

Za to vreme prodavac, odnosno proizvođač snosi rizik za propast ili oštećenje stvari.

Odgovornost kooperanata

Član 721

Kad je u izradi pojedinih delova stvari ili u izvršenju pojedinih radnji učestvovalo više samostalnih proizvođača, njihova odgovornost prema finalnom proizvođaču za neispravno funkcionisanje stvari koje potiče od tih delova ili od tih radnji prestaje kad prestane odgovornost finalnog proizvođača prema kupcu stvari.

Zastarelost

Član 722

Prava kupca prema proizvođaču po osnovu garantnog lista gase se po iste­ku jedne godine računajući od dana kad je tražio od njega opravku ili zamenu stvari.

Alternativa: Naslov člana menja se i glasi: ''Gubitak prava''.

Odsek 3.

ODGOVORNOST ZA PRAVNE NEDOSTATKE

(ZAŠTITA OD EVIKCIJE)

Pravni nedostaci

Član 723

Prodavac odgovara ako na prodatoj stvari postoji neko pravo trećeg koje isključuje, umanjuje ili ograničava kupčevo pravo, a o čijem postojanju kupac nije obavešten, niti je pristao da uzme stvar opterećenu tim pravom.

Prodavac nekog drugog prava garantuje da ono postoji i da nema pravnih smetnji za njegovo ostvarenje.

Pozivanje prodavca u zaštitu

Član 724

Kad se pokaže da treće lice polaže neko pravo na stvar, kupac je dužan obavestiti prodavca o tome, izuzev kad je to prodavcu već poznato, i pozvati ga da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzije trećeg ili, kad su pred­met ugovora stvari određene po rodu, da mu isporuči druge stvari na kojima niko nema neko pravo.

Sankcije pravnih nedostataka

Član 725

Ako prodavac ne postupi po zahtevu kupca, u slučaju oduzimanja stvari od kupca ugovor se raskida samom činjenicom oduzimanja (potpuna evikcija), a u slučaju umanjenja ili ograničenja kupčevog prava, kupac može po svom izboru raskinuti ugovor ili zahtevati srazmerno sniženje cene (delimična evikcija).

Ako prodavac ne udovolji kupčevom zahtevu da u razumnom roku oslobo­di stvar od prava ili pretenzija trećeg, kupac može raskinuti ugovor ako se zbog toga njegova svrha ne može ostvariti.

U svakom slučaju kupac ima pravo na naknadu pretrpljene štete.

Međutim, ako je kupac u času zaključenja ugovora znao za mogućnost da mu stvar bude oduzeta, ili da njegovo pravo bude smanjeno ili ograničeno, on nema pravo na naknadu štete ako se ta mogućnost ostvari, ali ima pravo zahtevati povraćaj cene.

Alternativa: U st. 1 i 2 reči: ''raskinuti ugovor'', zamenjuju se rečima: ''izjaviti da raskida ugovor''.

Kad kupac ne obavesti prodavca

Član 726

Kupac koji se, ne obaveštavajući prodavca, upustio u spor sa trećim i spor izgubio, može se ipak pozvati na prodavčevu odgovornost za pravne nedostatke, izuzev ako prodavac dokaže da je on raspolagao sredstvima da se odbije zahtev trećeg lica.

Kad je pravo trećeg očigledno osnovano

Član 727

Kupac ima pravo pozvati se na prodavčevu odgovornost za pravne nedos­tatke i kad je bez obaveštenja prodavca i bez spora priznao očigledno osnovano pravo trećeg.

Ako je kupac isplatio trećem izvesnu svotu novca da bi odustao od svog očiglednog prava, prodavac se može osloboditi svoje odgovornosti ako naknadi kupcu isplaćenu svotu i pretrpljenu štetu.

Kad kupac zadrži stvar po nekom drugom osnovu

Član 728

Kupac ima pravo da raskine ugovor i da od prodavca zahteva povraćaj cene i naknadu štete ako stvar zadrži u svojoj imovini po nekom drugom osnovu, a ne po osnovu kupovine.

Ugovorno ograničenje ili isključenje prodavčeve odgovornosti

Član 729

Odgovornost prodavca za pravne nedostatke može se ugovorom ograničiti ili sasvim isključiti.

Ali, ako je u vreme zaključenja ugovora prodavcu bio poznat ili mu nije mogao ostati nepoznat neki nedostatak u njegovom pravu, odredba ugovora o og­raničenju ili o isključenju odgovornosti za pravne nedostatke je ništava.

Vraćanje cene u slučaju isključenja odgovornosti

Član 730

Ako je ugovoreno da prodavac neće odgovarati za nedostatke u prenesenom pravu, ili za neke od njih, pa se utvrdi postojanje nekog takvog nedostatka, i stvar bude oduzeta kupcu, ili njegovo pravo bude smanjeno ili ograničeno, prodavac neće odgovarati za štetu koju kupac trpi usled toga, ali će biti dužan vratiti mu odgovarajući deo cene, odnosno celu cenu ako je kupcu stvar oduzeta.

Nema pravo ni na naknadu štete, ni na povraćaj cene kupac koji je u času zaključenja ugovora znao za mogućnost da mu stvar bude oduzeta, ili da njegovo pravo bude smanjeno ili ograničeno, pa ipak pristao na isključenje prodavčeve odgovornosti za pravne nedostatke.

Ograničenja javnopravne prirode

Član 731

Prodavac odgovara i za posebna ograničenja javnopravne prirode koja kupcu nisu bila poznata, ako je on za njih znao ili je znao da se mogu očekivati, a nije ih kupcu saopštio.

Gubitak prava

Član 732

Pravo kupca po osnovu pravnih nedostataka gasi se istekom godine dana od saznanja za postojanje prava trećeg.

Ali, ako je treće lice pre isteka toga roka pokrenulo spor, a kupac pozvao prodavca da se u spor umeša, pravo kupca se gasi tek istekom šest meseci po pravnosnažno okončanom spora.

Alternativa: U stavu 1 reči: ''godine dana'', zamenjuju se rečima: ''dve godine''.

Odeljak 4.

OBAVEZE KUPCA

Odsek 1.

ISPLATA CENE

Vreme i mesto isplate

Član 733

Kupac je dužan platiti cenu u vreme i na mestu određenom u ugovoru.

U nedostatku ugovorne odredbe ili drugačijih običaja, plaćanje se vrši u času i u mestu u kome se vrši predaja stvari.

Ako se cena ne mora platiti u času predaje, plaćanje se vrši u prebivalištu, odnosno sedištu prodavca.

Alternativa: Dodaje se stav 4 koji glasi:

U slučaju prodaje za gotovo, ako su ugovornici odredili samo mesto za predaju stvari, kupac je dužan isplatiti cenu u istom mestu.

Kamata

Član 734

Kupac duguje kamatu na cenu od dana određenog za njenu isplatu.

U slučaju prodaje na kredit, ako prodata stvar daje plodove ili kakve druge koristi, kupac duguje kamatu od kada mu je stvar predata.

Isplata cene u slučaju uzastopnih isporuka

Član 735

U slučaju uzastopnih isporuka kupac je dužan isplatiti cenu za svaku isporuku u času njenog preuzimanja, izuzev ako je što drugo ugovoreno ili proizlazi iz okolnosti posla.

Ako je u ugovoru sa uzastopnim isporukama kupac dao prodavcu predu­jam, prve isporuke naplaćuju se iz predujma, ako nije što drugo ugovoreno.

Odsek 2.

PREUZIMANJE STVARI

Član 736

Kupac je dužan preuzeti stvar.

Preuzimanje stvari sastoji se u dužnosti za kupca da preduzme potrebne radnje da bi predaja stvari bila moguća, a kad je u pitanju pokretna stvar, i da je odnese.

Ako kupac bez opravdanog razloga odbije da preuzme stvar čija mu je pre­daja ponuđena na ugovoren ili uobičajen način i na vreme, prodavac može, ako ima osnovanog razloga da posumnja da kupac neće isplatiti cenu, izjaviti da ras­kida ugovor.

Alternativa: U prethodnom lanu dodaje se novi stav koji glasi:

Kad neizvršenje obaveze kupca da preuzme stvar u skladu sa ugovorom ne predstavlja bitnu povredu ugovora, prodavac može dati kupcu naknadni rok razumne dužine, a ako kupac ne preuzme stvar u tom roku, prodavac može, pod uslovom da to učini bez odlaganja, izjaviti da raskida ugovor.

Napomena: Alternativno rešenje bi se zadržalo, ako se koncepcijski prihvate rešenja iz Bečke konvencije o bitnoj povredi ugovora.

Odeljak 5.

OBAVEZA ČUVANJA STVARI ZA RAČUN SAUGOVORNIKA

U kojim slučajevima

Član 737

Kad je zbog kupčeve docnje rizik prešao na kupca pre predaje stvari, prodavac je dužan čuvati stvar sa pažnjom brižljivog i urednog čoveka, i u tom cilj,u preduzeti potrebne mere.

Isto važi i za kupca kad mu je stvar uručena, a on hoće da je vrati prodavcu, bilo što je raskinuo ugovor, bilo što je zahtevao drugu stvar umesto nje.

I u jednom i u drugom slučaju ugovorna strana koja je dužna preduzeti me­re za očuvanje stvari ima pravo na naknadu troškova potrebnih radi očuvanja stvari.

Kad kupac neće da primi stvar koja mu je upućena

Član 738

Kupac koji neće da primi stvar koja mu je upućena u mesto opredeljenja i tamo stavljena na raspolaganje, dužan je da je preuzme za račun prodavca, ako ovaj nije prisutan u mestu opredeljenja niti tamo ima nekog koji bi je za njega preuzeo, pod uslovom da je to moguće bez isplate cene i bez većih nezgoda ili preteranih troškova.

Pravo strane dužne da čuva stvar

Član 739

Ugovorna strana koja je prema prethodnim odredbama dužna preduzeti me­re za čuvanje stvari može je, pod uslovima i sa posledicama navedenim u odred­bama ovog zakonika o polaganju kod suda i prodaji dugovane stvari, položiti kod suda, predati na čuvanje nekom drugom ili prodati je za račun druge strane.

Odeljak 6.

NAKNADA ŠTETE U SLUČAJU RASKIDA PRODAJE

Opšte pravilo

Član 740

Kad je prodaja raskinuta zbog povrede ugovora od strane jednog ugovornika, druga strana ima pravo na naknadu štete koju zbog toga trpi, prema opštim pravilima o naknadi štete nastale povredom ugovora.

Kad stvar ima tekuću cenu

Član 741

Kad je prodaja raskinuta zbog povrede ugovora od strane jednog ugovornika, ako stvar ima tekuću cenu, druga strana može zahtevati razliku između cene određene ugovorom i tekuće cene na dan raskida ugovora na tržištu mesta gde je posao obavljen, kao i naknadu svih razumnih troškova nastalih zbog neizvršenja.

Ako na tržištu mesta gde je isporuka trebalo da bude izvršena nema tekuće cene, za izračunavanje visine naknade uzima se u obzir tekuća cena tržišta koje bi ga moglo zameniti u datom slučaju, kojoj treba dodati razliku u troškovi­ma prevoza.

Kad je izvršena prodaja ili kupovina radi pokrića

Član 742

Kad je predmet prodaje izvesna količina stvari određenih po rodu, pa jedna strana ne izvrši svoju obavezu na vreme, druga strana može izvršiti prodaju radi pokrića, odnosno kupovinu radi pokrića, i zahtevati razliku između cene od­ređene ugovorom i cene prodaje, odnosno kupovine radi pokrića, kao i naknadu svih razumnih troškova nastalih zbog neizvršenja.

Prodaja, odnosno kupovina radi pokrića mora biti izvršena u razumnom ro­ku i na razuman način.

O nameravanoj prodaji, odnosno kupovini, poverilac je dužan obavestiti dužnika.

Naknada ostale štete

Član 743

Pored prava na naknadu štete prema pravilima iz prethodnih članova, ugovoru verna strana ima pravo i na naknadu svake druge štete, ukoliko ju je pretrpela.

GLAVA XVII

SLUČAJEVI PRODAJE SA NAROČITIM POGODBAMA

Odeljak 1.

PRODAJA SA PRAVOM PREČE KUPOVINE

Pojam

Član 744

Ugovornom odredbom o pravu preče kupovine obavezuje se kupac da izve­sti prodavca o nameravanoj prodaji stvari određenom licu, kao i o uslovima te prodaje, i da mu ponudi da on stvar kupi za istu cenu.

U kojim se slučajevima može vršiti

Član 745

Ako nije što drugo ugovoreno, pravo preče kupovine pripada prodavcu samo kad kupac prodaje stvar ili ako kupac daje stvar svom poveriocu umesto isplate novčanog duga, kao i kad je prodaja prikrivena poklonom ili razmenom.

Rokovi za vršenje prava i za isplatu cene

Član 746

Prodavac je dužan obavestiti kupca na pouzdan način o svojoj odluci da se koristi pravom preče kupovine u roku od mesec dana, računajući od dana kad ga je kupac obavestio o nameravanoj prodaji trećem licu.

U slučaju simulacije rok iz prethodnog stava počinje da teče od dana ka­da je prodavac saznao za stvarnu cenu.

Istovremeno sa izjavom da on kupuje stvar, prodavac je dužan isplatiti cenu dogovorenu sa trećim licem, ili je položiti kod suda.

Ako je u ugovoru sa trećim predviđen rok za isplatu cene, prodavac se može koristiti tim rokom samo ako pruži dovoljno obezbeđenje.

Alternativa: Stav 1 menja se tako da glasi:

Prodavac je dužan obavestiti kupca o svojoj odluci da se koristi pravom preče kupovine u roku od dva meseca, kad se radi o nepokretnim stvarima, a u roku od osam dana, kad se radi o pokretnim stvarima, računajući od dana kad ga je kupac obavestio o nameravanoj prodaji trećem.

Kad su ugovorena i druga davanja ili činjenja

Član 747

Ako je ugovorom sa trećim pored plaćanja cene predviđeno i neko drugo davanje ili činjenje, prodavac koji ne može da ih izvrši može da isplati njihovu vrednost u novcu.

Kad su davanja ili činjenja na koja se treći obavezao neprocenjiva u nov­cu, onda, izuzev slučaja prevare, prodavčevo pravo prestaje.

Mogućnost nasleđivanja i otuđenja

Član 748

Pravo preče kupovine prelazi na naslednike i može se otuđiti.

U slučaju prinudne javne prodaje

Član 749

U slučaju prinudne javne prodaje prodavac se ne može pozivati na svoje pravo preče kupovine.

Ali, prodavac čije je pravo preče kupovine bilo upisano u javnoj knjizi može zahtevati poništenje javne prodaje, ako nije bio posebno pozvan da joj pri­sustvuje.

Trajanje prava preče kupovine

Član 750

Pravo preče kupovine prestaje posle deset godina od zaključenja ugovora, ako nije ugovoreno da će ono prestati ranije.

Ugovoren duži rok svodi se na rok od deset godina.

Alternativa: U prethodnim stavovima reč: ''deset'' menja se rečju: ''pet''.

Kad je izvršen prenos svojine bez obaveštavanja prodavca

Član 751

Ako je kupac prodao stvar i preneo svojinu na trećeg ne obaveštavajući prodavca, i ako je trećem bilo poznato ili mu nije moglo ostati nepoznato da prodavac ima pravo preče kupovine, prodavac može, u roku od šest meseci, računajući od dana kad je saznao za ovaj prenos, zahtevati da izvršeni prenos oglasi bez pravnog dejstva prema njemu, te da mu se stvar ustupi pod istim uslovima.

Ako je kupac netačno obavestio prodavca o uslovima prodaje trećem i ako je trećem to bilo poznato ili mu nije moglo ostati nepoznato, rok od šest meseci počinje teći od dana kad je prodavac saznao za tačne uslove ugovora.

Pravo preče kupovine prestaje u svakom slučaju po proteku pet godina od prenosa svojine stvari na trećeg.

Alternativa: U st. 1 i 2 reči: ''šest meseci'', zamenjuju se rečima: ''godine dana'', a u stavu 3 reč: ''pet'' zamenjuje se rečju: ''deset''.

Proširenje oblasti primene pravila o pravu preče kupovine

Član 752

Pravila o pravu preče kupovine ugovorenom u korist prodavca primenjuju se i kad je to pravo ugovoreno drugom nekom prilikom, na primer, prilikom uzimanja stvari u zakup, ili prilikom darivanja.

Slučajevi zakonskog prava preče kupovine

Član 753

Pravo preče kupovine imaju po samom zakonu:

1. zakupac stana, kad sopstvenik hoće da proda stan u kome on stanuje;

2. sanaslednici, kad jedan naslednik pre deobe hoće da proda svoj deo zaostavštine;

3. suvlasnici i zajedničari, kad jedan od njih hoće da proda svoj deo zajedničke stvari;

4. ortaci, kad jedan od njih hoće da otuđi svoj udeo;

5. susedi, kad sopstvenik hoće da proda svoje poljoprivredno zemljište;

6. i druga lica utvrđena posebnim zakonom.

Alternativa: U stavi 1 tačka 5) se briše.

Primena pravila o ugovornom pravu preče kupovine

Član 754

Lica koja po samom zakonu imaju pravo preče kupovine moraju biti obaveštena pismeno o nameravanoj prodaji i o njenim uslovima, inače imaju pravo zahtevati da se ugovor o prodaji trećem licu oglasi bez pravnih dejstava prema njima.

Trajanje zakonskog prava preče kupovine nije ograničeno.

Zakonsko pravo preče kupovine ne može se otuđiti.

U ostalom, u navedenim slučajevima zakonskog prava preče kupovine, kao i u drugim slučajevima tog prava ustanovljenim posebnim zakonom, shodno se primenjuju pravila o ugovornom pravu preče kupovine, ukoliko u pojedinim slučajevima nije što drugo zakonom predviđeno.

Odeljak 2.

PRODAJA SA PRAVOM OTKUPA

Pojam

Član 755

Prodavac može posebnom odredbom ugovora zadržati za sebe pravo da raskine ugovor i uzme stvar natrag, a kupcu vrati cenu (pravo otkupa).

Pravo otkupa može biti ugovoreno samo istovremeno sa prodajom, a kad je ugovoreno docnije, onda je to nov ugovor o prodaji sa odložnim uslovom između istih lica, ali sa promenjenim ulogama.

Ograničenje kupčevog prava

Član 756

Kad je u korist prodavca ugovoreno pravo otkupa, kupac ne može otuđiti stvar, niti je opteretiti, niti vršiti na njoj suštinske promene.

Otuđenje i opterećenje nemaju dejstva prema prodavcu ako je treći znao ili je mogao znati za prodavčevo pravo otkupa, i prodavac može zahtevati vraćanje stvari od trećeg, kao i skidanje tereta.

Trajanje prava otkupa

Član 757

Pravo otkupa nepokretnih stvari može se ugovarati najduže za šest godi­na, a pokretnih za tri godine.

Ugovoreni rok ne može se naknadno produžiti.

Ako trajanje prava otkupa nije ugovorom određeno, ili ako je ugovoren duži rok nego što je Zakonikom dozvoljeno, smatraće se da je ugovoren najduži dozvoljen rok.

Mogućnost nasleđivanja i otuđenja

Član 758

Pravo otkupa prelazi na naslednike i može biti preneseno na drugog.

Vršenje otkupa

Član 759

Otkup se vrši izjavom prodavca kupcu.

Kad je predmet otkupa neka nepokretna stvar, izjava o otkupu mora biti saopštena kupcu pismeno.

Ko može vršiti pravo otkupa

Član 760

Radi naplate svog dospelog nenamirenog potraživanja, svaki prodavčev poverilac može vršiti pravo otkupa, ali kupac može sprečiti raskidanje ugovora, ako isplati poveriocu razliku između vrednosti koju je stvar imala u času zaključenja ugovora i cene koju je za nju platio.

Potraživanje prodavčevog poverioca prelazi na kupca u meri u kojoj ga je isplatio, a pravo otkupa se gasi.

Šta je prodavac dužan isplatiti kupcu

Član 761

Istovremeno sa izjavom o otkupu prodavac je dužan vratiti kupcu cenu i naknaditi mu troškove koje je ovaj imao oko ugovora, ili ih u slučaju kupčevog odbijanja položiti kod suda.

Kad je za otkup ugovorena veća cena od one za koju je stvar prodata, prodavac nije dužan isplatiti više od vrednosti stvari u vreme otkupa, ali ne može isplatiti ni manje nego što je predviđeno u prethodnom stavu.

Kamata na cenu i koristi koje je kupac imao od stvari do raskida kompen­ziraju se.

Naknada troškova oko stvari

Član 762

Ako je kupac učinio troškove oko stvari, prodavac je dužan naknaditi mu sve nužne troškove, a od korisnih troškova onoliko koliko je od njih stvar do­bila u vrednosti.

Pravo skidanja dodatka

Član 763

Kupac može skinuti dodatke koje je učinio na stvari, ako se ovi mogu od­vojiti bez oštećenja stvari, ali ih prodavac može zadržati ako isplati kupcu nji­hovu vrednost u vreme raskida ugovora, a najviše do iznosa izdataka učinjenih za njih.

Odeljak 3.

KUPOVINA NA PROBU

Pojam

Član 764

Kad je ugovoreno da kupac uzima stvar pod uslovom da je isproba da bi ut­vrdio da li odgovara njegovim željama, dužan je o tome da li ostaje pri ugovoru obavestiti prodavca u roku utvrđenom ugovorom ili običajem, a ako takvog ne­ma, onda u primerenom roku koji mu bude odredio prodavac, inače se smatra da je odustao od ugovora.

Ako je stvar predata kupcu da bi je isprobao do određenog roka, a on je ne vrati bez odlaganja po isteku roka ili ne izjavi prodavcu da odustaje od ugovora, smatra se da je ostao pri ugovoru.

Objektivna proba

Član 765

Kad je proba ugovorena da bi se utvrdilo da li stvar ima određeno svojstvo ili da li je podobna za određenu upotrebu, opstanak ugovora ne zavisi od kupčevog nahođenja, već od toga da li ona zaista ima ta svojstva, odnosno da li je podobna za određenu upotrebu.

Rizik

Član 766

Rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari predate kupcu radi probe snosi prodavac do kupčeve izjave da ostaje pri ugovoru, odnosno do isteka roka kada je kupac bio dužan vratiti stvar prodavcu.

Kupovina po pregledu i sa rezervom probanja

Član 767

Odredbe o kupovini na probu shodno se primenjuju na kupovinu po pregle­du i na kupovinu sa rezervom probanja.

Odeljak 4.

PRODAJA PO UZORKU ILI MODELU

Član 768

U slučaju prodaje po uzorku ili modelu kod privrednih ugovora ako stvar koju je prodavac predao kupcu nije saobrazna uzorku ili modelu, u slučaju privrednih ugovora prodavac odgo­vara po propisima o odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke stvari, a u drugim slučajevima po propisima o odgovornosti za neispunjenje obaveze.

Prodavac ne odgovara za nedostatak saobraznosti ako je uzorak, odnosno model podneo kupcu samo radi obaveštenja i približnog određivanja osobine stvari, bez obećanja saobraznosti.

Odeljak 5.

PRODAJA SA SPECIFIKACIJOM

Član 769

Ako je ugovorom zadržano pravo za kupca da docnije odredi oblik, meru ili koje druge pojedinosti stvari, a kupac ne izvrši ovu specifikaciju do ugovore­nog datuma, ili do proteka razumnog roka računajući od prodavčevog traženja da to učini, prodavac može izjaviti da raskida ugovor ili obaviti specifikaciju prema onome što mu je poznato o kupčevim potrebama.

Ako sam prodavac obavi specifikaciju, dužan je obavestiti kupca o njenim pojedinostima i odrediti mu razuman rok da sam izvrši drugačiju specifikaciju.

Ako kupac ne iskoristi ovu mogućnost, obavezna je specifikacija koju je izvršio prodavac.

Odeljak 6.

PRODAJA SA ZADRŽAVANJEM PRAVA SVOJINE

Uslovi

Član 770

Prodavac individualno određene pokretne stvari može posebnom odredbom ugovora zadržati pravo svojine i posle predaje stvari kupcu, sve dok kupac ne isplati cenu u potpunosti.

Zadržavanje prava svojine ima dejstva prema kupčevim poveriocima samo ako je učinjeno u obliku javno overene isprave, pre kupčevog stečaja ili pre plenidbe stvari.

Na pokretnim stvarima o kojima se vode posebne javne knjige može se zadržati pravo svojine samo ako je to predviđeno propisima o uređenju i vođenju tih knjiga.

Rizik

Član 771

Rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari snosi kupac od časa kad mu je stvar predata.

Odeljak 7.

PRODAJA SA OBROČNIM OTPLATAMA CENE

Pojam

Član 772

Ugovorom o prodaji pokretne stvari sa obročnim otplatama cene obavezuje se prodavac da preda kupcu određenu pokretnu stvar pre nego što mu cena bude potpuno isplaćena, a kupac se obavezuje da isplati njenu cenu u obrocima, u od­ređenim vremenskim razmacima.

Odredbe ovog odeljka o prodaji sa obročnim otplatama cene primenjuju se samo ako je kupac fizičko lice.

Forma ugovora

Član 773

Ugovor o prodaji sa obročnim otplatama cene mora biti sastavljen u pisme­noj formi.

Ugovor obavezuje prodavca od časa potpisivanja isprave, a kupca po proteku tri dana od potpisivanja.

Bitni sastojci ugovora

Član 774

Pored stvari i njene cene u prodaji za gotovo, u ispravi o ugovoru moraju pod pretnjom ništavosti biti navedeni: ukupan iznos svih obročnih otplata, računajući i onu koja je izvršena u času zaključenja ugovora, iznos pojedinih ot­plata, njihov broj i njihovi rokovi.

Isprava o ugovoru mora pod pretnjom ništavosti sadržati odredbu da kupac može odustati od ugovora ako to pismeno saopšti prodavcu u roku od tri dana od potpisivanja isprave i da se ovog prava kupac ne može odreći unapred.

Pravo kupca da isplati cenu odjednom

Član 775

Kupac može uvek isplatiti odjednom ostatak dužne cene.

Taj ostatak se isplaćuje čist, bez ugovornih kamata i bez troškova.

Ništava je suprotna odredba ugovora.

Alternativa: U prethodnom članu dodaje se novi stav koji glasi:

U slučaju isplate cene odjednom, iznos koji kupac treba da isplati izračunava se od cene u gotovom prema srazmeri između ukupnog iznosa svih otplata i iznosa nedospelih otplata, čemu treba dodati jedan odsto od dobijenog rezultata.

Raskidanje ugovora i zahtev potpune isplate cene

Član 776

Prodavac može raskinuti ugovor ako kupac dođe u docnju sa početnom otplatom.

Posle isplate početne otplate prodavac može raskinuti ugovor ako kupac dođe u docnju s najmanje dve uzastopne otplate, koje predstavljaju najmanje os­minu cene.

Izuzetno, prodavac može raskinuti ugovor kad kupac dođe u docnju sa is­platom samo jedne otplate, ako za isplatu cene nije predviđeno više od četiri ot­plate.

Izuzev slučaja docnje sa početnom otplatom, prodavac može, umesto da raskine ugovor, zahtevati od kupca isplatu celog ostatka cene, ali je pre toga zahteva dužan ostaviti kupcu naknadni rok od petnaest dana.

Sudsko produženje rokova otplate

Član 777

Na traženje kupca sud može, kad to okolnosti slučaja opravdavaju, pro­dužiti rokove za isplatu zadocnelih otplata, ako kupac bude dao obezbeđenje da će izvršiti svoje obaveze i ako usled toga prodavac ne trpi štetu.

Ništavost ugovorne kazne

Član 778

Ništava je odredba ugovora o ugovornoj kazni za slučaj raskida ugovora, kao i za slučaj da kupac dođe u docnju sa isplatom nekog obroka cene.

Raskid ugovora

Član 779

U slučaju raskida ugovora prodavac je dužan vratiti kupcu primljene otpla­te sa zakonskom kamatom od dana kada ih je primio, i naknaditi mu nužne troškove koje je učinio za stvar.

Sa svoje strane kupac je dužan vratiti prodavcu stvar u stanju u kome je bi­la kad mu je bila predata i dati mu naknadu za njeno upotrebljavanje do raskida ugovora.

Primena pravila o prodaji sa obročnim otplatama cene

Član 780

Pravila o prodaji sa obročnim otplatama cene važe i u slučaju drugih po­godbi koje imaju istu suštinu, kao što je, na primer ugovor o zakupu sa odredbom da će stvar koja je data u zakup preći u svojinu zakupca ako bude plaćao zakup­ninu za određeno vreme.

Ona će se primenjivati i u slučaju zajma datog kupcu i namenjenog za ku­povinu određenih stvari ako su se zajmodavac i prodavac sporazumeli da kupac za stvar koju mu je prodavac prodao otplaćuje zajmodavcu cenu u obrocima, pre­ma ugovoru zaključenom između kupca i prodavca.

Ništavost odredbi nepovoljnih za kupca

Član 781

Ništave su odredbe ugovora o prodaji sa obročnim otplatama cene, koje bi bile nepovoljnije za kupca od odredbi ovog zakonika.

Alternativa: Na kraju prethodnog člana dodaju se reči: ''izuzev odredbi o zadržavanju prava svojine''.

GLAVA XVIII

RAZMENA

Pojam

Član 782

Ugovorom o razmeni svaka ugovorna strana se obavezuje prema svom saugovorniku da prenese na njega svojinu neke stvari i da mu je u tu svrhu preda.

Predmet razmene mogu biti i druga imovinska prava.

Alternativa: Stav 2 se menja tako da glasi:

Predmet razmene mogu biti i druga prenosiva prava.

Dejstva ugovora o razmeni

Član 783

Iz ugovora o razmeni nastaju za svakog ugovornika obaveze i prava ko­je iz ugovora o prodaji nastaju za prodavca.

GLAVA XIX

PRODAJNI NALOG

Pojam

Član 784

Ugovorom o prodajnom nalogu obavezuje se nalogoprimac da određenu pokretnu stvar koju mu je predao nalogodavac proda za određenu cenu u od­ređenom roku ili da je u tom roku vrati nalogodavcu.

Prodajni nalog ne može se opozvati.

Rizik za propast i oštećenje stvari

Član 785

Stvar predata nalogoprimcu ostaje u svojini nalogodavca i on snosi rizik njene slučajne propasti ili oštećenja, ali on ne može raspolagati njom dok mu ne bu­de vraćena.

Prelaz stvari u svojinu nalogoprimca

Član 786

Ako nalogoprimac ne proda stvar i ne preda određenu cenu nalogodavcu do određenog roka niti je vrati u tom roku, smatra se da je on stvar kupio.

Ali, njegovi poverioci ne mogu zapleniti stvar dok on ne isplati cenu nalogodavcu.

GLAVA XX

ZAJAM

Odeljak 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Član 787

Ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da preda u svojinu zajmop­rimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta.

Kamata

Član 788

Zajmoprimac se može obavezati da uz glavnicu duguje i kamatu.

U privrednim ugovorima zajmoprimac duguje kamatu i ako ona nije ugo­vorena.

Odeljak 2.

OBAVEZE ZAJMODAVCA

Predaja obećanih stvari

Član 789

Zajmodavac je dužan predati određene stvari u ugovoreno vreme, a ako rok za predaju nije određen, onda kad to zajmoprimac zatraži.

Pravo zajmoprimca da traži predaju određenih stvari zastareva za tri mese­ca od dolaska zajmodavca u docnju, a u svakom slučaju za godinu dana od zak­ljučenja ugovora.

Loše imovinske prilike zajmoprimca

Član 790

Ako se pokaže da su imovinske prilike zajmoprimca takve da je neizvesno da li će on biti u stanju da vrati zajam, zajmodavac može odbiti da izvrši svoju obavezu predaje obećanih stvari, ako u vreme zaključenja ugovora nije to znao, kao i ako se pogoršanje zajmoprimčevih imovinskih prilika dogodilo posle zak­ljučenja ugovora.

Ali, on je dužan da izvrši svoju obavezu ako mu zajmoprimac ili ko drugi za njega pruži dovoljno obezbeđenje.

Šteta zbog nedostataka pozajmljenih stvari

Član 791

Zajmodavac je dužan naknaditi zajmoprimcu štetu koja bi mu bila prouzrokovana zbog materijalnih nedostataka pozajmljenih stvari.

Ali, ako je zajam bez naknade, on je dužan naknaditi štetu samo ako su mu nedostaci stvari bili poznati ili mu nisu mogli ostati nepoznati, a on o njima nije obavestio zajmoprimca.

Odeljak 3.

OBAVEZE ZAJMOPRIMCA

Rok vraćanja zajma

Član 792

Zajmoprimac je dužan vratiti u ugovorenom roku istu količinu stvari, iste vrste i kvaliteta, kao što su bile stvari koje je dobio u zajam.

Ako ugovorne strane nisu odredile rok za vraćanje zajma, niti se on može odrediti iz okolnosti zajma, zajmoprimac je dužan vratiti zajam po isteku primerenog roka koji ne može biti kraći od dva meseca računajući od zajmodavčevog traženja da mu se zajam vrati.

Izbor prilikom vraćanja zajma

Član 793

Ako u zajam nije dat novac, a ugovoreno je da će zajmoprimac vratiti za­jam u novcu, zajmoprimac je ipak ovlašćen da po svom izbora vrati pozajmljene stvari ili iznos novca koji odgovara vrednosti tih stvari u vreme i u mestu koji su ugovorom određeni za vraćanje.

Isto važi i u slučaju kad nije moguće vratiti istu količinu stvari, iste vrste i istog kvaliteta.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Vraćanje u novcu zajma u drugim stvarima

Član 794

Ako u zajam nije dat novac, a ugovoreno je da će zajmoprimac vratiti zajam u novcu, iznos duga u novcu određuje se prema vrednosti koju su pozajmljene stvari imale u mestu i u vreme njihove predaje zajmoprimcu.

Tako će se postupati i kad bi ugovorom bio određen neki drugi način određivanja iznosa duga u novcu.

Isto važi i u slučaju kad nije moguće vratiti istu količinu stvari iste vrs­te i istog kvaliteta.

Odustajanje od ugovora

Član 795

Zajmoprimac može odustati od ugovora pre nego što mu zajmodavac preda određene stvari, ali ako bi zbog toga bilo kakve štete za zajmodavca, dužan je naknaditi je.

Vraćanje zajma pre roka

Član 796

Zajmoprimac može vratiti zajam i pre roka određenog za vraćanje, ali je dužan obavestiti zajmodavca unapred o svojoj nameri i naknaditi mu prouzroko­vanu štetu.

Odeljak 4.

NAMENSKI ZAJAM

Član 797

Ako je ugovorom određena svrha u koju zajmoprimac može upotrebiti pozajmljeni novac, pa ga on upotrebi u neku drugu svrhu, zajmodavac može zah­tevati da mu se pozajmljeni novac odmah vrati.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Ako je ugovorom određena svrha u koju zajmoprimac može upotrebiti pozajmljeni novac, pa ga on upotrebi u neku drugu svrhu, zajmodavac može izjaviti da raskida ugovor.

GLAVA XXI

POKLON (DAR)

Odeljak 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Član 798

Ugovorom o poklonu obavezuje se poklonodavac da poklonoprimcu pre­nese bez naknade pravo svojine neke stvari ili neko drugo pravo ili da mu na koji drugi način učini kakvu korist na teret svoje imovine.

Ugovor o poklonu predstavlja i odricanje bez naknade od prava koje poklonodavac ima prema poklonoprimcu.

Forma

Član 799

Ugovor o poklonu je punovažan ako je zaključen u pismenoj formi, a u slučaju nepokretne stvari i overen od strane nadležnog organa.

Ugovor o poklonu pokretnih stvari, koji nije zaključen u pismenoj formi, punovažan je ako je stvar predata poklonoprimcu.

Ako se na pismenu ponudu poklona ponuđeni ne izjavi pismeno ili usmeno u određenom ili zakonskom roku da je ne prihvata, smatraće se da je ponudu prihvatio, izuzev ako ga je ponudilac obavestio da će njegovo ćutanje smatra­ti kao odbijanje ponude.

Kad se poklon čini ugovorom u korist trećeg, prihvatanje poklonoprimca ne mora da bude u pismenoj formi.

Poklon za učinjene usluge ne mora da bude zaključen u pismenoj formi, ako ne prelazi znatno vrednost učinjenih usluga.

Sposobnost poklonodavca

Član 800

Ugovor o poklonu može da zaključi samo potpuno poslovno sposoban poklonodavac.

Poklonodavac koji u času zaključenja ugovora nije iz bilo kog uzroka mogao da shvati smisao ili domašaj svog postupka, može zahtevati poništenje ugovora o poklonu u roku od godinu dana, od dana kada ga je zaključio.

Isto pravo imaju i njegovi naslednici.

Sposobnost poklonoprimca

Član 801

Poklon može da primi i poslovno nesposobno lice.

Zakonski zastupnik poklonoprimca može izjavom poklonodavcu da râskine ugovor o poklonu koji je zaključen bez njegove dozvole.

Pokloni povremenih davanja

Član 802

Ugovor o poklonu kojim se poklonodavac obavezao na povremena dava­nja prestaje smrću poklonoprimca.

U slučaju smrti poklonodavca obaveze iz ugovora o poklonu povremenih davanja prelaze na njegove naslednike, izuzev ako iz ugovora proizilazi nešto drugo.

Shodna primena

Član 803

Pravila o ugovoru o poklonu shodno se primenjuju i na donacije.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Odeljak 2.

POKLON SA TERETOM ILI NALOGOM

Član 804

Ugovorom o poklonu poklonodavac može da zadrži za sebe, ili za nekog drugog neko pravo, ili da naloži poklonoprimcu da nešto učini, ili da se od nečega uzdrži, ili da nešto dopusti drugome.

Ako poklonoprimac ne izvrši nalog ni u naknadnom primerenom roku, poklonodavac može da raskine ugovor i da zahteva da poklonoprimac vrati što je primio, izuzev kad je neko treći stekao pravo da zahteva izvršenje naloga.

Naslednici poklonodavca mogu da raskinu ugovor o poklonu zbog ne­izvršenja naloga samo kad je to predviđeno ugovorom o poklonu.

Posle smrti poklonodavca izvršenje naloga mogu da zahtevaju njegovi naslednici, a kad je u pitanju nalog, koji se odnosi na javni interes, izvršenje naloga može da zahteva nadležni organ.

Ako je za izvršenje naloga potrebno više sredstava nego što iznosi vred­nost poklona ili ako je izvršenje naloga otežano iz bilo kog razloga, poklono­primac se može osloboditi naložene dužnosti vraćanjem primljenog.

Uzajamni pokloni

Član 805

Ako je ugovoreno da poklonoprimac uzvrati poklonom, poklon postoji samo u pogledu veće vrednosti uzajamnih davanja.

Mešoviti poklon

Član 806

Ako u teretnom pravnom poslu vrednost uzajamnih davanja nije jednaka, razlika u vrednosti smatra se poklonom samo ako je postojala namera da se poklon učini.

Takav poklon ne može se poništiti zbog prekomernog oštećenja

Odeljak 3.

ODGOVORNOST POKLONODAVCA

Odgovornost za neispunjenje ili zadocnjenje

Član 807

Poklonodavac odgovara za neispunjenje svoje obaveze, kao i za zadocnjenje sa ispunjenjem, samo ako je ono namerno ili potiče od njegove krajnje ne­pažnje.

U slučaju zadocnjenja sa ispunjenjem novčanog poklona, poklonodavac duguje zakonsku kamatu od podnošenja tužbe.

Odgovornost za materijalne i pravne nedostatke

Član 808

Poklonodavac ne odgovara za materijalne, kao ni za pravne nedostatke poklonjene stvari.

Ali, poklonoprimac ima pravo da zahteva naknadu štete koju je pretrpeo od nekog nedostatka, koji je poklonodavcu bio poznat, ili nije mogao ostati nepoz­nat, a o tome nije obavestio poklonoprimca.

Izuzetno, poklon za učinjene usluge, kao i poklon sa teretom ili nalogom, smatra se u pogledu ovih nedostataka kao teretni posao, te poklonodavac od­govara za materijalne i pravne nedostatke poklonjene stvari, ali samo ako je vrednost učinjenih usluga, tereta ili naloga veća od vrednosti poklonjene stvari.

Odeljak 4.

RASKID I OPOZIV POKLONA

Opozivanje poklona zbog nezahvalnosti

Član 809

Poklonodavac može da raskine ugovor i da opozove učinjeni poklon ako poklonoprimac svojim ponašanjem prema njemu, ili nekom njemu bliskom licu, pokaže veliku ili grubu nezahvalnost.

Velika ili gruba nezahvalnost postoji naročito ako je poklonoprimac učinio prema poklonodavcu ili nekom njemu bliskom licu krivično delo ili se prema njima teže ogrešio neizvršenjem zakonom utvrđene obaveze ili moralne dužnosti ili im je namerno prouzrokovao imovinsku ili neimovinsku štetu.

Ugovor o poklonu se ne može raskinuti u slučaju nezahvalnosti koju je poklonodavac oprostio poklonoprimcu.

Pravo na raskid i opoziv poklona imaju i naslednici poklonodavca.

U slučaju raskida ugovora i opozivanja poklona zbog nezahvalnosti poklonoprimac je dužan da vrati sve što je primio na ime poklona.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Poklonodavac može raskinuti ugovor i opozvati učinjeni poklon ako poklonodavac svojim ponašanjem prema njemu, ili nekom njemu bliskom licu, pokaže veliku neblagodarnost.

Ovo pravo prelazi na naslednike.

Ono prestaje po isteku jedne godine računajući od dana kada je poklonodavac saznao za poklonoprimčevu neblagodarnost, a najdalje po isteku deset godina od pokazane neblagodarnosti.

U slučaju opozivanja poklona zbog neblagodarnosti poklonoprimac je dužan vratiti sve što je primio na ime poklona.

Forma raskida

Član 810

Ugovor o poklonu se raskida pismenom izjavom upućenom poklonoprimcu.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Prestanak prava na raskid

Član 811

Pravo na raskid i opoziv poklona prestaje istekom godine dana od dana kad je lice koje ima pravo na opoziv saznalo za razlog opoziva, odnosno istekom deset godina od nastajanja razloga za raskid, ako za pojedine slučajeve nije ovim ili posebnim zakonom drukčije određeno.

Dejstvo raskida

Član 812

U slučaju raskida i opoziva poklona, poklonoprimac je dužan da vrati po­klon, odnosno njegovu vrednost prema pravilima o neosnovanom obogaćenju.

Raskid poklona zbog nedovoljnih sredstava

Član 813

Poklonodavac koji nema dovoljno sredstava za život ili za izdržavanje lica koja je po zakonu dužan da izdržava, može raskinuti ugovor, a ako je ugo­vor izvršio može poklon da opozove i da zahteva da mu poklonoprimac vrati ono što se od primljenog poklona još nalazi u njegovoj imovini.

Ugovor o poklonu se neće raskinuti ako se poklonoprimac obaveže da će poklonodavcu isplaćivati dovoljna sredstva za život, odnosno izdržavanje.

Poklonodavac ne može da raskine ugovor i da zahteva opoziv poklona ako je namerno ili grubom nepažnjom doveo sebe u oskudicu ili ako je od izvršenja ugovora o poklonu proteklo deset godina.

Odricanje od prava na raskid

Član 814

Odricanje unapred od prava da se ugovor raskine i poklon opozove nema pravne važnosti.

Pokloni koji se ne mogu opozvati

Član 815

Uobičajeni prigodni pokloni, nagradni pokloni, pokloni učinjeni u dobrotvorne i opštekorisne svrhe, kao i pokloni učinjeni iz zahvalnosti, ne mogu se opozvati ukoliko je svrha poštovana.

Alternativa: Dodaje se novi član koji glasi:

Vraćanje poklona posle prestanka braka

Član 816

Ako brak prestane razvodom ili poništenjem uobičajeni pokloni koje su supružnici učinili jedan drugom u toku braka ne vraćaju se.

Pokloni veće vrednosti koje su supružnici učinili jedan drugom u toku braka vraćaju se prema stanju u kome se nalaze u trenutku prestanka zajednice života.

Supružnik nema pravo na povraćaj ako bi prihvatanje njegovog zahteva predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika.

Alternativa: Stav 2 menja se tako da glasi:

Pokloni koje su supružnici činili jedan drugom tokom braka a koji su nesrazmerno velike vrednosti u odnosu na vrednost celokupne imovine poklonodavca u vreme postavljanja zahteva za povraćaj, vraćaju se prema stanju u trenutku prestanka zajednice života.

Napomena: Ostaje otvoreno pitanje sistematike prethodnog člana, s obzirom da je reč o bračnim odnosima.

Ugovorni povraćaj poklona

Član 817

Punovažna je odredba ugovora o povraćaju poklona ako poklonoprimac umre pre poklonodavca.

Odeljak 5.

POKLON ZA SLUČAJ SMRTI

Član 818

Ugovor o poklonu u kome je predviđeno da će se izvršiti posle smrti poklonodavca, mora da bude sastavljen u pismenoj formi uz overu potpisa od stra­ne nadležnog organa.

Poklonodavac može da raskine po svojoj volji ugovor o poklonu za slučaj smrti poklonoprimca, a raspolaganje predmetom takvog ugovora, bilo pravnim poslom među živima, bilo pravnim poslom za slučaj smrti, smatra se raskidanjem ugovora u pogledu poklonjenih predmeta obuhvaćenih raspolaganjem.

Alternativa: Stav 2 menja se tako da glasi:

Poklonodavac može da opozove po svojoj volji ugovor o poklonu za slučaj smrti poklonoprimca u pismenoj formi i ako tu izjavu dostavi naslednicima poklonoprimca.

GLAVA XXII

ZAKUP

Odeljak 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Član 819

Ugovorom o zakupu obavezuje se zakupodavac da preda određenu stvar zakupcu na upotrebu, a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu.

Upotreba obuhvata i uživanje stvari (pribiranje plodova), ako nije drukčije ugovoreno.

Trajanje zakupa

Član 820

Zakup zemljišta i zgrada ne može biti zaključen za duže od dvanaest godina, a zakup pokretnih stvari za duže od tri godine, izuzev ako posebnim zakonom nije drugačije određeno.

Ako je ugovoreno duže trajanje zakupa, ono se svodi na najduže vreme dozvoljeno zakonom.

Zakup poljoprivrednog zemljišta

Član 821

Zakup njiva, livada, voćnjaka i drugog poljoprivrednog zemljišta, kome ugovornici nisu odredili trajanje, smatra se zaključeni za vreme koje je potrebno za pribavljanje svih plodova koje donosi zakupljeno zemljište u jednoj privrednoj godini.

Primena posebnih zakona

Član 822

Odredbe ove glave neće se primenjivati na zakupe u potpunosti uređene posebnim zakonom.

Odeljak 2.

OBAVEZE ZAKUPODAVCA

Predaja stvari

Član 823

Zakupodavac je dužan predati zakupcu zakupljenu stvar u ispravnom sta­nju, zajedno sa njenim pripacima.

Stvar je u ispravnom stanju ako je u stanju određenom ugovorom, a u nedo­statku ugovora, u stanju da može poslužiti za upotrebu radi koje je ugovor zak­ljučen.

Održavanje stvari

Član 824

Zakupodavac je dužan održavati stvar u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa i radi toga vršiti potrebne opravke na njoj.

On je dužan naknaditi zakupcu troškove koje je ovaj učinio za održavanje stvari, a koje bi on sam bio dužan učiniti.

Troškovi sitnih opravki izazvanih redovnom upotrebom stvari, kao i troškovi same upotrebe, padaju na teret zakupca.

O potrebi opravke zakupac je dužan obavestiti zakupodavca.

Raskid ugovora i sniženje zakupnine zbog opravki

Član 825

Ako potrebne opravke zakupljene stvari ometaju njenu upotrebu u znatnoj meri i za duže vreme, zakupac može raskinuti ugovor.

On ima pravo na sniženje zakupnine srazmerno lišenju upotrebe stvari zbog tih opravki.

Izmene na zakupljenoj stvari

Član 826

Zakupodavac ne može bez pristanka zakupca činiti izmene na zakupljenoj stvari za vreme trajanja zakupa, ukoliko bi to ometalo upotrebu stvari.

Ako bi izmenama stvari bila smanjena u izvesnoj meri zakupčeva upotreba stvari, smanjiće se i zakupnina u odgovarajućoj srazmeri.

Odgovornost za materijalne nedostatke

Član 827

Zakupodavac odgovara zakupcu za sve nedostatke zakupljene stvari koji smetaju njenoj ugovorenoj ili redovnoj upotrebi, bez obzira da li je znao za njih ili ne, kao i za nedostatke svojstava i odlika predviđenih izrično ili prećutno ugovorom.

Ne uzimaju se u obzir nedostaci koji su bez značaja.

Nedostaci za koje zakupodavac ne odgovara

Član 828

Zakupodavac ne odgovara za nedostatke zakupljene stvari koji su u času zaključenja ugovora bili poznati zakupcu ili mu nisu mogli ostati nepoznati.

Ali, zakupodavac odgovara za nedostatak zakupljene stvari koji je zakupcu usled krajnje nepažnje ostao nepoznat, ako je on znao za taj nedostatak i namerno propustio da o njemu obavesti zakupca.

Proširenje odgovornosti za materijalne nedostatke

Član 829

Zakupodavac odgovara za sve nedostatke zakupljene stvari, ako je tvrdio da ona nema nikakvih nedostataka.

Ugovorno isključenje ili ograničenje odgovornosti

Član 830

Odgovornost za materijalne nedostatke zakupljene stvari može biti ugovo­rom isključena ili ograničena.

Odredba ugovora kojom se ova odgovornost isključuje ili ograničava ništa­va je ako je zakupodavac znao za nedostatke i namerno propustio da o njima oba­vesti zakupca ili ako je nedostatak takav da onemogućuje upotrebu zakupljene stvari.

Obaveštavanje zakupodavca o nedostacima i opasnostima

Član 831

Zakupac je dužan obavestiti zakupodavca bez nepotrebnog odlaganja o svakom nedostatku zakupljene stvari koji bi se pokazao u toku zakupa, osim ako zakupodavac zna za nedostatak.

On je dužan obavestiti zakupodavca o svakoj nepredviđenoj opasnosti koja bi u toku zakupa zapretila zakupljenoj stvari, da bi mogao preduzeti potrebne mere.

Zakupac koji ne obavesti zakupodavca o pojavljenom nedostatku ili o nastaloj opasnosti, za koje ovaj nije znao, gubi pravo na naknadu štete koju bi pretr­peo zbog postojanja nedostatka ili nastale opasnosti za zakupljenu stvar, a dužan je naknaditi štetu koju bi zakupodavac pretrpeo zbog toga.

Prava zakupca kad stvar ima neki nedostatak

Član 832

Ako u času predaje zakupljena stvar ima neki nedostatak koji se ne može otkloniti, zakupac može, po svom izbora, raskinuti ugovor ili zahtevati sniženje zakupnine.

Kad stvar ima neki nedostatak koji se može otkloniti bez većih nezgoda za zakupca, a zadocnjenje sa predajom stvari zakupcu ne predstavlja bitnu povredu ugovora, zakupac može zahtevati od zakupodavca ili otklanjanje nedostatka u primerenom roku, ili sniženje zakupnine.

Ako zakupodavac ne otkloni nedostatak u naknadnom primerenom roku koji mu je zakupac odredio, zakupac može raskinuti ugovor ili zahtevati sniženje zakupnine.

U svakom slučaju zakupac ima pravo na naknadu štete.

Kad nedostatak nastane u toku zakupa i kad stvar nema ugovoreno svojstvo

Član 833

Odredbe prethodnog člana primenjuju se i u slučaju kad u toku zakupa nas­tane neki nedostatak na zakupljenoj stvari.

One se primenjuju i u slučajevima kad zakupljena stvar nema neko svoj­stvo koje po ugovoru ili običaju treba da ima ili kad to svojstvo izgubi u toku za­kupa.

Odgovornost zakupodavca za pravne nedostatke (zaštita od evikcije)

Član 834

Kad neko treći pretenduje da na zakupljenoj stvari, ili na nekom njenom delu, vrši neko pravo i obrati se svojim zahtevom zakupcu, kao i ako samovlasno oduzme stvar od zakupca, ovaj je dužan obavestiti o tome zakupodavca, izuzev kad to ovaj već zna, inače će odgovarati za štetu.

Ako se utvrdi da trećem pripada neko pravo koje sasvim isključuje pravo zakupca na upotrebu i uživanje stvari, ugovor o zakupu se raskida, a za­kupodavac je dužan naknaditi zakupcu prouzrokovanu štetu.

U slučaju kad se pravom trećeg samo ograničava zakupčevo pravo, ovaj može, po svom izboru, raskinuti ugovor ili zahtevati sniženje zakupnine, i u sva­kom slučaju naknadu štete.

Odeljak 3.

OBAVEZE ZAKUPCA

Upotreba stvari prema ugovoru

Član 835

Zakupac je dužan upotrebljavati stvar kao brižljiv i uredan čovek.

On je može upotrebljavati samo onako kako je određeno ugovorom ili namenom stvari.

On odgovara za štetu koja nastane upotrebom zakupljene stvari protivno ugovoru ili njenoj nameni, bez obzira na to da li je stvar upotrebljavao on, ili ne­ko lice koje radi po njegovom nalogu, podzakupac ili koje drugo lice kome je on omogućio da upotrebljava stvar.

Otkaz zbog upotrebe protivno ugovoru

Član 836

Ako zakupac i posle opomene zakupodavca upotrebljava stvar protivno ugovoru ili njenoj nameni ili zapušta njeno održavanje, te postoji opasnost znatne štete za zakupodavca, ovaj može otkazati ugovor bez davanja otkaznog roka.

Plaćanje zakupnine

Član 837

Zakupac je dužan plaćati zakupninu u rokovima određenim ugovorom ili zakonom, a u nedostatku ugovora i zakona, kako je uobičajeno u mestu gde je stvar predata zakupcu.

Ako nije drukčije ugovoreno ili u mestu predaje stvari uobičajeno, zakupni­na se plaća polugodišnje kad je stvar data u zakup za jednu ili više godina, a ako je data za kraće vreme, po isteku tog vremena.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Zakupac je dužan plaćati zakupninu u rokovima određenim ugovorom ili zakonom, a u nedostatku ugovora i zakona, kako je uobičajeno u mestu gde se stvar nalazi.

Ako nije drukčije ugovoreno, zakupnina se plaća po isteku roka.

Kad je zakupnina određena u plodovima zemljišta

Član 838

Kad je ugovorom o zakupu poljoprivrednog zemljišta ugovorena zakupnina u delu plodova sabranih sa tog zemljišta, ona ne može biti veća od jedne trećine prinosa.

Ništava je odredba ugovora kojom se zakupac, pored toga, obavezuje na druga davanja ili usluge zakupodavcu.

Alternativa: U stavu 1 reč: ''trećine'' zameniti rečju: ''polovine''.

Pravo na sniženje zakupnine poljoprivrednog zemljišta

Član 839

U slučaju gubitka prinosa za više od jedne četvrtine redovnog prinosa usled mraza, grada, suše, poplave ili kog drugog slučaja više sile, zakupac poljoprivrednog zemljišta ima pravo na sniženje zakupnine srazmerno gubitku prinosa iznad jedne četvrtine.

Ništava je odredba ugovora kojom se zakupac odriče prava na sniženje zakupnine predviđene ovim članom.

Otkaz zbog neplaćanja zakupnine

Član 840

Zakupodavac može otkazati ugovor o zakupu bez davanja otkaznog ro­ka, ako zakupac ne plati zakupninu u tri uzastopna roka.

Ali će ugovor ostati na snazi ako zakupac isplati iznos dužne zakupnine pre nego što mu otkaz bude saopšten ili ako tada bude imao prema zakupodavcu potraživanje koje ispunjava uslove za kompenzaciju.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Zakupodavac može otkazati ugovor o zakupu ako zakupac ne plati zakup­ninu ni u roku od 15 dana pošto ga je zakupodavac pozvao na plaćanje.

Ali će ugovor ostati na snazi ako zakupac isplati iznos dužne zakupnine pre nego što mu otkaz bude saopšten.

Vraćanje zakupljene stvari

Član 841

Zakupac je dužan čuvati zakupljenu stvar i po prestanku zakupa vratiti je neoštećenu.

Stvar se vraća u mestu u kome je bila predata.

Zakupac ne odgovara za istrošenost stvari koja nastaje njenom redovnom upotrebom, kao ni za oštećenja koja potiču od njene dotrajalosti.

Ako je zakupac za vreme trajanja ugovora o zakupu izvršio kakve promené na stvari, dužan je vratiti je u stanje u kome je bila kad mu je predata u zakup.

Zakupac može odneti dodatke koje je učinio na stvari ako se mogu odvojiti bez njenog oštećenja, ali ih zakupodavac može zadržati ako mu naknadi njihovu vrednost u vreme vraćanja, ali najviše do iznosa izdataka učinjenih za njih.

Odeljak 4.

PODZAKUP

Kad se stvari mogu dati u podzakup

Član 842

Zakupac nepokretne stvari može je dati u zakup drugome (podzakup), celu ili jedan njen deo ili mu je po kom drugom osnovu predati na upotrebu i uži­vanje.

Ugovorom o zakupu može se utvrditi da zakupac ne može dati zakupljenu stvar drugome u zakup ili da mu je ne može dati bez dozvole zakupodavca.

Zakupac poljoprivrednog zemljišta koji se obavezao da na ime zakupnine daje zakupodavcu određeni deo godišnjih plodova, ne može dati to zemljište u pazakup bez dozvole zakupodavca.

Alternativa: Dodaju se dva nova stava koja glase:

Ukoliko nije drukčije ugovoreno, zakupac može zakupljenu pokretnu stvar dati u zakup drugome (podzakup) ili mu je po kom drugom osnovu predati na upotrebu, ali samo ako se time ne nanosi šteta zakupodavcu.

Zakupac jemči zakupodavcu da će podzakupac upotrebljavati stvar prema ugovoru o zakupu.

Kad zakupodavac može odbiti dozvolu

Član 843

Kad je za davanje zakupljene stvari u podzakup potrebna dozvola zakupo­davca, ovaj je može odbiti samo iz opravdanih razloga.

Otkaz zbog nedozvoljenog podzakupa

Član 844

Zakupodavac može otkazati ugovor o zakupu bez otkaznog roka, ako je zakupljena stvar data u podzakup bez njegove dozvole, kad je ova prema zakonu, ili ugovoru, potrebna.

Neposredni zahtev zakupodavca

Član 845

Ugovorom o podzakupu ne stvara se nikakav neposredan pravni odnos iz­među podzakupca i zakupodavca, čak ni kad je zakupodavac dao potrebnu doz­volu za zaključenje podzakupa.

Ali, zakupodavac može, radi naplate svojih potraživanja od zakupca nastalih iz zakupa, zahtevati neposredno od podzakupca isplatu iznosa koje ovaj duguje za­kupcu po osnovu podzakupa.

Prestanak podzakupa po samom zakonu

Član 846

Podzakup prestaje u svakom slučaju kada prestane zakup.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Odeljak 5.

OTUĐENJE ZAKUPLJENE STVARI

Otuđenje posle predaje u zakup

Član 847

U slučaju otuđenja stvari koja je pre toga predata nekom drugom u zakup pribavilac stvari stupa na mesto zakupodavca, te posle toga prava i obaveze iz za­kupa nastaju između njega i zakupca.

Pribavilac ne može zahtevati od zakupca da mu preda stvar pre proteka vremena za koje je zakup ugovoren, a ako trajanje zakupa nije određeno ni ugovo­rom ni zakonom, onda pre isteka otkaznog roka.

Za pribaviočeve obaveze iz zakupa prema zakupcu odgovara prenosilac kao solidarni jemac.

Pravo na zakupninu

Član 848

Ako nije što drugo ugovoreno, pribavilac stvari predate u zakup nekom drugom ima pravo na zakupninu počev od prvog narednog roka posle pribavlja­nja stvari, a ako je prenosilac primio tu zakupninu unapred, dužan je da mu je us­tupi.

Od časa kad je obavešten o prenosu svojine zakupljene stvari zakupac može isplatiti zakupninu samo pribaviocu ili njegovom zastupniku.

Otuđenje zakupljene stvari pre predaje zakupcu

Član 849

Kad je stvar o kojoj je zaključen ugovor o zakupu predata pribaviocu, a ne zakupcu, pribavilac stupa na mesto zakupodavca i preuzima njegove obaveze prema zakupcu ako je u momentu zaključenja ugovora o otuđenju znao za posto­janje ugovora o zakupu.

Pribavilac koji u momentu zaključenja ugovora o otuđenju nije znao za postojanje ugovora o zakupu, nije dužan predati stvar zakupcu, a zakupac može sa­mo tražiti naknadu štete od zakupodavca.

Za pribaviočeve obaveze iz zakupa prema zakupcu odgovara prenosilac kao solidarni jemac.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Ako je stvar o kojoj je zaključen ugovor o zakupu predata pribaviocu, a ne zakupcu, pribavilac stupa na mesto zakupodavca, kao u slučaju otuđenja zakupljene stvari posle njene predaje zakupcu, samo ako je između zakupodavca i pribavioca ugovoreno da pribavilac preuzima zakupodavčeve obaveze iz ugo­vora o zakupu.

Ako nije slučaj iz prethodnog stava, pribavilac nije dužan predati stvar zakupcu, a zakupac može samo tražiti naknadu štete od zakupodavca.

Izuzima se slučaj prevare.

Kad je između prenosioca i pribavioca ugovoreno da pribavilac preuzme prenosiočeve obaveze iz ugovora o zakupu, prenosilac odgovara za te obaveze kao solidarni dužnik.

Otkaz ugovora zbog otuđenja stvari

Član 850

Kad usled otuđenja zakupljene stvari prava i obaveze zakupodavca pređu na pribavioca, zakupac može otkazati ugovor u svakom slučaju, poštujući zakon­ske otkazne rokove.

Odeljak 6.

PRESTANAK ZAKUPA

Protek određenog vremena

Član 851

Ugovor o zakupu zaključen za određeno vreme prestaje samim protekom vremena za koje je zaključen, te nije potrebno da bude otkazan.

Isto važi i u slučajevima kad je, u nedostatku volje ugovornih strana, traja­nje zakupa određeno zakonom.

Prećutno obnavljanje zakupa

Član 852

Kad po proteku vremena za koje je ugovor o zakupu bio zaključen, zakupac produži da upotrebljava i uživa stvar, a zakupodavac se tome ne protivi, smatra se da je zaključen nov ugovor o zakupu neodređenog trajanja, pod istim uslovima kao i prethodni.

Obezbeđenja koja su treća lica dala za prvi zakup prestaju protekom vre­mena za koje je bio zaključen.

Otkaz

Član 853

Ugovor o zakupu čije trajanje nije određeno niti se može odrediti iz okolnosti ili mesnih običaja prestaje otkazom koji svaka strana može dati drugoj, poštujući određeni otkazni rok.

Ako dužina otkaznog roka nije određena ugovorom ili zakonom ili mesnim običajima, ona iznosi osam dana, s tim da otkaz ne može biti dat u nevreme.

Ako su zakupljene stvari opasne po zdravlje, zakupac može otkazati ugo­vor bez davanja otkaznog roka, čak i ako je u času zaključenja ugovora to znao.

Zakupac se ne može odreći prava iz prethodnog stava.

Alternativa: Stav 2 menja se tako da glasi:

Ako dužnika otkaznog roka nije određena ugovorom ili zakonom ili mesnim običajima, ona iznosi za zakupe nekretnina tri meseca, za pazakupe nekretnina četrnaest dana, za zakupe pokretnih stvari tri dana.

Propast stvari usled više sile

Član 854

Zakup prestaje ako zakupljena stvar bude uništena nekim slučajem više sile.

Ako zakupljena stvar bude delimično uništena ili samo oštećena, zakupac može raskinuti ugovor ili ostati i dalje u zakupu i zahtevati odgovarajuće sniženje zakupnine.

Smrt

Član 855

U slučaju smrti zakupca ili zakupodavca zakup se nastavlja sa njegovim naslednicima ako nije drugačije ugovoreno.

Ali, u slučaju smrti zakupca, ako je predmet zakupa neka nepokretna stvar, njegovi naslednici mogu, pre isteka određenog vremena, otkazati ugovor u roku od šest meseci od njegove smrti, pazeći na otkazni rok.

GLAVA XXIII

UGOVOR O FINANSIJSKOM LIZINGU

Odeljak 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam ugovora

Član 856

Ugovor o finansijskom lizingu (u daljem tekstu: ugovor o lizingu) je ugovor kojim davalac lizinga, uz zadržavanje prava svojine na predmetu lizinga, na primaoca lizinga prenosi, na određeno vreme ali ne duže od vremena amortizacije predmeta lizinga ili amortizacije njegovog najbitnijeg dela, ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga, uz plaćanje ugovorene lizing naknade.

Predmet ugovora

Član 857

Predmet prava lizinga može biti pokretna nepotrošna stvar, kao i nepokretna stvar.

Subjekti posla

Član 858

Subjekti u poslu lizinga su: davalac lizinga, primalac (korisnik) lizinga i isporučilac predmeta lizinga.

Ugovor o lizingu zaključuju davalac lizinga i primalac lizinga.

Davalac lizinga i isporučilac predmeta lizinga zaključuju ugovor o isporuci.

Isporučioca predmeta lizinga bira primalac lizinga, ako ugovorom o lizingu nije drugačije određeno.

Odredbe ovog zakonika o finansijskom lizingu u kome učestvuju tri lica (indirektni finansijski lizing) shodno se primenjuju i na dvostrani finansijski lizing sa učešćem dva lica (davalac lizinga i primalac lizinga).

Odredbe ovog zakonika o ugovoru o zakupu shodno se primenjuju i na ugovor o lizingu koji nije finansijski lizing (operativni lizing).

Elementi ugovora o lizingu

Član 859

Ugovor o lizingu zaključuje se u pismenoj formi.

Ugovor o lizingu sadrži: nabavnu vrednost predmeta lizinga; ukupan iznos lizing naknade i način i rokove plaćanja; označenje vremena na koje je ugovor zaključen; označenje mesta, vremena, načina i uslova isporuke predmeta lizinga; označenje načina i uslova prenosa prava svojine nad predmetom lizinga na primaoca lizinga ili uslova produženja roka trajanja ugovora.

Ugovor o lizingu može sadržati i druge ugovorene elemente ili elemente koje propiše organ nadzora obavljanja lizing delatnosti.

Ugovor koji nije imenovan kao ugovor o lizingu, a koji utvrđuje prava i obaveze ugovornih strana propisane ovim zakonikom kao prava i obaveze ugovornih strana iz ugovora o lizingu ili koji ima bitna obeležja iz ugovora o lizingu u smislu ovog zakonika, smatra se simulovanim ugovorom.

Registracija ugovora

Član 860

Ugovor o lizingu, kao i njegove izmene, dopune, obnova i prestanak registruju se u skladu sa posebnim zakonom.

Upis ugovora o lizingu u registar ima evidencioni karakter a davalac lizinga je u obavezi da upis u registar izvrši u roku od 15 dana od zaključenja ugovora o lizingu, kao i njegovih izmena, dopuna, obnove ili prestanka.

U odnosima sa trećim licima, ugovorne strane se mogu pozivati na odredbe ugovora o lizingu samo od momenta njegovog upisa u registar.

Za štetu koju savesno treće lice pretrpi usled neizvršenja obaveze upisa u registar odgovara davalac lizinga.

Elementi ugovora o isporuci

Član 861

Ugovor o isporuci je ugovor kojim davalac lizinga stiče svojinu nad predmetom lizinga koji mu isporučuje isporučilac predmeta lizinga, momentom njegove predaje primaocu lizinga na osnovu zaključenog ugovora o lizingu, ako ugovorom o isporuci predmeta lizinga nije drukčije ugovoreno.

Ugovor o isporuci zaključuje se u pismenoj formi.

Ugovor o isporuci sadrži: individualizovanje predmeta isporuke; određenje cene; određenje mesta, načina i roka isporuke; određenje da se predmet isporuke pribavlja radi izvršenja ugovora o lizingu, kao i označenje primaoca lizinga iz ugovora o lizingu.

Ugovor o isporuci ima pravno dejstvo prema primaocu lizinga kada se saglasi sa predmetom lizinga, kao i cenom, mestom, rokom i načinom njegove isporuke, potpisivanjem ovog ugovora ili posebnom pismenom saglasnošću.

Odeljak 2.

PRAVA I OBAVEZE DAVAOCA LIZINGA

Obaveza pribavljanja predmeta lizinga

Član 862

Davalac lizinga je dužan da pribavi predmet lizinga od isporučioca, prema specifikaciji primaoca lizinga.

Davalac lizinga ne može opteretiti hipotekom nepokretnost koju je dao u lizing.

Zaštita u slučaju stečaja primaoca lizinga

Član 863

U slučaju stečaja primaoca lizinga, davalac lizinga ima pravo izlučenja iz stečajne mase predmeta lizinga (izlučno pravo), u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj.

Isključenje odgovornosti za materijalne nedostatke

Član 864

Za materijalne nedostatke predmeta lizinga primaocu lizinga odgovara isporučilac, ako drugačije nije ugovoreno.

Isključenje odgovornosti za štetu prouzrokovanu predmetom lizinga

Član 865

Davalac lizinga ne odgovara primaocu lizinga za štetu prouzrokovanu predmetom lizinga, osim ako je primalac lizinga pretrpeo štetu zbog toga što se oslonio na stručnost davaoca lizinga ili ako je davalac lizinga imao učešća u izboru isporučioca ili specifikaciji predmeta lizinga, ako drugačije nije ugovoreno.

Odgovornost za pravne nedostatke

Član 866

Davalac lizinga odgovara ako na predmetu lizinga postoji pravo trećeg lica koje isključuje, umanjuje ili ograničava neometanu državinu primaoca lizinga, a o čijem postojanju primalac lizinga nije obavešten, niti je pristao da uzme predmet lizinga opterećen tim pravom.

Obaveštavanje davaoca lizinga

Član 867

Ako davalac lizinga polaže pravo iz prethodnog člana ovog zakonika na predmet lizinga, primalac lizinga je dužan da obavesti davaoca lizinga o tome i da ga pozove da u razumnom roku oslobodi predmet lizinga od prava ili pretenzija trećeg lica.

Primalac lizinga koji je, ne obaveštavajući davaoca lizinga, pokrenuo i izgubio spor sa trećim licem iz prethodnog stava, može se pozvati na odgovornost davaoca lizinga za pravne nedostatke, osim ako davalac lizinga dokaže da je on raspolagao sredstvima da se odbije zahtev trećeg lica.

Primalac lizinga ima pravo da se pozove na odgovornost davaoca lizinga za pravne nedostatke predmeta lizinga i kad je bez obaveštavanja davaoca lizinga i bez spora priznao osnovano pravo trećeg lica.

Ako u slučaju iz prethodnog stava ovog člana primalac lizinga isplati trećem licu određeni iznos da bi odustao od svog prava, davalac lizinga se može osloboditi svoje odgovornosti ako naknadi primaocu lizinga isplaćeni iznos, kao i naknadu za pretrpljenu štetu.

Sankcije pravnih nedostataka

Član 868

Ako davalac lizinga ne postupi po zahtevu primaoca lizinga iz prethodnog stava, u slučaju oduzimanja predmeta lizinga od primaoca lizinga, ugovor o lizingu se raskida, ako drugačije nije ugovoreno tim ugovorom.

Ako davalac lizinga ne postupi po zahtevu primaoca lizinga iz prethodnog stava, u slučaju umanjenja ili ograničenja neometane državine primaoca lizinga, primalac lizinga može da raskine ugovor ako se zbog toga svrha ugovora ne može ostvariti ili da zahteva srazmerno sniženje lizing naknade.

U slučaju iz prethodnih stavova ovog člana, primalac lizinga ima pravo na naknadu pretrpljene štete

Ako je primalac lizinga u trenutku zaključenja ugovora o lizingu znao za mogućnost da predmet lizinga bude oduzet ili da njegova neometana državina bude smanjena ili ograničena, nema pravo na naknadu štete, ako do toga dođe.

Ugovorno ograničenje ili isključenje odgovornosti davaoca lizinga

Član 869

Odgovornost davaoca lizinga za pravne nedostatke predmeta lizinga ne može se ugovorom ograničiti ili isključiti.

Prenos prava svojine na predmetu lizinga

Član 870

Davalac lizinga može preneti pravo svojine na predmetu lizinga na treće lice – primaoca lizinga, u smislu ovog zakonika.

U slučaju prenosa prava svojine na predmetu lizinga iz prethodnog stava na treće lice, treće lice stupa na mesto davaoca lizinga, te prava i obaveze iz ugovora o lizingu nastaju između njega i primaoca lizinga.

U slučaju iz 1. stava ovog člana, treće lice ne može zahtevati od primaoca lizinga predaju predmeta lizinga pre proteka roka na koji je ugovor o lizingu zaključen.

Prenos prava svojine na predmetu lizinga na treće lice može se ugovorom isključiti ili drugačije urediti.

Odeljak 3.

PRAVA I OBAVEZE PRIMAOCA LIZINGA

Preuzimanje predmeta lizinga

Član 871

Primalac predmeta lizinga dužan je da preuzme predmet lizinga na način, u vreme i na mestu utvrđenom ugovorom.

Raskid ugovora zbog neisporuke

Član 872

Ako isporučilac ne isporuči predmet lizinga primaocu lizinga ili ako ga isporuči u docnji ili ako predmet lizinga ima materijalni nedostatak, primalac lizinga može u skladu s ovim zakonikom, odbiti prijem isporuke ili raskinuti ugovor o lizingu, uz pravo na naknadu štete.

U slučaju iz prethodnog stava, davalac lizinga može održati ugovor na snazi ako bez odlaganja sam isporuči predmet lizinga primaocu lizinga, pod uslovima utvrđenim ugovorom o lizingu.

Do ispunjenja obaveze isporuke koja je u svemu u skladu s ugovorom o lizingu, primalac lizinga ima pravo da obustavi isplatu naknade koju bi, na osnovu ugovora o lizingu, bio dužan da plaća davaocu lizinga.

Ako raskine ugovor, primalac lizinga ima pravo na povraćaj naknade koju je platio u skladu s ugovorom o lizingu, umanjenu za iznos koji predstavlja naknadu za korist koju je primalac imao od predmeta lizinga (razuman iznos).

Lizing naknada

Član 873

Lizing naknada je naknada koju primalac lizinga plaća, u skladu sa ugovorom, davaocu lizinga za korišćenje predmeta lizinga (u daljem tekstu: lizing naknada).

Lizing naknada utvrđuje se na osnovu iznosa koji je davalac lizinga platio za sticanje svojine na predmetu lizinga, uvećanog za kamatu i druge troškove koje, u skladu sa ugovorom o lizingu, primalac lizinga plaća davaocu lizinga.

Raskid ugovora zbog neplaćanja lizing naknade

Član 874

Ako je primalac lizinga u docnji sa isplatom jedne ili više uzastopnih rata čiji ukupan iznos dostiže četvrtinu ukupne lizing naknade, davala lizinga može da raskine ugovor ili da zahteva od primaoca lizinga isplatu ostatka naknade sa kamatom.

Izuzetno od prethodnog stava, ako primalac lizinga ne isplati jednu ratu, davalac lizinga može da raskine ugovor u pogledu svih budućih obaveza isplate, ako je iz datih okolnosti očigledno da ni one neće biti isplaćene.

Davalac lizinga koji želi da raskine ugovor iz razloga utvrđenih prethodnim stavovima, dužan je da ostavi primaocu lizinga primeren rok za ispunjenje obaveze.

Ako primalac lizinga ne ispuni obavezu plaćanja lizing naknade u roku iz prethodnog stava, ugovor o lizingu se raskida po samom zakonu.

U slučajevima utvrđenim u prva tri stava ovog člana, primalac lizinga može održati ugovor ako da odgovarajuće obezbeđenje.

Raskid ugovora zbog neplaćanja lizing naknade može se ugovorom drugačije urediti, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih običaja.

Dejstva raskida

Član 875

Davalac lizinga koji raskine ugovor zbog neplaćanja lizing naknade iz razloga utvrđenim prethodnim članom ili ugovorom o lizingu, ima pravo na povraćaj predmeta lizinga, kao i pravo na naknadu pretrpljene štete.

Korišćenje predmeta lizinga

Član 876

Primalac lizinga dužan je da koristi predmet lizinga sa pažnjom razumnog i pažljivog čoveka.

Primalac lizinga dužan je da koristi predmet lizinga u skladu sa ugovorom ili namenom predmeta lizinga.

Primalac lizinga odgovara za štetu prouzrokovanu korišćenjem predmeta lizinga protivno ugovoru ili nameni predmeta lizinga, bez obzira da li predmet lizinga sam koristi ili ga koristi lice koje radi po njegovom nalogu ili drugo lice kome je on to omogućio.

Održavanje predmeta lizinga

Član 877

Primalac lizinga dužan je da održava predmet lizinga u ispravnom stanju i vrši potrebne popravke na predmetu lizinga.

Primalac lizinga odgovara za štetu prouzrokovanu neodržavanjem predmeta lizinga u ispravnom stanju.

Naknada štete

Član 878

Naknada štete prouzrokovane davaocu predmeta lizinga neplaćanjem lizing naknade treba da dovede davaoca lizinga u položaj u kome bi se nalazio da je primalac lizinga ispunio svoju obavezu u skladu sa ugovorom.

Ugovorom o lizingu može se utvrditi način obračuna visine naknade štete, ali koja ne može preći visinu koja bi bila utvrđena u skladu sa prethodnim stavom.

Rizik slučajne propasti ili oštećenja predmeta lizinga

Član 879

Rizik slučajne propasti ili oštećenja predmeta lizinga snosi primalac lizinga.

Rizik iz prethodnog stava prelazi na primaoca u trenutku preuzimanja predmeta lizinga, ako drugačije nije ugovoreno.

Vraćanje predmeta lizinga

Član 880

Primalac lizinga je dužan da, po prestanku ugovora, neoštećen predmet lizinga, zajedno sa pripacima, vrati davaocu lizinga ili licu koje je davalac lizinga odredio, izuzev ako ugovorom o lizingu nije utvrđeno pravo primaoca lizinga da otkupi predmet lizinga ili da produži ugovor o lizingu.

Primalac lizinga ne odgovara za istrošenost predmeta lizinga koja nastane njegovom redovnom upotrebom ili za promene na njemu koje su izvršene uz saglasnost davaoca lizinga.

Poseban postupak za sticanje državine na predmetu lizinga

Član 881

U slučaju neplaćanja lizing naknade, u skladu s ovim zakonikom, a nakon raskida ugovora, davalac lizinga ima pravo na povraćaj predmeta lizinga na osnovu sporazuma sa primaocem lizinga, a koji ima snagu sudskog poravnanja.

Ako primalac lizinga ne vrati predmet lizinga, u skladu sa prethodnim stavom, davalac lizinga može preuzeti državinu predmeta lizinga i sudskim putem.

Po zahtevu iz prethodnog stava, sud donosi odluku hitno, a sudsko rešenje o oduzimanju predmeta lizinga (od primaoca lizinga ili lica u čijoj se državini nalazi) izvršava se hitno u skladu s pravilima izvršnog postupka, ako ovim zakonikom nije utvrđeno drugačije.

Prigovor primaoca lizinga na rešenje suda, koji ne odlaže izvršenje, podnosi se u roku od tri dana od dana njegovog prijema, o kom odlučuje nadležni sud, u skladu sa zakonom kojim se uređuje izvršni postupak.

Obaveza osiguranja

Član 882

Primalac lizinga je dužan da osigura predmet lizinga od rizika koji su utvrđeni ugovorom o lizingu, ako drugačije nije regulisano tim ugovorom.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Ugovorom o lizingu može biti predviđena obaveza primaoca lizinga da predmet lizinga osigura kod osigurača koga odredi davalac lizinga, od rizika i na osigurani iznos koji je predviđen ugovorom u kom slučaju kao korisnik osiguranja označen je davalac lizinga, na čiji teret padaju troškovi osiguranja.

Ako ugovorom nisu predviđeni rizici koji osiguranjem, moraju biti pokriveni, primalac je dužan da predmet osigura od uobičajenih rizika.

Ako nastupi osigurani slučaj pokriven osiguranjem korisnik lizinga je u obavezi da odmah obavesti davaoca lizinga i istovremeno uputi zahtev osiguravajućoj organizaciji kod koje je osiguranje zaključeno.

Sredstva naplaćena od osiguranja, kao posledica osiguranog slučaja, mogu se upotrebiti, uz saglasnost davaoca lizinga:

- za opravku opreme ili dela opreme (ako je opravka moguća);

- za zamenu opreme (ili njenog dela), ukoliko je ona ukradena, uništena ili oštećena u tolikoj meri da se ne može opraviti, drugom opremom istog ili sličnog tipa, namene, osobina i kvaliteta;

- za plaćanje razlike između preostalih iznosa lizing naknade i sume dobijene iz osiguranja, u slučaju totalne štete na predmetu lizinga.

Predaja predmeta lizinga drugom na korišćenje

Član 883

Primalac lizinga može predmet lizinga, u celini ili po delovima, dati na korišćenje trećem licu, uz pismenu saglasnost davaoca lizinga.

Davalac lizinga može da raskine ugovor i da zahteva naknadu štete ako je primalac lizinga, bez njegove pismene saglasnosti, predao predmet lizinga na korišćenje trećem licu.

Poseban postupak za sticanje državine na predmetu lizinga utvrđen ovim zakonikom može se primeniti i u slučaju raskida ugovora iz prethodnog stava.

Predaja predmeta lizinga na korišćenje trećem licu ne oslobađa primaoca lizinga obaveza koje iz ugovora o lizingu ima prema davaocu lizinga.

Predaja predmeta lizinga na korišćenje trećem licu može se ugovorom isključiti ili drugačije urediti.

Odeljak 4.

PRAVA I OBAVEZE ISPORUČIOCA

Isporuka predmeta lizinga

Član 884

Isporučilac je dužan da predmet lizinga isporuči primaocu lizinga u ispravnom stanju, zajedno sa pripacima, na način, u vreme i na mestu koji su utvrđeni ugovorom o isporuci, izuzev ako je ugovorom o lizingu utvrđeno da predmet lizinga isporuči davalac lizinga.

Izmene ugovora

Član 885

Ako se primalac lizinga saglasi sa sadržinom ugovora zaključenog između davaoca lizinga i isporučioca, na osnovu kojeg je davalac lizinga stekao pravo svojine na predmetu lizinga, naknadne izmene tog ugovora ne proizvode dejstva prema primaocu lizinga, izuzev ako on na njih ne pristane.

Odgovornost isporučioca prema primaocu lizinga

Član 886

Ako isporučilac ne isporuči predmet lizinga primaocu lizinga ili ga isporuči u docnji ili ako predmet lizinga ima materijalni nedostatak, primalac lizinga ima prema isporučiocu prava utvrđena ovim zakonikom, koje bi imao da je strana u ugovoru s isporučiocem.

Izuzetno od prethodnog stava, primalac lizinga nema pravo da, bez saglasnosti davaoca lizinga, raskine ili poništi ugovor zaključen između davaoca lizinga i isporučioca, niti pravo da zahteva sniženje cene.

Isporučilac ne može biti odgovoran i davaocu lizinga i primaocu lizinga za istu štetu.

Solidarna odgovornost davaoca lizinga i isporučioca

Član 887

Ako je davalac lizinga izvršio izbor isporučioca, solidarno s njim odgovara primaocu lizinga ako predmet lizinga nije isporučen primaocu lizinga, ako je isporučen sa docnjom ili ako predmet lizinga ima materijalni nedostatak.

Odeljak 5.

PRESTANAK UGOVORA O LIZINGU

Osnovi prestanka

Član 888

Ugovor o lizingu prestaje protekom roka na koji je zaključen.

Ugovor o lizingu prestaje ako predmet lizinga bude uništen dejstvom više sile.

Pravo otkupa ili produženja ugovora

Član 889

Predmet lizinga ne prelazi u svojinu primaoca lizinga protekom roka na koji je ugovor o lizingu zaključen.

Ugovorom o lizingu može se utvrditi pravo primaoca lizinga da, po proteku roka na koji je ugovor zaključen, otkupi predmet lizinga po ceni koja je ugovorom određena ili da produži ugovor o lizingu (pravo opcije).

Primalac lizinga je dužan da davaoca lizinga o svojoj odluci da otkupi predmet lizinga ili da produži ugovor o lizingu, obavesti najkasnije mesec dana pre isteka roka na koji je ugovor zaključen.

GLAVA XXIV

UGOVOR O POSLUZI

Odeljak 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Član 890

Ugovorom o posluzi obavezuje se poslugodavac da preda određenu stvar poslugoprimcu da je besplatno upotrebljava neko vreme, a poslugoprimac se obavezuje da po isteku određenog vremena vrati istu stvar neoštećenu.

Trajanje posluge

Član 891

Ako je stvar predata na upotrebu radi postizanja određene svrhe, a tra­janje posluge nije određeno ugovorom, smatra se da je posluga ugovorena za uobičajeno vreme potrebno za postizanje te svrhe.

Ako vreme posluge nije određeno niti odredivo, ugovor o posluzi prestaje kada poslugodavac zatraži da mu se stvar vrati.

Smrt poslugodavca ili poslugoprimca

Član 892

Posle smrti poslugodavca ili poslugoprimca obaveze iz ugovora o poslu­zi prelaze na njihove naslednike.

Ako je ugovor o posluzi bio zaključen s obzirom na ličnost poslugoprim­ca, ugovor prestaje njegovom smrću.

Odeljak 2.

OBAVEZE POSLUGODAVCA

Predaja stvari

Član 893

Poslugodavac je dužan da preda stvar poslugoprimcu u određeno vreme, a ako vreme nije određeno kad to poslugoprimac zatraži.

Odgovornost za štetu od materijalnih nedostataka

Član 894

Poslugodavac je dužan da obavesti poslugoprimca o materijalnim nedos­tacima stvari, inače će odgovarati za štetu koja bi nastala poslugoprimcu od nedostataka koji su mu bili poznati, ili mu nisu mogli ostati nepoznati.

Odredbe prethodnog stava neće se primenjivati ako je nedostatak bio poznat poslugoprimcu ili mu nije mogao ostati nepoznat.

Odeljak 3.

OBAVEZE POSLUGOPRIMCA

Čuvanje i upotreba stvari

Član 895

Poslugoprimac je dužan da stvar čuva i upotrebljava sa pažnjom brižlji­vog i pažljivog čoveka.

Poslugoprimac može da upotrebljava stvar samo kako je ugovoreno, a ako o tome nije ništa ugovoreno, onda kako odgovara njenoj prirodi i nameni koju joj je odredio poslugodavac, inače će odgovarati i za slučajnu propast ili oštećenje stvari koji bi se dogodili tom prilikom.

Poslugoprimac ne odgovara za uobičajeno smanjenje vrednosti stvari koje nastane njenom dozvoljenom upotrebom.

Troškovi održavanja

Član 896

Poslugoprimac snosi troškove redovnog održavanja, čuvanja i upotrebe stvari.

U pogledu ostalih troškova, primenjuju se odredbe o nezvanom vršenju tuđih poslova.

Spasavanje od opasnosti

Član 897

U slučaju opasnosti koja istovremeno preti stvari uzetoj na poslugu i stvarima poslugoprimca, on je dužan da prvo spašava stvar uzetu na poslugu, inače će odgovarati za njenu propast ili oštećenje.

Raskidanje ugovora zbog povrede obaveze

Član 898

Ako poslugoprimac ne čuva ili ne održava stvar kako treba, ili je ne upotrebljava onako kako je ugovoreno ili kako odgovara prirodi ili nameni stva­ri, ili ako bez saglasnosti preda stvar drugome na upotrebu, poslugodavac može da raskine ugovor i da zahteva da mu se stvar odmah vrati.

Vraćanje stvari

Član 899

Po prestanku ugovora o posluzi poslugoprimac je dužan da vrati posuđenu stvar neoštećenu.

Ako je poslugoprimac predao stvar na upotrebu nekom trećem, poslugodavac ima pravo da zahteva neposredno od trećeg lica da mu vrati stvar.

Vraćanje stvari pre roka

Član 900

Poslugodavac je dužan da primi natrag posuđenu stvar i pre isteka vre­mena određenog za poslugu, izuzev ako je rok vraćanja ugovoren u interesu obe ugovorne strane ili ako bi vraćanje stvari pre roka izazvalo veće troško­ve poslugodavcu.

Poslugodavac može da zahteva da mu se stvar vrati pre određenog roka, ako mu je iznenadno postala hitno potrebna.

Odeljak 4.

RIZICI

Slučajna propast

Član 901

Rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari snosi poslugodavac.

Ali će poslugoprimac odgovarati za propast ili oštećenje stvari koji bi se dogodi­li slučajem više sile, ako je upotrebljavao stvar protivno ugovoru, ili njenoj prirodi ili nameni, kao i ako je predao stvar na upotrebu nekom trećem.

Izgubljena posuđena stvar

Član 902

Ako se kod poslugoprimca stvar izgubila iako je on naknadio njenu vred­nost, poslugoprimac nema pravo, ako se stvar pronađe, da je zadrži ako je pos­lugodavac spreman da mu vrati ono što je za stvar primio.

GLAVA XXV

UGOVOR O ORTAKLUKU

Alternativa: Naziv ove glave menja se tako da glasi:

PRIVREDNO UDRUŽENJE GRAĐANA

Alternativa: U prethodnom nazivu ove glave izostavlja se reč: ''privredno''.

Odeljak 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Član 903

Ugovorom o ortakluku obavezuju se uzajamno dva ili više lica da udruže određena sredstva ili svoj rad radi postizanja određene zajedničke privredne svrhe.

Imovina stvorena udruženim sredstvima i radom ortaka čini imovinu ortakluka.

Izmene ugovora

Član 904

Za svaku izmenu ugovora o ortakluku potrebna je saglasnost svih ortaka, te je ništava odredba ugovora koja bi predviđala mogućnost izmena bez te saglasnosti.

Alternativa: Dodaje se novi član koji glasi:

Shodna primena

Član 905

Na ugovor o ortakluku shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe posebnog zakona.

Odeljak 2.

MEĐUSOBNI ODNOSI ORTAKA

Unošenje uloga u ortakluk

Član 906

Svaki ortak dužan je uneti određeni ulog u ortakluk.

Ulog se može sastojati ne samo u novcu i u drugim stvarima, nego i u drugim pravima, kao i u radu.

Stvari i prava mogu se predati ortakluku u svojinu ili samo na upotrebu i uživanje.

Ako veličina uloga pojedinih ortaka nije određena, svaki ortak dužan je uneti u ortakluk jednak ulog.

Ništav je ugovor o ortakluku po kome neki ortak nije dužan uneti u ortakluk nikakav ulog.

Naknadno povećanje uloga

Član 907

Ulozi određeni ugovorom o ortakluku mogu biti naknadno povećani samo sa pristankom svih ortaka.

Ali kad je za očuvanje određene stvari potrebno učiniti izvesne izdatke, svaki ortak je dužan dati srazmeran doprinos za pokriće tih izdataka.

Odgovornost za pravne i materijalne nedostatke

Član 908

Svaki ortak odgovara za pravne i materijalne nedostatke stvari, čiju je svojinu kao svoj ulog preneo na ortakluk, po pravilima i odgovornosti prodavca, a ako je kao svoj ulog predao stvar ortakluku na upotrebu i uživanje, on odgovara po pravilima o odgovornosti zakupodavca.

Rizik

Član 909

Rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari predate kao ulog u svojinu ortakluka snosi ortakluk, a ako je stvar predata kao ulog ortakluku samo na upotrebu i uživanje, rizik snosi ortak kome ona pripada.

Podela dobitaka i gubitaka

Član 910

Ortaci mogu ugovorom odrediti kako će se među njima deliti dobici i gubici.

Kad je ugovorom predviđeno samo kako će se deliti dobici, isto pravilo važi i za podelu gubitaka.

Ali je ništav ugovor kojim je udeo nekog ortaka u podeli dobitaka određen u obliku procenta od vrednosti njegovog uloga.

Ako ugovorom o ortakluku nije određena drukčija podela, ortaci dele dobitke na jednake delove i svaki snosi isti deo gubitaka, bez obzira što njihovi ulozi nisu jednaki.

Izuzetno od prethodnog stava, ortak čiji se ulog sastoji isključivo u radu učestvuje u snošenju gubitaka samo ako je tako ugovoreno.

Ništave odredbe

Član 911

Ništav je ugovor o ortakluku kojim se neki ortak lišava prava da učestvuje u podeli dobitaka.

Isto važi i za ugovor kojim se neki ortak, čiji se ulog ne sastoji isključivo u radu, oslobađa da učestvuje u snošenju gubitaka.

Ali je punovažna odredba ugovora kojom se predviđa gubitak prava na učešće u podeli dobitaka zbog povrede neke obaveze, i o njoj se sudi kao o ugovornoj kazni.

Dužnost čuvanja interesa ortakluka

Član 912

Svaki ortak dužan je voditi računa o interesima udruženja i ne preduzimati ni za svoj ni za tuđi račun nikakav posao koji bi mogao biti od neke štete za udruženje.

Pravo na naknadu i nagradu

Član 913

Ortak ima pravo na naknadu izdataka koje je savesno i razumno učinio za udruženje, kao i na naknadu gubitaka koje je pretrpeo bez svoje krivice u vršenju poslova ortakluka.

On nema pravo na nagradu za rad u ortakluku i za koristi koje mu je pribavio.

Odgovornost za štetu

Član 914

Ortak odgovara za štetu koju je ortakluk pretrpeo njegovom krivicom.

Pravo ortaka da bude obavešten

Član 915

Svaki ortak ima pravo da pregleda knjige, prepisku i ostale izjave ortakluka i da zahteva od poslovođe sva obaveštenja o poslovima ortakluka.

Odricanje od ovog prava nema pravne važnosti.

Odeljak 3.

UPRAVLJANJE ORTAKLUKOM

Imenovanje poslovođe i njegova ovlašćenja

Član 916

Upravljanje poslovima ortakluka može biti povereno ugovorom o ortakluku, ili naknadnom saglasnošću svih ortaka, jednom ili nekolicini poslovođa, koji mogu biti kako ortaci, tako i treća lica.

Poslovođa predstavlja ortakluk i, ako ugovorom ili naknadnom saglasnošću svih ortaka nije što drugo određeno, on je ovlašćen da preduzima sve poslove potrebne radi postizanja svrhe ortakluka (redovna uprava).

Kad ima više poslovođa, oni odlučuju većinom glasova.

Upravljanje kad nije određen poslovođa

Član 917

Kad upravljanje poslovima ortakluka nije povereno poslovođi, svaki ortak je ovlašćen da u ime i za račun preduzima poslove redovne uprave.

Međutim, svaki od ostalih ortaka može se usprotiviti nameravanom poslu, sve dok ne bude obavljen, u kom slučaju o spornom poslu odlučuju ortaci većinom glasova, koja se računa po glavama.

Poslovi van redovne uprave

Član 918

Za preduzimanje poslova koji prelaze granice redovne uprave, potrebna je saglasnost svih ortaka, izuzev ako bi bez hitnog preduzimanja nekog takvog posla postojala opasnost da ortakluk pretrpi znatnu štetu.

Izveštaj i polaganje računa

Član 919

Poslovođa je dužan podneti ortacima izveštaj o poslovima ortakluka i položiti račun o svom radu krajem svake godine, ako ugovorom ili odlukom o njegovom imenovanju nije određen neki drugi rok.

Opozivanje i ostavka poslovođe

Član 920

Poslovođa ortakluka može biti opozvan samo jednoglasnom odlukom svih ortaka, izuzev kad za opozivanje postoje ozbiljni uzroci.

Kad je za poslovođu određen jedan od ortaka, on ne može dati ostavku bez osnovanih razloga, inače će odgovarati za štetu.

1 Napomena: Stav 1. se briše, ako se prihvati alternativno rešenje uz prethodni član.

2 Napomena: Komisija je imala u vidu rešenja iz ratifikovane Konvencije Ujedinjenih nacija o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe, zaključene u Beču, 11.04.1980. godine (''Međunarodni ugovori'', br. 10/1 od 31.12.1984.)

Odeljak 4.

ODNOSI SA TREĆIM LICIMA

Obavezivanje ortakluka

Član 921

Poslom koji je u ime ortakluka zaključio sa trećim licem ortak ovlašćen da upravlja poslovima ortakluka, ili poslovođa, stvaraju se prava i obaveze samo između trećeg i kao celine.

Odgovornost ortaka za dugove ortakluka

Član 922

Ortaci odgovaraju kao solidarni jemci za dugove ortakluka, izuzev kad je ugovorom sa poveriocem ova odgovornost isključena.

Odredba ugovora o ortakluku kojom se odgovornost ortaka ograničava na iznos njihovog udela, ili na koji drugi način, ima dejstva prema poveriocima ortakluka samo ako su bili obavešteni o tom ograničenju.

Prava ličnih poverilaca

Član 923

Lični poverioci ortaka ne mogu tražiti da se naplate iz imovine ortakluka.

Ali poverioci svakog ortaka mogu staviti zabranu na deo dobiti koji pripada njihovom dužniku, i tražiti izdvajanje iz imovine ortakluka udela njihovog dužnika.

Kompenzacija (prebijanje)

Član 924

Dužnik ortakluka ne može prebiti potraživanje ortakluka sa potraživanjem koje on ima prema nekom ortaku, a ni ortak ne može prebiti potraživanje svog poverioca sa onim što ovaj duguje nekom ortaku.

Ustupanje ortakovog udela nekom trećem

Član 925

Kad neki ortak ustupi ugovorom nekom trećem svoja prava u ortakluku potpuno ili delimično, treći ne postaje ortak mesto njega, odnosno pored njega, nego samo stiče pravo da zahteva da mu se prilikom likvidacije ortakluka isplati udeo ustupioca.

Odeljak 5.

PRESTANAK ORTAKLUKA

Protek određenog vremena i prećutno produženje ortakluka

Član 926

Ortakluk prestaje protekom vremena određenog za njegovo trajanje.

Ako po proteku vremena određenog za trajanje ortakluka, ortaci nastave da obavljaju zajedno poslove iste vrste, smatraće se da je ortakluk prećutno produženo za neodređeno vreme.

Postizanje svrhe

Član 927

Ortakluk prestaje kad bude postignuta svrha radi koje je zaključen ugovor o ortakluku, kao i kad postizanje te svrhe postane nemoguće.

Propast stvari

Član 928

Ortakluk prestaje ako stvar, čiju je svojinu jedan ortak obećao uneti u ortakluk kao svoj ulog, propadne pre njene predaje ortakluku.

Isto biva kad propadne stvar na kojoj je dato ortakluku samo pravo upotrebe i uživanja, bez obzira da li se propast stvari dogodila pre ili posle njene predaje ortakluku.

U slučaju delimične propasti ili oštećenja stvari ortakluk ne prestaje, ako postizanje svrhe ortakluka nije time znatno otežano.

Ostavka ili opozivanje poslovođe

Član 929

Ortakluk prestaje ostavkom ili opozivanjem poslovođe ortakluka ako ortaci ne mogu da slože o imenovanju drugog poslovođe.

Smrt jednog udruženika

Član 930

Ortakluk prestaje smrću jednog ortaka, izuzev kad je ugovoreno da će se ortakluk nastaviti sa naslednicima umrlog.

Stečaj i prezaduženost

Član 931

Ortakluk prestaje stečajem jednog ortaka, kao i kada lični poverilac jednog ortaka, koji nije mogao naplatiti svoje potraživanje iz njegove imovine, zahteva izdvajanje njegovog dela iz imovine ortakluka.

Gubitak poslovne sposobnosti

Član 932

Ortakluk prestaje kad jedan ortak bude lišen poslovne sposobnosti.

Produženje ortakluka posle smrti, stečaja, prezaduženosti

i gubitka poslovne sposobnosti

Član 933

U slučaju smrti ili stečaja jednog ortaka, ili kad njegovi lični poverioci zahtevaju izdvajanje njegovog dela iz imovine ortakluka, kao i u slučaju kad jedan ortak bude lišen poslovne sposobnosti, ostali ortaci mogu sprečiti prestanak ortakluka, ako se saglase da ga nastave među sobom.

U tom slučaju izdvaja se iz imovine ortakluka, prema stanju u času kada se događaj desio, deo ortaka koji je to prestao biti.

Raskidanje jednostranom izjavom volje

Član 934

Ugovor o ortakluku neograničenog trajanja može svaki ortak raskinuti ako o svojoj nameri obavesti ostale ortake bar tri meseca pre isteka redovnog obračunskog roka.

Izuzetno, ovo pravo ne pripada ortaku kome je ugovorom ili saglasnom odlukom ostalih ortaka dopušteno da sva svoja prava u ortakluku ustupi nekom trećem.

Izjava o raskidanju ugovora o ortakluku nema dejstva ako je data zlomisleno ili u nevreme.

Raskidanje ugovora i isključenje ortaka sudskom presudom

Član 935

Svaki ortak može tražiti od suda da izrekne raskid ugovora o ortakluku kad jedan ortak ne izvršava svoje obaveze prema ortakluku, ili kad na koji drugi način onemogućava ili otežava postizanje svrhe ortakluka, i uopšte kad za to postoje osnovani razlozi.

Iz istih razloga svaki ortak može tražiti od suda da izrekne isključenje nekog ortaka iz ortakluka.

Ništava je odredba ugovora kojom se ortaci odriču prava da traže raskidanje ugovor ili isključenje nekog ortaka iz osnovanih razloga.

Odeljak 6.

LIKVIDACIJA ORTAKLUKA

Produženje ortakluka za potrebe likvidacije

Član 936

Posle događaja koji povlači njegov prestanak, ortakluk postoji i dalje samo ukoliko to zahtevaju potrebe njegove likvidacije.

Prestanak ovlašćenja

Član 937

Po prestanku ortakluka lica ovlašćena da upravljaju poslovima ortakluka mogu samo završiti započeti posao, ako bi inače bilo štete za ortake.

Međutim, ostaje punovažan posao koji bi ovlašćeno lice preduzelo posle prestanka ortakluka, ali pre nego što je za taj prestanak saznalo, ili moglo saznati pri dužnoj pažnji.

Isto važi i za posao koji je posle prestanka ortakluka zaključio treći sa licem čija su ovlašćenja prestala sa prestankom ortakluka, ako za prestanak ortakluka nije znao niti je morao znati.

Likvidatori

Član 938

Ako svi ortaci ne mogu da se saglase da sami obave likvidaciju svog ortakluka, a ni kome da povere tu likvidaciju, na zahtev ma kog od njih sud će imenovati jednog ili više likvidatora.

Likvidatori predstavljaju ortakluk u likvidaciji.

Oni su dužni unovčiti imovinu ortakluka, naplatiti njihova potraživanja, isplatiti poveriocima ortakluka njihova potraživanja, a ortacima vrednost njihovih udela, i podeliti među ortacima eventualni dobitak ili gubitak.

Oni mogu dovršiti započete poslove, ali ne mogu preduzimati nove.

Oni odlučuju većinom glasova.

Opozivanje likvidatora

Član 939

Likvidator može biti smenjen jednoglasnom odlukom ortaka, ili, kad za to postoji osnovan razlog, odlukom suda na traženje ma kog ortaka.

Red isplata

Član 940

Iz imovine ortakluka isplaćuju se najpre dugovi ortakluka, zatim izdaci koje su pojedini ortaci učinili za ortakluk, a potom se svakom ortaku isplaćuje vrednost njegovog uloga, pri čemu se za vrednost uloga koji se sastojao u pravu upotrebe i uživanja određene stvari smatra iznos za koji je vrednost same stvari smanjena njenom upotrebom.

Ako vrednost nekog uloga nije određena u ugovoru, uzima se njegova vrednost u času kada je predat ortakluku.

Ostatak imovine ortakluka deli se među ortacima prema pravilima o podeli dobitaka.

U slučaju kad posle isplate poverilaca ortakluka i naknade izdataka koje su pojedini ortaci učinili u interesu ortakluka ostatak imovine ortakluka nije dovoljan za potpunu isplatu svih uloga, primenjuju se pravila o snošenju gubitaka.

Kad je vrednost imovine manja od dugova

Član 941

Kad imovina ortakluka nije dovoljna za isplatu njegovih dugova, likvidatori mogu zahtevati od svakog ortaka da u srazmeri sa svojim udelom u snošenju gubitaka uplati određeni iznos za popunu nedostatka.

GLAVA XXVI

UGOVOR O SARADNJI U POLJOPRIVREDI

Odeljak 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Član 942

Ugovorom o saradnji u poljoprivredi obavezuju se uzajamno poljoprivredna organizacija i poljoprivrednik da svaki od njih izvrši određene radove, i uloži određena sredstva u određenu proizvodnju, na poljoprivrednom zem­ljištu u cilju podele koristi koje bi se tako postigle.

Bitni uslovi ugovora

Član 943

U ugovoru o saradnji u poljoprivredi mora biti poimenice navedeno koje je radove dužna izvršiti jedna strana a koje druga, i koja je sredstva svaka od njih dužna da uloži u proizvodnju.

Forma ugovora

Član 944

Ugovor o saradnji u poljoprivredi mora biti sačinjen u pismenoj formi.

Odsek 1.

OBAVEZE UGOVORNIKA

Organizovanje radova

Član 945

Poljoprivredna organizacija je dužna uskladiti radove koje poljopriv­rednik treba da obavi sa radovima koje ona treba da obavi, i obavestiti poljop­rivrednika blagovremeno kada i na koji način treba svaki rad da izvrši.

Uputstva i kontrola

Član 946

Poljoprivredna organizacija je dužna davati poljoprivredniku potrebna stručna uputstva i vršiti stručnu kontrolu svih radova i upotrebljenog materijala.

Dužna pažnja

Član 947

Pri obavljanju svojih radova poljoprivrednik je dužan postupati po uputstvima stručnjaka poljoprivredne organizacije.

Svaka ugovorna strana je dužna izvršiti radove određene ugovorom na vreme, sa pažnjom razumnog i pažljivog stručnjaka.

Dužnost obaveštavanja o smetnjama u radu

Član 948

Ugovorna strana koja ne može da izvrši neku svoju obavezu dužna je da o tome izvesti blagovremeno drugu stranu.

Kad jedna ugovorna strana propusti da izvrši neki rad

Član 949

Kad jedna ugovorna strana ne obavi kako treba neki rad na koji se obavezala, obaviće ga druga na njegov teret.

Ugovorna strana koja je obavila rad koji je propustila obaviti druga, dužna je obavestiti ovu bez odlaganja.

Vrednost tako obavljenog rada i upotrebljenih sredstava uračunaće se kao ulog ugovorne strane koja ga je obavila.

Obaveštenje o štetama

Član 950

Poljoprivrednik je dužan obavestiti bez odlaganja poljoprivrednu organizaciju o štetama od elementarnih nepogoda, kao i o pojavi štetočina i bolesti.

Odgovornost za mane materijala

Član 951

Svaka ugovorna strana odgovara za štetu koja bi nastala zbog nedostataka u materijalu koji je upotrebila ili dala drugoj strani da ga upotrebi, osim ako dokaže da za te nedostatke nije znala niti je mogla znati.

Odgovornost za minimum agrotehničkih mera

Član 952

Za preduzimanje minimuma agrotehničkih mera u poljoprivrednoj proizvodnji, propisanih zakonom ili odlukama nadležnih organa, odgovara poljop­rivredna organizacija,a ona može tražiti naknadu od poljoprivrednika ako je on kriv što te mere nisu preduzete.

Odeljak 2.

PODELA PRINOSA

Osnovno pravilo

Član 953

Podela dobijenih plodova vrši se srazmerno vrednosti ulaganja u proizvodnju, ako za određeni slučaj nije što drugo predviđeno zakonom ili ugo­vorom.

Podela u slučaju garantovanog prinosa

Član 954

Ako je ugovoreno da poljoprivredna organizacija garantuje poljoprivredniku određenu količinu prinosa, podela se vrši tako što se prethodno odvo­ji za poljoprivrednika ta količina ("garantovani deo"), a zatim se ostalo podeli po ugovorenom ključu.

Ako bi ceo prinos bio manji od garantovanog dela, poljoprivredna organizacija je dužna naknaditi nedostatak.

Izvan prava na podelu po ugovorenom ključu, posle izdvajanja garantovanog dela za poljoprivrednika, nijedna strana nema nikakvo drugo pravo, po osnovu njenih ugovorom određenih radova i ulaganja, ni na ostvareni prinos, ni prema drugoj strani.

Obaveza da se isporuči određena količina

Član 955

Kad je u ugovoru o saradnji u poljoprivredi određena količina koju se poljoprivrednik obavezuje da isporuči poljoprivrednoj organizaciji, to se ima razumeti tako da je proizvođač dužan isporučiti celu tu količinu samo ako je manja od njegovog dela, ili jednaka sa njim.

Odeljak 3.

RIZIK

Član 956

Rizik proizvodnje snose ugovorne strane srazmerno svojim ulaganjima.

Ugovorna strana koja je prema ugovoru dužna zaključiti ugovor o osiguranju od određenih događaja, pa to propusti učiniti, odgovara za sve štetne posledice tog propuštanja.

Ugovorna strana, u čijoj je to moći, dužna je preduzeti potrebne mere da šteta koja se nije mogla izbeći bude što manja.

Ništava je odredba ugovora kojom se sav rizik proizvodnje prebacuje na jednu ugovornu stranu.

Alternativa: Dodaje se novi stav koji glasi:

Ako se u toku saradnje prouzrokuju štetne ekološke posledice za koje se ne može utvrditi koja je od ugovornih strana kriva za prouzrokovanu štetu, njihova odgovornost je solidarna prema oštećenom.

Odeljak 4.

REVIZIJA I POVEĆANJE CENE

Revizija cene

Član 957

Ako je na dan određen za predaju plodova poljoprivrednoj organizaciji, ugovorena cena manja od cene na tržištu, i ako ta razlika iznosi preko deset od sto procenata od ugovorene cene, poljoprivrednik može zahtevati povećanje cene za procenat razlike umanjen za deset procenata.

Ako poljoprivredna organizacija ne pristane na ovo povećanje cene, poljoprivrednik može raskinuti ugovor, uz shodnu primenu opštih odredbi o posledicama raskida ugovora.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i u slučaju ako bi, na dan određen za predaju plodova, ugovorena cena bila veća od cene na tržištu.

Ugovorne strane ne mogu se unapred odreći prava predviđenih prethodnim stavovima.

Pravo na povećanje cene

Član 958

Poljoprivrednik ima pravo na srazmerno povećanje cene po kojoj je poljoprivrednoj organizaciji predao svoj deo plodova zajedničke proizvodnje, ako cena po kojoj je poljoprivredna organizacija otuđila te plodove bude nak­nadno povećana određenim premijama, ugovorom ili na koji drugi način.

GLAVA XXVII

UGOVOR O DELU

Odeljak 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Član 959

Ugovorom o delu obavezuje se poslenik (preduzimač, izvođač radova) da obavi određeni posao, kao što je izrada ili opravka neke stvari ili izvršenje nekog fizičkog ili intelektualnog rada i sl., a naručilac se obavezuje da mu za to plati nagradu.

Odnos sa ugovorom o prodaji

Član 960

Ugovor kojim se jedna strana obavezuje da izradi određenu pokretnu stvar od svog materijala smatra se u sumnji kao ugovor o prodaji.

Ali, ugovor ostaje ugovor o delu ako se naručilac obavezao dati bitan deo materijala potreban za izradu stvari.

U svakom slučaju, ugovor se smatra ugovorom o delu ako su ugovorne stra­ne imale u vidu naročito poslenikov rad.

Tumačenje ugovora o delu

Član 961

Pošto predmet ugovora o delu može biti ne samo izrada ili opravka neke stvari, nego i izvršenje raznovrsnih radova, fizičkih, intelektualnih ili umetničkih, to pri tumačenju pojedinih ugovora, uzimaju se u obzir, pored opštih pravila, i običaji i uzanse koji važe za pojedine aktivnosti.

Kvalitet poslenikovog materijala

Član 962

Kad je ugovoreno da poslenik izradi stvar od svog materijala, a nije od­ređen kvalitet, poslenik je dužan dati materijal srednjeg kvaliteta.

On odgovara naručiocu za kvalitet upotrebljenog materijala isto kao prodavac.

Odeljak 2.

NADZOR

Član 963

Naručilac ima pravo da vrši nadzor nad obavljanjem posla i daje uputstva kad to odgovara prirodi posla, a poslenik je dužan da mu to omogući.

Odeljak 3.

ZAKLJUČIVANJE UGOVORA NADMETANJEM I KONKURSOM

Poziv na nadmetanje o ceni radova

Član 964

Poziv upućen određenom ili neodređenom broju lica na nadmetanje za izvršenje određenih radova, pod određenim uslovima i uz određene garancije, obavezuje pozivaoca da zaključi ugovor o tim radovima sa onim koji ponudi naj­nižu cenu, izuzev ako je tu obavezu isključio u pozivu na nadmetanje.

U slučaju isključenja obaveze da se zaključi ugovor, poziv na nadmetanje smatra se kao poziv zainteresovanima da oni daju ponude ugovora pod objavlje­nim uslovima.

Poziv na konkurs za umetničko ili tehničko rešenje nameravanih radova

Član 965

Poziv upućen određenom ili neodređenom broju lica na konkurs za umetničko ili tehničko rešenje nameravanih radova obavezuje pozivaoca da, pod uslovima sadržanim u pozivu na konkurs, zaključi ugovor sa učesnikom u nadmetanju čije rešenje prihvati komisija čiji je sastav unapred objavljen, izuzev ako je tu obavezu isključio u pozivu na konkurs.

Odeljak 4.

OBAVEZE POSLENIKA

Nedostaci materijala i naloga

Član 966

Poslenik je dužan skrenuti pažnju naručiocu na nedostatke materijala koji mu je naručilac predao, a koje je primetio ili je morao primetiti, inače će odgovarati za štetu.

Ako je naručilac zahtevao da se stvar izradi od materijala na čije mu je nedostatke poslenik ukazao, poslenik je dužan postupiti po njegovom zahtevu, izu­zev ako je očigledno da materijal nije podoban za naručeno delo ili ako bi izrada od zahtevanog materijala mogla naneti štetu ugledu poslenika, u kom slučaju po­slenik može raskinuti ugovor.

Poslenik je dužan upozoriti naručioca na nedostatke u njegovom nalogu, kao i na druge okolnosti za koje je znao ili je morao znati, koje mogu biti od značaja za naručeno delo ili za njegovo izvršenje na vreme, inače će odgovarati za štetu.

Obaveza da izvrši rad

Član 967

Poslenik je dužan izvršiti rad kako je ugovoreno i po pravilima posla.

On je dužan izvršiti ga za određeno vreme, a ako ono nije određeno, onda za vreme koje je razumno potrebno za takve poslove.

On ne odgovara za zadocnjenje nastalo zbog toga što mu naručilac nije pre­dao materijal na vreme ili zbog toga što je tražio izmene ili što mu nije isplatio dužan predujam i uopšte za zadocnjenje nastalo ponašanjem naručioca.

Raskidanje ugovora zbog odstupanja od ugovorenih uslova

Član 968

Ako se u toku izvršenja delà pokaže da se poslenik ne drži uslova ugovora i uopšte da ne radi kako treba, te da će izvršeno delo imati nedostatke, naručilac može upozoriti poslenika na to i odrediti mu primereni rok da svoj rad saobrazi svojim obavezama.

Ako do isteka tog roka poslenik ne postupi po zahtevu naručioca, ovaj može raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete.

Raskidanje ugovora zbog neizvršenja u roku

Član 969

Ako je rok bitan sastojak ugovora, a poslenik je u tolikom zakašnjenju sa započinjanjem ili završavanjem posla da je očigledno da ga neće završiti u roku, naručilac može raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete.

On to pravo ima i kad rok nije bitan sastojak ugovora, ako zbog takvog zakašnjenja naručilac očigledno ne bi imao interesa za ispunjenje ugovora.

Poveravanje izvršenja posla trećem

Član 970

Poslenik ne može poveriti izvršenje rada nekom trećem ako je u pitanju rad za čije je izvršenje naručilac, u času zaključenja ugovora imao u vidu njegove lične osobine.

I kad poslenik ima pravo da poveri izvršenje rada nekom trećem, on i dalje odgovara naručiocu za to izvršenje, izuzev ako je sa pristankom naručioca ugovor ustupio trećemu.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Ukoliko iz ugovora ili prirode posla ne proizlazi što drugo, poslenik nije dužan da posao obavi lično.

Poslenik i dalje odgovara naručiocu za izvršenje posla i kad posao ne obavi.

Odgovornost za saradnike

Član 971

Poslenik odgovara za lica koja su po njegovom nalogu radila na poslu koji je preuzeo da izvrši, kao da ga je sam izvršio.

Neposredan zahtev saradnika poslenika od naručioca

Član 972

Za naplatu svojih potraživanja od poslenika njegovi saradnici mogu se obratiti neposredno naručiocu i zahtevati od njega da im isplati ta potraživanja na teret svote koju u tom času duguje posleniku, ako su ta potraživanja priznata.

Predaja izrađene stvari naručiocu

Član 973

Poslenik je dužan predati naručiocu izrađenu ili opravljenu stvar.

On se oslobađa ove obaveze ako stvar koju je izradio ili opravio propadne usled slučaja više sile, i uopšte usled događaja za koji on ne odgovara.

Odeljak 5.

ODGOVORNOST ZA NEDOSTATKE

Pregledanje izvršenog delà i obaveštavanje poslenika

Član 974

Naručilac je dužan pregledati izvršeno delo čim je to po redovnom toku stvari moguće i o nađenim nedostacima bez odlaganja obavestiti poslenika.

Ako naručilac na poziv poslenika da pregleda i primi izvršeni rad to ne uradi bez opravdanog razloga, smatra se da je rad primljen.

Posle pregleda i primanja izvršenog rada poslenik više ne odgovara za nedostatke koji su se mogli opaziti običnim pregledom, izuzev ako je znao za njih, a nije ih pokazao naručiocu.

Skriveni nedostaci

Član 975

Ako se docnije pokaže neki nedostatak koji se nije mogao otkriti običnim pregledom, naručilac se ipak može pozvati na njega, pod uslovom da o njemu obavesti poslenika što pre, a najduže u roku od mesec dana od njegovog otkri­vanja.

Istekom dve godine od prijema obavljenog posla, naručilac se više ne može pozvati na nedostatke.

Alternativa: Dodaje se novi stav 3 koji glasi:

Rok iz prethodnog stava ne primenjuje se ako je zakonom ili odredbom ugovora o garanciji utvrđen duži rok.

Zastarelost

Član 976

Pravo naručioca da se pozove na neki nedostatak izvršenog rada prestaje ako postojanje nedostatka nije ustanovio i o njemu obavestio naručioca u roku od dve godine, računajući od dana predaje izvršenog rada.

Izuzimaju se slučajevi kad je zakonom ili odredbom ugovora o garantiji određeno duže vreme odgovornosti za određene nedostatke.

Posle prestanka prava naručioca prema posleniku zbog nedostatka izvršenog rada, naručilac može, ako je o tim nedostacima bio obavestio poslenika blagovremeno, protiv poslenikovog zahteva da mu isplati nagradu istaći poslenikovu obavezu da mu naknadi štetu koju je imao zbog nedostatka izvršenog rada.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Prestanak prava

Član 977

Naručilac koji je poslenika na vreme obavestio o nedostacima izvršenog posla ne može svoje pravo ostvariti sudskim putem po isteku godine dana od učinjenog obaveštenja.

Ali i po isteku tog roka naručilac može, ako je o nedostacima blagovreme­no obavestio poslenika, prigovorom protiv poslenikovog zahteva za isplatu nagrade, istaći svoje pravo na sniženje nagrade i na naknadu štete.

Kad poslenik gubi pravo da se pozove na prethodne članove

Član 978

Poslenik se ne može pozvati na neku odredbu prethodnih članova kad se nedostatak odnosi na činjenice koje su mu bile poznate ili mu nisu mogle ostati nepoznate, a nije ih saopštio naručiocu.

Pravo zahtevati uklanjanje nedostatka

Član 979

Naručilac koji je uredno obavestio poslenika da izvršeni rad ima neki nedostatak može zahtevati od njega da nedostatak ukloni i za to mu odrediti primeren rok.

On ima pravo i na naknadu štete koju trpi zbog toga.

Ako uklanjanje nedostatka zahteva preterane troškove, poslenik može odbi­ti da ga izvrši, ali u tom slučaju naručiocu pripada, po njegovom izboru, pravo na sniženje nagrade ili raskid ugovora, kao i pravo na naknadu štete.

Raskidanje ugovora u posebnom slučaju

Član 980

Kad izvršeni rad ima neki nedostatak koji predstavlja bitnu povredu ugovora, naručilac može, ne tražeći prethodno njegovo uklanjanje, raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Kad obavljeni posao ima takav nedostatak koji ga čini neupotrebljivim ili je obavljen u suprotnosti sa izričitim uslovima ugovora, naručilac može, ne tražeći prethodno otklanjanje nedostatka, raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete.

Pravo naručioca u slučaju drugih nedostataka izvršenog posla

Član 981

Kad izvršeni posao ima nedostatak zbog koga delo nije neupotrebljivo, odnosno kad posao nije izvršen u suprotnosti sa izričitim uslovima ugovora, naručilac je dužan dopustiti posleniku da nedostatak otkloni.

Naručilac može odrediti posleniku primeren rok za otklanjanje nedostatka.

Ako poslenik ne otkloni nedostatak do isteka tog roka, naručilac može, po svom izbora, izvršiti otklanjanje nedostatka na račun poslenika ili sniziti nagradu ili raskinuti ugovor.

Kad se radi o neznatnom nedostatku, naručilac se ne može koristiti pravom na raskid ugovora.

U svakom slučaju on ima pravo i na naknadu štete.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Kad izvršeni rad ima neki nedostatak koji ne predstavlja bitnu povredu ugovora, naručilac je dužan dopustiti posleniku da nedostatak ukloni.

Ali naručilac može odrediti posleniku primeren rok za uklanjanje nedostatka.

Ako poslenik ne ukloni nedostatak do isteka tog roka, naručilac može, po svom izboru, izvršiti uklanjanje nedostatka na račun poslenika, ili sniziti nagradu, ili raskinuti ugovor.

U svakom slučaju on ima pravo i na naknadu štete.

Sniženje nagrade

Član 982

Sniženje nagrade vrši se srazmerno vrednosti izvršenog rada bez nedostat­ka u vreme zaključenja ugovora i vrednosti koju bi imao u to vreme izvršeni rad sa nedostatkom.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Ako nedostatak nije uklonjen, niti je zbog njega ugovor raskinut, naručilac ima pravo da snizi nagradu u razmeri između vrednosti izvršenog rada bez nedostatak u vreme zaključenja ugovora i vrednosti koju bi imao u to vreme izvršeni rad sa nedostacima.

On ima pravo i na naknadu štete.

Odeljak 6.

OBAVEZE NARUČIOCA

Obaveza da primi rad

Član 983

Naručilac je dužan primiti rad izvršen prema odredbama ugovora i pravilima posla.

Isplata nagrade

Član 984

Nagrada se određuje ugovorom, ako nije određena obaveznom tarifom ili kojim drugim obaveznim aktom.

Ako nagrada nije određena, utvrdiće je sud prema vrednosti rada, prema normalno potrebnom vremenu za takav posao, kao i prema uobičajenoj nagradi za tu vrstu rada.

Naručilac nije dužan isplatiti nagradu pre nego što je pregledao izvršeni rad i odobrio ga, izuzev ako je drugačije ugovoreno.

Isto važi ako je ugovoreno izvršenje i predaja rada u delovima.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Naručilac je dužan isplatiti posleniku nagradu određenu ugovorom, ako ista nije određena obaveznom tarifom ili kojim drugim obaveznim aktom.

Ako je ugovorena veća nagrada nego što je dopušteno odlukom nadležnog organa, naručilac nije dužan isplatiti više od propisane nagrade.

Naručilac nije dužan isplatiti nagradu pre nego što je pregledao izvršeni rad i odobrio ga, izuzev ako je drukčije ugovoreno.

Isto vredi ako je ugovoreno izvršenje i predaja rada u delovima.

Ako su ugovornici propustili da odrede visinu nagrade za poslenika, odrediće je sud prema vrednosti rada, prema normalno potrebnom vremenu za takav posao, kao i prema uobičajenoj nagradi za tu vrstu rada.

Naručilac je dužan isplatiti posleniku zakonsku kamatu na dužnu nagradu, računajući od predaje stvari.

Proračun sa izričitim jemstvom

Član 985

Ako je nagrada ugovorena na osnovu proračuna sa izričitim jemstvom poslenika za njegovu tačnost, on ne može da zahteva povećanje nagrade čak i ako je u posao uložio više rada i ako je izvršenje posla zahtevalo veće troškove nego što je bilo predviđeno.

Ovim se ne isključuje primena pravila o raskidanju i izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti.

Ako je nagrada ugovorena na osnovu proračuna bez izričitog jemstva pos­lenika za njegovu tačnost, pa se u toku rada prekoračenje proračuna pokaže neizbežnim, poslenik mora o tome bez odlaganja obavestiti naručioca, inače gubi svako potraživanje zbog povećanih troškova.

Odeljak 7.

RIZIK

Kad je poslenik dao materijal

Član 986

U slučaju kad je poslenik dao materijal za izradu stvari a stvar bude oštećena ili propadne iz ma kog uzroka pre predaje naručiocu, rizik snosi posle­nik, te nema pravo na naknadu za dati materijal, kao ni na nagradu za svoj rad.

Ako je naručilac pregledao izvršeni rad i odobrio ga, smatra se da mu je stvar predata, a da je kod poslenika ostala na čuvanju.

Ako je naručilac pao u docnju zbog neprimanja ponuđene stvari, rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari prelazi na njega.

Alternativa: Na kraju prethodnog stava dodaju se sledeće reči: "a posle toga pos­lenik odgovara samo za svoju krivicu."

Kad je naručilac dao materijal

Član 987

Rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari snosi naručilac ako je on dao materijal za izradu.

U tom slučaju, poslenik ima pravo na nagradu samo ako je stvar propala ili bila oštećena posle dolaska naručioca u docnju ili ako se naručilac nije odazvao njegovom urednom pozivu da stvar pregleda.

Rizik u slučaju predaje po delovima

Član 988

Ako je ugovoreno da će naručilac vršiti pregled i prijem pojedinih delova kako budu izrađeni, poslenik ima pravo na nagradu za izradu delova koje je na­ručilac pregledao i odobrio, čak i ako bi oni posle toga propali kod njega bez nje­gove krivice.

Odeljak 8.

PRAVO ZALOGE

Član 989

Radi obezbeđenja naplate potraživanja nagrade za rad i naknade za ut­rošeni materijal, kao i ostalih potraživanja po osnovu ugovora o delu, poslenik ima pravo zaloge na stvarima koje je napravio ili opravio, kao i na ostalim pred­metima koje mu je predao naručilac u vezi sa njegovim radom, sve dok ih drži i ne prestane dragovoljno da ih drži.

Odeljak 9.

PRESTANAK UGOVORA

Raskid ugovora voljom naručioca

Član 990

Sve dok naručeni posao nije dovršen naručilac može raskinuti ugovor kad god hoće, ali je u tom slučaju dužan isplatiti posleniku ugovorenu nagradu, uma­njenu za iznos troškova koje ovaj nije učinio, a koje bi bio dužan učiniti da ugo­vor nije raskinut, kao i za iznos zarade koju je ostvario na drugoj strani ili koju je namerno propustio da ostvari.

Poslenik čiji bi ugled bio povređen raskidom bez osnovanog razloga ima pravo na naknadu moralne štete.

Smrt poslenika i njegova nesposobnost za rad

Član 991

Ugovor o delu prestaje smrću poslenika, kao i kad poslenik postane nesposoban za rad, ako su ličnost poslenika i njegove sposobnosti bili odlučujući pri zaključenju ugovora.

U tim slučajevima naručilac ima pravo da zahteva da mu se vrati materi­jal koji je predao posleniku, kao i ostale stvari koje mu je predao u vezi sa nje­govim radom.

Ako je poslenik bio započeo rad na materijalu naručioca, ovaj je dužan da isplati odgovarajući deo ugovorene nagrade, ako izvršeni rad ima neku vrednost za njega.

U slučaju kad je poslenik bio dužan dati materijal, poslenik odnosno nje­govi naslednici mogu zadržati nezavršeno delo, a ako pristanu da ga predaju naručiocu, ovaj je dužan da im isplati vrednost materijala, kao i vrednost ra­da prema prethodnom stavu.

Posledice nepreuzimanja pokretne stvari

Član 992

Poslenik kome je predata pokretna stvar u rad, a naručilac od kada je posao obavljen nije ništa preduzeo da stvar preuzme, ima pravo nakon proteka roka od jedne godine da, držeći se načela savesnosti i poštenja, istu stvar proda sa pažnjom brižljivog i urednog čoveka, posle upozorenja naručioca da će stvar prodati.

Od iznosa dobijenog prodajom i odbitkom troškova prodaje, poslenik ima pravo da zadrži deo po osnovu ugovorene nagrade, a ostatak da preda na­ručiocu, odnosno da ga deponuje kod suda u korist naručioca.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Poslenik kome su predate pokretne stvari u rad, može zahtevati od suda da dopusti njihovu prodaju, ako je protekla jedna godina od kada je posao obavio, a za to vreme ih naručilac nije tražio.

Sud će pozvati naručioca i po njegovom saslušanju u njegovom prisustvu narediti da se stvari prodadu na javnoj prodaji i odrediti mesto, dan i čas prodaje.

Ako naručilac ne dođe na poziv suda, sud će ipak doneti odluku o javnoj prodaji stvari, a organ određen da izvrši prodaju obavestiće preporučenim pismom naručioca, ako je poznato njegovo prebivalište ili boravište, najmanje osam dana unapred, o mestu, danu i času prodaje.

Ako naručilac blagovremeno prigovori prodaji, sud će povući odluku o prodaji i raspraviti stvar hitno.

Od iznosa dobijenog prodajom odbiće se troškovi prodaje, isplatiti potraživanja poslenika, a ostatak položiti kod suda za naručioca.

GLAVA XXVIII

UGOVOR O GRAĐENJU

Odeljak 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Član 993

Ugovor o građenju je ugovor o delu kojim se izvođač obavezuje da prema određenom projektu sagradi u ugovorenom roku određenu građevinu na od­ređenom zemljištu, ili da na takvom zemljištu, odnosno na već postojećem objek­tu izvrši kakve druge građevinske radove, a naručilac se obavezuje da mu za to isplati određenu cenu.

Ugovor o građenju mora biti zaključen u pismenoj formi.

Građevina

Član 994

Pod "građevinom", u smislu ove glave, podrazumevaju se zgrade, brane, mostovi, tuneli, vodovodi, kanalizacije, putevi, železničke pruge, bunari i ostali građevinski objekti čija izrada zahteva veće i složenije radove.

Nadzor nad radovima i kontrola kvaliteta materijala

Član 995

Izvođač je dužan omogućiti naručiocu stalan nadzor nad radovima i kontro­lu količine i kvaliteta upotrebljenog materijala.

Odstupanje od projekta

Član 996

Za svako odstupanje od projekta građenja, odnosno ugovorenih radova, iz­vođač mora imati pismenu saglasnost naručioca.

On ne može zahtevati povećanje ugovorene cene za radove koje je izvršio bez saglasnosti naručioca.

Nužni i nepredviđeni radovi

Član 997

Nepredviđene radove izvođač može izvesti i bez prethodne saglasnosti naručioca ako zbog njihove hitnosti nije bio u mogućnosti da pribavi tu saglasnost.

Nepredviđeni radovi su oni čije je preduzimanje bilo nužno zbog osigura­nja stabilnosti objekta ili radi sprečavanja nastanka štete, a izazvani su neočeki­vanom težom prirodom zemljišta, neočekivanom pojavom vode ili drugim vanrednim i neočekivanim događajima.

Izvođač je dužan bez odlaganja da obavesti naručioca o ovim pojavama i preduzetim merama.

Izvođač ima pravo na pravičnu naknadu za nepredviđene radove koji su morali biti obavljeni, zbog neočekivano teške prirode zemljišta, ili zbog neočekivane pojave vode.

On je dužan o svim tim pojavama obavestiti naručioca bez odlaganja.

Naručilac može raskinuti ugovor ako bi usled ovih radova ugovorena cena morala biti znatno povećana, o čemu je dužan bez odlaganja obavestiti izvođača.

U slučaju raskidanja ugovora, naručilac je dužan isplatiti izvođaču odgovarajući deo cene za već izvršene radove, kao i pravičnu naknadu za učinjene neop­hodne troškove.

Cena građevine ili radova

Član 998

Cena građevine ili radova se može odrediti po jedinici mere ugovorenih radova (jedinična cena) ili u ukupnom iznosu za ceo objekat (ukupno ugovorena cena).

Izmena cene

Član 999

Izvođač ima pravo na povećanje ugovorene cene radova, ako u ugovorenom roku izgradnje objekta ili izvršenja ugovorenih građevinskih radova dođe do povećanja cene elemenata na osnovu kojih je određena cena građevi­ne ili radova, u skladu sa ugovorom, građevinskim uzansama ili običajima građevinske struke.

Odredba prethodnog stava primenjuje se i na naručioca u slučaju sniženja cene elemenata na osnovu kojih je određena cena građevine ili radova.

Izvođač se ne može pozivati na povećanje cene elemenata na osnovu kojih je određena cena radova, ako je do povećanja cene došlo nakon njegovog do­laska u docnju.

U slučaju docnje izvođača radova naručilac ima pravo na srazmerno sniženje cene radova za svako sniženje cene elemenata na osnovu kojih je cena radova određena, u skladu s ugovorom, građevinskim uzansama ili pravilima građevinske struke.

Varijanta I:Prethodni član menja se tako da glasi:

Ako ugovorom u pogledu izmene cene nije predviđeno što drugo, izvođač koji je svoju obavezu ispunio u predviđenom roku može zahtevati povećanje ce­ne radova ako su se u vremenu između zaključenja ugovora i njegovog ispunje­nja povećale cene elemenata na osnovu kojih je određena cena radova, tako da bi trebalo da ta cena bude veća za više od dva procenta.

U slučaju da izvođač svojom krivicom nije izveo radove u roku pred­viđenom ugovorom on može zahtevati povećanje cene radova ako su se u vreme­nu između zaključenja ugovora i dana kad je prema ugovoru trebalo da radovi budu završeni povećale cene elemenata na osnovu kojih je određena cena radova, tako da bi trebalo da ona, prema novim cenama tih elemenata, bude veća za više od pet procenata.

U slučajevima iz prethodnih stavova izvođač može zahtevati samo razliku u ceni radova koja prelazi dva, odnosno pet procenata.

Izvođač se ne može pozivati na povećanje cene elemenata na osnovu kojih je određena cena radova, ako je do povećanja cene došlo nakon njegovog dolaska u docnju.

Varijanta II:.Prethodni član menja se tako da glasi:

Izvođač može zahtevati povećanje ukupno ugovorene cene, ako su se posle zaključenja ugovora povećale cene elemenata na osnovu kojih je određena ukupna cena, tako da bi ova prema njihovim novim cenama trebalo da bude veća za više od deset procenata.

Izvođač može zahtevati povećanje samo za onoliko procenata koliko ostaje kad se od utvrđenog procenta povećanja odbije deset procenata.

Ako bi usled toga ugovorena cena morala biti znatno povećana, naručilac može raskinuti ugovor.

U slučaju raskidanja ugovora naručilac je dužan isplatiti izvođaču odgovarajući deo ugovorene cene za dotle izvršene radove.

Odredba o nepromenljivosti cena

Član 1000

Ako je ugovoreno da se cena radova neće menjati u slučaju da se posle zaključenja ugovora povećaju cene elemenata na osnovu kojih je ona određena, iz­vođač može, i pored ovakve odredbe ugovora, zahtevati izmenu cene radova ako su se cene elemenata povećale u tolikoj meri da bi trebalo da cena radova bude veća za više od deset procenata.

Ali, i u ovom slučaju izvođač može zahtevati samo razliku u ceni koja pre­lazi deset procenata, osim ako je do povećanja cene elemenata došlo posle njego­vog dolaska u docnju.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Ako je ugovoreno da se cena radova neće menjati u slučaju da se posle zaključenja ugovora povećaju cene elemenata na osnovu kojih je ona od­ređena, izvođač može, i pored ovakve odredbe ugovora, zahtevati izmenu cene radova ako su se cene elemenata povećale iznad procenta utvrđenog ugovo­rom, građevinskim uzansama ili običajima građevinske struke.

U slučaju iz prethodnog stava izvođač može zahtevati samo razliku u ce­ni koja prelazi utvrđeni procenat.

Izvođač se i u ovom slučaju ne može pozivati na povećanje cene elemena­ta na osnovu kojih je određena cena radova, ako je do povećanja cene došlo nakon njegovog dolaska u docnju.

Odredba stava o nepromenljivosti cena ovog člana primenjuje se i na naručioca u slučaju sniženja cene elemenata na osnovu kojih je određena cena građevine ili radova.

U slučaju docnje izvođača radova naručilac ima pravo na srazmerno sniženje cene radova za svako sniženje cene elemenata na osnovu kojih je cena određena, u skladu s ugovorom, građevinskim uzansama ili običajima građevinske struke.

Raskid ugovora zbog povećanja cene

Član 1001

Ako bi u slučajevima iz prethodnih članova ugovorena cena morala biti znatno povećana, naručilac može raskinuti ugovor.

U slučaju raskida ugovora naručilac je dužan isplatiti izvođaču odgovara­jući deo ugovorene cene za dotle izvršene radove, kao i pravičnu naknadu za učinjene neophodne troškove.

Alternativa: Stav 1 menja se tako da glasi:

Ako bi u slučajevima predviđenim za izmenu cene ili primenu klauzule o nepromenljivosti cene, ugovorena cena morala biti znatno povećana, odnosno snižena (tako da to predstavlja promenjenu okolnost u smislu ovog zakonika, naručilac, odnosno izvođač može raskinuti ugovor) primenjuju se pravila ovog zakonika o raskidu ili izmeni ugovora zbog povećanja cene.

Pravo naručioca da traži sniženje ugovorene cene

Član 1002

Ako su se u vreme između zaključenja ugovora i ispunjenja obaveze iz­vođača cene elemenata na osnovu kojih je određena cena radova snizile za više od dva procenta, a radovi su izvršeni u ugovorenom roku, naručilac ima pravo da traži odgovarajuće sniženje ugovorene cene radova iznad tog procenta.

Ako je ugovorena nepromenljivost cene radova, a oni su izvršeni u ugovo­renom roku, naručilac ima pravo na sniženje ugovorene cene, u slučaju da su se cene elemenata na osnovu kojih je određena cena smanjile za toliko da bi cena bila niža za više od deset procenata, i to za razliku u ceni preko deset procenata.

U slučaju docnje izvođača radova naručilac ima pravo na srazmerno sniženje cene radova za svako sniženje cene elemenata na osnovu kojih je cena radova određena.

Napomena: Prethodni član se briše u zavisnosti od prihvatanja odgovarajućih rešenja u prethodnim članovima.

Odeljak 2.

UGOVOR O GRAĐENJU SA POSEBNOM ODREDBOM

Član 1003

Ako ugovor o građenju sadrži odredbu ,,ključ u ruke" ili neku drugu sličnu odredbu izvođač se samostalno obavezuje da izvrši skupa sve radove potrebne za izgradnju i upotrebu određenog celovitog objekta.

U tom slučaju ugovorena cena obuhvata i vrednost svih nepredviđenih ra­dova i viškova radova, a isključuje uticaj manjkova radova na ugovorenu cenu.

Ako u ugovoru ,,ključ u ruke" učestvuje kao ugovorna strana više iz­vođača, njihova odgovornost prema naručiocu je solidarna.

Odeljak 3.

ODGOVORNOST ZA NEDOSTATKE

Shodna primena

Član 1004

Ukoliko u ovoj glavi nije drukčije određeno, za odgovornost za nedostatke građevine primenjuju se odgovarajuće odredbe ugovora o delu.

Prelazak prava

Član 1005

Prava naručioca prema izvođaču zbog nedostatka građevine prelaze i na sve docnije sticaoce građevine ili njenog delà ali s tim da docnijim sticaocima ne teče novi rok za obaveštenje i tužbu, već im se uračunava rok prethodnika.

Posebna prava zakupaca

Član 1006

Zakupac stana u javnoj svojini ima pravo da zahteva od izvođača otklanjanje nedostataka u granicama njegove odgovornosti za nedostatke građevine prema naručiocu.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Odeljak 4.

ODGOVORNOST IZVOĐAČA I PROJEKTANTA ZA SOLIDNOST GRAĐEVINE

U čemu se sastoji

Član 1007

Izvođač odgovara za nedostatke u izradi građevine koji se tiču njene solidnosti, ukoliko bi se ti nedostaci pokazali za vreme od deset godina od predaje i prijema radova.

Izvođač odgovara i za nedostatke zemljišta na kome je podignuta građevi­na, koji bi se pokazali za vreme od deset godina od predaje i prijema radova, izuzev ako je specijalizovana organizacija dala stručno mišljenje da je zemljište podobno za građenje a u toku građenja se nisu pojavile okolnosti koje dovode u sumnju osnovanost stručnog mišljenja.

Isto važi i za projektanta ako nedostatak građevine potiče od nekog nedostatka u projektu.

Oni su odgovorni prema odredbama prethodnih stavova ne samo naručiocu, nego i svakom drugom sticaocu građevine.

Ova njihova odgovornost ne može se ugovorom ni isključiti ni ograničiti.

Dužnost obaveštavanja i gubitak prava

Član 1008

Naručilac ili drugi sticalac dužan je o nedostacima obavestiti izvođača i projektanta u roku od šest meseci od kad je nedostatak ustanovio, inače gubi pra­vo da se pozove na njega.

Pravo naručioca ili drugog sticaoca prema izvođaču, odnosno projektantu po osnovu njihove odgovornosti za nedostatke prestaje za godinu dana računajući od dana kad je naručilac, odnosno sticalac obavestio projektanta, odnosno iz­vođača o nedostatku.

Alternativa: U stavu 1 reči: ''šest meseci'', zameniti sa rečima: ''jedne godine'', a u stavu 2 reči: ''godinu dana'', zameniti rečima: ''dve godine''.

Smanjenje i isključenje odgovornosti

Član 1009

Izvođač se ne oslobađa odgovornosti ako je šteta nastala zbog toga što je pri izvođenju određenih radova postupao po zahtevima naručioca.

Ali, ako je pre izvršenja određenog rada po zahtevu naručioca upozorio ovog na opasnost od štete, njegova odgovornost se smanjuje, a prema okolnosti­ma konkretnog slučaja može se i isključiti.

Solidarna odgovornost naručioca i izvođača radova

Član 1010

Naručilac i izvođač radova na nepokretnosti solidarno odgovaraju trećem licu za štetu koja mu nastane u vezi sa izvođenjem tih radova.

Regresi

Član 1011

Kad su za štetu odgovorni izvođač i projektant, odgovornost svakog od njih određuje se srazmerno krivici.

Projektant koji je izradio projekat građevine i kome je poveren nadzor nad izvršenjem planiranih radova odgovara i za nedostatke u izvršenim radovima nastale krivicom izvođača ako ih je mogao opaziti normalnim i razumnim nadgle­danjem radova, ali ima pravo zahtevati od izvođača odgovarajuću naknadu.

Izvođač koji je naknadio štetu nastalu usled nedostataka u izvršenim radovima ima pravo zahtevati naknadu od projektanta u meri u kojoj nedostaci u izvršenim radovima potiču od nedostataka u projektu.

Kad je za nedostatak odgovorno lice kome je izvođač poverio obavljanje jednog delà posla, izvođač, ako hoće da od njega zahteva naknadu, mora da ga obavesti o postojanju nedostatka u roku od dva meseca, računajući od dana kad je on sam obavešten od naručioca o istom nedostatku.

GLAVA XXIX

IZDAVAČKI UGOVOR¹

Odeljak 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Član 1012

Izdavačkim ugovorom autor ustupa izdavaču pravo da objavi njegovo određeno delo i obavezuje se da mu u tu svrhu preda delo pripremljeno za objavljivanje, a izdavač se obavezuje da delo umnoži u određenom broju primeraka i da te primerke stavi u promet.

Kad ugovor zaključuje zastupnik

Član 1013

Autorov zastupnik može zaključiti izdavački ugovor samo onih dela ko­ja su navedena u njegovom punomoćju.

Zastupnik poslovno nesposobnog autora ne može zaključiti izdavački ugovor bez autorovog pristanka da se delo objavi.

Odeljak 2.

PREDMET UGOVORA

Isključivo pravo objavljivanja

Član 1014

Zaključenjem izdavačkog ugovora izdavač stiče isključivo pravo da delo objavi na jeziku na kome je napisano i u obliku određenom u ugovoru.

Ostale mogućnosti iskorišćavanja dela zadržava autor.

Kad je predmet ugovora buduće delo

Član 1015

Izdavački ugovor može imati za predmet delo određene vrste koje još ne postoji, a koje se autor obavezuje da napiše i preda izdavaču do određenog roka.

Za punovažnost ugovora o budućem delu potrebno je da obim dela bude približno određen.

Rok određen za predaju dela izdavaču može se primereno produžiti, ako je to potrebno i moguće s obzirom na sve okolnosti slučaja.

Ako rok nije određen, u slučaju spora odrediće ga sud uzimajući razumno u obzir sve okolnosti slučaja.

Ništavost ugovora o svim budućim delima

Član 1016

Ništav je ugovor kojim autor ustupa izdavaču isključivo pravo objavlji­vanja svih njegovih budućih dela, ili svih njegovih budućih dela određene vrs­te, kao i ugovor koji bi imao za predmet sva takva dela napisana do izvesnog roka.

Opcija

Član 1017

Kad se autor obavezao izdavačkim ugovorom da će izdavanje svojih budućih dela ponuditi prvo svom saugovorniku, ovaj je dužan izjasniti se o svakoj ponudi u roku od dva meseca, računajući od dana kada mu je delo predato.

Ako se izdavač ne izjasni u određenom roku, smatraće se da je ponudu odbio, te autor može ponuditi delo drugom izdavaču da ga objavi, ali ne pod po­voljnijim uslovima od onih koje je bio dao izdavaču imaocu prava opcije.

U slučaju dva uzastopna odbijanja izdavačevo pravo opcije se gasi.

Odeljak 3.

IZDANJE

Kad izdavač ima pravo na jedno izdanje

Član 1018

Kad u ugovoru nije određeno koliko izdanja može izdavač objaviti, ni nji­hov tiraž, izdavač može objaviti samo jedno izdanje, uobičajenog tiraža za de­la iste vrste.

Kad izdavač ima pravo samo na jedno izdanje, njegovo isključivo pravo prestaje kad izdanje bude rasprodato, a najdocnije po isteku tri godine od dana kada su primerci izdanja stavljeni u prodaju.

Novo izdanje

Član 1019

Kad autor hoće da napravi novo izdanje istog dela dužan je ponuditi objavljivanje novog izdanja izdavaču prethodnog izdanja.

Ako izdavač ne prihvati ponudu u roku od dva meseca, autor može ustupi­ti pravo objavljivanja novog izdanja drugom izdavaču, ali ne pod povoljnijim uslovima od onih koje je bio dao prethodnom izdavaču.

Kad izdavač ima pravo na više izdanja

Član 1020

Kad izdavač ima pravo da napravi više uzastopnih izdanja, on je dužan prirediti novo izdanje kad prethodno bude iscrpljeno.

On je dužan obavestiti blagovremeno autora o potrebi novog izdanja i dati mu mogućnost da u svom delu izvrši potrebne izmene i dopune.

Ako izdavač ne priredi novo izdanje ni u primerenom roku koji mu bude odredio autor, ugovor se raskida po samom pravu, a autor zadržava (honorar) nagradu koju je primio unapred za izostalo izdanje.

Isključivo pravo izdavača ovlašćenog da napravi više uzastopnih izda­nja prestaje kad poslednje izdanje bude rasprodato, a najdocnije po isteku tri godine od dana kada su primerci tog izdanja stavljeni u prodaju.

Kad ugovor glasi na određeno vreme

Član 1021

Izdavački ugovor može biti zaključen za određeno vreme, koje ne može bi­ti duže od pet godina, u kom slučaju isključivo pravo izdavača prestaje iste­kom ugovorenog vremena.

U ostalom primenjuju se odredbe prethodnog člana.

Izdanje sabranih dela

Član 1022

Autor koji je za izdavanje svojih pojedinih dela dao isključivo pravo jed­nom ili raznim izdavačima, može u svoja sabrana dela, ili u svoja sabrana dela jedne vrste, o čijem je izdavanju zaključio ugovor sa nekim drugim izdavačem, uključiti i ta dela, ako su njihova izdanja iscrpljena, ili ako je od izdanja sva­kog dela prošlo dve godine.

Izdavač sabranih dela nema pravo na izdavanje i prodaju pojedinih dela koja ulaze u sastav sabranih dela.

Alternativa: U stavu 2. reč: ''nema'' zamenjuje se rečju: ''ima''.

Odeljak 4.

OBAVEZE AUTORA

Predaja rukopisa

Član 1023

Autor je dužan predati izdavaču u određenom roku rukopis dela priprem­ljen za štampu.

Rukopis ostaje u svojini autora, ako nije što drugo ugovoreno.

Jemstvo

Član 1024

Autor jemči da pravo objavljivanja dela koje je predmet ugovora pripada njemu, da ga nije ustupio drugome ni potpuno ni delimično, i da na istome nema tereta, niti je ograničeno u korist nekog trećeg.

On je dužan pružiti zaštitu prava ustupljenog izdavaču od svih pretenzija trećih lica.

Obaveza uzdržavanja

Član 1025

Za vreme trajanja izdavačevog isključivog prava autor ne može sam umnožavati delo, niti njegove pojedine delove, niti to poveriti nekom drugom, i to ne samo u originalnom obliku, nego ni skraćeno, prošireno ili inače izmenjeno.

Prethodni stav ne važi za članke objavljene u listovima i drugim periodičnim i povremenim publikacijama.

Svoj prilog u nekom zbirnom delu može autor ponovo objaviti, ali je dužan pri tome naznačiti zbirno delo u kome je prilog prvi put objavljen.

Ispravke štampanih grešaka i autorske popravke

Član 1026

Autor je dužan pregledati otiske i izvršiti ispravku štamparskih grešaka, ako nije što drugo ugovoreno.

Ako je ispravku štamparskih grešaka izvršio sam izdavač ili štampar, izdavač je dužan pre umnožavanja podneti otiske autoru na pregled.

Ako prilikom ispravljanja štamparskih grešaka, ili prilikom pregleda otisaka, autor izvrši izmene ili dopune u samom tekstu, tako nastali štamparski troškovi padaju na njegov teret samo ukoliko premašuju deset procenata troškova sloga.

Odeljak 5.

OBAVEZE IZDAVAČA

Objavljivanje delà

Član 1027

Izdavač je dužan umnožiti delo na ugovoren način, u određenom broju primeraka, takvo kakvo je, bez skraćivanja, dodataka, ili kakvog drugog preinačenja, i staviti primerke tako umnoženog dela u prodaju.

Svaki primerak umnoženog dela mora nositi ime autora, ili njegov pseu­donim, osim kad je ugovoreno anonimno objavljivanje.

Rok objavljivanja

Član 1028

Izdavač je dužan objaviti delo u ugovorenom roku, koji ne može biti duži od dve godine od predaje rukopisa.

Ako rok nije utvrđen ugovorom, izdavač je dužan objaviti delo u primerenom roku, a najdocnije u roku od godine dana od predaje rukopisa.

Ako izdavač ne objavi delo u navedenom roku, autor može raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete, pod uslovima i na način predviđenim za raskida­nje dvostranih ugovora.

Oprema delà

Član 1029

Izdavač je dužan tehnički opremiti izdanje kako je određeno ugovorom, a ako ugovor ne sadrži ništa o tome, izdavač je dužan izvršiti opremu dela prema naknadnom sporazumu sa autorom.

Ako se ne postigne sporazum o opremi, izdavač je dužan opremiti izdanje onako kako redovno oprema izdanja te vrste, a ako takva dela nije ranije izdavao, onda onako kako je uobičajeno pri izdavanju takvih dela.

Cena

Član 1030

Izdavač je dužan staviti delo u prodaju po ugovorenoj ceni, a ako cena ni­je određena ugovorom, odrediće je izdavač, ali je dužan da pre toga sasluša mišljenje autora.

Izdavač ne može bez autorove saglasnosti povećati ugovorenu cenu, kao ni cenu koju je sam odredio, ali je može sniziti izuzev ako je nagrada (honorar) ugovorena u procentu od prodajne cene.

Alternativa: U stavu 2. ispred reči: "izdavač", dodaju se reči: "ako drugačije nije ugovoreno."

Besplatni primerci

Član 1031

Izdavač je dužan predati autoru besplatno pet primeraka objavljenog dela, ako nije ugovoren veći broj primeraka.

Autor ima pravo zahtevati da mu izdavač proda, uz uobičajeni knjižarski popust, potreban broj primeraka za ličnu upotrebu.

Publicitet

Član 1032

Izdavač je dužan preduzeti potrebne aktivnosti da bi zainteresovana javnost bila obaveštena o izdanju dela.

Izveštavanje autora o prodaji

Član 1033

Izdavač je dužan na zahtev autora davati mu povremeno izveštaje o pro­daji primeraka objavljenog dela i o broju neprodatih primeraka na zalihama.

Autorska nagrada (honorar)

Član 1034

Izdavač je dužan isplatiti autoru nagradu u vreme i na način kako je od­ređeno ugovorom.

Autor ima pravo na nagradu i kad nije ugovorena, izuzev ako se iz okolno­sti slučaja može zaključiti da se odrekao tog prava.

Kad autor ima pravo na nagradu iako nije ugovorena, kao i kad je ugovorena ali nije određen njen iznos, visinu nagrade (honorara) odrediće sud vodeći računa o svim okolnostima slučaja.

Odredbe o nagradi za prethodno izdanje važe i za naredno izdanje ako za ovo nije o tome ugovoreno što drugo.

Povećanje nagrade

Član 1035

Ako je ugovorena nagrada u očiglednoj nesrazmeri sa prihodom koji izda­vač ima od objavljenog dela, autor ima pravo zahtevati da se odredba ugovo­ra o nagradi izmeni i da mu se odredi pravičnije učešće u prihodu od njegovog dela.

Kad visina nagrade zavisi od prodaje delà

Član 1036

Ako se nagrada sastoji u izvesnom procentu od cene prodatih primeraka dela, izdavač je dužan podneti autoru izveštaj o prodatim primercima i ob­račun njegove nagrade svake godine, ako ugovorom nije za to određen kraći rok.

Nagrada u slučaju propasti delà ili izdanja

Član 1037

Kad delo propadne usled slučaja više sile posle njegove predaje izdavaču radi objavljivanja, autor ima pravo zahtevati isplatu honorara koji bi mu pri­padao da je delo bilo objavljeno.

Ali, kad usled slučaja više sile propadne pripremljeno izdanje pre njego­vog stavljanja u prodaju, izdavač ima pravo da priredi novo izdanje, a autoru pripada honorar za propalo izdanje, ali ne i za istovetno novo izdanje.

U slučaju delimične propasti pripremljenog izdanja usled slučaja više si­le, i pre njegovog stavljanja u prodaju, izdavač ima pravo da umnoži bez nak­nade autoru samo onoliko primeraka koliko je propalo.

Odeljak 6.

PRESTANAK UGOVORA

Odustajanje od ugovora

Član 1038

Autor može izjavom upućenom izdavaču, kao i zaveštanjem odustati od izdavačkog ugovora i tako opozvati pravo objavljivanja, ako delo više ne odgovara njegovim idejama.

On, odnosno njegov naslednik, dužan je naknaditi izdavaču stvarnu šte­tu koju ovaj trpi zbog toga.

Ako autor, odnosno njegov naslednik ne naknadi izdavaču štetu u roku od tri meseca od izjave o odustajanju od ugovora, ili mu u tom roku ne da potrebno obezbeđenje da će je naknaditi u roku od naredna tri meseca, izdavački ugovor ostaje na snazi.

Ako se posle odustanka od ugovora autor odluči ponovo da delo objavi, dužan je ponuditi pravo objavljivanja izdavaču sa kojim je bio zaključio ugovor od koga je odustao, i to pod istim uslovima.

Ništava je odredba ugovora kojom se autor odriče prava da odustane od ugovora kad delo više ne odgovara njegovim idejama.

Stečaj i likvidacija izdavača

Član 1039

U slučaju stečaja ili likvidacije izdavača, autor može raskinuti izda­vački ugovor.

GLAVA XXX

UGOVOR O LICENCI

Odeljak 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Član 1040

Ugovorom o licenci obavezuje se davalac licence da sticaocu licence ustu­pi, u celini ili delimično, pravo iskorišćavanja pronalaska, tehničkog znanja i iskustva, patenta, dizajna, žiga, uzorka ili modela, a sticalac licence se obavezuje da mu za to plati određenu naknadu.

Forma

Član 1041

Ugovor o licenci mora biti zaključen u pismenoj formi.

Trajanje licence

Član 1042

Licenca za iskorišćavanje patenta i dizajna ne može biti zaključena za vre­me duže od trajanja zakonske zaštite tih prava.

Isključiva licenca

Član 1043

Ugovorom o licenci sticalac licence stiče isključivo pravo iskorišćavanja predmeta licence samo ako je to izričito ugovoreno (isključiva licenca).

Ostale mogućnosti iskorišćavanja predmeta licence zadržava davalac licence.

Ako u ugovoru o licenci nije naznačeno o kakvoj je licenci reč, smatra se da mu je data neisključiva licenca.

Prostorno ograničenje prava iskorišćavanja

Član 1044

Pravo iskorišćavanja predmeta licence može biti prostorno ograničeno sa­mo ako to nije protivno propisima o zaštiti konkurencije.

Ako ugovorom o licenci nije prostorno ograničeno pravo iskorišćavanja predmeta licence, smatra se da je licenca prostorno neograničena.

Odeljak 2.

OBAVEZE DAVAOCA LICENCE

Predaja predmeta licence

Član 1045

Davalac licence je dužan da sticaocu licence u određenom roku preda pred­met licence.

Davalac licence je dužan da sticaocu licence preda svu dokumentaciju potrebnu za praktičnu primenu predmeta licence.

Davanje uputstva i obaveštenja

Član 1046

Davalac licence je dužan da sticaocu licence daje sva uputstva i obavešte­nja koja su potrebna za uspešno iskorišćavanje predmeta licence.

Obaveza garantovanja

Član 1047

Davalac licence garantuje sticaocu licence tehničku izvodljivost i tehničku upotrebljivost predmeta licence.

Jemstvo

Član 1048

Davalac licence jemči da pravo iskorišćavanja koje je predmet ugovora pripada njemu, da na njemu nema tereta i da nije ograničeno u korist nekog trećeg.

Ako je predmet ugovora isključiva licenca, davalac licence jemči da pravo iskorišćavanja nije ustupio drugome, ni potpuno ni delimično.

Davalac licence je dužan čuvati i braniti pravo ustupljeno sticaocu licence od svih zahteva trećih lica.

Ograničenja davaoca isključive licence

Član 1049

Ako je ugovorena isključiva licenca, davalac licence ne može ni u kom vi­du sam iskorišćavati predmet licence, niti njegove pojedine delove, niti to poveriti nekom drugom u granicama prostornog važenja licence.

Odeljak 3.

OBAVEZE STICAOCA LICENCE

Iskorišćavanje predmeta licence

Član 1050

Sticalac licence je dužaniskorišćavati predmet licence na ugovoreni način, u ugovorenom obimu i u ugovorenim granicama.

Korišćenje naknadnih usavršavanja

Član 1051

Ako zakonom ili ugovorom nije drukčije određeno, sticalac licence nije ovlašćen da iskorišćava naknadna usavršavanja predmeta licence.

Čuvanje predmeta licence u tajnosti

Član 1052

Ako predmet licence sačinjava nepatentirani pronalazak ili tajno tehničko znanje i iskustvo, sticalac licence je dužan da ga čuva u tajnosti.

Kvalitet

Član 1053

Ako je uz licencu za proizvodnju ustupljena i licenca za upotrebu žiga, sticalac licence može stavljati u promet robu sa tim žigom samo ako je njen kvalitet isti kao što je kvalitet robe koju proizvodi davalac licence.

Suprotan sporazum nema pravno dejstvo.

Obeležavanje

Član 1054

Sticalac licence je dužan robu obeležiti oznakom o proizvodnji po licenci.

Naknada

Član 1055

Sticalac licence je dužan isplatiti davaocu licence ugovorenu naknadu u vreme i na način kako je to određeno ugovorom.

Podnošenje izveštaja

Član 1056

Ako se naknada određuje u zavisnosti od obima iskorišćavanja predmeta licence, sticalac licence je dužan podneti davaocu licence izveštaj o obimu iskorišćavanja i izvršiti obračun naknade svake godine, ako ugovorom nije za to određen kraći rok.

Izmena ugovorene naknade

Član 1057

Ako je ugovorena naknada postala očigledno nesrazmerna u odnosu na pri­hod koji sticalac licence ima od iskorišćavanja predmeta licence, zainteresovana strana može zahtevati izmenu ugovorene naknade.

Odeljak 4.

PODLICENCA

Kad se može dati

Član 1058

Sticalac isključive licence može pravo iskorišćavanja predmeta licence ustupiti drugome (podlicenca).

Ugovorom se može predvideti da sticalac licence ne može dati drugome podlicencu, ili mu je ne može dati bez dozvole davaoca licence.

Kad davalac može odbiti dozvolu

Član 1059

Kad je za davanje podlicence potrebna dozvola davaoca licence, ovaj je može odbiti sticaocu isključive licence samo iz ozbiljnih razloga.

Otkaz zbog nedozvoljene podlicence

Član 1060

Davalac licence može otkazati ugovor o licenci bez otkaznog roka ako je podlicenca data bez njegove dozvole, kad je ova prema zakonu ili prema ugovoru potrebna.

Neposredan zahtev davaoca licence

Član 1061

Ugovorom o podlicenci ne stvara se nikakav poseban pravni odnos između sticaoca podlicence i davaoca licence, čak ni kad je davalac licence dao potrebnu dozvolu za zaključenje podlicence.

Ali, davalac licence može, radi naplate svojih potraživanja od sticaoca licence nastalih iz licence, zahtevati neposredno od sticaoca podlicence isplatu iznosa koje ovaj duguje davaocu podlicence po osnovu podlicence.

Odeljak 5.

PRESTANAK UGOVORA

Protek određenog vremena

Član 1062

Ugovor o licenci zaključen na određeno vreme prestaje samim protekom vremena za koje je zaključen, te nije potrebno da bude otkazan.

Prećutno obnavljanje licence

Član 1063

Kad po proteku vremena za koje je ugovor o licenci bio zaključen sticalac licence produži da iskorišćava predmet licence, a davalac licence se tome ne protivi, smatra se da je zaključen nov ugovor o licenci neodređenog trajanja, pod is­tim uslovima kao i prethodni.

Obezbeđenja koja su treća lica dala za prvu licencu prestaju sa protekom vremena za koje je bila zaključena.

Otkaz

Član 1064

Ugovor o licenci čije trajanje nije određeno prestaje otkazom koji svaka strana može dati drugoj, poštujući određeni otkazni rok.

Ako otkazni rok nije ugovorom određen, iznosi šest meseci, s tim što dava­lac licence ne može otkazati ugovor tokom prve godine njegovog važenja.

Smrt, stečaj i likvidacija

Član 1065

U slučaju smrti davaoca licence, licenca se nastavlja sa njegovim naslednicima, ako drukčije nije ugovoreno.

U slučaju smrti sticaoca licence, licenca se nastavlja sa njegovim naslednicima koji produžavaju njegovu delatnost.

U slučaju stečaja ili likvidacije sticaoca licence davalac licence može raski­nuti ugovor.

GLAVA XXXI

PREVOZ

Odeljak 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Član 1066

Ugovorom o prevozu obavezuje se prevozilac da preveze na određeno mes­to neko lice ili neku stvar, a putnik, odnosno pošiljalac se obavezuje da mu za to isplati određenu naknadu.

Kao prevozilac, u smislu ovog zakonika, smatra se kako lice koje se bavi prevozom kao svojim redovnim poslovanjem (javni prevozilac), tako i svako drugo lice koje se ugovorom obaveže da izvrši prevoz uz naknadu (nejavni prevozilac).

Obaveze prevozioca u linijskom prevozu

Član 1067

Prevozilac koji obavlja prevoz na određenoj liniji (linijski prevoz) dužan je da redovno i uredno održava objavljenu liniju.

On je dužan da primi na prevoz svako lice i svaku stvar koji ispunjavaju uslove određene u objavljenim opštim uslovima.

Ako redovna prevozna sredstva prevozioca nisu dovoljna za izvršenje svih zahtevanih prevoza, prvenstvo imaju lica ili stvari za koje je to posebnim propisi­ma predviđeno, a dalje prvenstvo se određuje prema redu zahteva, s tim da se iz­među istovremenih zahteva prvenstvo određuje prema većoj dužini prevoza.

Odustanak od ugovora

Član 1068

Pošiljalac, odnosno putnik može odustati od ugovora pre nego što počne njegovo izvršenje, ali je dužan naknaditi time prouzrokovanu štetu prevoziocu.

Kad prevozilac sa započinjanjem prevoza kasni toliko da druga strana više nema interesa za ugovoreni prevoz, ili kad prevozilac neće ili ne može da izvrši ugovoreni prevoz, druga strana može odustati od ugovora i tražiti da se vrati plaćena naknada za prevoz, kao i naknadu time prouzrokovane štete.

Visina naknade za prevoz

Član 1069

Ako je visina naknade za prevoz određena tarifom ili kojim drugim objavljenim obaveznim aktom ne može se ugovoriti veća naknada.

Ako iznos naknade za prevoz nije određen tarifom ili kojim drugim objavljenim obaveznim aktom, a ni ugovorom, prevozilac ima pravo na uobičajenu naknadu za tu vrstu prevoza.

U ostalom, shodno se primenjuju odredbe o naknadi sadržane u glavi ovog zakonika o ugovoru o delu.

Ograničenje primene odredbi ove glave

Član 1070

Odredbe ove glave primenjuju se na sve vrste prevoza, ako zakonom za po­jedine vrste nije drugačije određeno.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Na pojedine vrste prevoza koji su uređeni posebnim zakonima, kao što su železnički, avionski, poštanski i drugi, odredbe ove glave primenjuju se samo kad su u pitanju materije koje nisu uređene posebnim zakonima.

Odeljak 2.

UGOVOR O PREVOZU STVARI

Odsek 1.

OPŠTE ODREDBE

Predaja stvari

Član 1071

Prevozilac je dužan da stvar koju je primio u cilju prevoza preveze i preda na određenom mestu pošiljaocu ili određenom licu (primaocu).

O čemu pošiljalac treba da obavesti prevozioca

Član 1072

Pošiljalac je dužan obavestiti prevozioca o vrsti pošiljke i o njenoj sadržini i količini, i saopštiti mu kuda pošiljka treba da bude prevezena, ime i adresu pri­maoca pošiljke, svoje ime i svoju adresu, kao i sve drugo što je potrebno da bi prevozilac mogao ispuniti svoje obaveze bez odlaganja i smetnji.

Kad se u pošiljci nalaze dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge skupocene stvari, pošiljalac je dužan obavestiti o tome prevozioca u času njihove pre­daje na prevoz i saopštiti mu njihovu vrednost.

Kad se radi o prevozu opasne stvari ili stvari za koju su potrebni posebni uslovi prevoza, pošiljalac je dužan da o tome obavesti prevozioca na vreme tako da bi on mogao preduzeti odgovarajuće posebne mere.

Ako pošiljalac ne da prevoziocu podatke iz prethodnih stavova ili mu ih da pogrešno, odgovara za štetu koja bi usled toga nastala.

Prevozne isprave

Član 1073

Na zahtev pošiljaoca, ako drukčije nije ugovoreno ili propisano, javni prevozi­lac je dužan da mu izda prevoznu ispravu sa svojstvom hartije od vrednosti (teretnica, tovarni list, isprava kombinovanog prevoza i slično).

Prevozna isprava može da bude izdata u pismenoj ili u elektronskoj formi i može da glasi na ime, po naredbi ili na donosioca.

Prevozna isprava sadrži: ime i adresu pošiljaoca i prevozioca, vrstu, sadržaj i količinu pošiljke, kao i vrednost dragocenosti i drugih skupocenih stvari, mesto opredeljenja, iznos naknade za prevoz, odnosno zabelešku da je naknada plaćena unapred, odredbu o svoti kojom je pošiljka opterećena, mesto i dan izdavanja, a može sadržati i druge podatke iz ugovora o prevozu.

Prevoznu ispravu izdatu u pismenoj formi moraju potpisati ugovorne strane, a prevozna isprava izdata u elektronskoj formi, ako posebnim zakonom nije drugačije određeno, sadrži digitalni potpis i podatke određene posebnim zakonima.

Ugovor o prevozu i prevozne isprave

Član 1074

Postojanje i punovažnost ugovora o prevozu nezavisni su od postojanja prevozne isprave i njene tačnosti.

Odredbe ugovora o prevozu primenjuju se i na odnose prevozioca i primaoca koji nije isto lice kao pošiljalac samo ukoliko su sadržane u prevoznoj is­pravi ili prevozna isprava upućuje na njih.

Potvrda o prijemu za prevoz

Član 1075

Ako nije izdata prevozna isprava, pošiljalac može zahtevati od prevozioca da mu izda potvrdu o prijemu pošiljke za prevoz sa podacima koje ona treba da sadrži.

Odsek 2.

ODNOS POŠILJAOCA I PREVOZIOCA

Pakovanje

Član 1076

Pošiljalac je dužan upakovati stvari na propisani ili uobičajeni način kako ne bi došlo do nastanka kakve štete ili ugrožavanja sigurnosti ljudi ili dobara.

Prevozilac je dužan skrenuti pažnju pošiljaocu na nedostatke pakovanja ko­ji se mogu opaziti, inače odgovara za oštećenje pošiljke koje bi se desilo zbog tih nedostataka.

Ali prevozilac ne odgovara za oštećenje pošiljke ako je pošiljalac, iako mu je skrenuta pažnja na nedostatke pakovanja, zahtevao da prevozilac primi pošilj­ku na prevoz sa tim nedostacima.

Prevozilac je dužan odbiti pošiljku ako su nedostaci u njenom pakovanju takvi da može biti ugrožena sigurnost lica ili dobara ili prouzrokovana kakva šteta.

Za štetu koju zbog nedostatka u pakovanju pretrpe treća lica za vreme dok se stvar nalazi kod prevozioca, odgovara prevozilac, a on ima pravo zahtevati naknadu od pošiljaoca, u slučaju postojanja njegove odgovornosti.

Naknada za prevoz i troškovi u vezi sa prevozom

Član 1077

Pošiljalac je dužan isplatiti prevoziocu naknadu za prevoz i troškove u vezi sa prevozom.

Ako u prevoznoj ispravi nije navedeno da pošiljalac plaća naknadu za pre­voz i ostale troškove u vezi sa prevozom, pretpostavlja se daje pošiljalac uputio prevozioca da ih naplati od primaoca.

Raspolaganje pošiljkom

Član 1078

Pošiljalac može raspolagati pošiljkom i menjati naloge sadržane u ugovoru, te može, između ostalog, naložiti prevoziocu da obustavi dalji prevoz pošiljke, da mu pošiljku vrati, daje preda drugom primaocu ili daje uputi u neko drugo mesto.

Pravo pošiljaoca da menja naloge prestaje posle prispeća pošiljke u mesto opredeljenja kad prevozilac preda primaocu prevoznu ispravu, ili kad prevozilac pozove primaoca da preuzme pošiljku, ili kad primalac sam zatraži njenu pre­daju.

Ako je izdata prevozna isprava sa svojstvom hartije od vrednosti, prava pošiljaoca iz prethodnog stava pripadaju isključivo njenom imaocu.

Ovlašćeno lice koje se posluži pravom da daje nove naloge prevoziocu, dužno je da mu naknadi troškove i štetu koje je imao zbog toga, kao i da mu na njegov zahtev pruži jemstvo da će mu troškovi i šteta biti naknađeni.

Pravac prevoza

Član 1079

Prevozilac je dužan izvršiti prevoz ugovorenim putem.

Ako nije ugovoreno kojim putem treba da se izvrši prevoz, prevozilac je dužan izvršiti ga onim putem koji najviše odgovara interesima pošiljaoca, odnos­no imaoca prevozne isprave sa svojstvom hartije od vrednosti.

Smetnje pri izvršenju prevoza

Član 1080

Prevozilac je dužan obaveštavati imaoca prava raspolaganja pošiljkom o svim okolnostima koje bi bile od uticaja na izvršenje prevoza i postupiti po uputstvima koje od njega dobije.

Prevozilac nije dužan postupiti po uputstvima imaoca prava raspolaganja pošiljkom čije bi izvršenje moglo ugroziti sigurnost lica ili dobara.

Ako bi slučaj bio takav da se ne bi mogla čekati uputstva imaoca prava raspolaganja pošiljkom, prevozilac je dužan postupiti kako bi postupio razuman i pažljiv stručnjak u istoj situaciji, i o tome obavestiti imaoca prava raspolaganja pošiljkom i tražiti njegova dalja uputstva.

Prevozilac ima pravo na naknadu troškova koje je imao zbog smetnji nastalih bez njegove krivice.

Naknada u slučaju prekida prevoza

Član 1081

Ako je prevoz prekinut, iz nekog uzroka za koji odgovara prevozilac, on ima pravo na srazmeran deo naknade za izvršeni prevoz, ali je dužan naknaditi štetu koja bi nastala za drugu stranu usled prekida prevoza.

Ako je prevoz prekinut iz nekog uzroka za koji ne odgovara niko od zainteresovanih lica, prevozilac ima pravo na razliku između ugovorene naknade za prevoz i troškova prevoza od mesta gde je prevoz prekinut do mesta opredeljenja.

Prevozilac nema pravo ni na deo naknade ako u toku prevoza pošiljka pro­padne usled više sile.

Kad pošiljka ne može da bude predata

Član 1082

Ako primalac ne može da bude obavešten o prispeću pošiljke, ili odbije da je primi, i uopšte ako pošiljka ne može da bude predata, ili ako primalac ne ispla­ti prevoziocu dužnu naknadu i ostale svote koje terete pošiljku, prevozilac je dužan obavestiti o tome pošiljaoca, tražiti od njega uputstva i preduzeti za njegov račun potrebne mere za čuvanje stvari.

Ako u primerenom roku ovlašćeno lice ne preduzme ništa sa pošiljkom, prevozilac ima pravo da je proda prema pravilima o prodaji dugovane stvari u slučaju docnje poverioca, i da naplati svoja potraživanja iz postignute cene, a os­tatak je dužan položiti kod suda ili javnog beležnika za ovlašćeno lice.

Odgovornost prevozioca prema pošiljaocu

Član 1083

Ako je prevozilac predao pošiljku primaocu, a nije naplatio od njega svotu kojom je bila opterećena, dužan je isplatiti tu svotu pošiljaocu, ali ima pravo da traži naknadu od primaoca.

Odsek 3.

ODNOS PREVOZIOCA I PRIMAOCA

Obaveštavanje primaoca o prispeću pošiljke

Član 1084

Prevozilac je dužan obavestiti primaoca bez odlaganja da je pošiljka prispela, staviti mu je na raspolaganje kako je ugovoreno i podneti mu prevoznu ispravu ako je izdata.

U slučaju kad je izdata prevozna isprava po naredbi ili na donosioca, on je dužan postupati po prethodnom stavu samo ako je u prevoznoj ispravi označeno lice u mestu opredeljenja koje treba obavestiti daje pošiljka prispela.

Predaja pošiljke kad je izdat duplikat prevozne isprave

Član 1085

Prevozilac može odbiti da preda pošiljku ako mu se istovremeno ne preda duplikat prevozne isprave na kome je primalac potvrdio da mu je pošiljka predata.

Pravo primaoca da zahteva predaju pošiljke

Član 1086

Primalac može vršiti prava iz ugovora o prevozu prema prevoziocu i od njega zahtevati da mu preda prevoznu ispravu i pošiljku tek pošto ona prispe u mesto opredeljenja.

Prevozilac je dužan na zahtev primaoca predati mu pošiljku pre nego što ona prispe u mesto opredeljenja, samo ako je na to ovlašćen od pošiljaoca.

Primalac može vršiti prava iz ugovora o prevozu i zahtevati od prevozioca predaju pošiljke samo ako ispuni uslove predviđene u ugovoru o prevozu.

Utvrđivanje istovetnosti i stanja pošiljke

Član 1087

Ovlašćeno lice ima pravo zahtevati da se zapisnički utvrdi istovetnost pošiljke i, ako je pošiljka oštećena, u čemu se sastoji oštećenje.

Ako se utvrdi da pošiljka nije ona koja je bila predata prevoziocu, ili da je oštećenje veće nego što je prevozilac tvrdio, troškove utvrđivanja snosi prevozilac.

Obaveza primaoca da isplati naknadu za prevoz

Član 1088

Preuzimanjem pošiljke i prevozne isprave, ako je izdata, primalac se obavezuje da isplati prevoziocu naknadu za prevoz, ako nije što drugo određeno u ugovoru o prevozu ili u prevoznoj ispravi, kao i da mu isplati svote kojima je pošiljka opterećena.

Ako primalac smatra da nije dužan isplatiti prevoziocu onoliko koliko ovaj zahteva, on može vršiti prava iz ugovora samo ako kod suda ili ovlašćenog javnog beležnika položi sporni iznos.

Odsek 4.

ODGOVORNOST PREVOZIOCA ZA GUBITAK, OŠTEĆENJE POŠILJKE

I ZA ZADOCNJENJE

Propast, gubitak ili oštećenje pošiljke

Član 1089

Prevozilac odgovara za propast, gubitak ili oštećenje pošiljke koji bi se dogodili od časa preuzimanja do njene predaje, osim ako su prouzrokovani radnjom ovlašćenog lica, svojstvima pošiljke, ili stranim uzrocima koji se nisu mogli predvideti ni izbeći ili otkloniti.

Ništave su odredbe ugovora o prevozu, opštih uslova prevoza, tarifa ili kog drugog opšteg akta, kojima se ova odgovornost smanjuje.

Ali je punovažna odredba kojom se unapred određuje najviši iznos nakna­de, pod uslovom da nije u očiglednoj nesrazmeri sa štetom.

Ovo ograničenje iznosa naknade ne važi ako je štetu prevozilac prouzroko­vao prevarno, namerno ili krajnjom nepažnjom.

Ako drukčije nije ugovoreno visina naknade određuje se prema tržišnoj ceni pošiljke u vreme i mestu predaje za prevoz.

Propast, gubitak ili oštećenje pošiljke skupocenih stvari

Član 1090

U slučaju propasti, gubitka ili oštećenja pošiljke u kojoj su se nalazile dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge skupocene stvari, prevozilac je dužan naknaditi tako nastalu štetu samo ako je prilikom predaje stvari na prevoz bio obavešten o prirodi tih stvari i njihovoj vrednosti, ili ako je štetu prouzrokovao prevarno, namerno ili krajnjom nepažnjom.

Ako su se sa navedenim stvarima u pošiljci nalazile i druge stvari, za nji­hov gubitak ili oštećenje prevozilac odgovara po opštim pravilima o odgovornos­ti prevozioca.

Vraćanje plaćene naknade za prevoz

Član 1091

U slučaju postojanja odgovornosti kod propasti, potpunog ili delimičnog gubitka pošiljke prevozilac je, pored naknade štete, dužan da pošiljaocu vrati naknadu za prevoz ako je ista plaćena, srazmerno procentu propasti ili gubitka pošiljke.

Pretpostavljeni gubitak pošiljke

Član 1092

Ako prevozilac u roku određenom posebnim zakonom nakon podnetog zahteva ovlašćenog lica ne preda pošiljku korisniku, pretpostavlja se da je pošiljka izgubljena i tada se shodno primenjuju pravila o odgovornosti za njen gubitak.

Kad primalac preuzme pošiljku bez prigovora

Član 1093

Kad primalac preuzme pošiljku bez prigovora i isplati prevoziocu njegova potraživanja, prestaje odgovornost prevozioca, izuzev ako je oštećenje zapisnički utvrđeno pre preuzimanja pošiljke.

Prevozilac ostaje odgovoran za oštećenja pošiljke koja se nisu mogla opazi­ti u času predaje, ako ga je primalac obavestio o tim oštećenjima odmah po nji­hovom otkrivanju, ali ne docnije od osam dana od predaje.

Prevozilac se ne može pozivati na odredbe prethodnih stavova, ako je oštećenje prouzrokovao prevarno, namerno ili krajnjom nepažnjom.

Odgovornost prevozioca za docnju

Član 1094

Prevozilac odgovara za štetu nastalu zbog docnje, izuzev ako je docnja prouzrokovana nekom činjenicom koja isključuje njegovu odgovornost za gubitak ili oštećenje stvari ili ako je drukčije utvrđeno posebnim propisima.

Odgovornost za pomoćnike

Član 1095

Prevozilac, u skladu s ovim zakonikom ili posebnim zakonom, odgovara za lica koja su po njegovom nalogu radila na izvršenju prevoza.

Odsek 5.

UČEŠĆE VIŠE PREVOZILACA U PREVOZU POŠILJKE

Kad oni odgovaraju solidarno

Član 1096

Prevozilac koji poveri nekom drugom prevoziocu potpuno ili delimično izvršenje prevoza pošiljke koju je primio na prevoz, ostaje i dalje odgovoran za njen prevoz od njenog prijema do predaje, ali ima pravo na naknadu od prevozio­ca kome je pošiljku poverio.

Ako drugi prevozilac od prvog prevozioca preuzme sa pošiljkom i prevoznu ispravu sa svojstvom hartije od vrednosti, on postaje ugovorna strana u ugo­voru o prevozu, sa pravima i dužnostima solidarnog dužnika i solidarnog poverioca, čiji su udeli srazmerni njegovom učešću u prevozu.

Isto važi i kad se za izvršenje prevoza neke pošiljke obaveže jednim istim ugovorom više prevozilaca koji će učestvovati u prevozu jedan za drugim.

Svaki od više prevozilaca ima pravo zahtevati da se utvrdi stanje pošiljke u času kad mu se predaje radi izvršenja njegovog delà prevoza.

Solidarni prevozioci učestvuju u snošenju štete srazmerno njihovim udelima u prevozu, izuzev onog koji dokaže da šteta nije nastala dok je on prevozio pošiljku.

Prigovori učinjeni kasnijem prevoziocu dejstvuju i prema svim ranijim.

Alternativa: stav 1. menja se tako da glasi:

Prevozilac koji bez ovlašćenja poveri nekom drugom prevoziocu potpuno ili delimično izvršenje prevoza pošiljke koju je primio na prevoz, ostaje i dalje odgovoran za njen prevoz od njenog prijema do predaje, ali ima pravo na nakna­du od prevozioca kome je pošiljku poverio, a prevozilac koji to učini sa ovlašćenjem odgovara za izbor takvog prevozioca, izuzev ako je drukčije ugovoreno prvim ugovorom o prevozu - odgovornost za rad podprevozioca.

Podeljena odgovornost prevozilaca

Član 1097

Kad u izvršenju prevoza iste pošiljke učestvuju jedan za drugim nekoliko prevozilaca koje je odredio pošiljalac, svaki od njih odgovara samo za svoj deo prevoza.

Odsek 6.

PRAVO ZALOGE

Kad prevozilac ima pravo zaloge

Član 1098

Radi obezbeđenja naplate naknade za prevoz i nužnih troškova koje je učinio u vezi sa prevozom, prevozilac ima pravo zaloge na stvarima koje su mu predate radi prevoza i u vezi sa prevozom, dok ih drži ili dok ima u rakama ispra­vu pomoću koje može raspolagati njima.

Kad je u izvršenju prevoza učestvovalo više prevozilaca jedan za drugim, njihova potraživanja u vezi sa izvršenjem prevoza obezbeđena su takođe ovom zalogom, i poslednji prevozilac je dužan, ako prevozna isprava ne sadrži što dru­go, naplatiti sva potraživanja po prevoznoj ispravi.

Potraživanja ranijeg prevozioca, kao i njegovo pravo zaloge, prelaze po sa­mom zakonu na docnijeg prevozioca koji mu je isplatio ta potraživanja.

To isto važi i ako prevozilac isplati otpremnikova potraživanja.

Sukob založnih prava

Član 1099

Kad pored založnog prava prevozioca postoje na istoj stvari istovremeno založna prava komisionara, otpremnika i skladištara, prvenstvo naplate imaju poverioci ma kog od ovih potraživanja nastalih otpremom ili prevozom, i to obratno redu kojim su nastala.

Ostala potraživanja komisionara i skladištara, kao i potraživanja otpremni­ka i prevozioca nastala davanjem predujmova, naplaćuju se tek po isplati pot­raživanja navedenih u prethodnom stavu, i to po redu kojim su nastala.

Odeljak 3.

UGOVOR O PREVOZU LICA

Opšta odredba

Član 1100

Prevozilac je dužan da prevoz lica izvrši bezbedno onim prevoznim sredstvom koje je određeno ugovorom o prevozu i uz one uslove udobnosti i higijene koji se prema vrsti odnosnog prevoznog sredstva i udaljenosti puta smatraju neophodnim.

Pravo putnika na određeno mesto

Član 1101

Prevozilac je dužan dati putniku ono mesto i u onom prevoznom sredstvu, kako je ugovoreno.

Odgovornost prevozioca za zadocnjenje

Član 1102

Prevozilac je dužan prevesti putnika do određenog mesta na vreme.

On odgovara za štetu koju bi putnik pretrpeo zbog zadocnjenja, izuzev ako je do zadocnjenja došlo iz uzroka koji se nije mogao otkloniti ni pažnjom stručnjaka.

Alternativa: Stav 2. menja se tako da glasi:

On odgovara za štetu koju bi putnik pretrpeo zbog zadocnjenja, izuzev ako je zadocnjenje prouzrokovano okolnostima koje se nisu mogle predvideti, ni izbeći ili savladati.

Odgovornost prevozioca za sigurnost putnika

Član 1103

Prevozilac odgovara za sigurnost putnika od početka do završetka prevoza, kako u slučaju prevoza uz naknadu, tako i u slučaju besplatnog prevoza, te je dužan naknaditi štetu koja nastane oštećenjem zdravlja, povredom ili smrću put­nika, izuzev ako je prouzrokovana isključivom krivicom putnika ili stra­nim uzrokom koji se nije mogao predvideti ni izbeći ili otkloniti.

Ništave su odredbe ugovora, kao i opštih uslova prevoza, tarifa ili kog drugog opšteg akta, kojima se ova odgovornost smanjuje.

Alternativa: u stavu 1. Reči: "stranim uzrokom koji se nije mogao predvideti ni izbeći ili otkloniti", zamenjuju se recima: "okolnostima koje se nisu mogle predvideti, ni izbeći ili savladati".

Odgovornost za prtljag predat na prevoz i za ostale stvari

Član 1104

Prtljag koji mu je putnik predao prevozilac je dužan prevesti u isto vreme kad i putnika i predati mu ga po završetku prevoza.

Za gubitak i oštećenje prtljaga prevozilac odgovara prema odredbama za prevoz stvari.

Za oštećenje stvari koje putnik drži sa sobom (ručni prtljag), prevozilac odgovara prema opštim pravilima o odgovornosti.

Odeljak 4.

ZASTARELOST PRAVA

Član 1105

Primalac, pošiljalac, putnik ili naslednici mogu uvek, prigovorom, da ostvaruju svoja prava prema prevoziocu samo pod uslovom da prigovor ulože u roku od godinu dana računajući, u slučaju propasti, gubitka i docnje, od da­na kada je isporuka trebalo da se izvrši, a, u slučaju oštećenja, od dana kada je stvar ili prtljag isporučen primaocu, i, u slučaju odgovornosti za sigurnost putnika i docnju u prevozu putnika od dana izvršenja prevoza.

Po prigovoru prevozilac je dužan postupiti u roku od 30 dana od dana podnošenja prigovora.

Tužbe za naknadu štete prema prevoziocu po osnovu odgovornosti za stvari, lica i prtljag zastarevaju za godinu dana od dana isticanja roka za postupanje po prigovoru, pod uslovom da su uložili blagovremeno prigovor i da je istekao rok za postupanje po njemu, kao i da nije izgubljeno pravo na tužbu prijemom stvari ili prtljaga u skladu sa zakonom.

Prethodne odredbe ne primenjuju se u slučaju dokazane prevare, namere i grube nepažnje prevozioca.

Alternativa: Prethodni član se briše.

GLAVA XXXII

OSTAVA

Odeljak 1.

O OSTAVI UOPŠTE

Odsek 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Član 1106

Ugovorom o ostavi obavezuje se ostavoprimac da primi stvar od ostavodavca, da je čuva i da je vrati kad je ovaj bude zatražio.

Predmet ugovora o ostavi mogu biti samo telesne pokretne stvari.

Alternativa: U prethodnom stavu reč: ''telesne'' brišu se.

Ostava tuđe stvari

Član 1107

Ugovor o ostavi može punovažno zaključiti u svoje ime i lice koje nije sopstvenik stvari, i ostavoprimac je dužan vratiti stvar njemu, izuzev ako bi doznao daje stvar ukradena.

Ako treće lice tužbom zahteva stvar od ostavoprimca kao sopstvenik, ostavoprimac je dužan saopštiti sudu od koga lica je stvar primio, a istovremeno oba­vestiti ostavodavca o podignutoj tužbi.

Odsek 2.

OBAVEZE OSTAVOPRIMCA

Obaveze čuvanja i obaveštavanja

Član 1108

Ostavoprimac je dužan čuvati stvar kao svoju sopstvenu, a ako je ostava uz naknadu, kao razuman i pažljiv stručnjak.

Ako su ugovoreni mesto ili način čuvanja stvari, ostavoprimac ih može promeniti samo ako to zahtevaju promenjene okolnosti, inače odgovara i za slučajnu propast ili slučajno oštećenje stvari.

O svim promenama koje bi primetio na stvari i o opasnostima da budu oštećene na ma koji način ostavoprimac je dužan obavestiti ostavodavca.

Predaja stvari drugom na čuvanje

Član 1109

Ostavoprimac ne može bez pristanka ostavodavca, ili bez nužde, predati poverenu mu stvar drugome daje čuva, inače odgovara i za njenu slučajnu pro­past ili oštećenje.

Upotrebljavanje stvari

Član 1110

Ostavoprimac nema pravo da upotrebljava stvar poverenu mu na čuvanje.

U slučaju nedozvoljene upotrebe stvari, ostavoprimac duguje ostavodavcu odgovarajuću naknadu i odgovara za slučajnu propast ili oštećenje stvari koji bi se dogodili tom prilikom.

Kad je u ostavu data neka nepotrošna stvar i ostavoprimcu dozvoljeno daje upotrebljava, onda se na odnose ugovornih strana primenjuju odredbe o ugovoru o posluzi, a samo o pitanjima vremena i mesta vraćanja stvari odredbe o ugovoru o ostavi, ako ugovorne strane nisu što drugo odredile u tom pogledu.

Upotrebljavanje i predaja stvari drugome

Član 1111

Kad ostavoprimac bez pristanka ostavodavca i bez nužde suprotno ugovoru upotrebljava stvar, menja mesto ili način njenog čuvanja ili kad stvar preda na čuvanje drugom licu, on ne odgovara za slučajnu propast ili oštećenje stvari do kojih bi došlo i da je postupao u skladu sa ugovorom.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Vraćanje stvari

Član 1112

Ostavoprimac je dužan vratiti stvar čim je ostavodavac zatraži i to sa svim plodovima i drugim koristima od stvari.

Ako je određen rok za vraćanje stvari, ostavodavac može tražiti da mu se stvar vrati i pre isteka roka, izuzev kad rok nije ugovoren isključivo u interesu ostavodavca.

Vraćanje se vrši u mestu predaje stvari ostavoprimcu, ako ugovorom nije određeno neko drugo mesto, u kom slučaju ostavoprimac ima pravo na naknadu troškova prenosa stvari.

Kome se može vratiti stvar

Član 1113

Ostavilac može odrediti kome treba vratiti stvar.

Međutim, u slučaju smrti ostavodavca, ostavoprimac je dužan vratiti stvar nasledniku u svakom slučaju, čak i ako bi ugovorom bilo određeno da se u tom slučaju stvar preda nekom drugom licu.

Ako je ostavodavac zaveštanjem odredio kome stvar treba vratiti, ostavoprimac će biti dužan da je preda tom licu, a ne nasledniku.

Odgovornost naslednika

Član 1114

Obaveze ostavoprimca prelaze na njegove naslednike.

Ali ako je naslednik ostavoprimca prodao stvar ne znajući da ona pripa­da ostavodavcu, on je dužan samo predati ovome iznos koji je primio na ime cene, a ako mu cena još nije isplaćena, ostavodavac je može zahtevati nepos­redno od kupca.

Odsek 3.

PRAVA OSTAVOPRIMCA

Naknada troškova i štete

Član 1115

Ostavoprimac ima pravo zahtevati od ostavodavca da mu naknadi troškove opravdano učinjene radi očuvanja stvari, kao i štetu koju je imao zbog ostave.

Naknada

Član 1116

Ostavoprimac nema pravo na nagradu za svoj trud, izuzev ako je nagrada ugovorena, ili ako se ostavoprimac bavi primanjem stvari na čuvanje.

Ostavoprimac koji ima pravo na nagradu dužan je čuvati stvar sa povećanom pažnjom.

Vraćanje stvari u slučaju besplatne ostave

Član 1117

Ostavoprimac koji se obavezao da čuva stvar određeno vreme može je vratiti ostavodavcu pre isteka ugovorenog roka samo ako se obavezao da čuva stvar besplatno i ako bi samoj stvari pretila opasnost propasti ili oštećenja, ili ako bi njeno dalje čuvanje bilo sklopčano sa štetom za njega.

Ako rok nije ugovoren, ostavoprimac iz prethodnog stava može u svako doba odustati od ugovora, ali je dužan ostavodavcu odrediti primeren rok za pre­uzimanje stvari.

Odsek 4.

POSEBNI SLUČAJEVI OSTAVE

Neprava ostava

Član 1118

Kad su u ostavu date zamenljive stvari s pravom za ostavoprimca da ih pot­roši i obavezom da vrati istu količinu stvari iste vrste, onda se na njegove odnose sa ostavodavcem primenjuju odredbe o ugovoru o zajmu, a o vremenu i mestu vraćanja odredbe o ugovoru o ostavi, ako ugovorne strane nisu što drugo odredili u tom pogledu.

Isto vredi ako je u ostavu dat novac u nezatvorenom omotu, a nije ugovoreno da je ostavoprimac dužan vratiti iste novčanice.

Ostava u nuždi

Član 1119

Kome je stvar poverena u slučaju kakve nevolje, na primer u slučaju požara, zemljotresa, poplave, dužan je čuvati je sa povećanom pažnjom.

Odeljak 2.

UGOSTITELJSKA OSTAVA

Ugostitelj kao ostavoprimac

Član 1120

Ugostitelj se smatra ostavoprimcem u pogledu stvari koje su gosti doneli i odgovara za njihov nestanak ili oštećenje najviše do iznosa utvrđenog posebnim propisom.

Ova odgovornost je isključena ako su stvari propale ili oštećene usled okolnosti koje se nisu mogle izbeći ili otkloniti, usled nekog uzroka u samoj stvari, ako su nestale ili oštećene ponašanjem samog gosta, ili ponašanjem lica koje je on doveo ili koja su mu došla u posetu.

Ugostitelj duguje potpunu naknadu ako mu je gost predao stvar na čuva­nje, kao i ako je šteta nastala njegovom krivicom ili krivicom lica za koje on od­govara.

Alternativa: U stavu 1. reči: "posebnim propisom", zamenjuju se rečima: "posebnim uzansama u ugostiteljstvu", a stav 2. zamenjuje sledećim stavom koji glasi:

Ova odgovornost je isključena ako su stvari propale ili oštećene usled slučaja više sile ili usled nekog uzroka u samoj stvari, ako su nestale ili oštećene kri­vicom samog gosta, ili krivicom lica koje je on doveo sa sobom ili koja su mu došla u posetu, ili ako su otete ili oštećene nasilno.

Obaveze ugostitelja da primi stvari na čuvanje

Član 1121

Ugostitelj je dužan primiti na čuvanje stvari koje gosti donesu i hoće da mu predaju na čuvanje, izuzev ako ne raspolaže podesnim prostorijama za njihov smeštaj, ili ako njihovo čuvanje prelazi njegove mogućnosti iz nekog drugog uz­roka.

Ako ugostitelj neopravdano odbije da primi stvar na čuvanje, duguje potpu­nu naknadu štete koju gost usled toga pretrpi.

Dužnost gosta da prijavi štetu

Član 1122

Gost je dužan prijaviti nestanak ili oštećenje stvari čim dozna za njih, inače ima pravo na naknadu samo ako dokaže daje šteta nastala krivicom ugostitelja ili lica za koje on odgovara.

Objave o isključenju odgovornosti

Član 1123

Nemaju nikakvog pravnog dejstva objave istaknute u prostorijama ugostite­lja kojima se isključuje, ograničava ili uslovljava njihova odgovornost za stvari koje su gosti doneli.

Pravo zadržavanja

Član 1124

Ugostitelj koji primi goste na noćenje ima pravo zadržati stvari koje su gos­ti doneli, do potpune naplate potraživanja za smeštaj i ostale usluge.

Proširenje primene odredaba o ugostiteljskoj ostavi

Član 1125

Odredbe o ugostiteljskoj ostavi shodno se primenjuju i na bolnice, pozorišta, javne garaže, kola za spavanje, organizovane kampove, sajmove, sportske objekte i slično.

GLAVA XXXIII

UGOVOR O ČUVANJU SPORNE STVARI (UGOVORNI SEKVESTAR)

Pojam

Član 1126

Ugovorom o čuvanju sporne stvari obavezuje se čuvar da od svojih saugovornika, koji se spore oko neke stvari, primi tu stvar da je čuva i upravlja

NJom dok spor ne bude raspravljen, a ovi se obavezuju da mu za to isplate određenu naknadu.

Predmet ugovornog sekvestra može biti kako pokretna, tako i nepokretna stvar.

Obaveza čuvara

Član 1127

Pored brižljivog čuvanja stvari čuvar je dužan preduzimati sve što zah­teva redovna uprava, i u tom pogledu on ima položaj nalogoprimca.

Vraćanje stvari

Član 1128

Čuvar može vratiti stvar koja mu je poverena na čuvanje samo licu koje odrede svi zainteresovani sporazumno, ili licu koje odredi sud.

Vraćanje stvari pre vremena

Član 1129

Čuvar može zahtevati da bude oslobođen od svojih obaveza pre vremena, samo kad za to postoje ozbiljni razlozi.

Naknada troškova i nagrada za trud

Član 1130

Čuvar ima pravo na naknadu troškova učinjenih radi očuvanja stvari i u okviru redovne uprave, kao i nagradu za svoj trud.

Ako visina nagrade za trud nije određena ugovorom, odrediće je sud.

GLAVA XXXIV

USKLADIŠTENJE

Odeljak 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Član 1131

Ugovorom o uskladištenju obavezuje se skladištar da primi i čuva određenu robu i da preduzima potrebne ili ugovorene mere radi njenog očuvanja u od­ređenom stanju, te da je preda na zahtev ostavodavca ili drugog ovlašćenog lica, a ostavodavac se obavezuje da mu za to plati određenu naknadu.

Prilikom predaje robe ostavodavac je dužan dati sva potrebna obaveštenja o njoj i izjaviti kolika je njena vrednost.

Obaveze javnog skladišta

Član 1132

Javno skladište dužno je brižljivo čuvati robu i nadgledati je, te ako bi se na robi dešavale kakve promene, skladište je dužno obavestiti o tome ostavioca robe, a ako postoji opasnost da se roba pokvari pre nego što bi ostavilac mogao preduzeti potrebne mere, ono je dužno prodati robu bez odlaganja na najpogodniji način.

Javno skladište ne odgovara za slučajnu propast ili oštećenje stvari, kao ni za promene u težini ili osobinama robe koje bi bile isključivo posledica njene prirode, ili njenih nedostataka, ili njenog priređenja.

Isključenje odgovornosti i neke obaveze skladištara

Član 1133

Javni skladištar odgovara za štetu na robi osim ako dokaže daje šteta prouzrokovana usled spoljnih okolnosti koje se nisu mogle izbeći ili otkloniti ili je prouzrokovana krivicom ostavodavca, manama ili prirodnim svojstvom robe, kao i neispravnom ambalažom.

Nejavni skladištar odgovara za štetu na robi osim ako dokaže daje šteta prouzrokovana usled okolnosti koje se nisu mogle izbeći ili otkloniti ili je prouzrokovana krivicom ostavodavca, manama ili prirodnim svojstvom robe, kao i neispravnom ambalažom.

Skladištar je dužan da upozori ostavodavca na mane, ili prirodna svojstva robe, odnosno na neispravnu ambalažu usled kojih može doći do štete na robi, čim je navedene nedostatke opazio ili morao opaziti.

Ako bi se na robi dešavale takve neotklonjive promené zbog kojih postoji opasnost da se roba pokvari ili propadne, skladištar je dužan, ako to po njegovom pozivu ne bi mogao na vreme da učini ostavodavac, prodati robu bez odlaganja na najpogodniji način.

Skladištar je obavezan da preduzima radnje radi očuvanja prava ostavodav­ca prema prevoziocu koji mu je predao robu za račun ostavodavca u oštećenom ili neispravnom stanju.

Kad postoji dužnost osiguranja

Član 1134

Skladištar je dužan da osigura robu primljenu na čuvanje samo ako je to ugovoreno.

Ako ugovorom nije određeno koje rizike treba da obuhvati osiguranje, skladištar je dužan da osigura robu od uobičajenih rizika.

Ograničenje naknade štete

Član 1135

Naknada štete koju je skladištar dužan platiti zbog propasti, umanjenja ili oštećenja robe za vreme od njenog prijema do predaje, ne može preći stvarnu vrednost robe, osim ako je štetu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepažnjom.

Mešanje zamenljivih stvari

Član 1136

Skladištar ne može pomešati primljene zamenljive stvari sa stvarima iste vrste i iste kakvoće, osim ako je ostavodavac na to pristao, ili ako je očigledno da se radi o stvarima koje se mogu mešati bez opasnosti od nastanka štete za ostavo­davca.

Ako su stvari pomešane, skladištar može na zahtev ovlašćenog lica bez sudelovanja ostalih ovlašćenih lica iz smeše zamenljivih stvari izdvojiti deo koji mu pripada.

Pregledanje robe i uzimanje uzoraka

Član 1137

Skladištar je dužan dozvoliti ovlašćenom licu da pregleda robu i da uzima uzorke od nje.

Potraživanje skladištara i pravo zaloge

Član 1138

Pored naknade za čuvanje, skladištar ima pravo na naknadu troškova koji su bili potrebni za očuvanje robe.

Za svoja potraživanja iz ugovora o uskladištenju i ostala potraživanja nastala u vezi sa čuvanjem robe on ima založno pravo na toj robi.

Podizanje robe i prodaja nepodignute robe

Član 1139

Ostavodavac može robu podići i pre ugovorenog roka.

Ako ostavodavac ne podigne robu po isteku ugovorenog roka ili po isteku godine dana ako nije ugovoren rok za čuvanje, skladištar može za njegov račun prodati robu na javnoj prodaji, ali je dužan obavestiti ga prethodno o svojoj na­meri i ostaviti mu naknadni rok najmanje od osam dana da robu podigne.

Nedostaci pri prijemu robe

Član 1140

Primalac robe dužan je robu pregledati u trenutku njenog preuzimanja.

Ako prilikom preuzimanja robe primeti nedostatke, primalac je dužan da o tome odmah upozori skladištara, inače se smatra daje roba uredno primljena.

O nedostacima robe koji se nisu mogli utvrditi u trenutku preuzimanja, primalac je dužan da na pouzdan način obavesti skladištara u roku od osam dana, računajući od dana preuzimanja robe, inače se smatra da je roba uredno prim­ljena.

Pretpostavka gubitka robe

Član 1141

Ako skladištar u određenom roku ne preda robu ostavodavcu na njegov zahtev, pretpostavlja se da je roba izgubljena, u kom slučaju se shodno primenjuju odredbe o odgovornosti kopnenog prevozioca za gubitak stvari.

Primena pravila o ostavi

Član 1142

Na ugovore o uskladištenju shodno se primenjuju odredbe o ostavi.

Odeljak 2.

SKLADIŠNICA

Dužnost izdavanja skladišnice

Član 1143

Javni skladištar ovlašćen je da za primljenu robu na uskladištenje izda skladišnicu ostavodavcu na njegov zahtev.

Sastojci i sadržina skladišnice

Član 1144

Skladišnica se sastoji iz priznanice i založnice.

Priznanica i založnica sadrže podatke: naziv, odnosno ime i zanimanje ostavodavca, njegovo sedište, odnosno prebivalište, naziv i sedište skladištara, datum i broj skladišnice, mesto gde se skladište nalazi, vrstu, prirodu i količinu robe, navod o tome do koga iznosa je roba osigurana, kao i ostale podatke pot­rebne za raspoznavanje robe i određivanje njene vrednosti.

Priznanica i založnica moraju se pozivati jedna na drugu.

Skladišnica za delove robe

Član 1145

Ostavodavac može zahtevati da skladištar podeli robu na određene delove i da mu za svaki deo izda zasebnu skladišnicu.

Ako je već dobio skladišnicu za celu količinu robe, on može zahtevati da skladištar podeli robu na određene delove i da mu, u zamenu za skladišnicu koju je dobio, izda posebne skladišnice za svaki pojedini deo.

Ostavodavac može zahtevati da mu skladištar izda skladišnicu samo za je­dan deo zamenljive robe koji je ostavio kod njega.

Prava imaoca skladišnice

Član 1146

Imalac skladišnice ima pravo zahtevati da mu se preda roba označena u njoj.

On može raspolagati robom označenom u skladišnici prenošenjem skladišnice.

Prenošenje priznanice i založnice

Član 1147

Priznanica i založnica mogu se prenositi indosamentom, zajedno ili odvojeno.

Prilikom svakog prenosa na njima mora biti ubeležen datum. Na zahtev prijemnika priznanice ili založnice, prenos na njega prepisaće se u registar skladišta, gde će se ubeležiti i njegovo sedište odnosno prebivalište.

Pravo imaoca priznanice

Član 1148

Prenos priznanice bez založnice daje prijemniku pravo da zahteva da mu se preda roba samo ako isplati imaocu založnice, ili položi skladištara za imaoca založnice, iznos koji treba da mu bude isplaćen na dan dospelosti potraživanja.

Imalac priznanice bez založnice može zahtevati da se roba proda, ako se postignutom cenom može isplatiti iznos na koji ima pravo imalac založnice, s tim da se ostvareni višak preda njemu.

Kad se radi o zamenljivim stvarima, imalac priznanice bez založnice može zahtevati da mu skladištar preda jedan deo robe pod uslovom da položi skladišta­ru za račun imaoca založnice odgovarajući iznos u novcu.

Prava imaoca založnice

Član 1149

Prenos založnice bez priznanice daje prijemniku pravo zaloge na robi.

Prilikom prvog prenosa, na založnici moraju biti ubeleženi naziv odnosno ime i zanimanje poverioca, njegovo poslovno sedište, odnosno prebivalište, iznos njegovog potraživanja, računajući i kamate, i datum dospevanja.

Prvi prijemnik založnice dužan je bez odlaganja prijaviti skladištara da je na njega izvršen prenos založnice, a skladište je dužno prepisati taj prenos u svoj registar i na samoj založnici zabeležiti daje ovaj prepis izvršen.

Bez obavljanja radnji iz prethodnog stava, založnica se ne može dalje prenositi indosamentom.

Založnica koja ne sadrži iznos potraživanja založnog poverioca, obavezuje u korist založnog poverioca celokupnu vrednost stvari navedenu u njoj.

Protest zbog neisplate i prodaje robe

Član 1150

Imalac založnice bez priznanice, kome ne bude isplaćeno u roku potraživa­nje obezbeđeno založnicom, dužan je, pod pretnjom gubitka prava da zahteva is­platu od prenosilaca, podići protest prema zakonu o menici.

Imalac založnice koji je podigao protest može po proteku osam dana od dospelosti potraživanja zahtevati prodaju založene robe, a isto pravo pripada i prenosiocu koji je isplatio imaocu založnice potraživanje obezbeđeno založnicom.

Od iznosa postignutog prodajom izdvaja se potrebna svota za podmirenje troškova prodaje, potraživanja skladištara iz ugovora o uskladištenju i ostalih njegovih potraživanja nastalih u vezi sa ostavljenom robom, zatim se isplaćuje obezbeđeno potraživanje imaoca založnice, a ostatak pripada imaocu priznanice.

Zahtev isplate od prenosilaca založnice

Član 1151

Imalac založnice može zahtevati isplatu od prenosioca tek ako nije mogao postići potpuno namirenje prodajom založene robe.

Ovaj zahtev mora biti podignut u roku određenom u zakonu o menici za zahtev prema indosantima, i taj rok počinje teći od dana kad je izvršena prodaja robe.

Imalac založnice gubi pravo da zahteva isplatu od prenosilaca ako ne bude zahtevao prodaju robe najdalje u roku od mesec dana od protesta.

GLAVA XXXV

NALOG

Odeljak 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Član 1152

Ugovorom o nalogu obavezuje se nalogoprimac prema nalogodavcu da u njegovo ime za njegov račun preduzme određene pravne poslove.

Istovremeno se nalogoprimac ovlašćuje na preduzimanje tih poslova.

Nalogoprimac ima pravo na naknadu za svoj trud samo ako je naknada ugovorena, ili ako se bavi obavljanje tuđih poslova kao zanimanjem.

Alternativa: U prethodnom stavu reč: ''naknadu'' zameniti sa rečju: ''nagradu''.

Prećutno zaključenje

Član 1153

Ugovor o nalogu je zaključen i kad onaj kome je izvršenje posla po­nuđeno isti izvrši ne izjašnjavajući se da ga prihvata.

Sposobnost

Član 1154

Za zaključenje punovažnog ugovora o nalogu nalogodavac mora imati poslovnu sposobnost potrebnu za preduzimanje pravnog posla koji poverava nalogodavcu.

Kad nalogoprimac ima pravo na nagradu za svoj trud, nalogodavac mo­ra imati sposobnost da se obaveže.

Poslovno nesposoban nalogoprimac

Član 1155

Ako je ugovor o nalogu zaključen sa poslovno nesposobnim licem koje je sposobno za rasuđivanje, pravni poslovi koje ono obavi imaju dejstvo neposred­no prema nalogodavcu kao da ih je obavilo poslovno sposobno lice, a za njego­ve odnose sa nalogodavcem važe pravila o pravnim poslovima poslovno nesposobnih lica.

Lica dužna da odgovore na ponudu naloga

Član 1156

Ko se bavi vršenjem tuđih poslova kao zanimanjem ili se javno nudi za vršenje tih poslova, dužan je, ako neće da prihvati ponuđeni nalog koji se odnosi na te poslove, da o tome bez odlaganja obavesti drugu stranu, inače odgovara za štetu koju bi ova pretrpela zbog toga.

Odeljak 2.

OBAVEZE NALOGOPRIMCA

Izvršenje naloga kako glasi

Član 1157

Nalogoprimac je dužan izvršiti nalog prema primljenim uputstvima, sa pažnjom brižljivog i urednog čoveka, ostajući u njegovim granicama i u svemu paziti na interese nalogodavca i njima se rukovoditi.

Kad nalogoprimac smatra da bi izvršenje naloga po dobijenim uputstvima bilo od štete za nalogodavca, on je dužan skrenuti na to njegovu pažnju i tražiti nova uputstva.

Ako nalogodavac nije dao određena uputstva o poslu koji treba obaviti, nalogoprimac je dužan, rukovodeći se interesima nalogodavca, postupiti kao brižljiv i uredan čovek, a ako je nalog bez naknade, kako bi u istim okolnostima postupio u sopstvenoj stvari.

Odstupanje od naloga i uputstava

Član 1158

Od dobijenog naloga i uputstava nalogoprimac može odstupati samo sa saglasnošću nalogodavca, a kada mu zbog kratkoće vremena ili iz kog drugog uzro­ka nije moguće tražiti saglasnost nalogodavca, on može odstupiti od naloga i uputstava samo ako je po proceni svih okolnosti, mogao osnovano smatrati da to zahtevaju interesi nalogodavca.

Ako nalogoprimac prekorači granice naloga ili odstupi od dobijenih uputstava van slučaja predviđenog u prethodnom stavu, neće se smatrati za nalogoprimca, već za poslovođu bez naloga, izuzev ako nalogodavac naknado odobri ono stoje uradio.

Zamena izvršioca naloga

Član 1158

Nalogoprimac je dužan izvršiti nalog lično.

On može poveriti izvršenje naloga drugome samo ako mu je nalogodavac to dozvolio, kao i ako je na to prinuđen okolnostima.

U tim slučajevima on odgovara samo za izbor zamenika i za uputstva koja mu je dao.

U ostalim slučajevima on odgovara za rad zamenika, kao i za slučajnu pro­past ili oštećenje stvari koji bi se dogodili kod zamenika.

Nalogodavac može u svakom slučaju zahtevati neposredno od zamenika izvršenje obaveze iz naloga.

Polaganje računa

Član 1160

O izvršenom poslu nalogoprimac je dužan položiti račun i predati bez odugovlačenja nalogodavcu sve što je primio na osnovu obavljanja poverenih poslo­va, bez obzira na to da li je ono što je primio za nalogodavca bilo dugovano ovome ili ne.

Podnošenje izveštaja

Član 1161

Nalogoprimac je dužan na zahtev nalogodavca podneti izveštaj o stanju poslova i položiti račun i pre određenog vremena.

Odgovornost za upotrebu nalogodavčevog novca

Član 1162

Ako se nalogoprimac služio za svoje potrebe novcem koji je primio za nalogodavca, dužan je platiti kamatu po najvišoj dozvoljenoj ugovornoj stopi, računajući od dana upotrebe, a na ostali dugovani novac koji nije predao na vre­me, zateznu kamatu, računajući od dana kad gaje bio dužan predati.

Solidarna odgovornost nalogoprimaca

Član 1163

Ako je vršenje nekog posla povereno nekolicini istim nalogom da ga zajednički vrše, oni odgovaraju solidarno za obaveze iz tog naloga, ako što drugo nije ugovoreno.

Odeljak 3.

OBAVEZE NALOGODAVCA

Predujmljivanje novca

Član 1164

Nalogodavac je dužan na zahtev nalogoprimca dati mu izvesnu svotu novca za predviđene izdatke.

Naknada troškova i preuzimanje obaveza

Član 1165

Nalogodavac je dužan naknaditi nalogoprimcu, čak i ako njegov trud bez njegove krivice nije imao uspeha, sve potrebne troškove koje je učinio za izvr­šenje naloga, sa kamatom od dana kad su učinjeni.

On je dužan preuzeti obaveze koje je nalogoprimac uzeo na sebe vršeći u svoje ime poverene mu poslove, ili ga na koji drugi način osloboditi tih obaveza.

Naknada štete

Član 1166

Nalogodavac je dužan naknaditi nalogoprimcu štetu koju je ovaj pretrpeo bez svoje krivice u vršenju naloga.

Visina naknade

Član 1167

Ako drukčije nije ugovoreno, nalogodavac duguje naknadu u uobičajenoj visini, a ako o tome nema običaja, onda pravičnu naknadu.

Isplata naknade

Član 1168

Ukoliko nije drukčije ugovoreno, nalogodavac je dužan isplatiti nalogoprimcu naknadu po obavljenom poslu.

Ako je nalogoprimac bez svoje krivice samo delimično obavio nalog, ima pravo na srazmerni deo naknade.

U slučaju kad bi unapred ugovorena naknada bila u očiglednoj nesrazmeri sa učinjenim uslugama, nalogodavac može zahtevati njeno pravično smanjenje.

Pravo zaloge

Član 1169

Radi obezbeđenja naknade i troškova nalogoprimac ima pravo zaloge na pokretnim stvarima nalogodavca koje je dobio po osnovu naloga, kao i na novčanim iznosima koje je naplatio za račun nalogodavca.

Solidarna odgovornost nalogodavaca

Član 1170

Ako je više njih poverilo nalogoprimcu izvršenje naloga, oni mu odgovara­ju solidarno.

Odeljak 4.

PRESTANAK NALOGA

Opozivanje

Član 1171

Nalogodavac može opozvati nalog kad hoće.

Davanje naloga nekom drugom za isti posao smatra se kao opozivanje ranijeg naloga.

U slučaju opozivanja naloga u kome nalogoprimcu pripada naknada za njegov trud, nalogodavac je dužan isplatiti nalogoprimcu odgovarajući deo nak­nade, i naknaditi mu štetu koju je pretrpeo odustankom od ugovora, ako za opozivanje nije bilo osnovanih razloga.

Otkaz

Član 1172

Nalogoprimac može otkazati nalog kad hoće, samo ne u nevreme.

On je dužan naknaditi nalogodavcu štetu koju je ovaj pretrpeo zbog otkaza naloga u nevreme, izuzev kad su za otkaz postojali osnovani razlozi.

Nalogoprimac je dužan produžiti posle otkaza poslove koji ne trpe odlaga­nje, dok nalogodavac ne bude u mogućnosti da preuzme brigu o njima.

Smrt, prestanak pravnog lica

Član 1173

Nalog prestaje smrću nalogoprimca.

Naslednici nalogoprimca dužni su da o njegovoj smrti što pre obaveste nalogodavca i preduzmu što je potrebno za zaštitu njegovih interesa, dok ne bude u stanju da sam preuzme brigu o njima.

Nalog prestaje smrću nalogodavca samo ako je tako ugovoreno ili ako se nalogoprimac primio naloga s obzirom na svoje lične odnose sa nalogodavcem.

U tom slučaju nalogoprimac je dužan produžiti poverene poslove, ako bi inače nastupila šteta za naslednike, dok ovi ne budu u mogućnosti da sami preuz­mu brigu o njima.

Ako je nalogodavac ili nalogoprimac neko pravno lice, nalog prestaje kad to lice prestane postojati.

Stečaj, lišenje poslovne sposobnosti

Član 1174

Nalog prestaje kad nalogodavac ili nalogoprimac padne pod stečaj ili bude potpuno ili delimično lišen poslovne sposobnosti.

Čas prestanka naloga

Član 1175

Kad je nalogodavac odustao od ugovora, kao i kad je umro ili pao pod stečaj, ili potpuno ili delimično lišen poslovne sposobnosti, nalog prestaje u času kad je nalogoprimac saznao za događaj zbog koga nalog prestaje.

Kad je nalogoprimcu izdato pismeno punomoćje dužan ga je vratiti po prestanku naloga.

Izuzeci

Član 1176

Kad je nalog dat da bi nalogoprimac mogao postići ispunjenje nekog svog potraživanja od nalogodavca, nalogodavac ne može odustati od ugovora i nalog ne prestaje ni smrću, ni stečajem nalogodavca ili nalogoprimca, ni kad jedan od njih bude potpuno ili delimično lišen poslovne sposobnosti.

GLAVA XXXVI

KOMISION

Odeljak 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Član 1177

Ugovorom o komisionu obavezuje se komisionar da za naknadu (proviziju) obavi u svoje ime i za račun komitenta jedan ili više poslova koje mu poveri komitent.

Komisionar ima pravo na naknadu i kad ova nije ugovorena.

Primena odredbi o ugovoru o nalogu

Član 1178

Na ugovor o komisionu shodno se primenjuju odredbe o nalogu, ukoliko pravilima o komisionu nije drukčije određeno.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Za ugovor o komisionu važe pored posebnih pravila i pravila ugovora o nalogu, ukoliko nisu u suprotnosti sa njima.

Ali, kad komisionar ne zaključi ugovor u svoje ime, nego izjavi drugoj strani da ugovor zaključuje u ime komitenta, onda se na odnose iz tog posla primenjuju pravila ugovora o nalogu.

Zaključenje posla pod uslovima različitim od naloga

Član 1179

Ako je komisionar zaključio neki posao po nepovoljnijim uslovima od onih određenih nalogom kad to nije smeo, dužan je naknaditi komitentu razliku, kao i prouzrokovanu štetu.

U slučaju iz prethodnog stava komitent može odbiti da prihvati zaključeni posao, pod uslovom da o tome odmah obavesti komisionara.

Ali, komitent gubi to pravo ako komisionar pokaže spremnost da mu od­mah isplati razliku i naknadi prouzrokovanu štetu.

Ako je posao zaključen po povoljnijim uslovima od onih određenih nalo­gom, sva tako postignuta korist pripada komitentu.

Kreditiranje saugovornika

Član 1180

Komisionar može dati kredit saugovorniku, ili mu izvršiti isplatu unapred, samo sa pristankom komitenta.

Od komisionara koji je neovlašćeno prodao robu na kredit može komitent zahtevati da mu kao dužnik odmah isplati cenu, koju bi dobio da je robu prodao za gotovo.

Ako je komisionar prodao robu za gotovo, a po uputstvu je bio dužan pro­dati je na kredit, komitent može o roku koji je u uputstvu označio za isplatu ce­ne zahtevati od komisionara cenu koja bi se postigla da je roba prodata na kredit.

Prodaja robe prezaduženom licu

Član 1181

Komisionar odgovara komitentu za štetu ako je prodao robu licu za čiju je prezaduženost znao ili je mogao znati.

Kad sam komisionar kupuje robu komitenta ili mu prodaje svoju robu

Član 1182

Komisionar ne može za račun komitenta zaključiti ugovor sa samim sobom.

Ali, komisionar kome je povereno da proda ili da kupi neku robu kotiranu na berzi ili na tržištu može, ako mu je komitent to dozvolio, zadržati robu za sebe kao kupac, odnosno isporučiti je kao prodavac, po ceni u vreme izvršenja poverenog posla.

U tom slučaju između komisionara i komitenta nastaju odnosi iz ugovora o prodaji.

Ako se berzanska, odnosno tržišna cena i cena koju je odredio komitent ne slažu, komisionar - prodavac ima pravo na manju od ove dve cene, a komisionar - kupac dužan je platiti veću.

Odeljak 2.

OBAVEZE KOMISIONARA

Čuvanje i osiguranje robe

Član 1183

Komisionar je dužan čuvati poverenu robu sa pažnjom razumnog i pažljivog stručnjaka.

On odgovara i za slučajnu propast ili oštećenje robe ako je nije osigurao, a prema nalogu je bio dužan to učiniti.

Obaveštenje o stanju primljene robe

Član 1184

Prilikom preuzimanja robe od prevozioca, koju mu je poslao komitent, komisionar je dužan utvrditi njeno stanje i bez odlaganja izvestiti komitenta o danu prispeća robe, kao i o vidljivim oštećenjima ili manjku, inače odgovara za štetu koja bi zbog tog propuštanja nastala za komitenta.

On je dužan preduzeti sve potrebne mere radi očuvanja prava komitenta prema odgovornom licu.

Obaveštenje o promenama na robi

Član 1185

Komisionar je dužan obavestiti komitenta o svim promenama na robi zbog kojih bi ona mogla izgubiti od svoje vrednosti, a ako nema vremena za čekanje njegovih uputstava, ili ako on odugovlači sa davanjem uputstava, u slučaju opas­nosti znatnijeg oštećenja robe, komisionar je dužan prodati je na najpogodniji način.

Saopštavanje komitentu imena saugovarača

Član 1186

Komisionar je dužan saopštiti komitentu sa kojim je licem obavio posao koji mu je komitent poverio.

Ako komisionar kome je dozvoljeno da obavi posao sa samim sobom, ne navede u izveštaju o obavljenom poslu ime trećeg sa kojim je obavio posao, komitent može smatrati da je on obavio posao sa samim sobom.

Ovo pravilo ne važi u slučaju prodaje pokretnih stvari koja se vrši preko komisionih prodavnica, osim ako nije drukčije ugovoreno.

Polaganje računa

Član 1187

Komisionar je dužan položiti račun o obavljenom poslu bez nepotrebnog odlaganja.

On je dužan predati komitentu sve što je primio po osnovu posla izvršenog za njegov račun.

Komisionar je dužan preneti na komitenta potraživanja i ostala prava koja je stekao prema trećem sa kojim je obavio posao u svoje ime i za njegov račun.

Posebna odgovornost komisionara (Delkredere)

Član 1188

Komisionar odgovara za ispunjenje obaveza svog saugovarača samo ako je posebno jemčio da će on svoje obaveze ispuniti (delkredere), u kom slučaju on odgovara solidarno sa njim.

Komisionar koji je jemčio za ispunjenje obaveza svog saugovarača ima pravo i na posebnu naknadu (delkredere provizija).

Odeljak 3.

OBAVEZE KOMITENTA

Naknada (provizija)

Član 1189

Komitent je dužan isplatiti komisionara naknadu kad bude izvršen posao koji je komisionar obavio, kao i ako izvršenje posla bude sprečeno nekim uzro­kom za koji odgovara komitent.

U slučaju postupnog izvršavanja, komisionar može zahtevati srazmeran deo naknade posle svakog delimičnog ispunjenja.

Ako ne dođe do izvršenja zaključenog posla iz uzroka za koji ne odgovara­ju ni komisionar ni komitent, komisionar ima pravo na odgovarajuću naknadu za svoj trud.

Komisionar koji je neverno postupio prema komitentu nema pravo na nak­nadu.

Visina naknade

Član 1190

Ako iznos naknade nije određen ugovorom ili tarifom, komisionara pripada naknada prema obavljenom poslu i postignutom rezultatu.

Ako je u datom slučaju naknada nesrazmerno velika prema obavljenom po­slu i postignutom rezultatu, sud je može, na zahtev komitenta, sniziti na pravičan iznos.

Nagrada i naknada troškova

Član 1191

Pravo na nagradu i naknadu troškova ima i komisionar koji je obavio povereni posao sa samim sobom.

Komitent je dužan naknaditi komisionara troškove koji su bili potrebni za izvršenje naloga sa kamatom od dana kad su učinjeni.

Komitent je dužan dati komisionara posebnu naknadu za upotrebu njegovih skladišta i transportnih sredstava, ako ona nije obuhvaćena naknadom za izvršenje posla.

Predujmljivanje novca komisionaru

Član 1192

Ako ugovorom o komisionu nije što drugo određeno, odnosno ako ne pos­toji takav običaj, komitent nije dužan predujmiti komisionara potrebna sredstva za obavijanje poverenog posla.

Odeljak 4.

ZALOŽNO PRAVO

Član 1193

Komisionar ima pravo zaloge na stvarima koje su predmet ugovora o komi­sionu dok se te stvari nalaze kod njega, ili kod nekog koji ih drži za njega ili dok on ima u rakama ispravu pomoću koje može raspolagati njima, na osnovu konosmana, tovarnog lista ili koje druge isprave.

Iz vrednosti tih stvari komisionar može naplatiti pre ostalih komitentovih poverilaca svoja potraživanja po osnovu svih komisionih poslova sa komitentom kao i po osnovu zajmova i predujmova datih komitentu, bez obzira na to da li su nastala u vezi sa tim stvarima ili nekim drugim.

Pravo prvenstvene naplate ima komisionar iz potraživanja koje je, izvršavajući nalog, stekao za račun komitenta.

Odeljak 5.

ODNOSI SA TREĆIM LICIMA

Komitentova prava na potraživanja iz posla sa trećim

Član 1194

Komitent može zahtevati ispunjenje potraživanja iz posla koji je komisio­nar zaključio sa trećim i za njegov račun tek pošto mu ih komisionar ustupi.

Ali, u pogledu odnosa komitenta sa komisionarom i njegovim poveriocima, ova se potraživanja od svog nastanka smatraju kao komitentova potraživanja.

Ograničenje prava komisionarevih poverilaca

Član 1195

Poverioci komisionara ne mogu radi naplate svojih potraživanja, ni u slu­čaju njegovog stečaja, preduzeti mere izvršenja na pravima i stvarima koje je ko­misionar, izvršavajući nalog, stekao u svoje ime, ali za račun komitenta, izuzev ako se radi o potraživanjima nastalim u vezi sa sticanjem tih prava i stvari.

Stečaj komisionara

Član 1196

U slučaju stečaja komisionara komitent može zahtevati izlučenje iz stečaj­ne mase stvari koje je predao komisionara radi prodaje za njegov račun, kao i stvari koje je komisionar nabavio za njegov račun.

U istom slučaju komitent može zahtevati od trećeg kome je komisionar predao stvari, da mu isplati njihovu cenu, odnosno njen još neisplaćeni deo.

GLAVA XXXVII

UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU

Odeljak 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Član 1197

Ugovorom o trgovinskom zastupanju obavezuje se zastupnik da se stalno stara da treća lica zaključuju ugovore sa njegovim nalogodavcem, i da u tom smi­slu posreduje između njih i nalogodavca, kao i da po dobijenom ovlašćenju zak­ljučuje ugovore sa trećim licima u ime i za račun nalogodavca, a ovaj se obave­zuje da mu za svaki zaključeni ugovor isplati određenu naknadu (proviziju).

Na određenom području agent može raditi određenu vrstu poslova samo za jednog nalogodavca.

Ugovorom o agenciji agentu se može dati isključivo pravo da radi za nalogodavca na određenom području, ili sa određenom klijentelom.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Ugovorom o trgovinskom zastupanju obavezuje se zastupnik da će za vreme trajanja ugovora pregovarati s trećim licima o zaključenju ugovora u ime i za račun nalogodavca i da će, ako je tako ugovoreno, i zaključivati ugovore s trećim licima u ime i za račun nalogodavca, a nalogodavac se obavezu­je da će zastupniku za svaki ugovor koji je on zaključio ili koji je zaključen njegovim delovanjem platiti određenu proviziju.

Ugovorom o agenciji agentu se može dati isključivo pravo da radi za nalogodavca na određenom području, ili sa određenom klijentelom.

Forma

Član 1198

Ugovor o trgovinskom zastupanju mora biti zaključen u pismenoj formi.

Punomoćje

Član 1199

Zastupnik može zahtevati od nalogodavca da mu izda punomoćje.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Primanje ispunjenja

Član 1200

Zastupnik ne može zahtevati ni primati ispunjenje potraživanja svog nalogodavca, ako za to nije posebno ovlašćen.

Izjave zastupnika i izjave zastupniku

Član 1201

Zastupnik je ovlašćen radi očuvanja ili vršenja prava svog nalogodavca davati potrebne izjave njegovom saugovaraču.

Saugovarač zastupnika može takođe punovažno davati zastupniku izjave koje se tiču nedostatka predmeta ugovora, kao i druge izjave u vezi s tim ugovo­rom, radi očuvanja i vršenja prava iz ugovora.

Mere obezbeđenja

Član 1202

Radi zaštite interesa nalogodavca zastupnik može zahtevati preduzimanje potrebnih mera obezbeđenja.

Odeljak 2.

OBAVEZE ZASTUPNIKA

Staranje o interesima nalogodavca

Član 1203

Zastupnik je dužan starati se o interesima nalogodavca i u svim poslovi­ma koje preduzima postupati u skladu s načelom savesnosti i poštenja i pažnjom razumnog i pažljivog stručnjaka.

Zastupnik je naročito dužan preduzimati sve što je potrebno kako bi posredovao i preduzimao poslove za koje je ovlašćen, držeći se pritom uputstava nalogodavca.

Alternativa: Dodaje se novi član koji glasi:

Kad je sprečen da obavlja poslove

Član 1204

Ako je zastupnik sprečen da obavlja poslove na koje se obavezao, dužan je o tome obavestiti nalogodavca bez odlaganja, inače će mu odgovarati za prouzrokovanu štetu.

Dužnost obaveštavanja

Član 1205

Zastupnik je dužan davati nalogodavcu sva potrebna obaveštenja o stanju na tržištu, naročito ona koja su značajna za svaki pojedini posao.

Zastupnik je dužan nalogodavca redovno obaveštavati o ispunjenju svojih ugovornih obaveza, o trećim licima koja su spremna pregovarati s nalogo­davcem ili s njime zaključiti ugovor, te o ugovorima koje je zaključio u ime i za račun nalogodavca.

Odredbe ugovora o trgovinskom zastupanju suprotne odredbama prethodnih stavova ništave su.

Postupanje po uputstvima

Član 1206

U vođenju pregovora i pri zaključivanju ugovora zastupnik je dužan postupati po uputstvima nalogodavca.

Čuvanje tajni

Član 1207

Zastupnik je dužan čuvati poslovne tajne svog nalogodavca koje je doznao u vezi s poverenim poslom.

On odgovara ako ih iskoristi ili drugome otkrije i posle prestanka ugovora o trgovinskom zastupanju.

Alternativa: U stavu 1. reči: "poslovne tajne", zamenjuju se rečima: "poslovnu, profesionalnu i službenu tajnu."

Vraćanje stvari datih na upotrebu

Član 1208

Nakon prestanka ugovora o trgovinskom zastupanju zastupnik je dužan vratiti nalogodavcu sve stvari koje mu je ovaj predao na upotrebu za vreme traja­nja ugovora, osim ako je što drugo ugovoreno.

Poseban slučaj odgovornosti

Član 1209

Zastupnik odgovara nalogodavcu za ispunjenje obaveze iz ugovora u čijem je zaključenju posredovao ili koje je po ovlašćenju zaključio on u ime nalogodav­ca, samo ako je za to posebno pismeno jemčio.

U tom slučaju on ima pravo i na posebnu proviziju (delkredere provizija).

Odeljak 3.

OBAVEZE NALOGODAVCA

Opšte pravilo

Član 1210

Nalogodavac je dužan u svom odnosu sa zastupnikom postupati u skladu s načelom savesnosti i poštenja i s pažnjom razumnog i pažljivog stručnjaka.

Kad je to za obavljanje njegovih poslova potrebno, nalogodavac je dužan o svom trošku staviti zastupniku na raspolaganje uzorke, nacrte, cenovnike, promotivne materijale, opše uslove poslovanja i ostalu dokumen­taciju.

Dužnost obaveštavanja

Član 1211

Nalogodavac je dužan dati zastupniku sva obaveštenja potrebna za ispu­njenje njegovih obaveza iz ugovora.

Nalogodavac je dužan u razumnom roku obavestiti zastupnika o prihvatu ili odbijanju ponude te neispunjenju ugovora u čijem je zaključenju zastup­nik učestvovao.

Nalogodavac je dužan bez odlaganja obavestiti zastupnika o potrebi da se obim njegovih poslova svede na manju mera nego što je zastupnik mogao osno­vano očekivati, kako bi ovaj pravovremeno smanjio svoju preduzimljivost u od­govarajućoj meri, inače mu odgovara za pretrpljenu štetu.

Provizija

Član 1212

Nalogodavac je dužan isplatiti zastupniku proviziju za ugovore koji su za vreme trajanja ugovora o trgovinskom zastupanju zaključeni njegovim posredo­vanjem te za ugovore što ih je zastupnik zaključio u ime i za račun nalogodavca, ako je bio na to ovlašćen.

Zastupnik ima pravo na proviziju i za ugovore što ih je nalogodavac zak­ljučio neposredno s klijentima koje je zastupnik našao.

Zastupnik kome je na osnovu ugovora o trgovinskom zastupanju povereno isključivo pravo posredovanja na određenom području ili s određenim kli­jentima ima pravo na proviziju i za one ugovore koje je nalogodavac zaključio na tom području ili s tim klijentima bez posredovanja zastupnika.

Svaka naknada čiji iznos zavisi od broja ili vrednosti ostvarenih poslova smatra se provizijom.

Zastupnik ima pravo na proviziju za ugovor koji je nalogodavac zaključio nakon prestanka ugovora o trgovinskom zastupanju, ako je zaključeni ugovor pretežno posledica zastupnikova delovanja pre prestanka ugovora o trgovinskom zastupanju, i ako je ugovor zaključen u razumnom roku od pres­tanka ugovora o trgovinskom zastupanju ili ako je ponuda trećeg lica za zak­ljučenje ugovora stigla zastupniku ili nalogodavcu pre prestanka ugovora o trgovinskom zastupanju.

Zastupnik nema pravo na proviziju ako pravo na proviziju, u skladu sa prethodnim stavom, pripada prethodnom zastupniku, osim ako bi na osnovu okolnosti slučaja bilo pravično da se provizija podeli između oba zastupnika.

Iznos provizije

Član 1213

Ako iznos provizije nije određen ugovorom ili tarifom, zastupnik ima pra­vo na proviziju u iznosu koji je uobičajen za tu vrstu posla u mestu u kojem je zastupnik obavljao poslove za nalogodavca.

Ako je zastupnik posredovao za nalogodavca u različitim mestima, ima pravo na proviziju u iznosu koji je uobičajen u mestu gde se nalazi njegovo pre­bivalište, odnosno sedište.

Ako nije moguće utvrditi iznos provizije koji je uobičajen, zastupnik ima pravo na proviziju u iznosu koji bi prema svim okolnostima slučaja, a naročito broju i vrednosti poslova koje je zastupnik obavio za nalogodavca, složenosti i obimu zastupnikova posredovanja, bio pravičan.

Ako je u datom slučaju provizija nesrazmerno velika prema učinjenoj uslu­zi, sud je može na zahtev nalogodavca sniziti na pravičan iznos.

Posebna provizija (Inkaso provizija)

Član 1213

Zastupnik koji je po ovlašćenju nalogodavca naplatio neko njegovo potraživanje ima pravo na posebnu proviziju od naplaćenog iznosa.

Sticanje prava na proviziju

Član 1215

Zastupnik stiče pravo na proviziju u trenutku kad je nalogodavac ispunio, odnosno trebao ispuniti svoju činidbu iz ugovora između njega i trećeg li­ca ili, ako je treće lice na osnovu ugovora s nalogodavcem dužno prvo ispuniti svoju činidbu, u trenutku kad je treće lice ispunilo, odnosno trebalo ispuniti svoju činidbu, pa i kad to nije učinilo iz razloga za koji je odgovoran nalogo­davac.

Ako je između nalogodavca i trećeg lica zaključen ugovor s uzastopnim činidbama koje se trebaju ispunjavati kroz određeno vreme, zastupnik steče pravo na srazmerni deo provizije u skladu s pravilima iz prethodnog stava.

Odredbe ugovora o trgovinskom zastupanju suprotne prethodnim stavovima ništave su, ako se njima pogoršava položaj zastupnika utvrđen ovim sta­vovima.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Zastupnik stiče pravo na proviziju kad izvrši svoje obaveze iz ugovora o zastupanju, ali mu to pravo pripada i kad ovaj ugovor ostane neizvršen, ako je za njegovo neizvršenje odgovoran njegov nalogodavac.

Ugovorom o zastupanju može se ugovoriti da zastupnik stiče pravo na proviziju izvršenjem obaveze trećeg lica s kojim je u skladu s ovim ugovorom zaključen neki ugovor, ali mu to pravo pripada i kad ovaj ugovor ostane neizvršen, ako je za njegovo neizvršenje odgovoran njegov nalogodavac (delcredere provizija).

Ako se nalogodavac zastupnika i treće lice saglase o odustanku od zaključenog ugovora, potpuno ili delimično, zastupnik ima pravo na smanjenu naknadu, čiji iznos, ako nije određen ugovorom, tarifom ili običajem u slučaju spora određuje sud po pravičnosti.

Ako zastupnik ili nalogodavac uz posredovanje zastupnika zaključe ugovor s trećim licem s uzastopnim činidbama koje se ispunjavaju sukcesivno, zastupnik stiče pravo na proviziju sukcesivno u skladu s ugovorom.

Obračunavanje provizije

Član 1216

Nalogodavac je dužan svaka tri meseca podneti zastupniku obračun pro­vizije na koju zastupnik ima pravo, izračunatu za svaki mesec posebno.

Obračun provizije mora sadržati sve bitne elemente na osnovu kojih je izrađen.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Nalogodavac je dužan obračunati i platiti zastupniku tromesečnu provi­ziju najkasnije do kraja meseca koji sledi nakon poslednjeg meseca obračuns­kog tromesečja.

Strane mogu ugovoriti obračunsko razdoblje kraće od tri meseca.

Nalogodavac je dužan, na zahtev zastupnika, o svom trošku predati mu izvod iz svojih poslovnih knjiga koji se odnosi na poslove koji zastupniku daju pravo na proviziju te ga obavestiti o svim okolnostima koje utiču na proviziju.

Ako nalogodavac odbije zastupnikov zahtev iz prethodnog stava ili ako zastupnik posumnja u tačnost izvoda iz nalogodavčevih poslovnih knjiga ili posumnja u obaveštenja koja mu je nalogodavac dao, ovlašćen je zahtevati da ovlašćeni revizor pregleda nalogodavčeve poslovne knjige u pogledu podata­ka o kojima zavisi provizija, te da mu te podatke dostavi.

Odredbe ugovora o trgovinskom zastupanju suprotne prethodnim stavovima ništave su, ako se njima pogoršava položaj zastupnika utvrđen tim sta­vovima.

Alternativa: Prethodni stav se briše.

Gubitak prava na proviziju

Član 1217

Ako je ugovorena delkredere provizija, zastupnik gubi pravo na proviziju ako ugovor između nalogodavca i trećeg lica ostane neispunjen iz uzroka koji nisu na strani nalogodavca, a ako je zastupnik primio proviziju, dužan ju je vratiti.

Troškovi

Član 1218

Zastupnik nema pravo na naknadu troškova koji proizlaze iz redovnog obavljanja poslova, osim ako je drukčije ugovoreno.

Ali on ima pravo na naknadu posebnih troškova koje je učinio u korist nalogodavca ili po njegovom nalogu.

Založno pravo

Član 1219

Radi obezbeđenja naplate svojih dospelih potraživanja nastalih u vezi sa ugovorom zastupnik ima pravo zaloge na svotama koje je naplatio za nalogodav­ca, po njegovom ovlašćenju, kao i na svim nalogodavčevim stvarima koje je u vezi sa ugovorom primio od nalogodavca ili od nekog drugog, dok se nalaze kod njega, ili kod nekog koji ih drži za njega, ili dok ima u rukama ispravu pomoću koje može raspolagati njima.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Pravo zadržanja

Član 1220

Radi obezbeđenja svojih dospelih potraživanja nastalih u vezi s ugovorom, zastupnik ima pravo zadržanja na iznosima što ih je naplatio za nalogo­davca po njegovom ovlašćenju, kao i na svim nalogodavčevim stvarima koje je u vezi s ugovorom primio od nalogodavca ili od nekog drugog, dok se nalaze kod njega ili kod nekog ko ih drži za njega, ili dok ima u rukama ispravu po­moću koje može raspolagati njima.

Odeljak 4.

PRESTANAK UGOVORA

Trajanje ugovora

Član 1221

Ako se ne ugovori drukčije, ugovor o trgovinskom zastupanju zaključuje se na neodređeno vreme.

Ugovor zaključen na određeno vreme prestaje protekom vremena na ko­je je zaključen.

Ako strane nastave ispunjavati ugovor zaključen na određeno vreme i nakon proteka vremena na koje je ugovor zaključen, smatra se da su zak­ljučile novi ugovor istog sadržaja na neodređeno vreme.

Otkaz ugovora

Član 1222

Ako je ugovor o trgovinskom zastupanju zaključen na neodređeno vre­me, svaka ga strana može otkazati pismenim obaveštenjem upućenim drugoj strani, poštujući otkazne rokove određene ovim članom.

Dužina otkaznog roka zavisi od trajanja ugovora i iznosi po mesec dana za svaku započetu godinu trajanja ugovora.

Ako je ugovor trajao duže od pet godina, otkazni rok iznosi šest meseci.

Strane ne mogu ugovoriti kraći otkazni rok, a ako ugovore duži, taj rok mora biti jednak za obe strane.

Ako nije drukčije ugovoreno, otkazni rok započinje teći prvi dan meseca koji sledi mesecu u kojem je drugoj strani upućeno pismeno obaveštenje o otka­zu a završava zadnjim danom zadnjeg meseca roka.

Odredbe ovoga člana primenjuju se i na ugovor zaključen na određeno vreme koji se zbog ispunjavanja i nakon proteka roka na koji je zaključen smatra ugovorom na neodređeno vreme, s tim da se vreme trajanja ugovora na od­ređeno vreme uzima u obzir pri izračunavanju dužine otkaznog roka.

Raskid ugovora

Član 1223

Iz važnih razloga koje mora navesti, a naročito zbog neispunjenja ugovorne obaveze druge strane ili zbog promenjenih okolnosti, svaka strana može raskinuti ugovorna neodređeno vreme bez otkaznog roka, odnosno raskinuti ugovor na određeno vreme pre isteka vremena na koje je zaključen.

Ovo pravo strane ne mogu ugovorom isključiti ili ograničiti.

Ako je izjava o raskidu ugovora na neodređeno vreme data bez važnih raz­loga, smatra se otkazom s redovnim otkaznim rokom.

Ugovorna strana ima pravo na naknadu štete ako druga strana nije imala važan razlog za raskid ugovora.

Neosnovani raskid daje pravo drugoj strani da raskine ugovor na neodređeno vreme bez otkaznog roka, odnosno da raskine ugovor na određeno vreme pre proteka vremena na koje je zaključen.

Alternativa: Prethodna tri člana menjaju se tako da glase:

Raskidanje ugovora zaključenog za neodređeno vreme

Član 1224

Kad trajanje ugovora o trgovinskom zastupanju nije određeno ugovo­rom, niti se iz okolnosti posla može odrediti, svaka strana može raskinuti ugo­vor krajem svakog kalendarskog tromesečja.

Otkaz mora biti saopšten drugoj strani najmanje mesec dana pre isteka kalendarskog tromesečja, a ako je ugovor trajao tri godine, otkaz joj mora bi­ti saopšten dva meseca pre isteka kalendarskog tromesečja.

Ugovorne strane mogu drukčije odrediti rokove otkaza i prestanka ugo­vora, ali između otkaza i prestanka ugovora mora biti ostavljen najmanje rok od mesec dana.

Raskidanje ugovora zaključenog na određeno vreme

Član 1225

Kad je ugovor o trgovinskom zastupanju zaključen za određeno vreme, on prestaje istekom određenog vremena.

Ako se takav ugovor prećutno produži smatraće se dalje kao ugovor za­ključen za neodređeno vreme.

Raskidanje ugovora bez otkaznog roka

Član 1226

Iz ozbiljnih uzroka svaka strana može, navodeći te uzroke, raskinuti ugovor o trgovinskom zastupanju bez otkaznog roka.

Ako je izjava o raskidanju učinjena bez ozbiljnih uzroka, ona će se smat­rati kao otkaz sa redovnim otkaznim rokom.

Zastupnik koji je usled neosnovanog otkaza prekinuo svoju delatnost ima pravo na naknadu štete zbog izgubljene provizije, a ako je on neosnovano otkazao ugovor, pravo na naknadu pripada nalogodavcu.

Neosnovani otkaz daje pravo drugoj strani da raskine ugovor bez otkaz­nog roka.

Alternativa: Dodaje se odeljak 5. koji glasi:

Odeljak 5.

NAKNADE I ZABRANE

Posebna naknada

Član 1227

Po prestanku ugovora zastupnik stiče pravo na posebnu naknadu ako je nalogodavcu našao nove stranke ili mu je značajno povećao obim poslovanja s postojećim strankama, a nalogodavac je i po prestanku ugovora imao znatne koristi od tih stranaka, te ako plaćanje te naknade opravdavaju okolnosti slučaja, naročito gubitak provizije u poslovanju s tim strankama.

Pravo na posebnu naknadu nastaje i u slučaju da je ugovor prestao zbog smrti zastupnika.

Prilikom određivanja posebne naknade treba voditi računa i o proviziji koju je zastupnik dobio za ugovore zaključene po prestanku ugovornog odno­sa s nalogodavcem, kao i bitnu zabranu ili ograničenje obavljanja delatnosti po prestanku odnosa s nalogodavcem.

Iznos posebne naknade ne može premašiti iznos prosečne godišnje provizi­je u zadnjih pet godina, a ako je ugovorni odnos trajao kraće od pet godina iz­nos prosečne godišnje provizije u razdoblju trajanja ugovora.

U pogledu izvoda iz poslovnih knjiga nalogodavca i obaveštenja o okol­nostima koje utiču na visinu posebne naknade, shodno se primenjuju odredbe ovog zakonika o pravima zastupnika prilikom obračunavanja provizije.

Plaćanje posebne naknade ne isključuje pravo zastupnika da traži naknadu štete koja prelazi visinu posebne naknade.

Razlozi koji isključuju pravo na posebnu naknadu

Član 1228

Nalogodavac nije dužan platiti posebnu naknadu:

- ako je zastupnik otkazao ili raskinuo ugovor, s tim da i tada zastupnik može zahtevati posebnu naknadu ako je uzrok za raskid ili otkaz ugovora bio na strani nalogodavca;

• ako je nalogodavac raskinuo ugovor zbog zastupnikovog skrivljenog ponašanja;

• ako je na osnovu sporazuma s nalogodavcem zastupnik preneo ugovor na nekog drugog.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Gubitak prava na posebnu naknadu

Član 1239

Zastupnik gubi pravo na posebnu naknadu te na naknadu štete, ako u roku od godinu dana od dana prestanka ugovora ne obavesti nalogodavca da će ih zahtevati.

Zabrana ograničenja ili isključenja zastupnikovih prava

Član 1230

Ugovorne strane ne mogu pre prestanka ugovora ograničiti ili isključiti prava koja trgovinski zastupnik ima po ovom zakoniku.

Zabrane ili ograničenje obavljanja delatnosti

Član 1231

Ugovorne strane mogu ugovoriti da zastupnik nakon prestanka ugovora neće smeti obavljati, u potpunosti ili delimično, delatnost trgovinskog zastu­panja.

Takva će ugovorna odredba biti valjana ako je u pismenoj formi te ako se odnosi na isto područje, ista lica ili istu robu na koje se odnosi i ugovor o trgovinskom zastupanju.

Kad ugovor prestane zbog razloga koji su na strani nalogodavca, takva ugovorna odredba obavezuje zastupnika samo ako mu nalogodavac po prestanku ugovora plati posebnu naknadu i ako mu u razdoblju trajanja zabrane ili ograničenja obavljanja delatnosti plaća dodatnu mesečnu naknadu u izno­su koji je jednak prosečnom mesečnom iznosu provizije na koju je imao pravo u zadnjih pet godina, a ako je ugovor trajao kraće od pet godina, u iznosu koji je jednak prosečnom mesečnom iznosu provizije na koju je imao pravo za vreme trajanja ugovora.

Ugovorna odredba o zabrani ili ograničenju obavljanja delatnosti obavezuje zastupnika najduže dve godine po prestanku ugovora.

Ako zastupnik raskine ugovor zbog nalogodavčevog skrivljenog ponašanja, ovlašćen je u roku od mesec dana od dana raskida ugovora pismenom izjavom saopštiti nalogodavcu da neće poštovati odredbu o zabrani ili ograničenju obavljanja delatnosti.

Odredba ugovora o zabrani ili ograničenju obavljanja delatnosti suprotna odredbama ovog člana ništava je ako se njome pogoršava položaj zas­tupnika utvrđen tim odredbama.

GLAVA XXXVIII

UGOVOR O DISTRIBUCIJI

Odeljak 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Član 1232

Ugovorom o distribuciji se jedna ugovorna strana - snabdevač, obavezu­je da drugu ugovornu stranu － distributera, kontinuirano snabdeva proizvodima, a distributer se obavezuje da te proizvode kupuje radi njihove prodaje drugim licima - klijentima, u svoje ime i za svoj račun.

Posebni slučajevi distribucije

Član 1233

Ugovorom o ekskluzivnoj distribuciji snabdevač se obavezuje da proizvo­dima snabdeva samo jednog distributera na određenoj teritoriji ili za od­ređenu grupu lica – klijenata.

Ugovorom o selektivnoj distribuciji snabdevač se obavezuje da, direktno ili indirektno, proizvodima snabdeva samo distributere odabrane na osnovu određenih kriterijuma.

Ugovorom o ekskluzivnoj kupovini distributer se obavezuje da proizvode kupuje samo od snabdevača ili od lica određenog od strane snabdevača.

Uzajamno obaveštavanje ugovornih strana

Član 1234

Tokom pregovora za zaključenje ugovora o distribuciji, kao i tokom trajanja ugovora, svaka strana je obavezna da blagovremeno obavesti drugu stranu o svim okolnostima koje mogu biti od značaja za zaključenje i izvršenje ugovora o distribuciji.

Poverljivost

Član 1235

Ugovorna strana koja dođe do poverljive informacije o drugoj ugovor­noj strani tokom ili u vezi sa zaključenjem ili izvršenjem ugovora o distribuciji, dužna je takvu informaciju čuvati kao poverljivu i ne sme je otkriti trećim licima tokom trajanja ugovora, kao ni nakon njegovog prestanka iz bilo kog razloga.

Ustupanje ugovora

Član 1236

Ugovor o distribuciji ne može se ustupiti trećem licu bez prethodnog sporazuma ugovornih strana koji mora biti zaključen u pismenoj formi.

Odeljak 2.

OBAVEZE SNABDEVAČA

Obaveza snabdevanja

Član 1237

Snabdevač je obavezan da snabdeva distributera naručenim proizvodima, u skladu sa ugovorom o distribuciji.

Snabdevač ne može, s obzirom na okolnosti, odbiti naruxbine distribute­ra onda kad to nije opravdano.

Kontinuirana odbijanja naruxbina distributera od strane snabdevača koja su protivna načelu savesnosti i poštenja, smatraju se povredom ugovora o distribuciji.

Primena pravila o kupoprodaji na obaveze snabdevača

Član 1238

Na obaveze snabdevača koje se odnose na prodaju proizvoda (isporuka, odgovornost za materijalne i pravne nedostatke i sl.) Koje nisu regulisane ugovorom, primenjuju se odredbe ovog zakonika o prodaji.

Zadržavanje prava svojine

Član 1239

Snabdevač zadržava pravo svojine na proizvodima kojima snabdeva distributera sve dok distributer ne isplati ugovorenu cenu u celini, osim ako nije drukčije ugovoreno ili ako distributer da odgovarajuću garanciju za isplatu.

Obaveza obaveštavanja distributera tokom trajanja ugovora

Član 1240

Tokom trajanja ugovora, snabdevač je dužan da obaveštava distribute­ra naročito o: karakteristikama proizvoda; cenama i rokovima snabdevanja proizvodima; preporučenim cenama i rokovima za snabdevanje klijenata proizvodima i reklamnim kampanjama vezanim za posao u pitanju.

Obaveza obaveštenja o smanjenim kapacitetima snabdevanja

Član 1241

Kad snabdevač predvidi da će njegovi kapaciteti snabdevanja biti značaj­no manji od onih koje je distributer osnovano očekivao, dužan je o tome obavestiti distributera u primerenom roku.

U tom slučaju, pretpostavlja se da je snabdevač znao ili morao znati koje je kapacitete distributer u konkretnom slučaju osnovano očekivao.

Obaveza obezbeđenja reklamnog materijala

Član 1242

Snabdevač je obavezan da distributeru obezbedi, o svom trošku, reklamni materijal potreban za distribuciju i promociju proizvoda, ako drukčije nije ugovoreno.

Po prestanku ugovora o distribuciji, distributer je obavezan da vrati snabdevaču sav reklamni materijali koji je dobio o trošku snabdevača, a koji se još uvek nalazi u posedu distributera.

Obaveza očuvanja reputacije proizvoda od strane snabdevača

Član 1243

Snabdevač je dužan da, tokom trajanja ugovora o distribuciji, čuva reputaciju proizvoda sa pažnjom dobrog privrednika.

Odeljak 3.

OBAVEZE DISTRIBUTERA

Prodaja u svoje ime i za svoj račun

Član 1244

Distributer prodaje trećim licima proizvode koje je kupio od snabdevača u svoje ime i za svoj račun.

Distributer nije ovlašćen da zaključuje ugovore u ime i za račun snabde­vača ili da na bilo koji način obavezuje snabdevača prema trećim licima, ako drukčije nije izričito ugovoreno.

Obaveza promocije i zaštite interesa snabdevača

Član 1245

Distributer je obavezan da promoviše proizvode snabdevača na najefektivniji način i u skladu sa uputstvima snabdevača, kao i da štiti interese snabde­vača sa pažnjom dobrog privrednika.

Poddistributer

Član 1246

Distributer može angažovati poddistributera ili zastupnika radi prodaje na određenoj teritoriji proizvoda koje je nabavio od snabdevača, ako drukčije nije ugovoreno.

U tom slučaju, distributer odgovara snabdevaču za sve pravne poslove i radnje preduzete od strane poddistributera ili zastupnika.

Obaveza obaveštavanja snabdevača tokom trajanja ugovora

Član 1247

Tokom trajanja ugovora, distributer je obavezan da obaveštava snabdevača naročito o: svojim aktivnostima koje se odnose na izvršenje ugovora o di­stribuciji; tržišnim uslovima i konkurenciji; zahtevima trećih lica vezanih za prava intelektualne svojine snabdevača; povredama povodom prava intelek­tualne svojine snabdevača od strane trećih lica i važećim propisima na od­ređenoj teritoriji relevantnim za izvršenje ugovora o distribuciji.

Obaveza obaveštenja o smanjenju naruxbina

Član 1248

Kad distributer predvidi da će njegove naruxbine biti znatno manje od onih koje je snabdevač osnovano očekivao, distributer je dužan o tome obaves­titi snabdevača u primerenom roku.

U tom slučaju, pretpostavlja se da je distributer znao ili morao znati ko­je je kapacitete snabdevač u konkretnom slučaju osnovano očekivao.

Primena pravila o prodaji na obaveze distributera

Član 1249

Na obaveze distributera koje se odnose na prodaju proizvoda (cena, uslo­vi plaćanja i sl.) Koje nisu regulisane ugovorom, primenjuju se odredbe ovog za­konika o prodaji.

Obaveza pridržavanja uputstava

Član 1250

Distributer je obavezan da sledi uputstva snabdevača koja se odnose na ostvarenje odgovarajuće distribucije proizvoda ili na očuvanje njihove repu­tacije.

Obaveza obezbeđenja servisa

Član 1251

Distributer je obavezan da, ako drukčije nije ugovoreno, o svom trošku obezbedi posleprodajni servis za sve proizvode koje nabavlja od snabdevača.

Servis mora u svemu odgovarati standardima kvaliteta određenim od strane snabdevača.

Kontrola

Član 1252

Distributer je obavezan obezbediti snabdevaču pristup svojim poslovnim prostorijama, kako bi snabdevač mogao proveriti da li distributer poštuje ugovorene standarde i uputstva data od strane snabdevača.

Obaveza očuvanja reputacije proizvoda od strane distributera

Član 1253

Distributer je dužan da, tokom trajanja ugovora o distribuciji, čuva reputaciju proizvoda sa pažnjom dobrog privrednika.

Odeljak 4.

PRESTANAK UGOVORA

Ugovor zaključen na određeno vreme

Član 1254

Kad je ugovor o distribuciji zaključen na određeno vreme, on prestaje samim istekom određenog vremena, ako se ugovorne strane drukčije ne sporazumeju.

Ako se takav ugovor prećutno produži, smatra se kao ugovor zaključen na neodređeno vreme.

Ugovor zaključen na neodređeno vreme

Član 1255

Kad je ugovor o distribuciji zaključen na neodređeno vreme, svaka ugovorna strana ga može otkazati upućivanjem drugoj ugovornoj strani obaveštenja o otkazu u primerenom roku.

Dužina primerenog roka određuje se u skladu sa okolnostima konkretnog slučaja, a naročito imajući u vidu: prethodno vreme trajanja ugovornog odnosa; uložena novčana sredstva; vreme potrebno za pronalaženje odgova­rajuće alternative i relevantne trgovačke običaje.

U svakom slučaju, između obaveštenja o otkazu i prestanka ugovora mora biti ostavljen rok od najmanje mesec dana ako se otkaz daje u prvoj godini trajanja ugovora, pri čemu se taj rok produžava za po mesec dana, srazmerno godinama trajanja ugovornog odnosa (dva meseca ako se otkaz daje u drugoj godini trajanja ugovora, tri meseca ako se otkaz daje u trećoj godini trajanja ugovora itd.).

Sporazum ugovornih strana suprotan prethodnom stavu je bez pravnog dejstva.

Otkaz ugovora bez ostavljanja primerenog otkaznog roka

Član 1256

U slučaju da ugovorna strana otkaže ugovor o distribuciji bez ostavljanja primerenog otkaznog roka, druga ugovorna strana ima pravo na naknadu štete.

Naknada štete u tom slučaju jednaka je dobitku koji bi druga ugovorna strana ostvarila u toku perioda u kome bi ugovor trajao da je primeren otkazni rok bio ostavljen.

Godišnja dobit oštećene ugovorne strane odgovara prosečnoj dobiti ko­ju je oštećena ugovorna strana ostvarila na osnovu ugovora o distribuciji to­kom prethodne tri godine, a ako je ugovor trajao kraće, tokom prethodnog perioda trajanja ugovora.

Na ostala pitanja naknade štete zbog neosnovanog otkaza ugovora o distribuciji primenjuju se opšta pravila o naknadi štete.

Raskid ugovora zbog neispunjenja ugovorne obaveze

Član 1257

Ugovor o distribuciji može se raskinuti samo u slučaju bitne povrede ugovora.

Izjava o raskidu ugovora o distribuciji ima dejstvo jedino ako je o njoj obaveštena druga ugovorna strana.

Izjava o raskidu ugovora o distribuciji mora biti upućena drugoj ugovor­noj strani u pismenoj formi, putem sredstava komunikacije koja omogućavaju dokaz o tome da je izjava o raskidu primljena, kao i datum njenog prijema.

Naknada za "goodwill"

Član 1258

Kad ugovor o distribuciji prestane iz bilo koga razloga, osim usled raski­da zbog neispunjenja obaveze, distributer ima pravo na naknadu za "goodwill", ako je, na osnovu ugovora o distribuciji, doprineo znatnom uvećanju obima poslovanja snabdevača i ako snabdevač, i nakon prestanka ugovora o distribuciji, nastavlja da ostvaruje značajne koristi iz tog poslovanja.

Naknada za "goodwill" ugovorom se može drukčije urediti.

Zalihe, rezervni delovi i materijali

Član 1259

Kad ugovor o distribuciji prestane na osnovu otkaza ili raskida od stra­ne jedne ugovorne strane, snabdevač je dužan da, na zahtev distributera, od njega kupi preostale zalihe, rezervne delove i materijale po razumnoj ceni, uko­liko ih distributer ne može prodati trećim licima po uobičajenoj tržišnoj ceni.

GLAVA XXXIX

UGOVOR O FRANŠIZINGU

Odeljak 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Član 1260

Ugovorom o franšizingu se uspostavlja odnos trajne saradnje između pravno samostalnih privrednih subjekata kojim se jedna ugovorna strana – davalac franšize obavezuje da kao nosilac franšizne poslovne mreže drugoj ugovornoj strani – korisniku franšize prenese prava i vrši usluge radi uključivanja korisnika franšize u poslovni sistem davaoca franšize a korisnik franšize se obavezuje da za to plaća posrednu ili neposrednu naknadu.

Davalac franšize prenosi korisniku franšize isključivo pravo prodaje robe ili vršenja usluga na određenoj teritoriji, pravo na korišćenje poslovnog imena davaoca franšize, prava intelektualne svojine, pravo korišćenja komercijalnih, marketinških i tehničkih metoda poslovanja i znanje i iskustvo (know-how) u poslovanju.

Davalac franšize trajno pruža usluge obuke i pomoći u poslovanju, kao i usluge kontrole i nadzora nad poslovanjem korisnika franšize radi očuvanja identiteta franšizne mreže.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Ugovor o franšizingu je ugovor koji se zaključuje između davaoca i korisnika (primaoca) predmeta ugovora (franšize) kao nezavisnih subjekata, kojim se davalac obavezuje da ustupi korisniku svoj poslovni sistem prodaje robe i/ili vršenja usluga na jednoobrazni način, uz uobičajeni i standardizovani stepen nadzora i kontrole nad načinom obavljanja poslovne delatnosti korisnika franšize, a korisnik se obavezuje da za to plaća ugovorenu naknadu.

Bitni elementi

Član 1261

Ugovor o franšizingu obavezno sadrži:

1. Označenje robe i usluga za čiju je isključivu prodaju ili vršenje ovlašćen korisnik franšize;

2. Vrstu, obim i trajanje zaštite prenetih prava čiji je nosilac davalac franšize (poslovno ime, žig, autorska prava, dizajn i druga prava intelektualne svojine);

3. Način prenosa i sadržinu poverljivih, suštinskih i neotkrivenih podataka čiji je nosilac davalac franšize a koje se prenose korisniku franšize kao prednosti franšiznog sistema (komercijalne, marketinške i tehničke metode poslovanja, znanje i iskustvo - know-how);

4. Vrstu i obim usluga obuke, pomoći, kontrole i nadzora koje davalac franšize pruža korisniku franšize;

5. Visinu, rokove i način plaćanja naknade;

6. Trajanje ugovora;

7. Teritoriju na kojoj se koriste preneta isključiva prava.

Forma i registracija

Član 1262

Ugovor o franšizingu mora biti zaključen pismenoj formi.

Ugovor o franšizingu kao i njegove izmene, dopune, obnova i prestanak se registruju u skladu sa posebnim zakonom u registru Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije.

Za štetu koju savesno treće lice pretrpi usled neizvršenja obaveze upisa u registar ugovora o o franšizingu odgovara davalac franšize.

Odeljak 2.

UGOVOR O POD-FRANŠIZINGU

Pravo na prenos pod-franšize, saglasnost davaoca franšize i isključivo pravo na pod-franšizu

Član 1263

Ugovorom o franšizingu može biti predviđeno isključivo ili neisključivo pravo korisnika franšize da prava koja su mu preneta ugovorom o franšizingu prenosi izabranim trećim licima, kao i da vrši usluge obuke, pomoći, kontrole i nadzora na osnovu zaključenja ugovora o pod-franšizingu a u cilju širenja franšizne mreže na tačno određenoj teritoriji

Ugovorom o franšizingu može biti predviđeno da je za zaključenje svakog pojedinačnog ugovora o pod-franšizingu potrebna saglasnost davaoca franšize.

Ukoliko u ugovoru o franšizingu nije naznačeno da li se radi o isključivom ili o neisključivom pravu korisnika franšize da zaključuje ugovore o pod-franšizingu, smatra se da se radi o isključivom pravu na zaključivanje ugovora o pod-franšizingu na određenoj teritoriji.

Odvojenost pravnih odnosa iz ugovora i subsidijerna odgovornost korisnika franšize

Član 1264

Ukoliko ugovorom o franšizingu strane nisu previdele drugačije, ugovorom o pod-franšizingu ne stvara se pravni odnos između davaoca franšize iz ugovora o franšizingu i korisnika pod-franšize iz ugovora o pod-franšizingu.

Korisnik franšize snosi subsidijernu odgovornost za štetu pričinjenu davaocu franšize radnjama korisnika pod-franšize, ukoliko drugačije nije predviđeno ugovorom o franšizingu.

Neposredan zahtev davaoca franšize prema korisniku pod-franšize

Član 1265

Davalac franšize može, radi naplate svojih potraživanja od korisnika franšize, da zahteva neposredno od korisnika pod-franšize isplatu iznosa koje ovaj duguje davaocu pod-franšize iz ugovora o pod-franšizingu.

Trajanje i posledice ništavosti i raskida ugovora o pod-franšizingu

Član 1266

Trajanje ugovora o pod-franšizingu ne može biti određeno na duži rok nego što je određeno trajanje ugovora o franšizingu.

Ništavost, raskid i prestanak ugovora o franšizingu dovode do ništavosti, raskida i prestanka ugovora o pod-franšizingu.

Ukoliko strane u ugovoru o franšizingu zaključenom na određeno vreme ne predvide drugačije, prava i obaveze davaoca pod-franšize (koji je korisnik iz ugovora o franšizingu) nakon prestanka ugovora o pod-franšizingu prelaze na davaoca franšize.

Primena pravila iz ugovora o franšizingu

Član 1267

Odredbe koje se odnose na ugovor o franšizingu shodno se primenjuju i na ugovor o pod-franšizingu ukoliko iz prirode ugovora o pod-franšizingu ili volje ugovornih strana ne proizilazi nešto drugo.

Odeljak 3.

ČUVANJE POVERLJIVOSTI I OBAVEZA OBAVEŠTAVANJA

U PREDUGOVORNOJ FAZI

Uzajamno obaveštavanje ugovornih strana i čuvanje poverljivih podataka

Član 1268

Tokom pregovora za zaključenje ugovora o franšizingu svaka strana je obavezna da blagovremeno i istinito obavesti drugu stranu o svim okolnostima koje mogu biti od značaja za donošenje odluke o zaključenju, kao i za izvršenje ugovora o franšizingu.

Strane su dužne da čuvaju poverljiva obaveštenja i dokumenta koja se odnose na drugu ugovornu stranu, zaključenje ili izvršenje ugovora o franšizingu do kojih su došle tokom pregovora i ne smeju ih otkriti trećim licima bez obzira da li su pregovori doveli do zaključenja ugovora o franšizingu.

Obaveza čuvanja poverljivih informacija i dokumenata dobijenih tokom pregovora za zaključenje ugovora o franšizingu, kao i odgovornost za povredu ove obaveze traje i razumno vreme nakon okončanja pregovora.

Predugovorno obaveštavanje korisnika franšize

Član 1269

Davalac franšize ima obavezu da, najmanje 20 dana pre zaključenja ugovora o franšizingu ili pre plaćanja bilo kakve naknade, svakom potencijalnom korisniku franšize preda dokument sa predugovornim obaveštenjima koga čine izvod iz predloženog ugovora o franšizingu i dokument sa poslovnim obaveštenjima.

Dokument sa predugovornim obaveštenjima mora biti u pismenoj formi, na jeziku koji je u službenoj upotrebi u mestu sedišta potencijalnog korisnika franšize.

Prijem dokumenta sa predugovornim obaveštenjima dužan je da pismeno potvrdi potencijalni korisnik franšize.

Potencijalni korisnik franšize se ne može odreći prava na predaju dokumenta sa predugovornim obaveštenjima u fazi pregovora.

Obaveza davaoca franšize na predaju dokumenta sa predugovornim obaveštenjima ne postoji ukoliko se vrši ustupanje postojećeg ugovora o franšizingu od strane korisnika trećem licu, kao ni u slučaju obnove ili produženja već zaključenog ugovora o franšizingu, bez ikakvih bitnih izmena.

Sadržina dokumenta sa predugovornim obaveštenjima

Član 1270

Dokument sa predugovornim obaveštenjima čine izvod iz predloženog ugovora o franšizingu i dokument sa poslovnim obaveštenjima (informacije o privrednom subjektu i iskustvu davaoca franšize, o elementima franšiznog sistema i podaci o franšiznoj mreži).

Podaci koje sadrži dokument sa predugovornim obaveštenjima moraju biti istiniti, aktuelni i suštinski značajni za donošenje odluke o ulasku u franšizni poslovni sistem čiji je nosilac davalac franšize.

Izvod iz predloženog ugovora o franšizingu mora da sadrži sledeće podatke:

1. vrsta, obim i trajanje zaštite isključivih prava koje davalac davalac prenosi korisniku franšize,

2. trajanje ugovora o franšizingu i uslovi za produženje, obnovu ili prenos ugovora na treće lice,

3. program, trajanje i visina troškova početne i tekuće obuke korisnika franšize i njegovih zaposlenih,

4. visina, rokovi, metod obračuna i način plaćanja početne i trajne frnšizing naknade kao i svih drugih poslednih i neposrednih nakanda i davanja na čije plaćanje treba da se obaveže budući korisnik franšize,

5. uzajamne obaveze davaoca i korisnika franšize i posledice neizvršenja ili neurednog izvršenja ugovornih obaveza,

6. uslovi pod kojima davalac franšize ima pravo da raskine ugovor o franšizingu i posledice takvog raskida,

7. uslovi pod kojima korisnik franšize ima pravo da raskine ugovor o franšizingu i posledice takvog raskida,

8. ograničenja koja korisnik franšize ima u odnosu na teritoriju, potrošače kao i u prodaji robe i vršenju usluga,

9. zabrana konkurencije u toku i nakon prestanka ugovora o franšizingu i posledice povrede tih zabrana.

Dokument sa poslovnim obaveštenjima mora da sadrži podatke o privrednom subjektu davaoca franšize (korporativni podaci), o poslovnom sistemu franšizinga i o franšiznoj mreži.

1. Podaci o privrednom subjektu davaoca franšize tačno i istinito treba da odrede identitet, poslovnu prošlost i poslovno iskustvo davaoca franšize kao pokretača i nosioca franšiznog sistema;

2. Podaci o poslovnom sistemu franšizinga treba da pruže opis elemenata franšize, status intelektualnih prava davaoca franšize, podatke o robi i uslugama koji korisnik isključivo kupuje ili prima od davaoca franšize, i finansijske podatke značajne za procenu troškova, ulaganja i rezultate poslovanja korisnika franšize;

3. Podaci o franšiznoj mreži treba da prikažu iskustvo i rezulate davaoca u primeni franšiznog koncepta, a posebno broj poslovnih jedinica, broj i listu korisnika franšize u poslednjoj poslovnoj godini i broj korisnika koji su u poslednje tri godine izašli iz poslovnog sistema franšizinga.

Posledice propuštanja obaveze predugovornog obaveštavanja

Član 1271

U slučaju da davalac franšize ne izvrši obavezu predugovornog obaveštavanja, kao i ukoliko dokument sa predugovornim obaveštenjima ne sadrži istinite i aktuelne podatke, korisnik franšize stiče pravo da zahteva poništaj zaključenog ugovora o franšizingu u roku od dve godine od dana zaključenja ugovora, ukoliko dokaže da ugovor o franšizingu ne bi zaključio da je davalac izvršio svoju obavezu predugovornog obaveštavanja.

U slučaju da je davalac franšize propustio da u dokument sa predugovornim obaveštenjima unese neki od obaveznih elemenata koji se odnose na sadržinu ugovora o franšizingu ili su ti podaci prikazani neistinito, korisnik stiče pravo da zahteva poništaj konkretne odredbe ugovora o franšizingu na koju je obaveštenje trebalo da se odnosi u roku od dve godine od dana zaključenja ugovora o franšizingu.

U svakom od slučajeva povrede obaveze predugovornog obaveštavanja korisnik franšize ima pravo na naknadu štete koja mu je tim propustom načinjena.

Odeljak 4.

OBAVEZE I ODGOVORNOST DAVAOCA FRANŠIZE

Prenos prava i dokumenata i obaveza obaveštavanja korisnika franšize

Član 1272

Davalac franšize je obavezan da, u skladu sa ugovorom o franšizingu, korisniku prenese pravo korišćenja objekata prava intelektualne svojine, čiji je nosilac, da preda tehnička i komercijalna dokumenta koja sadrže metode poslovanja i know-how davaoca franšize i da pruža sva potrebna obaveštenja za korišćenje ovih prava i veština, a sa ciljem uključivanja korisnika u poslovnu mrežu davaoca franšize.

Obaveza obaveštavanja o unapređenjima u poslovanju

Član 1273

Davalac franšize je obavezan da u toku trajanja ugovora korisnika franšize obaveštava o svim promenama u statusu prava intelektualne svojine, i omogući korisniku franšize dalje korišćenje tih prava, kao i da obaveštava korisnika franšize o svim unapređenjima komercijalnih i tehničkih metoda poslovanja i know-how do kojih je došao u poslovanju, kao i da mu omogući korišćenje tih unapređenja.

Početna i tekuća obuka, obrazovanje i pomoć u poslovanju korisnika franšize

Član 1274

Davalac franšize je obavezan da vrši početnu i periodičnu obuku i obrazovanje korisnika franšize i njegovih zaposlenih, u skladu sa ugovorom o franšizingu.

Davalac franšize ima obavezu da korisniku franšize pruža pomoć i daje savete u poslovanju u cilju uspešne primene poslovnog franšiznog koncepta, kao i da korisniku franšize pruži pomoć u zaštiti preuzetih prva u odnosu na treća lica.

Očuvanje identiteta poslovne mreže i kontrola poslovanja korisnika franšize

Član 1275

Davalac franšize je pokretač i nosilac franšizne mreže i obavezan je da obezbedi njen identitet i ugled pred trećim licima.

Davalac franšize je obavezan da vrši kontrolu i nadzor nad poslovanjem korisnik franšize, nad robom koju prodaje i uslugama koje vrši korisnik franšize, kao i nad korišćenjem prenetih prava i metoda poslovanja, u skladu sa ugovorm.

Odgovornost davaoca franšize

Član 1276

Davalac franšize je vlasnik ili nosilac prava i ovlašćenja koja prenosu korisniku franšize i odgovara za njihovo postojanje i sadržinu, kao i za obaveštenja koja pruža korisniku franšize prilikom uključivanja i poslovanja u sistemu franšizinga..

Ukoliko ova prava ne postoje ili davalac povredi druge svoje obaveze značajne za poslovanje korisnika franšize u poslovnom sistemu, korisnik franšize može izjaviti da raskida ugovor ili stiče pravo na srazmerno umanjenje naknade.

U svakom od ovih slučajeva korisnik franšize stiče i pravo na naknadu štete koju je pretrpeo usled nepostajanja ili neodgovarajuće sadržine ovih prava i ovlašćenjakao i usled povrede obaveza davaoca franšize od značaja za njihovo korišćenje.

Davalac franšize je subsidijerno odgovoran po zatevima trećih lica prema korisniku franšize u slučaju nedostataka u kvalitetu robe ili izvršenih usluga koje isključivo prodaje ili vrši korisnik franšize.

U slučaju nedostataka u kvalitetu robe koju je proizveo ili čijeg je snabdevača odredio davalac franšize po zahtevima trećih lica odgovaraju solidarno davalac i korisnik franšize.

Odeljak 5.

OBAVEZE KORISNIKA FRANŠIZE

Obaveza pridržavanja uputstava i čuvanje poverljivih podataka

Član 1277

Korisnik franšize je obavezan da preneta prava, ovlašćenja, metode poslovanja i know-how koristi na način predviđen ugovorom, u svoje ime i za svoj račun, u ugovorenom obimu i na ugovorenoj teritoriji, u skladu sa uputstvima i zahtevima davaoca franšize.

I tokom trajanja ugovora o franšizingu a i razumno vreme nakon njegovog prestanka korisnik franšize je obavezan da trećim licima ne otkriva poverljiva obaveštenja i dokumenta koja je dobio od davaoca franšize.

Obezbeđenje kvaliteta robe i usluga i identiteta robe i usluga

Član 1278

Korisnik franšize je obavezan da u prodaji robe i vršenju usluga primenjuje stadarde i uputstva davaoca franšize, kako bi kvalitet robe i pruženih usluga bio identičan onima koje prodaje i pruža davalac franšize kao nosilac poslovnog ugleda franšizne mreže.

Omogućavanje kontrole koju vrši davalac franšize

Član 1279

Korisnik frašize je obavezan da u cilju vršenja nadzora i kontrole poslovanja, robe koju prodaje i usluga koje pruža trećim licima omogući davaocu franšize omogući davaocu franšize pristup svojim poslovnim prostorijama.

Obaveza dostavljanja izveštaja o poslovanju

Član 1280

Korisnik franšize je obavezan da dostavlja davaocu franšize izveštaje o poslovanju u vreme i način kako je to predviđeno ugovorom o franšizingu.

Obaveza čuvanja poslovnog ugleda i identiteta franšizne mreže

Član 1281

Korisnik franšize je obavezan da tokom trajanja ugovora o franšizingu čuva poslovni ugled i identitet franšizne mreže sa pažnjom dobrog privrednika.

Naknada za ustupljena prava i izvršene usluge

Član 1282

Korisnik franšize je dužan da davaocu franšize plaća naknadu za korišćenje prenetih prava, ovlašćenja, metoda poslovanja, know-how, kao i za izvršene usluge davaoca franšize u vreme i na način kako je to određeno ugovorom o franšizingu.

Obaveza obaveštavanja davaoca franšize tokom trajanja ugovora

Član 1283

Tokom trajanja ugovora o franšizingu korisnik franšize je dužan da obaveštava davaoca franšize o svojim aktivnostima u izvršavanju ugovora o franšizingu, o promenama na tržištu, kao i o uočenim povredama prava intelektualne svojine snabdevača na teritoriji korisnika franšize.

Odeljak 6.

OGRANIČENJA PRAVA UGOVORNIH STRANA

Ograničenje prenosa prava i ustupanje ugovora ugovora od strane

korisnika franšize

Član 1284

Prenos prava i ovlašćenja iz ugovorao franšizingu kao i ustupanje ugovora o franšizingu trećim licima korisnik franšize može da vrši samo na osnovu izričite pismene saglasnosti davaoca franšize, ukoliko strane ugovorom ne predvide drugačije.

Prostorna ograničenja

Član 1285

Korišćenje prava i ovlašćenja koja se prenose ugovorom o franšizingu moguće je prostorno ograničiti samo ako to nije protivno propisima o zaštiti konkurencije.

Davalac franšize je obavezan, osim ukoliko drugačije nije određeno ugovorom o franšizingu, da tokom trajanja ugovora ne obavlja samostalno delatnost i ne vrši isključiva prava koja su predmet ugovora na prostoru ustupljenom korisniku franšize, kao ni da ta prava i ovlašćenja prenosi trećim licima na prostoru ustupljenom korisniku franšize.

Korisnik franšize se obavezuje da koristi preneta prava i ovlašćenja samo na prostoru koji mu je dodeljen ugovorom o franšizingu, i van tog prostora ne može da konkuriše davaocu franšize kao ni drugim korisnicima franšize.

Zabrana ugovorne i post-ugovorne konkurencije

Član 1286

Korisnik franšize ne može od trećih lica da prima prava i usluge koje odgovaraju onima koje prima na osnovu ugovora o franšizingu, osim ako drugačije nije predviđeno ugovorom o franšizingu.

Korisnik franšize se jednu godinu nakon prestanka ugovora o franšizingu ni posredno ni neposredno ne može baviti delatnošću koju obavlja na osnovu ugovora o franšizingu, a kojom bi konkurisao davaocu franšize i ostalim korisnicima franšize, osim ukoliko ugovorom nije određeno drugačije,odnosno ukoliko je predviđen kraći rok.

Ograničenja u načinu prodaje robe i pružanja usluga

Član 1287

Prilikom izvršavanja ugovora o franšizingu korisnik franšize može prodavati isključivo robu i pružati usluge određene ugovorom o franšizingu, ukoliko ugovorne strane nisu drugačije predvidele.

Ugovorom o franšizingu se mogu ograničiti izvori snabdevanja, odrediti ponuda, struktura i asortiman robe i usluga, odrediti način utvrđivanja cena, metodi i troškovi marketinga i način reklamiranja robe i usluga, samo ako to nije protivno propisima o zaštiti konkurencije.

Odredbe u ugovoru o franšizingu na osnovu kojih davalac franšize ima pravo da određuje cene ili donje granice cena robe i usluga korisnika franšize, kao i odredbe iz ugovora o franšizingu kojima se korisniku ograničavaju prava da prodaje robu i vrši usluge određenoj kategoriji kupaca ili kupcima s određene teritorije, smatraju se ništavim.

Ukoliko ograničenja u prodaji robe i pružanju usluga iz ugovora o franšizingu zbog ekonomskog položaja ugovornih strana ili usled njihovog tržišnog ponašanja predstavljaju povredu prava konkurencije, mogu se na zahtev nadležog organa oglasiti ništavim.

Odeljak 7.

TRAJANJE, OBNOVA I PRESTANAK UGOVORA O FRANŠIZINGU

Trajanje ugovora i prećutno produženje ugovora

Član 1288

Ugovor o franšizingu se može zaključiti na određeno ili na neodređeno vreme, i ugovorne trane određuju trajanje ugovora u skladu a zahtevima tržišta, specifičnostima franšiznog sistema, kao i u skladu sa statusom prava intelektualne svojine koja se prenose korisniku franšize.

Kod ugovora o franšizingu zaključenog na određeno vreme trajanje ugovora treba da bude dovoljno dugo kako bi korisnik franšize mogao da povrati uložena sredstva.

Kad je ugovor o franšizingu zaključen na određeno vreme, a nakon isteka roka na koji je ugovor zaključen ugovorne strane nastave da izvršavaju ugovorne obaveze, ugovor se prećutno produžava, svaki put na period od dve godine, ukoliko strane ugovorom ne odrede drugačije.

Obnova ugovora i naknada za uvećani goodwill

Član 1289

Nakon isteka ugovora koji je zaključen na određeno vreme, korisnik franšize koji je uredno izvršavao ugovorne obaveze ima pravo da zaključi ugovor na novi rok pod istim uslovima.

Ukoliko nakon isteka ugovora o franšizingu zaključenog na određeno vreme, davalac franšize odbije da sa korisnikom franšize koji je uredno izvršavao svoje obaveze zaključi novi ugovor o franšizingu pod istim uslovima, korisnik franšize ima pravo na naknadu za uvećanje vrednosti i poslovnog ugleda franšiznog sistema – naknada za uvećani goodwill – ako je korisnik franšize tokom trajanja ugovora doprineo značajnom povećanju obima poslovanja davaoca franšize i poslovnog ugleda franšizne mreže.

Prestanak ugovora

Član 1290

Ugovor o franšizingu prestaje istekom roka na koji je zaključen, otkazom jedne od ugovornih strana kada je ugovor zaključen na neodređeno vreme, poništenjem i raskidom u slučaju neispunjenja obaveza jedne od ugovornih strana a koje ugovor o franšizingu predviđa kao uslov za jednostrani raskid ugovora.

Pravo na otkaz ugovora

Član 1291

Kad je ugovor o franšizingu zaključen na neodređeno vreme ili je ugovor zaključen na period duži od deset godina, svaka od ugovornih strana ima pravo da otkaže ugovor uz obavezu pismenog obaveštavanja druge ugovorne strane u primerenom otkaznom roku, koji ne može biti kraći od šest meseci.

U slučaju da jedna od ugovornih strana kod ugovorao franšizingu zaključenog na neodređeno vreme uputi otkaz drugoj strani bez ostavljanja primerenog otkaznog roka, druga ugovorna strana ima pravo na naknadu štete.

Raskid ugovora zbog neispunjenja ugovorne obaveze

Član 1292

Ugovor o franšizingu može se raskinuti samo usled bitne povrede ugovornih obaveza.

Izjava o raskidu ugovora o franšizingu ima dejstvo samo ako je o njoj obaveštena druga strana.

Strana koja raskida ugovor usled neispunjenja ili povrede obaveze druge ugovorne strane, dužna je da drugu ugovornu stranu obavesti o raskidu ugovora u pismenoj formi, putem sredstava komunikacije koja omogućavaju dokaz da je izjava o raskidu primljena kao i datum njenog prijema.

Promene u statusu prava intelektualne svojine i prestanka pravnog lica

Član 1293

U slučaju da prestanu da postoje isključiva prava intelektualne svojine ugovor o franšizingu prestaje da proizvodi pravno dejstvo.

Izmene u pravima intelektualne svojine daju pravo korisniku da izjavi da raskida ugovor i da zahteva nakadu štete.

Ukoliko u toku izvršenja ugovora o franšizingu dođe do prenosa isključivih prava sa davaoca franšize na treće lice, ne dolazi do prestanka ugovora o franšizingu, već novi nosilac isključivih prava postaje strana u ugovoru, osim ukoliko ugovorom strane nisu predvidele drugačije.

U slučaju likvidacije ili stečaja nad davaocem ili korisnikom franšize dolazi do prestanka ugovora o franšizingu.

Posledice prestanka ugovora o franšizingu

Član 1294

Obaveza zabrane međusobne konurencije važi sve vreme trajanja ugovora o franšizingu, a korisnik franšize je dužan da i jednu godinu nakon prestanka ugovora poštuje zabranu post-ugovorne konkurencije, osim ukoliko strane ugovorom nisu predvidele kraći rok.

Nakon prestanka ugovora o franšizingu korsnik franšize je dužan da prestane da u pravnom prometu koristi prava intelektualne svojine davaoca franšize kao i ovlašćenja preneta ugovorom, da davaocu franšize vrati sva dokumenta koja sadrže know-how davaoca franšize, kao i da vrati svu opremu i podatke vezane za franšizni sistem.

U slučaju prestanka ugovora o franšizingu istekom roka na koji je zaključen i ukoliko bi zbog zabrane post-ugovorne konkurencije korisnik franšize trepeo štetu, davalac franšize ima obavezu da mu po isteku ugovora tu štetu nadoknadi.

Bez obzira na razlog prestanka ugovora o franšizingu, osim usled raskida zbog neispunjenja obaveza, korisnik franšize koji je svojim poslovanjem doprineo značajnom povećanju obima poslovanja davaoca franšize, podigao vrednost i ugled poslovne mreže i ako davalac franšize i nakon raskida ugovora nastavlja da ostvaruje značajne koristi od tog poslovanja, korisnik franšize ima pravo na naknadu za uvećani goodwill.

GLAVA XL

POSREDOVANJE

Odeljak 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Član 1295

Ugovorom o posredovanju obavezuje se posrednik da nastoji naći i dovesti u vezu sa nalogodavcem lice koje bi s njim pregovaralo o zaključenju određenog ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati određenu nagradu, ako taj ugovor bude zaključen.

Primena odredbi o ugovoru o delu

Član 1296

Kad je ugovoreno da će posrednik imati pravo na određenu nagradu i ako njegovo nastojanje ostane bez rezultata, na taj ugovor shodno se primenjuju od­redbe o ugovoru o delu.

Primanje ispunjenja

Član 1297

Nalog za posredovanje ne sadrži ovlašćenje za posrednika da za nalogodav­ca primi ispunjenje obaveze iz ugovora zaključenog njegovim posredovanjem.

Za to je potrebno posebno pismeno punomoćje.

Opozivanje naloga za posredovanje

Član 1298

Nalogodavac može opozvati nalog za posredovanje kad god hoće, ako se toga nije odrekao i pod uslovom da opozivanje nije protivno savesnosti i pošte­nju.

Odsustvo obaveze za nalogodavca da zaključi ugovor

Član 1299

Nalogodavac nije dužan pristupiti pregovorima za zaključenje ugovora sa licem koje je posrednik našao, ni zaključiti sa njim ugovor pod uslovima koje je saopštio posredniku, ali će odgovarati za štetu ako je postupio protivno savesnosti i poštenju.

Odeljak 2.

OBAVEZE POSREDNIKA

Obaveza tražiti priliku

Član 1300

Posrednik je dužan tražiti sa pažnjom razumnog i pažljivog stručnjaka priliku za zak­ljučenje određenog ugovora i ukazati na nju nalogodavcu.

Posrednik je dužan posredovati u pregovorima i nastojati da dođe do zaključenja ugovora samo ako se na to posebno obavezao.

On ne odgovara ako i pored potrebne brižljivosti ne uspe u svom na­stojanju.

Obaveza obaveštavanja

Član 1301

Posrednik je dužan obavestiti nalogodavca o svim okolnostima od značaja za nameravani posao koje su mu poznate ili su mu morale biti poznate.

Odgovornost posrednika

Član 1302

Posrednik odgovara za štetu koju bi pretrpela jedna ili druga strana između kojih je posredovao, a koja bi se dogodila zbog toga stoje posredovao za poslov­no nesposobno lice za čiju je nesposobnost znao ili mogao znati, ili za lice za ko­je je znao ili morao znati da neće moći izvršiti obaveze iz tog ugovora, i uopšte za svaku štetu nastalu njegovom krivicom.

Posrednik odgovara za štetu koja bi za nalogodavca nastala usled toga što je bez dozvole nalogodavca obavestio nekog trećeg o sadržini naloga, o pregovo­rima ili o uslovima zaključenog ugovora.

Poveravanje izvršenja obaveza zameniku

Član 1303

Ako posrednik poveri izvršenje svojih obaveza drugome, na njegove odnose sa nalogodavcem, kao i na odnose ovoga i zamenika, primenjuju se odredbe Zakonika o ugovoru o nalogu, koje se odnose na slučaj kad je izvršenje naloga povereno zameniku.

Posrednički dnevnik i list

Član 1304

Posrednik u privredi dužan je u posebnu knjigu (posrednički dnevnik) ubeležiti bitne podatke o ugovoru koji je zaključen njegovim posredovanjem i izdati izvod iz te knjige potpisan od njegove strane (posrednički list).

Alternativa: Prethodni član se briše.

Odeljak 3.

OBAVEZE NALOGODAVCA

Pravo na nagradu

Član 1305

Posrednik ima pravo na nagradu i kad nije ugovorena.

Ako visina nagrade nije određena ni tarifom ili kojim drugim opštim ak­tom, ni ugovorom, a ni običajem, odrediće je sud prema posrednikovom trudu i učinjenoj usluzi.

Ugovorenu posredničku nagradu sud može sniziti na zahtev nalogodavca, ako nađe daje preterano visoka s obzirom na posrednikov trud i učinjenu uslugu.

Sniženje ugovorene nagrade ne može se tražiti ako je isplaćena posredniku posle zaključenja ugovora za koji je on posredovao.

Kada posrednik stiče pravo na nagradu

Član 1306

Posrednik stiče pravo na nagradu u času zaključenja ugovora za koji je posredovao, ako što drugo nije ugovoreno.

Ali, ako je ugovor zaključen pod odložnim uslovom, posrednik stiče pravo na nagradu tek kad se uslov ostvari.

Kad je ugovor zaključen pod raskidnim uslovom, ostvarenje uslova nema uticaja na posrednikovo pravo na nagradu.

U slučaju nevažnosti ugovora, posrednik ima pravo na nagradu ako mu uz­rok nevažnosti nije bio poznat.

Alternativa: Prethodni stav se menja tako da glasi:

Posrednik zadržava pravo na nagradu i ako bi zaključeni ugovor bio docnije raskinut iz nekog uzroka predviđenog u zakonu ili u samom ugovoru.

Naknada troškova

Član 1307

Posrednik nema pravo na naknadu troškova učinjenih u izvršenju naloga, izuzev kad je to ugovoreno.

Ali, ako mu je ugovorom priznato pravo na naknadu troškova, on ima pra­vo na tu naknadu i u slučaju kad ugovor nije zaključen.

Posredovanje za obe strane

Član 1308

Posrednik može primiti nalog za posredovanje i od druge strane, izuzev kad mu je to ugovorom o posredovanju zabranjeno i, uopšte, kad se to protivi interesima nalogodavca.

Posrednik koji je primio nalog za posredovanje i od druge strane može zahtevati od svake strane samo polovinu posredničke nagrade.

Isto važi i za naknadu troškova posredovanja ako je ugovorena i sa jednom i sa drugom stranom.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Ako drugačije nije ugovoreno, posrednik koji je dobio nalog za posredo­vanje od obeju strana može zahtevati od svake strane samo polovinu posredničke nagrade i naknadu polovine troškova, ako je naknada troškova ugovorena.

Posrednik je dužan da se sa pažnjom razumnog i pažljivog stručnjaka stara o interesima obeju strana između kojih posreduje.

Alternativa: Dodaje se novi član koji glasi:

Posrednik

Član 1309

Posrednik u privredi postaje posrednik i za drugu stranu čim stupi s njom u dodir u cilju posredovanja za zaključenje nekog privrednog ugovora.

On je dužan starati se o interesima obe strane sa pažnjom brižljivog i urednog privrednika.

On može zahtevati od svake strane samo polovinu posredničke nagrade, i naknadu polovine troškova ako je naknada troškova ugovorena.

Kad posrednik nema pravo na nagradu i naknadu troškova

Član 1310

Posrednik nema pravo na nagradu ako je ugovor, u čijem je zaključenju trebalo da posreduje, zaključen sa njim.

On nema pravo na nagradu, ni na naknadu troškova, ako je ugovor poništen, ili ako je odbijeno odobrenje trećeg ili nadležnog organa potrebno za punovažnost zaključenog ugovora ili za njegovo izvršenje.

Gubitak prava na nagradu i naknadu

Član 1311

Posrednik koji protivno ugovoru ili protivno interesima svog nalogodavca radi za drugu stranu, gubi pravo na posredničku nagradu i na naknadu troškova.

Zastarelost

Član 1312

Pravo zahtevati posredničku nagradu i naknadu troškova posredovanja zastareva za dve godine.

GLAVA XLI

OTPREMANJE (ŠPEDICIJA)

Odeljak 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Član 1313

Ugovorom o otpremanju obavezuje se otpremnik da, radi prevoza određene stvari, zaključi u svoje ime i za račun nalogodavca ugovor o prevozu i druge ugo­vore potrebne za izvršenje prevoza, kao i da obavi ostale uobičajene poslove i radnje, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati određenu nagradu.

Ako je ugovorom predviđeno, otpremnik može zaključivati ugovor o pre­vozu i preduzimati druge pravne radnje u ime i za račun nalogodavca.

Odustajanje od ugovora

Član 1314

Nalogodavac može po svojoj volji odustati od ugovora, ali je u tom slučaju dužan naknaditi otpremniku sve troškove koje je dotle imao i isplatiti mu srazmeran deo naknade za dotadašnji rad.

Shodna primena

Član 1315

Na odnose nalogodavca i otpremnika koji nisu uređeni u ovoj glavi shodno se primenjuju odredbe o ugovoru o komisionu, odnosno trgovinskom zastupanju.

Alternativa: U prethodnom stavu brišu se reči: ''odnosno trgovinskom zastupanju''.

Odeljak 2.

OBAVEZE OTPREMNIKA

Upozorenje na nedostatke naloga

Član 1316

Otpremnik je dužan upozoriti nalogodavca na nedostatke u njegovom nalo­gu, naročito na one koji ga izlažu većim troškovima ili šteti.

Upozorenje na nedostatke pakovanja

Član 1317

Ako stvar nije upakovana ili inače nije spremljena za prevoz kako treba, otpremnik je dužan upozoriti nalogodavca na te nedostatke, a kad bi čekanje da ih nalogodavac ukloni bilo od štete za njega, otpremnik je dužan da ih ukloni na račun nalogodavca.

Čuvanje interesa nalogodavca

Član 1318

Otpremnik je dužan u svakoj prilici postupiti kako to zahtevaju interesi nalogodavca i sa pažnjom razumnog i pažljivog stručnjaka.

On je dužan da bez odlaganja obavesti nalogodavca o oštećenju stvari, kao i o svim događajima od značaja za njega i da preduzme sve potrebne mere radi očuvanja njegovih prava prema odgovornom licu.

Postupanje po uputstvima nalogodavca

Član 1319

Otpremnik je dužan držati se uputstava o pravcu puta, sredstvima i načinu prevoza, kao i ostalih uputstava dobijenih od nalogodavca.

Ako nije moguće postupiti po uputstvima sadržanim u nalogu, otpremnik je dužan tražiti nova uputstva, a ako za to nema vremena ili je to nemoguće, ot­premnik je dužan postupiti kako to zahtevaju interesi nalogodavca.

O svakom odstupanju od naloga otpremnik je dužan bez odlaganja obaves­titi nalogodavca.

Ako nalogodavac nije odredio ni pravac puta ni sredstvo, odnosno način prevoza, otpremnik će ih odrediti kako zahtevaju interesi nalogodavca u datom slučaju.

Ako je otpremnik odstupio od dobijenih uputstava odgovara i za štetu nastalu usled slučaja više sile, izuzev ako dokaže da bi se šteta dogodila i da se držao datih uputstava.

Odgovornost otpremnika za druga lica

Član 1320

Otpremnik odgovara za izbor prevozioca kao i za izbor drugih lica sa koji­ma je u izvršenju naloga zaključio ugovor (uskladištenje robe i sl.), ali ne odgo­vara i za njihov rad, izuzev ako je tu odgovornost preuzeo ugovorom.

Otpremnik koji izvršenje naloga poveri drugom otpremniku umesto da ga sam izvrši, odgovara za njegov rad.

Ako nalog sadrži izričito ili prećutno ovlašćenje otpremniku da poveri izvršenje naloga drugom otpremniku ili ako je to očigledno u interesu nalogodav­ca, on odgovara samo za njegov izbor, osim ako je preuzeo odgovornost za nje­gov rad.

Odgovornosti iz prethodnih stavova ovog člana ne mogu se ugovorom isključiti ni ograničiti.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da galsi:

Otpremnik odgovara za izbor prevozioca, kao i za izbor posrednog otpremnika, ali ne i za rad ovih lica, izuzev ako je tu odgovornost preuzeo ugovorom.

On odgovara za rad otpremnika kome je poverio izvršenje naloga dobijenog od nalogodavca (podotpremnika), izuzev ako je ovoga izabrao nalogodavac.

Otpremnik odgovara po opštim pravilima za rad lica kojima se poslužio za izvršenje svojih obaveza iz ugovora o otpremanju stvari.

Ove odgovornosti ne mogu se ugovorom isključiti ni ograničiti.

Carinske radnje i plaćanje carine

Član 1321

Ukoliko ugovorom nije drukčije određeno, nalog za otpremu stvari preko granice sadrži obavezu za otpremnika da sprovede potrebne carinske radnje i isplati carinske dažbine za račun nalogodavca.

Kad otpremnik sam vrši prevoz ili druge poslove

Član 1322

Otpremnik može i sam izvršiti potpuno ili jednim delom prevoz stvari čija mu je otprema poverena, sopstvenim ili tuđim prevoznim sredstvima, ako nije što drugo ugovoreno.

Za prevoz ili deo prevoza koji je obavio, otpremnik ima pravo i obaveze prevozioca, te mu za to pripada i odgovarajuća nagrada za prevoz, pored nagrade i naknade troškova po osnovu otpremanja.

Isto važi u pogledu uskladištenja, kvalitativnog i kvantitativnog prijema i drugih poslova obuhvaćenih nalogom.

Osiguranje pošiljke

Član 1323

Otpremnik je dužan da osigura pošiljku samo ako je to ugovoreno.

Ako ugovorom nije određeno koje rizike treba da obuhvati osiguranje, otpremnik je dužan da osigura stvari od uobičajenih rizika.

Polaganje računa

Član 1324

Otpremnik je dužan nakon završenog posla položiti račun nalogodavcu.

Prema zahtevu nalogodavca otpremnik je dužan položiti račun i u toku izvršavanja naloga.

Odeljak 3.

OBAVEZE NALOGODAVCA

Isplata nagrade

Član 1325

Nalogodavac je dužan isplatiti otpremniku nagradu prema ugovoru, a ako nagrada nije ugovorena, onda nagradu određenu tarifom ili nekim drugim opštim aktom, a u nedostatku ovoga, nagradu prema mesnom običaju.

Preterano visoku nagradu može sud smanjiti.

Kada otpremnik može zahtevati nagradu

Član 1326

Otpremnik može zahtevati nagradu kad izvrši svoje obaveze iz ugovora o otpremanju.

Troškovi i predujam

Član 1327

Nalogodavac je dužan naknaditi otpremniku potrebne troškove učinjene ra­di izvršenja naloga o otpremanju stvari.

Otpremnik može zahtevati naknadu troškova odmah pošto ih je učinio.

Nalogodavac je dužan na zahtev otpremnika predujmiti mu potrebnu svotu za troškove koje zahteva izvršenje naloga o otpremanju stvari.

Kada je ugovoreno da naknadu isplati primalac stvari

Član 1328

Ako je ugovoreno da će otpremnik naplatiti svoja potraživanja od primaoca stvari, otpremnik zadržava pravo da traži isplatu naknade od nalogodavca ako primalac odbije da mu je isplati.

Opasne stvari i dragocenosti

Član 1329

Nalogodavac je dužan obavestiti otpremnika o osobinama stvari kojima može biti ugrožena sigurnost lica ili dobara ili prouzrokovana šteta.

Kad se u pošiljci nalaze dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge skupocene stvari, nalogodavac je dužan obavestiti o tome otpremnika i saopštiti mu njihovu vrednost u času predaje radi otpremanja.

Odeljak 4.

POSEBNI SLUČAJEVI OTPREMANJA

Fiksna (paušalna) otprema

Član 1330

Kad je ugovorom o otpremanju određena jedna ukupna svota za izvršenje naloga o otpremanju stvari, ona obuhvata nagradu po osnovu otpremanja i nak­nadu za prevoz i naknadu svih ostalih troškova, ako nije što drugo ugovoreno.

U tom slučaju otpremnik odgovara i za prevozioca i posrednog otpremnika kao za svoje pomoćnike.

Alternativa: Prethodni stav menja se tako da glasi:

U tom slučaju, otpremnik odgovara i za rad prevozioca i drugih lica koje je na osnovu ovlašćenja iz ugovora angažovao.

Zbirna (skupna) otprema

Član 1331

Otpremnik može u izvršavanju dobijenih naloga organizovati zbirnu otpre­mu, osim ako je ugovorom to isključeno.

Ako zbirnom otpremom postigne razliku u vozarini u korist nalogodavca, otpremnik ima pravo na posebnu dodatnu naknadu.

U slučaju zbirne otpreme otpremnik odgovara za gubitak ili oštećenje stvari nastale za vreme prevoza do kojih ne bi došlo da nije bilo zbirne otpreme.

Alternativa: Dodaju se dva stava koja glase:

Ako otpremnik zaključi ugovor o prevozu u svoje ime i za svoj račun, i na osnovu njega utovari zajedno stvari raznih nalogodavaca, onda on ima prema svakom pojedinom nalogodavcu položaj prevozioca.

On može od svakog nalogodavca zahtevati najviše naknadu utvrđenu ili uobičajenu za prevoz stvari koju mu je ovaj predao da je otpremi, ako nije što drugo ugovoreno.

Odeljak 5.

ZALOŽNO PRAVO OTREMNIKA

Član 1332

Radi obezbeđenja naplate svojih potraživanja nastalih u vezi sa ugovorom o otpremanju, otpremnik ima pravo zaloge na stvarima predatim mu radi otpremanja i u vezi sa otpremanjem sve dok ih drži, ili dok ima u rukama dokument pomoću koga može raspolagati njima.

Kad je u izvršenju otpremanja učestvovao i posredni otpremnik, on je dužan starati se o naplati otpremnikovih potraživanja i o ostvarenju njegovog prava zaloge.

Ako posredni otpremnik isplati otpremnikova potraživanja prema nalogodavcu, na njega prelaze po samom pravu ta potraživanja, kao i otpremnikovo pravo zaloge.

To isto biva ako posredni otpremnik isplati prevoziočeva potraživanja.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Radi obezbeđenja naplate svojih potraživanja nastalih u vezi sa ugovorom o otpremanju, otpremnik ima pravo zaloge na stvarima predatim radi otpremanja

U vezi sa otpremanjem sve dok ih drži ili dok ima u rakama ispravu pomoću koje može raspolagati njima.

Kad je u izvršenju otpremanja učestvovao i drugi otpremnik, on je dužan starati se o naplati potraživanja i ostvarenju prava zaloge prethodnih otpremnika.

Ako drugi otpremnik isplati prevoziočeva potraživanja ili otpremnikova potraživanja prema nalogodavcu, ta potraživanja i otpremnikovo pravo zaloge prelaze na njega po samom zakonu.

GLAVA XLII

UGOVOR O KONTROLI ROBE

Pojam

Član 1333

Ugovorom o kontroli robe jedna ugovorna strana (vršilac kontrole) se obavezuje da stručno i nepristrasno obavi ugovorenu kontrolu robe i izda sertifikat o tome, a druga strana (naručilac kontrole) se obavezuje da za izvršenu kontrolu isplati ugovorenu naknadu.

Kontrola robe može se sastojati u utvrđivanju identiteta, kvaliteta, kvantiteta i drugih svojstava robe.

Obim kontrole

Član 1334

Vršilac kontrole je dužan da izvrši kontrolu u obimu i na način koji su određeni u ugovoru, a ako u ugovoru nije ništa određeno, u obimu i na način koji odgovaraju prirodi stvari.

Ništavost pojedinih odredaba ugovora

Član 1335

Ništave su odredbe ugovora koje vršiocu kontrole nameću dužnosti koje bi mogle uticati na nepristrasnost u vršenju kontrole ili na ispravnost isprave o izvršenoj kontroli (sertifikat).

Kontrola se smatra izvršenom tek izdavanjem sertifikata.

Čuvanje robe odnosno uzorka

Član 1336

Robu koju je naručilac kontrole predao vršiocu kontrole radi obavljanja ugovorene kontrole, vršilac kontrole je dužan čuvati i obezbediti od zamene.

Vršilac kontrole je dužan čuvati predane mu uzorke najmanje šest meseci, ako nije drukčije ugovoreno.

Obaveza obaveštavanja naručioca

Član 1337

Vršilac kontrole je dužan da o svim značajnim okolnostima u toku kontrole i čuvanja robe blagovremeno obaveštava naručioca kontrole, a naročito o nužnim i korisnim troškovima učinjenim za njegov račun.

Naknada

Član 1338

Za obavljenu kontrolu i čuvanje robe vršilac kontrole ima pravo na ugovorenu, odnosno uobičajenu naknadu.

Vršilac kontrole ima pravo i na naknadu svih nužnih i korisnih troškova koji su učinjeni za račun naručioca kontrole.

Pravo zaloge

Član 1339

Radi obezbeđenja ugovorene ili uobičajene naknade i naknade nužnih i korisnih troškova vršilac kontrole ima pravo zaloge na robi koja mu je predata na kontrolu.

Odgovornost vršioca kontrole

Član 1340

Vršilac kontrole može obavljanje ugovorene kontrole robe poveriti drugome, izuzev ako mu je naručilac kontrole to izričito zabranio.

Vršilac kontrole odgovara naručiocu kontrole za rad drugog vršioca kontrole.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Vršilac kontrole dužan je da ugovoreni posao kontrole robe obavi lično.

Ako vršilac kontrole neovlašćeno prenese vršenje posla kontrole na drugo lice odgovara za rad tog lica, a u slučaju ovlašćenog prenosa odgo­vara za izbor tog lica.

Kontrola robe sa vršenjem pojedinih pravnih radnji

Član 1341

Na osnovu izričitog naloga naručioca kontrole, vršilac kontrole je ovlašćen da pored izvršenja ugovorene kontrole robe, vrši i pojedine pravne radnje u ime i za račun naručioca kontrole.

Vršilac kontrole ima pravo na posebnu uobičajenu ili ugovorenu naknadu za obavljanje pojedinih pravnih radnji u ime i za račun naručioca kontrole.

Kontrola robe sa garancijom

Član 1342

Vršilac kontrole može da garantuje za nepromenljivost svojstava kontrolisane robe u ugovorenom roku.

Za preuzetu garanciju u pogledu svojstava robe, vršilac kontrole ima pravo na posebnu, ugovorenu ili uobičajenu naknadu.

Raskid ugovora

Član 1343

Naručilac kontrole može izjaviti da raskida ugovor sve dok naručena kontrola nije izvršena, ali je u tom slučaju dužan vršiocu kontrole platiti srazmerni deo naknade i učinjene nužne i korisne troškove, kao i naknaditi mu štetu.

Kontrola stvari koje nisu namenjene prometu

Član 1344

Ako se vršenje kontrole odnosi na stvari koje nisu namenjene prometu, vršilac kontrole i naručilac kontrole imaju ista prava i obaveze kao i kod kontrole robe.

Alternativa: Prethodni član se briše.

GLAVA XLIII

UGOVOR O ORGANIZOVANJU PUTOVANJA

Odeljak 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Član 1345

Ugovorom o organizovanju putovanja obavezuje se organizator putovanja da putniku pribavi turističko putovanje (paket aranžman), a putnik se obavezuje da plati ugovorenu cenu.

Turističko putovanje (paket aranžman) predstavlja kombinaciju dve ili više različitih vrsta turističkih usluga (skup turističkih usluga) za svrhe istog putovanja, koje je utvrdio organizator putovanja samostalno ili na zahtev ili u skladu sa izborom putnika, u trenutku zaključenja ugovora o organizovanju putovanja.

Turističke usluge, u smislu prethodnog stava, obuhvataju prevoz putnika, smeštaj, iznajmljivanje vozila i druge turističke usluge.

Druge turističke usluge u smislu prethodnog stava su sve one usluge koje nisu sporedne u odnosu na prevoz, smeštaj ili iznajmljivanje vozila, i koje predstavljaju značajan deo turističkog putovanja.

Odvojena naplata pojedinačnih turističkih usluga ne utiče na postojanje turističkog putovanja.

Alternativa: Dodaje se novi član koji glasi:

Predugovorno obaveštavanje

Član 1346

Organizator putovanja je dužan da u primerenom roku pre zaključenja ugovora o organizovanju putovanja obavesti putnika o bitnim elementima turističke usluge koje su obuhvaćene paket aranžmanom.

Putnik se o informacijama iz prethodnog stava obaveštava na jasan i razumljiv način, putem bilo kog trajnog nosača zapisa.

Obaveze predugovornog obaveštavanja terete i posrednika u prodaji turističkog putovanja (posrednik putovanja).

Posrednik putovanja, u smislu ovog dela zakonika, je lice koje prodaje ili nudi na prodaju paket aranžmane sastavljene od strane organizatora putovanja.

Zaključenje ugovora

Član 1347

Ugovor o organizovanju putovanja se zaključuje u pismenoj formi.

Organizator putovanja je dužan da u momentu zaključenja ugovora ili odmah po zaključenju putniku dostavi primerak ugovora ili potvrdu o zaključenom ugovoru.

Organizator je dužan da u primerenom roku pre početka putovanja, dostavi putniku sve potrebne priznanice, vaučere ili karte, uključujući i precizne informacije o vremenu polaska i dolaska, međuzaustavljanjima i vezama između prevoznih sredstava.

Elementi ugovora

Član 1348

U slučaju zaključenja ugovora o organizovanju putovanja, podaci iz predugovornog obaveštenja postaju njegov sastavni deo.

Osim podataka iz prethodnog stava, ugovor o organizovanju putovanja mora da sadrži:

1) posebne zahteve putnika sa kojima se organizator saglasio;

2) uslove pod kojima putnik ima pravo da odustane od ugovora; i

3) poslovno ime i adresu posrednika, ako je ugovor zaključen preko posrednika.

Odeljak 2.

IZMENE UGOVORA PRE POČETKA PUTOVANJA

Ustupanje ugovora drugom putniku

Član 1349

Putnik ima pravo da ustupi ugovor o organizovanju putovanja drugom putniku u bilo koje vreme pre početka turističkog putovanja bez saglasnosti organizatora putovanja, pod uslovom da ovo lice zadovoljava posebne zahteve predviđene za to putovanje.

Putnik je dužan da obavesti organizatora putovanja o ustupanju ugovora u primerenom roku pre početka putovanja.

Putnik koji je zaključio ugovor o organizovanju putovanja i putnik kome je ugovor ustupljen solidarno odgovaraju organizatoru putovanja za isplatu neisplaćenog dela cene putovanja, kao i troškova prouzrokovanih ustupanjem ugovora.

Organizator putovanja ima pravo na naknadu samo razumnih troškova prouzrokovanih ustupanjem, koji ni u kom slučaju ne mogu biti veći od stvarnih troškova.

Promena cene

Član 1350

Organizator putovanja ima pravo da promeni cenu putovanja samo ako je ona direktna posledica promene cene goriva u slučaju prevoza putnika, promene visine taksi ili naknada za uključene turističke usluge koje vrše treća lica koja nisu direktno uključena u izvršenje paket aranžmana ili promene u kursu razmene valute koja je relevantna za paket aranžman, pri čemu povećanje ne može biti veće od 10% ugovorene cene.

Povećanje cene je punovažno samo ako organizator putovanja putem bilo kog trajnog nosača zapisa dostavi putniku obrazloženo obaveštenje o tome, i to najkasnije 20 dana pre dana početka putovanja.

Organizator putovanja ima pravo na promenu cene iz prvog stava ovog člana samo ako je to bilo izričito predviđeno u ugovoru o organizovanju putovanja.

Promena drugih elemenata ugovora

Član 1351

Organizator putovanja ima pravo da jednostrano promeni ugovorne odredbe malog značaja, ako je ovo pravo izričito ugovoreno i ako organizator obavesti putnika o tome na jasan i razumljiv način putem bilo kog trajnog nosača zapisa.

Organizator putovanja ima pravo da jednostrano izmeni druge ugovorne odredbe samo ako je na to prinuđen okolnostima konkretnog slučaja, pod uslovom da bez odlaganja o tome obavesti putnika, i to na jasan i razumljiv način putem bilo kog trajnog nosača zapisa.

U razumnom periodu nakon što je informisan o predloženoj promeni iz prethodnog stava ovog člana, putnik ima pravo na raskid ugovora o organizovanju putovanja, u kom slučaju je organizator obavezan da u roku od 14 dana izvrši povraćaj uplaćenih sredstava ili pravo da prihvati izmene ugovora, pri čemu ako je usled promena paketa aranžman lošijeg kvaliteta ili mu je cena niža, putnik ima pravo na srazmerno sniženje cene.

Ako se putnik u propisanom roku ne izjasni, pretpostavlja se da je prihvatio predložene izmene ugovora iz drugog stava ovog člana.

Pravo putnika na odustanak od ugovora

Član 1352

Putnik može pre početka turističkog putovanja odustati od ugovora, potpuno ili delimično.

Ako putnik pre otpočinjanja turističkog putovanja odustane od ugovora u primerenom roku koji se određuje s obzirom na vrstu turističkog putovanja (blagovremeni odustanak), organizator putovanja ima pravo na naknadu samo učinjenih administrativnih troškova.

U slučaju neblagovremenog odustanka od ugovora, organizator putovanja može od putnika zahtevati naknadu u određenom procentu ugovorene cene koji se utvrđuje srazmerno periodu preostalom do otpočinjanja turističkog putovanja, a koja mora biti ekonomski opravdana.

Ako putnik odustane od ugovora zbog vanredne i neočekivane okolnosti koje su se dogodile u odredištu ili njegovoj neposrednoj blizini, a značajno utiču na turističko putovanje, organizator ima pravo isključivo na naknadu stvarnih troškova.

Ako putnik odustane od ugovora nakon početka putovanja, a razlog za to nisu okolnosti iz prethodnog stava ovog člana, organizator putovanja ima pravo na puni iznos ugovorene cene putovanja.

Ako putnik odustane od ugovora u skladu sa odredbama ovog člana, organizator putovanja je dužan da izvrši povraćaj uplaćene cene putniku u roku od 14 dana.

Pravo organizatora na odustanak od ugovora

Član 1353

Organizator putovanja može pre početka turističkog putovanja odustati od ugovora bez plaćanja naknade putniku:

A) ako nije prijavljen dovoljan broj putnika za to turističko putovanje, pod uslovom da je u ugovoru navedeno da je izvršenje turističkog putovanja uslovljeno minimalnim brojem prijavljenih putnika, i ako organizator obavesti putnika o odustanku u roku određenom ovim zakonom, kao i

B) ako je organizator putovanja onemogućen da izvrši svoje ugovorne obaveze zbog vanrednih i neočekivanih okolnosti i ako o tome bez odlaganja obavesti putnika pre početka putovanja.

Ako organizator putovanja odustane od ugovora u skladu sa prethodnim stavom dužan je da izvrši povraćaj uplaćene cene putniku u roku od 14 dana.

Odeljak 3.

OBAVEZE ORGANIZATORA PUTOVANJA

Obaveza pružanja turističkih usluga

Član 1354

Organizator putovanja je dužan da preko trećih lica (pružalaca turističkih usluga) ili samostalno putniku pruži turističke usluge u skladu sa ugovorom i zakonom.

Turističke usluge su u skladu sa ugovorom ako imaju svojstva koja je organizator garantovao putniku ili ako odgovaraju uobičajenoj ili ugovorenoj nameni.

Zaštita prava i interesa putnika

Član 1355

Organizator putovanja dužan je da se stara o pravima i interesima putnika, saglasno dobrim poslovnim običajima u ovoj oblasti.

Obaveza čuvanja tajne

Član 1356

Obaveštenja koja dobije o putniku, njegovom prtljagu i njegovim kretanjima, organizator putovanja može saopštavati trećim licima samo sa odobrenjem putnika ili na zahtev nadležnog organa.

Obaveza pružanja neposredne pomoći

Član 1357

Organizator putovanja je dužan da za vreme trajanja turističkog putovanja odmah pruži neposrednu pomoć putniku koji se nađe u nevolji.

Za pruženu pomoć iz prethodnog stava organizator putovanja može od putnika da naplati razumnu naknadu, ali samo u slučaju da je uzrok namera ili nepažnja putnika.

Odgovornost organizatora putovanja

Član 1358

Organizator putovanja odgovara za neizvršenje, neuredno izvršenje ili zakašnjenje sa izvršenjem turističkih usluga koje su sastavni deo turističkog putovanja, bez obzira na to da li usluge pruža on ili treće lice, kao i da li organizator putovanja ima pravo da se regresira od drugih pružalaca usluga.

Obaveza urednog ispunjenja

Član 1359

U slučaju da bilo koja turistička usluga nije izvršena u skladu sa ugovorom, organizator putovanja je dužan da uredno izvrši ugovor, osim ako bi to bilo nesrazmerno.

Nesrazmernost iz prethodnog stava postoji ako bi trošak i trud organizatora bili nesrazmerno veći u poređenju sa stepenom neurednog izvršenja.

Pravo na naknadu štete

Član 1360

Putnik ima pravo da od organizatora putovanja zahteva naknadu celokupne štete, uključujući i nematerijalnu štetu, koju je pretrpeo kao rezultat neizvršenja, neurednog izvršenja ili zakašnjenja sa izvršenjem ugovornih obaveza.

Organizator putovanja se oslobađa odgovornosti iz prethodnog stava ako dokaže da je neispunjenje, delimično ispunjenje ili kašnjenje sa ispunjenjem posledica putnikovog namernog ili krajnje nepažljivog postupanja.

Putnik ima pravo da zahteva naknadu štete i direktno od trećih lica kojima je organizator putovanja poverio izvršenje turističkih usluga, u slučaju da je šteta nastala zbog neizvršenja, neurednog izvršenja ili zakašnjenja sa izvršenjem ovih usluga, saglasno propisima koji se na njih odnose.

Neposredna pomoć u slučaju nesaobraznosti

Član 1361

Ako organizator putovanja posle otpočinjanja turističkog putovanja utvrdi da putniku nisu pružene, odnosno da neće biti u mogućnosti da putniku pruži turističke usluge u skladu sa ugovorom, dužan je da ponudi putniku druge odgovarajuće usluge do okončanja turističkog putovanja bez dodatnih troškova za putnika, kao i da isplati eventualnu razliku u ceni između ugovorenih i pruženih usluga.

Ako pružanje usluge iz prethodnog stava nije moguće, ili je putnik ne prihvati iz opravdanih razloga, organizator putovanja je dužan da putniku nadoknadi troškove koji su posledica izmene ugovorene usluge, kao i da obezbedi besplatan povratak odgovarajućim prevoznim sredstvom u mesto polaska ili drugo mesto o kojem se dogovori sa putnikom.

Ako organizator ne pruži putniku usluge iz prvog stava ovog člana ili ako ne obezbedi besplatan povratak odgovarajućim prevoznim sredstvom u mesto polaska ili drugo mesto o kojem se dogovori sa putnikom, putnik može da: 1) o svom trošku pribavi druge odgovarajuće usluge; 2) izvrši povratak odgovarajućim prevoznim sredstvom u mesto polaska ili drugo mesto o kojem se dogovori sa organizatorom putovanja.

U slučaju iz prethodnog stava putnik ima pravo da od organizatora putovanja zahteva naknadu troškova.

Pravo na sniženje cene

Član 1362

Putnik ima pravo na srazmerno sniženje cene za bilo koji period tokom koga je postojala nesaobraznost ili nemogućnost izvršenja značajnog dela turističkih usluga putniku pružene druge odgovarajuće usluge, zbog kojih je turističko putovanje lošijeg kvaliteta ili su njegovi troškovi niži.

Gubitak prava

Član 1363

Organizator putovanja se oslobađa od odgovornosti za štetu, odnosno za umanjenje vrednosti putovanja ako dokaže da se uzrok nesaobraznosti može pripisati: putniku, vanrednim i neočekivanim okolnostima ili trećem licu koje nije povezano sa izvršenjem turističkih usluga, pod uslovom da je bilo nepredvidivo i neizbežno.

Putnik gubi prava iz prethodnog stava ako bez odlaganja ne obavesti organizatora putovanja o bilo kojoj nesaobraznosti koju uoči na licu mesta, pod uslovom da je ova obaveza putnika bila jasno naznačena u ugovoru.

Pravo na drugo turističko putovanje

Član 1364

Ako značajan deo turističkih usluga ne može da bude pružen u skladu sa ugovorom, organizator putovanja je dužan da putniku ponudi druge odgovarajuće usluge, odnosno drugo turističko putovanje.

Ako organizator ne može da pruži druge odgovarajuće usluge ili ih putnik ne prihvati jer nisu uporedive sa onim što je ugovoreno, organizator je dužan da putniku naknadi troškove, kao i da mu obezbedi besplatan povratak istim prevoznim sredstvom u mesto polaska ili u drugo mesto o kojem se dogovori sa putnikom.

U slučaju da je drugim odgovarajućim uslugama snižen kvalitet paketa aranžmana ili su niži troškovi, putnik ima pravo i na sniženje cene i eventualnu naknadu štete.

Ako organizator putovanja nije u mogućnosti da obezbedi blagovremeni povratak putnika zbog vanrednih i neočekivanih okolnosti, on je u obavezi da snosi troškove ostanka putnika, ali najviše do 100 evra (u dinarskoj protivvrednosti) po danu i tri dana po putniku.

Raskid zbog nesaobraznosti

Član 1365

Ako organizator putovanja u primerenom roku ne otkloni bitnu nesaobraznost u turističkom putovanju, putnik može da raskine ugovor.

Putnik nije dužan da organizatoru ostavi primeren rok za otklanjanje nesaobraznosti ako: pružanje druge odgovarajuće usluge nije moguće ili ako organizator putovanja izričito odbije da pruži drugu odgovarajuću uslugu ili nema interes za otklanjanje nesaobraznosti.

Organizator putovanja snosi troškove povratka putnika u mesto polaska ili drugo mesto o kojem se dogovori sa putnikom i druge troškove koji nastanu usled raskida ugovora.

Isključenje i ograničenje odgovornosti organizatora putovanja

Član 1366

Ništave su odredbe ugovora o organizovanju putovanja kojima se isključuje ili ograničava odgovornost organizatora putovanja.

Punovažna je odredba ugovora kojom se unapred ograničava odgovornost organizatora putovanja za naknadu štete, pod uslovom da nije u očiglednoj nesrazmeri sa štetom.

Ograničenje odgovornosti ne može biti niže od trostrukog iznosa ukupne cene turističkog putovanja.

Ovo ograničenje odgovornosti se ne primenjuje na naknadu štete zbog telesnih povreda, kao i ako je organizator štetu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepažnjom.

Obezbeđenje u slučaju nesposobnosti plaćanja

Član 1367

Organizator putovanja je dužan da za svako organizovano putovanje pribavi sredstvo obezbeđenja potraživanja povraćaja uplaćene cene i isplate naknade troškova povratka putnika u mesto polaska, ako turistička usluga ne bude izvršena zbog otvaranja stečajnog postupka ili nesposobnosti plaćanja organizatora putovanja.

Obezbeđenje iz prethodnog stava može biti u obliku polise osiguranja ili bankarske garancije na prvi poziv.

Ako organizator putovanja ne da putniku informaciju o garancijama putovanja u skladu sa zakonom, putnik ima pravo da odustane od ugovora uz povraćaj uplaćenih sredstava u punom iznosu bez umanjenja.

Putnik ima neposredan i bezuslovan zahtev prema osiguravaču ili banci u slučaju otvaranja stečajnog postupka ili nesposobnosti plaćanja.

Odgovornost posrednika putovanja

Član 1368

Ako je ugovor o organizovanju putovanja zaključen preko posrednika putovanja, posrednik odgovara za greške nastale prilikom rezervacije turističkog putovanja, osim ako se greške mogu pripisati putniku ili višoj sili.

Ako organizator putovanja ima sedište van Republike Srbije, a ugovor je zaključen preko posrednika putovanja koji ima sedište u Republici Srbiji, onda će posrednik odgovarati za neizvršenje ugovora o organizovanju putovanja kao organizator putovanja, osim u slučaju da posrednik dokaže da organizator prema zakonodavstvu kome pripada ispunjava sve uslove propisane u pravu Republike Srbije, a koje se odnose na izvršenje ugovora.

Kada je ugovor o organizovanju putovanja zaključen preko posrednika, putnik ima pravo da komunicira sa organizatorom putovanja preko posrednika.

Posrednik je u obavezi da informacije dobijene od putnika bez odlaganja prosledi organizatoru putovanja.

Neoboriva je pretpostavka da je obaveštavanjem posrednika obavešten i organizator putovanja.

Odeljak 4.

OBAVEZE PUTNIKA

Plaćanje cene

Član 1369

Putnik je dužan da organizatoru putovanja plati ugovorenu cenu za turističko putovanje u vreme kako je ugovoreno, odnosno uobičajeno.

Obaveza davanja podataka

Član 1370

Putnik je dužan da na zahtev organizatora putovanja blagovremeno dostavi sve podatke potrebne za organizovanje putovanja, a posebno za pribavljanje prevoznih karata, rezervaciju za smeštaj, kao i isprave potrebne za prelazak preko granice.

Ispunjavanje uslova predviđenih propisima

Član 1371

Putnik je dužan da se stara da on lično, njegove lične isprave i njegov prtljag ispunjavaju uslove predviđene graničnim, carinskim, sanitarnim, monetarnim i drugim administrativnim propisima.

Odgovornost putnika za pričinjenu štetu

Član 1372

Putnik odgovara za štetu koju pričini organizatoru putovanja neizvršavanjem obaveza koje za njega proizlaze iz ugovora i odredbi ovog zakonika.

GLAVA XLIV

POSREDNIČKI UGOVOR O PUTOVANJU

Pojam

Član 1373

Posredničkim ugovorom o putovanju posrednik se obavezuje da, u ime i za račun putnika, zaključi bilo ugovor o organizovanju putovanja bilo ugovor o izvršenju jedne ili više posebnih usluga koje omogućuju da se ostvari neko puto­vanje ili boravak, a putnik se obavezuje da za to plati naknadu.

Obaveza izdavanja potvrde

Član 1374

Kad se posredničkim ugovorom o putovanju preuzima obaveza zaključenja ugovora o organizovanju putovanja, posrednik je dužan da prilikom zaključenja izda potvrdu o putovanju koja, pored podataka koji se odnose na samo putovanje i oznake i adrese organizatora putovanja, mora da sadrži oznaku i adresu posred­nika, kao i podatak da on istupa u tom svojstvu.

Ako u potvrdi o putovanju ne naznači svojstvo posrednika, posrednik u organizovanju putovanja smatra se kao organizator putovanja.

U slučaju kad se posrednički ugovor o putovanju odnosi na zaključenje ugovora o nekoj posebnoj usluzi, posrednik je dužan da izda potvrdu koja se od­nosi na tu uslugu sa naznakom iznosa koji je plaćen za uslugu.

Postupanje po uputstvima putnika

Član 1375

Posrednik je dužan da postupa po uputstvima koje mu je putnik blagovre­meno dao, ako su ona u skladu sa ugovorom, uobičajenim poslovanjem posredni­ka i interesima drugih putnika.

Ako putnik ne da potrebna uputstva, posrednik je dužan da radi na način koji je u datim prilikama najpogodniji za putnika.

Izbor trećih lica

Član 1376

Posrednik je dužan da savesno vrši izbor trećih lica koja treba da obave usluge predviđene ugovorom i odgovara putniku za njihov izbor.

Shodna primena

Član 1377

Odredbe ovog zakonika koje se odnose na ugovor o organizovanju putovanja, a koje odgovaraju prirodi ovog ugovora, odnosno odredbe koje odgovaraju prirodi ugovora o nalogu shodno se primenjuju na posrednički ugovor o putovanju, ako odredbama ove glave nije drugačije određeno.

GLAVA XLV

UGOVOR O ANGAŽOVANJU UGOSTITELJSKIH KAPACITETA

(UGOVOR O ALOTMANU)

Odeljak 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Član 1378

Ugovorom o alotmanu ugostitelj se obavezuje da u toku određenog vreme­na stavi na raspolaganje turističkoj agenciji određeni broj ležaja u određenom ob­jektu, pruži ugostiteljske usluge licima koje uputi agencija i plati joj određenu proviziju, a ova se obavezuje da nastoji da ih popuni odnosno da obavesti u utvrđenim rokovima da to nije u mogućnosti, kao i da plati cenu pruženih usluga, ukoliko je koristila angažovane hotelske kapacitete.

Ako ugovorom nije drukčije određeno, smatra se da su smeštajni ugostitelj­ski kapaciteti stavljeni na raspolaganje za jednu godinu.

Forma ugovora

Član 1379

Ugovor o alotmanu mora biti zaključen u pismenoj formi.

Odeljak 2.

OBAVEZE TURISTIČKE AGENCIJE

Obaveza obaveštavanja

Član 1380

Turistička agencija je dužna da obaveštava ugostitelja o toku popunjavanja smeštajnih kapaciteta.

Ukoliko nije u mogućnosti da popuni sve angažovane smeštajne kapacitete, turistička agencija je dužna da u ugovorenim ili uobičajenim rokovima obavesti ugostitelja o tome i da mu dostavi listu gostiju, kao i da u obaveštenju odredi rok do koga ugostitelj može slobodno raspolagati angažovanim kapacitetima.

Ugostiteljski kapaciteti koji u listi gostiju nisu označeni kao popunjeni, smatraju se slobodnim od dana prijema te liste od strane hotela za period na koji se lista odnosi.

Posle proteka toga roka turistička agencija ponovo stiče pravo da popunja­va angažovane smeštajne kapacitete.

Obaveza pridržavanja ugovorenih cena

Član 1381

Turistička agencija ne može licima koja šalje u ugostiteljski objekat zaračunavati veće cene za ugostiteljske usluge od onih koje su predviđene ugovo­rom o alotmanu ili ugostiteljskim cenovnikom.

Obaveza plaćanja ugostiteljskih usluga

Član 1382

Ukoliko ugovorom nije drukčije određeno, cenu pruženih ugostiteljskih usluga plaća ugostitelju turistička agencija posle izvršenih usluga.

Ugostitelj ima pravo da zahteva plaćanje odgovarajuće akontacije.

Obaveza izdavanja posebne pismene isprave

Član 1383

Turistička agencija je dužna da licima koja šalje na osnovu ugovora o alotmanu izda posebnu pismenu ispravu (posebna pismena isprava).

Posebna pismena isprava glasi na ime ili na određenu grupu, neprenosiva je i sadrži nalog ugostitelju da pruži usluge koje su u njoj navedene.

Posebna pismena isprava služi kao dokaz da je lice klijent turističke agencije koja je sa ugostiteljem zaključila ugovor o alotmanu.

Na osnovu posebne pismene isprave vrši se obračun uzajamnih potraživa­nja između turističke agencije i ugostitelja.

Odeljak 3.

OBAVEZE UGOSTITELJA

Obaveza stavljanja na korišćenje ugovorenih smeštajnih kapaciteta

Član 1384

Ugostitelj preuzima konačnu i neopozivu obavezu da u toku određenog vremena stavi na korišćenje ugovoreni broj ležaja i pruži licima koja upućuje tu­ristička agencija usluge navedene u posebnoj pismenoj ispravi.

Ugostitelj ne može ugovoriti sa drugom turističkom agencijom angažovanje kapaciteta koji su već rezervisani na osnovu ugovora o alotmanu.

Obaveze jednakog postupanja

Član 1385

Ugostitelj je dužan da licima koja uputi turistička agencija pruži pod istim uslovima usluge kao i licima sa kojima je neposredno zaključio ugovor o ugostiteljskim uslugama.

Obaveza ugostitelja da ne menja cene usluga

Član 1386

Ugostitelj ne može menjati ugovorene cene ako o tome ne obavesti turis­tičku agenciju najmanje šest meseci unapred, osim u slučaju promené u kursu razmena valuta koje utiču na ugovorenu cenu.

Nove cene mogu se primenjivati po isteku mesec dana od njihove dostave turističkoj agenciji.

Nove cene neće se primenjivati na usluge za koje je već dostavljena lista gostiju.

U svakom slučaju izmene cene nemaju dejstvo na rezervacije koje je ugos­titelj potvrdio.

Obaveza plaćanja provizije

Član 1387

Ugostitelj je dužan da turističkoj agenciji isplati proviziju na promet ostvaren na osnovu ugovora o alotmanu.

Provizija se određuje u procentu od cene izvršenih ugostiteljskih usluga.

Ukoliko procenat provizije nije određen ugovorom, turističkoj agenciji pripada provizija određena opštim uslovima poslovanja turističke agencije ili, ako ovih više nema, poslovnim običajima.

Odeljak 4.

PRAVO TURISTIČKE AGENCIJE DA ODUSTANE OD UGOVORA

Pravo na odustanak od angažovanih smeštajnih kapaciteta

Član 1388

Turistička agencija može privremeno odustati od korišćenja angažovanih smeštajnih kapaciteta a da time ne raskine ugovor o alotmanu niti stvori za sebe obavezu naknade štete ugostitelju, ukoliko u ugovorenom roku pošalje obavešte­nje o odustanku od korišćenja.

Ako rok obaveštenja o odustanku nije određen ugovorom, utvrđuje se na osnovu poslovnih običaja u ugostiteljstvu.

U slučaju da obaveštenje o odustanku ne bude poslato u predviđenom roku, ugostitelj ima pravo na naknadu štete.

Turistička agencija može odustati od ugovora u celini bez obaveze da nak­nadi štetu ako obaveštenje o odustanku pošalje u ugovorenom roku.

Obaveza turističke agencije da popuni angažovane kapacitete

Član 1389

Ugovorom o alotmanu se može predvideti posebna obaveza turističke agencije da popuni angažovane ugostiteljske kapacitete.

Ako u tom slučaju ne popuni angažovane ugostiteljske kapacitete, turis­tička agencija je dužna da plati ugostitelju ugovorenu naknadu po neiskorišćenom ležaju u danu.

Turistička agencija nema tada pravo da putem blagovremenog obaveštenja otkaže ugovor bilo delimično ili u celini.

GLAVA XLVI

OSIGURANJE

Odeljak 1.

ZAJEDNIČKE ODREDBE ZA IMOVINSKA OSIGURANJA

I OSIGURANJA LICA

Odsek 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Član 1390

Ugovorom o osiguranju obavezuje se ugovarač osiguranja da plati osi­guraču određenu svotu novca (premiju) a ovaj se obavezuje, ako se desi ugovo­rom predviđeni događaj (osigurani slučaj), da isplati ugovaraču ili nekom drugom korisniku osiguranja određenu svotu novca ili učini nešto drugo.

Rizik

Član 1391

Rizik koji je obuhvaćen osiguranjem (osigurani rizik) mora biti budući, neizvesan i nezavisan od isključive volje ugovarača osiguranja ili osiguranika.

Osigurani slučaj

Član 1392

Osigurani slučaj je događaj koji nastaje ostvarenjem osiguranog rizika.

Ugovor o osiguranju je ništav ako je u času njegovog zaključenja već nas­tao osigurani slučaj, ili je on bio u nastupanju, ili je bilo izvesno da će nastupiti, ili ako je već tada bila prestala mogućnost da on nastane.

Ali, ako je ugovoreno da će osiguranjem biti obuhvaćen određeni period koji prethodi zaključenju ugovora, ugovor će biti ništav samo ako je u času nje­govog zaključenja zainteresovanoj strani bilo poznato da se osigurani slučaj već dogodio, odnosno daje već tada bila prestala mogućnost da se on dogodi.

Isključenje nekih osiguranja

Član 1393

Odredbe ove glave neće se primenjivati na pomorska osiguranja i na druga osiguranja na koja se primenjuju odredbe o pomorskom osiguranju, na osiguranja u vazdušnom saobraćaju i na osiguranja potraživanja.

Odredbe ove glave primenjuju se na reosiguranje, s tim da ugovorne strane mogu od njih odstupiti.

Odredbe ove glave primenjivaće se kao opšta pravila u osiguranjima koja su regulisana posebnim zakonom, odnosno posebnim odredbama ovog zakonika.

Odstupanja od odredaba ove glave

Član 1394

Ugovorom o osiguranju ne mogu biti izmenjene prinudne odredbe ove glave.

Odstupanje od ostalih odredaba, ukoliko nije zabranjeno ovim ili kojim drugim zakonom, dopušteno je samo ako nije na štetu osiguranika, ugovarača ili korisnika osiguranja.

Ugovorom se može odstupiti u korist bilo koje ugovorne strane samo od onih odredaba ove glave u kojima je to odstupanje izričito dopušteno, kao i od onih koje pružaju ugovornim stranama mogućnost da postupe kako hoće.

Odredbe ovog člana ne primenjuju se na osiguranje, saosiguranje i reosiguranje, kao i na zastupanje i posredovanje u osiguranju i reosiguranju rizika koji se po kriterijumima u smislu pozitivnih zakonskih propisima predviđaju kao veliki rizici.

Alternativa: St. 1 i 2 prethodnog člana menjaju se tako da glase:

Ugovorom se može odstupiti samo od onih odredaba ove glave u kojima je to odstupanje izričito dopušteno, kao i od onih koje pružaju ugovornicima da postupe kako hoće.

Odstupanje od ostalih odredaba, ukoliko nije zabranjeno ovim zakonikom ili kojim drugim zakonom, dopušteno je samo ako je u nesumnjivom interesu osiguranika.

Odsek 2.

OPŠTI USLOVI KOJE MORAJU DA I SPUNJAVAJU ISPRAVE O OSIGURANJU

Jezik, tumačenje isprava i dokazivanje prijema isprava

Član 1395

Sve isprave koje ispostavlja osigurač moraju da budu sastavljene jednostavno i razumljivo i da budu napisane na jeziku na kojem se pregovaraju uslovi ugovora.

Kada postoji sumnja u vezi sa značenjem teksta neke isprave koju je sastavio osigurač, primeniće se tumačenje koje je najpovoljnije za ugovarača, osiguranika ili korisnika osiguranja.

Teret dokazivanja da je ugovarač osiguranja primio isprave koje je osigurač trebao da mu preda, leži na osiguravaču.

Forma obaveštavanja

Član 1396

Uz prioritet u primeni specijalnih pravila sadržanih u ovoj glavi, za obaveštenje ugovarača osiguranja, osiguranika ili korisnika osiguranja u vezi sa ugovorom o osiguranju ne zahteva se nikakva posebna forma.

Pretpostavka o upoznatosti sa činjenicama

Član 1397

Ako ugovarač osiguranja, osiguranik ili korisnik osiguranja povere izvesna ovlašćenja nekom licu bitna za zaključenje ili izvršenje ugovora, relevantna upoznatost sa činjenicama koje to lice ima ili je trebalo da ima u izvršavanju svojih ovlašćenja smatra se, u zavisnosti od okolnosti, kao da su ugovarač osiguranja, osiguranik ili korisnik osiguranja upoznati sa tim činjenicama.

Zabrana diskriminacije

Član 1398

Uzimanje u obzir pola i godina života kao faktora prilikom izračunavanja premije i nadoknade iz osiguranja ne može da dovede do razlika u visini premije i nadoknada za različita lica, osim ako osigurač ne dokaže da se srazmerne razlike u premijama i nadoknadama zasnivaju na odgovarajućim i preciznim aktuarskim i statističkim podacima.

U svakom slučaju, trudnoća i materinstvo ne mogu da budu faktori iz kojih bi se izvodile razlike u premijama i nadoknadama za lica različitog pola.

Nacionalno, rasno ili etničko poreklo ne može se uzimati kao razlog zbog kojeg bi se određivale različite premije i nadoknade.

Uslovi ugovora koji su suprotni sa prethodnim stavovima, uključujući i premiju, ne obavezuju ugovarača osiguranja ili osiguranika i ugovor i dalje obavezuje ugovorne strane, uz primenu nediskriminatorskih uslova.

U slučaju kršenja odredaba iz prethodnih stavova ugovarač osiguranja ima pravo da otkaže ugovor ako osiguravaču dostavi obaveštenje o otkazu u pismenoj formi u roku od dva meseca po saznanju za povredu zabrane diskriminacije.

Klauzule o zloupotrebi (nepoštene klauzule)

Član 1399

Uzimajući u obzir vrstu ugovora o osiguranju, uslove ugovora i okolnosti u trenutku kada je ugovor zaključen, klauzula o kojoj se nije posebno pregovaralo ne obavezuje ugovarača osiguranja, osiguranika ili korisnika osiguranja ako, suprotno principima savesnosti i poštenja, ona stvara značajnu nejednakost u pravima i obavezama po ugovoru na njihovu štetu.

Ugovor o osiguranju i dalje obavezuje ugovorne strane ako je održiv i bez postojanja nepoštene klauzule, a ako to nije slučaj, nepoštena klauzula se mora zameniti onom čiju bi primenu strane ugovorile da su znale da je klauzula nepoštena.

Ovaj član se primenjuje na klauzule koje ograničavaju ili menjaju pokriće, ali se ne primenjuje na: adekvatnost sume osiguranja i premije, niti na klauzule koje sadrže bitan opis odobrenog (prihvaćenog) pokrića ili ugovorene premije, pod uslovom da je klauzula sročena jednostavnim i razumljivim jezikom.

Za neku klauzulu se uvek smatra da o njoj nije posebno pregovarano onda kada je ona unapred sačinjena od strane osigurača i ugovarač osiguranja zbog toga nije mogao da utiče na njenu sadržinu, posebno u kontekstu primene opštih uslova formularnog ugovora (standardnih uslova osiguranja).

Činjenica da je o izvesnim aspektima klauzule ili jednog određenog uslova ugovora posebno pregovarano ne isključuje primenu pravila iz ovog člana na preostali deo ugovora.

Kada osigurač tvrdi da su standardna klauzula ili uslovi posebno ugovoreni, teret dokaza u tom smislu leži na osiguraču.

Odsek 3.

ZAKLJUČENJE UGOVORA

Kad je ugovor zaključen

Član 1400

Ugovor o osiguranju je zaključen kad ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu.

Pismena ponuda učinjena osiguraču za zaključenje ugovora o osiguranju vezuje ponudioca, ako on nije odredio kraći rok, za vreme od osam dana od dana kad je ponuda prispela osiguraču, a ako je potreban lekarski pregled, onda za vre­me od trideset dana.

Ako osigurač u tom roku ne odbije ponudu koja ne odstupa od uslova pod kojima on vrši predloženo osiguranje, smatraće se daje prihvatio ponudu i daje ugovor zaključen u kom slučaju se on smatra zaključenim kad je ponuda prispela osi­guraču.

Forma ugovora o osiguranju lica

Član 1401

Izuzetno od neformalnog karaktera ugovora o osiguranju, ugovor o osiguranju lica zaključen je kada strane potpišu polisu osiguranja.

Alternativa: Prethodna dva člana zamenjuju se tako da glase:

Ugovor o osiguranju zaključen je kada strane potpišu polisu osigu­ranja ili list pokrića.

Obaveze osigurača pre zaključenja ugovora

Član 1402

Pre zaključenja ugovora o osiguranju osigurač je dužan da zainteresovanoj strani dostavi informacije o: poslovnom imenu i organizaciono-pravnom obliku osigurača, sedištu društva i poslovne jedinice koja zaključuje ugo­vor; opštim uslovima osiguranja, kao i merodavnom pravu za ugovor o osigu­ranju; vremenu trajanja ugovora o osiguranju; pravilima i uslovima kada se može odustati od ugovora; visini premije osiguranja, načinu plaćanja premije, visini doprinosa, poreza i drugih troškova koji se zaračunavaju pored premije osiguranja i ukupnom iznosu ovih plaćanja; roku na koji ponuda vezuje ponudioca i telu koje je nadležno za nadzor nad društvom za osiguranje.

U slučaju životnog osiguranja, ugovornoj strani se mora, pored navedenih informacija koje se dostavljaju u vezi sa ugovorima koji se zaključuju u svim vrstama osiguranja, saopštiti kao dopunski sledeći podaci o: osnovici i merilima za učešće u dobiti; tabelama otkupne vrednosti polise; pravima na kapitalizaciju ugovora o životnom osiguranju i pravima iz takvog osiguranja; poreskom sistemu koji se odnosi na navedenu vrstu osiguranja.

Kod ugovora o životnom osiguranju vezanu za jedinicu investicionih fon­dova društvo za osiguranje dužno je pre zaključenja ugovora o osiguranju, uz podatke iz prethodna dva stava ovog člana, ugovornu stranu pismeno obavestiti o prospektu fonda, a naročito o strukturi ulaganja.

Informacije ugovaraču, odnosno osiguraniku koje se daju pre zak­ljučenja ugovora, kao i u toku trajanja ugovora o osiguranju, dostavljaju se u pismenoj formi, na pregledan i razumljiv način.

Ako osigurač prekrši obavezu davanja informacija u smislu prethod­nih stavova ovog člana, osiguranik (ugovarač osiguranja) ima pravo da pisme­nim putem raskine ugovor u roku od mesec dana od dana kada je saznao za neispunjenje ove obaveze osigurača, a najkasnije u roku od godinu dana posle zaključenja ugovora o osiguranju, u kom slučaju osiguranik ima pravo na naknadu štete koju je pretrpeo zbog raskida ugovora.

Obaveza informisanja osiguranika kod kolektivnih osiguranja

Član 1403

Kod kolektivnih ugovora o osiguranju, kod kojih neposredna prava iz osiguranja pripadaju licima različitim od ugovarača osiguranja, ugovarač je u obavezi da ova lica informiše o osnovnim elementima ugovora, izmenama i o prestanku pokrića, a posebno o obimu pokrića, glavnim isključenjima iz osiguranja i obavezama osiguranika.

U slučaju da ugovarač nije ispunio obavezu davanja nužnih informacija osiguraniku, ili mu je saopštio netačne i nepotpune informacije, smatra se da je ugovor valjano zaključen u korist osiguranika sa dejstvom prema datim informacijama. U tom slučaju, po isplati naknade ili osiguranja ili osigurane sume, osigurač ima pravo naknade štete od ugovarača osiguranja.

Informacije za osigurača za vreme važenja ugovora

Član 1404

Društvo za osiguranje dužno je da, za vreme važenja ugovora o osiguranju, pismeno obavesti ugovarača osiguranja o:

1. promeni poslovnog imena, pravne forme, sedišta i adrese društva s kojim je zaključen ugovor o osiguranju;

2. promeni opštih ili posebnih uslova osiguranja;

3. promenama u slučaju promene uslova osiguranja, odnosno promene odredaba u drugim zakonima koje se odnose na ugovor o osiguranju.

Za vreme važenja ugovora o životnom osiguranju društvo za osiguranje je dužno da jednom godišnje pismeno obavesti osiguranika o stanju učešća u dobiti.

Sadržaj obaveštenja

Član 1405

Tekst i sadržaj obaveštenja moraju biti napisani na pregledan i razumljiv način i sastavljeni na srpskom jeziku.

Troškove u vezi sa obaveštavanjem iz prethodnog stava snosi društvo za osiguranje.

Prava osiguranika u vezi sa povredom dužnosti obaveštavanja

Član 1406

Ako osiguravač prekrši obavezu davanja informacija u smislu prethodnih članova, osiguranik (ugovarač osiguranja) ima pravo da pismenim putem raskine ugovor u roku od mesec dana od kada je saznao za neispunjenje ove obaveze osiguravača, a najkasnije u roku od godinu dana od dana zaključenja ugovora o osiguranju, u tom slučaju osiguranik ima pravo na naknadu štete koju je pretrpeo zbog raskida ugovora.

Polisa osiguranja

Član 1407

O zaključenom ugovoru o osiguranju osigurač je obavezan da bez odlaganja ugovornoj strani osiguranja preda uredno sastavljenu i potpisanu polisu osiguranja ili neku drugu ispravu o osiguranju (list pokrića i dr).

U polisi moraju biti navedeni: ugovorne strane, osigurana stvar, odnosno osigurano lice, označenje korisnika osiguranja, rizik obuhvaćen osiguranjem, trajanje osiguranja i period pokrića, svota osiguranja ili daje osiguranje neograničeno, premija ili doprinos, datum izdavanja polise i potpisi ugovornih strana, učešće osiguranika odnosno korisnika u raspodeli dobiti kod osiguranja živo­ta, merodavno pravo koje se primenjuje na ugovor ako se na ugovor ne primenjuje pravo Republike Srbije, naziv i adresa nadzornog organa nadležnog za kontrolu osigurača i drugog organa kome se mogu uputiti prigovori u vezi sa ugovorom o osiguranju.

U slučaju neslaganja neke odredbe opštih ili posebnih uslova i neke odred­be polise primeniće se odredba polise, a u slučaju neslaganja neke štampane od­redbe polise i neke njene rukopisne odredbe, primeniće se ova poslednja.

Prema sporazumu ugovornih strana, polisa može glasiti na određeno lice, po naredbi ili na donosioca.

Polisa se prenosi cesijom ili indosamentom sa dejstvom ustupanja.

Polisa osiguranja života ne može glasiti na donosioca.

Polisa može biti izdata i u elektronskoj formi i sadržavati mehanički potpis.

List pokrića

Član 1408

Polisa osiguranja može biti privremeno zamenjena listom pokrića kada u momentu njegovog izdavanja nisu poznati svi bitni sastojci ugovora.

U slučaju kada list pokrića bude zamenjen polisom, dejstva ugovora počinju izdavanjem lista pokrića, a ne izdavanjem polise.

Pored toga, list pokrića može biti izdat kao dokaz privremenog pokrića sa ograničenim vremenom trajanja, bez obaveze osigurača da preda osiguraniku opšte uslove osiguranja i bez prava otkazivanja ugovora o privremenom po­kriću.

Kada se sadržaj polise razlikuje od ugovorenog

Član 1409

U slučaju da se sadržaj polise razlikuje od ugovorenog, takve razlike će se smatrati kao da su ugovorene od trenutka izdavanja polise osiguranja, pod uslovom da ugovarač osiguranja nije uputio pismeni prigovor u roku od mesec dana posle prijema predmetne polise osiguranja i pod uslovom da ga je osigu­rač informisao o tim razlikama, kao i njegovom pravu da uloži prigovor.

Obavezu informisanja ugovarača osiguranja osigurač izvršava pismenim putem ili napomenom na prvoj strani polise osiguranja napisanoj na takav način da se napomena očigledno razlikuje od ostalih delova polise, kako bi se lako mogla uočiti.

Osigurač takođe ugovaraču osiguranja mora izdati pose­ban štampani obrazac (spesimen) napomene o pravu na prigovor.

Ako osigurač ne informiše ugovarača osiguranja o njegovom pravu po ovom članu ili mu ne dostavi gore opisan obrazac napomene o pravu na prigovor, izmene ugovora ne obavezuju ugovarača osiguranja i smatraće se da je ugovor zaključen u skladu sa uslovima sadržanim u ponudi za osiguranje.

Opšti i posebni uslovi osiguranja

Član 1410

Opšti i posebni uslovi osiguranja, koji su sastavni deo ugovora o osigura­nju moraju da sadrže potpunu informaciju o: događajima na osnovu kojih nas­taje obaveza osigurača na isplatu naknade iz osiguranja i o slučajevima u kojima je njegova obaveza isključena ili ograničena; načinu određivanja visine naknade iz osiguranja; roku ispunjenja obaveze osigurača; uslovima plaćanja premije i posledicama zbog neplaćanja ili neurednog plaćanja premije; obave­zama prijavljivanja okolnosti od značaja za ocenu rizika pre i posle zak­ljučenja ugovora; obavezama osiguranika posle nastanka osiguranog slučaja i njegovo dokazivanje; pravu ugovornih strana na izmenu ili otkaz ugovora; mesnoj nadležnosti suda u Republici Srbiji.

Nadležni organ koji vrši kontrolu delatnosti osiguranja može da proširi ili smanji broj obaveznih sastojaka koje opšti i posebni uslovi osiguranja treba da sadrže, zavisno od vrste osiguranja i svojstva ugovornih strana.

Upoznavanje osiguranika sa opštim uslovima i njihova predaja osiguraniku

Član 1411

Osigurač je dužan upozoriti ugovarača osiguranja da su opšti i posebni uslovi osiguranja sastavni deo ugovora i predati mu njihov tekst, ako ti uslo­vi nisu štampani na samoj polisi.

Izvršenje ove obaveze osigurača mora biti konstatovano na polisi.

Ukoliko osigurač ne ispuni obavezu iz stava 1. Ovog člana, smatraće se da je ugovor zaključen na osnovu sastojaka sadržanih u polisi, bez isključenja ili ograničenja pokrića koje sadrže uslovi osiguranja, ako osiguranik za njih nije znao niti je kao savesno lice morao znati.

Klauzule koje predviđaju isključenja iz pokrića punovažne su ako su nedvosmislene, čitke i razumljive (prosečnom) ugovaraču osiguranja, osiguraniku ili korisniku prava iz osiguranja.

Ako u slučaju zaključenja ugovora o osiguranju na osnovu pismene ponude ugovarač osiguranja zahteva davanje momentalnog pokrića, osigurač ne­ma obavezu da ugovornoj strani dostavi uslove osiguranja, te ugovarač posle prijema polise osiguranja nema pravo da prigovara sadržini zaključenog ugovora prema elementima obuhvaćenim u ponudi osiguranja ili us­lovima pod kojima osigurač sprovodi zaključeno osiguranje.

Izmene uslova osiguranja i premijskog sistema

Član 1412

Ako osigurač u toku trajanja ugovora izmeni opšte uslove osiguranja ili premijski sistem dužan je da najkasnije mesec dana pre isteka tekućeg jednogo­dišnjeg perioda osiguranja o tome izvesti ugovarača osiguranja pismeno ili na drugi podoban način na koji ovaj sigurno može dobiti obaveštenje.

Ako ugovarač osiguranja u roku od trideset dana od obaveštenja ne otkaže ugovor o osiguranju, novi uslovi osiguranja odnosno premijski sistem pri­menjuju se na početku narednog perioda osiguranja.

Ako ugovorna strana otkaže ugovor u smislu prethodnog stava, ugovor prestaje da važi istekom godine osiguranja u kojoj je osigurač primio otkaz osiguranja.

Obaveze osigurača kod ugovora zaključenih između odsutnih strana

Član 1413

Kod ugovora o osiguranju koji se zaključuju sredstvima udaljene komunikacije, a u koje se ubrajaju, posebno, ugovori koji se zaključuju putem pisama, telefona, telefaksa, elektronske pošte, radija i preko medijskih usluga, osigu­rač je dužan da blagovremeno, pre zaključenja ugovora o osiguranju, pored informacija predviđenih u članu se odredbe odnose na obavreze osigurača pre zaključenja ugovora pismenim putem informiše ugovarača osi­guranja i o sledećim podacima: postojanju ili nepostojanju prava osiguranika da bez obrazloženja i penala raskine zaključeni ugovor o osiguranju, roku i uslovima korišćenja prava na raskid ugovora, uključujući i informaciju o visi­ni premije koja se od osiguranika može zahtevati do davanja izjave o raskidu ugovora; praktičnim instrukcijama za vršenje prava na raskid koje, između os­talih, obuhvataju naznačenje adrese na koju se raskid ima poslati; ugovorne klauzule o merodavnom pravu, sudu nadležnom za rešavanje sporova i jeziku na kome su sastavljeni ugovorni uslovi.

Osigurač je u obavezi da u fazi predugovaranja ovih ugovora osiguraniku dostavi sve informacije u papirnoj formi ili drugom trajnom mediju koje ima na raspolaganju i koje osiguranik može da koristi, odnosno da mu pristupi.

Osigurač je dužan da prilikom zaključenja ovih ugovora o osiguranju obavesti zainteresovanu stranu da može na sopstven zahtev da dobije dodatne informacije, kao i da informacije koje dostavlja zainteresovanoj strani na trajnom mediju dostavi u dovoljno dugom roku pre nego što ova strana preuz­me obaveze iz ugovora o osiguranju.

Ako zbog načina na koji se zaključuje ugovor o osiguranju između odsutnih strana nije moguće da se ugovorna strana pismenim putem obavesti pre izjašnjenja o zaključenju ugovora, davanje informacija može se izvršiti sla­njem ugovornoj strani istih najkasnije istovremeno sa slanjem polise osi­guranja.

Odustanak od ugovora o osiguranju zaključenih između odsutnih strana

Član 1414

U slučaju ugovora o osiguranju zaključenog od strane fizičkog lica van okvira njegove komercijalne ili profesionalne delatnosti, ugovarač osiguranja ima pravo da odustane od ugovora o osiguranju bez obrazlaganja razloga i bez penala u roku od 14 dana od zaključenja ugovora ili posle dana kada je obavešten o uslovima osiguranja i premiji (doprinosu) osiguranja.

U slučaju osiguranja života, ugovarač osiguranja ima pravo da odustane od ugovora u roku od 30 dana posle dana kada je obavešten da je ugovor o osiguranju zaključen, ili posle dana kada je obavešten o uslovima osiguranja i premiji.

Odredbe ovog člana ne primenjuju se na ugovore o osiguranju koji su zaključeni na period kraći od mesec dana, na osiguranje putnika i prtljaga, na osiguranje vlasnika motornih vozila od odgovornosti, kao i na u celini izvršene ugovore o osiguranju od obeju ugovornih strana pre vršenja prava na odustanak od strane osiguranika.

Osigurač je u obavezi da bez nepotrebnog odlaganja, a najkasnije u roku od mesec dana posle dana odustanka od ugovora o osiguranju, u skladu sa stavom 1. ovog člana, vrati ugovaraču osiguranja plaćene premije umanjene za isplaćene naknade iz osiguranja, a osiguranik ima obavezu da u istom roku vrati osiguraču sve naknade iz osiguranja koje su plaćene, a koje prelaze iznos plaćene premije.

Osiguranje bez polise

Član 1415

Uslovima osiguranja mogu biti predviđeni slučajevi u kojima ugovorni odnos iz osiguranja nastaje samim plaćanjem premije.

Zaključenje ugovora u ime drugog bez ovlašćenja

Član 1416

Ko zaključi ugovor o osiguranju u ime drugog bez njegovog ovlašćenja, odgovara osiguravaču za obaveze iz ugovora sve dok ga onaj u čije je ime ugovor zaključen ne odobri.

Zainteresovani može odobriti ugovor i pošto se dogodio osigurani slučaj.

Ako je odobrenje odbijeno, ugovarač osiguranja duguje premiju za period osiguranja u kome je osiguravač obavešten o odbijanju odobrenja.

Ali, ne odgovara za obaveze iz osiguranja poslovođa bez naloga koji je obavestio osiguravača da istupa bez ovlašćenja u ime i za račun drugoga.

Osiguranje za tuđi račun ili za račun koga se tiče

Član 1417

U slučaju osiguranja za tuđi račun ili za račun koga se tiče, obaveze plaćanja premije i ostale obaveze iz ugovora dužan je izvršavati ugovarač osiguranja, ali on ne može vršiti prava iz osiguranja, čak i kad drži polisu, bez pristanka lica čiji je interes osiguran i kome ona pripadaju.

Ugovarač osiguranja nije dužan predati polisu zainteresovanom licu dok mu ne budu naknađene premije koje je isplatio osiguravaču, kao i troškovi ugovora.

Ugovarač osiguranja ima pravo prvenstvene naplate ovih potraživanja iz dugovane naknade, kao i pravo da zahteva njihovu isplatu neposredno od osiguravača.

Osiguravač može istaći svakom korisniku osiguranja za tuđi račun sve prigovore koje po osnovu ugovora ima prema ugovaraču osiguranja.

Zastupnici osiguranja

Član 1418

Zastupnik osiguranja u smislu ovog zakonika jeste lice koje je osigurač ili zastupnik osiguranja ovlastio da profesionalno posreduje u zaključivanju ugovora o osiguranju ili da ih zaključuje.

Kad osigurač ovlasti zastupnika osiguranja da za njega posreduje u zaključenju ugovora o osiguranju, a ne odredi obim njegovih ovlašćenja, zastupnik je smatra ovlašćenim da smatra ovlašćenim da od ugovarača osiguranja, odnosno osiguranika prima zahteve koji se odnose na zaključenje ugovora o osiguranju, opozive takvih zahteva, kao i prijave koje se daju pre zaključenja ugovora i ostale izjave, da od osiguranika prima zahteve za produženje ili promenu ugovora o osiguranju i opozive takvih zahteva, izjavu o otkazu ugovora, raskidu ugovora i ostale izjave koje se odnose na odnos osiguranja, kao i prijave koje se daju u toku trajanja ugovora o osiguranju, i da osiguraniku preda polisu osiguranja ili polisu o produženju osiguranja koju je izdao osiguravač.

Ovaj zastupnik osiguranja je ovlašćen da prima plaćanja koja mu osiguranik duguje u vezi sa posredovanjem ili zaključenjem ugovora o osiguranju.

Ako je zastupnik osiguranja ovlašćen od osigurača za zaključenje ugovora, on pored ovlašćenja zastupnika iz st. 1 i 2 ovog člana ima ovlašćenje da ugovori izmenu ili produženje takvih ugovora, da naplaćuje premije, kao i da izjavi otkaz, odustanak i raskid ugovora.

Zastupnik ne može podizati tužbe u ime osigurača ako za to nije posebno ovlašćen, ali može biti tužen kao zastupnik osigurača za obaveze osigurača nastale njegovim radnjama u vezi sa zastupanjem.

Odredbe ugovora o osiguranju zaključenog od strane zastupnika osigurača koje nisu u saglasnosti sa opštim uslovima osiguranja i tarifom premije ništave su, izuzev ako ih osigurač naknadno odobri u roku od trideset dana od zaključenja ugovora, i pod uslovom da ugovorilac osiguranja nije u istom roku tražio njihovo poništenje.

Ako je osigurač ograničio ovlašćenja svog zastupnika, a to ugovaraču osiguranja nije bilo poznato, smatra se kao da ta ograničenja nisu ni postojala.

Ugovarač osiguranja, odnosno osiguranik snosi teret dokazivanja za predaju, ili sadržaj zahteva, ili ostalih izjava volje iz st. 2 i 4 ovog člana, kao i da je zastupniku platio premiju osiguranja

Teret dokazivanja u pogledu povrede obaveze prijavljivanja ili povrede drugih dužnosti od strane ugovarača osiguranja, odnosno osiguranika snosi osigurač.

Odredbe prethodnih stavova shodno se primenjuju na službenike osigurača, kojima je povereno posredovanje ili zaključivanje ugovora o osiguranju, i na lica koja kao zastupnici samostalno posreduju u zaključivanju ugovora i zaključuju ugovore o osiguranju, a da se time ne bave u okviru svoje profesionalne delatnosti.

Odsek 4.

OBAVEZE OSIGURANIKA, ODNOSNO UGOVARAČA OSIGURANJA

I Prijava okolnosti od značaja za ocenu rizika

Dužnost prijavljivanja

Član 1419

Prilikom zaključenja ugo­vora ugovarač osiguranja je dužan osiguraču da prijavi sve okolnosti koje su od značaja za ocenu rizika koje su mu poznate ili mu nisu mogle ostati nepoznate i koje su predmet jasnih i preciznih pitanja koje mu postavi osiguravač.

Ukoliko ugovarač osiguranja na zahtev osigurača prijavi okolnosti koje se odnose na tajnost podataka prema zakonu kojim se uređuje zaštita poda­taka o ličnosti, primljene podatke osigurač je dužan da čuva i koristi u skladu sa propisima o načinu prikupljanja, čuvanju i dostavljanju ličnih podataka.

Sankcije zbog povreda obaveze prijave

Član 1420

Kada ugovarač osiguranja prekrši dužnosti prijave okolnosti iz prethodnog člana, primenom st. 3 do 6 ovog člana osigurač ima pravo da predloži razumnu izmenu ugovora ili da otkaže ugovor.

Osigurač će o svojoj odluci zajedno sa informacijom o pravnim posledicama te odluke pismenim putem obavestiti ugovarača osiguranja u roku od mesec dana po saznanju ili kada je postalo očigledno da je ugovarač osiguranja prekršio obavezu iz tog člana.

Ako osigurač predloži izmenu, ugovor će nastaviti da traje prema predloženim izmenama, osim ako ugovarač osiguranja odbije takav predlog u roku od mesec dana od dana prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana, u kom slučaju, osigurač ima pravo da otkaže ugovor u roku od mesec dana od dana prijema pismenog obaveštenja ugovarača osiguranja kojim je odbio predložene izmene.

Osigurač nema pravo da otkaže ugovor ako ugovarač osiguranja koji je savestan prekrši obavezu prijave činjenica, osim ako osigurač dokaže da ne bi zaključio ugovor da je znao za spornu okolnost.

Otkaz ugovora proizvodi dejstvo mesec dana posle prijema pismenog obaveštenja iz stava 1 od strane ugovarača osiguranja, a izmena stupa na snagu u skladu sa sporazumom stranaka.

Ako osigurani događaj bude prouzrokovan nekim elementom rizika koji se može podvesti pod nemarno neprijavljivanje ili pogrešno predstavljanje rizika od strane ugovarača osiguranja i štetni događaj nastupi pre otkaza ili primene izmenjenih uslova ugovora, ne postoji obaveza osigurača na isplatu nadoknade iz osiguranja pod uslovom da osigurač ne bi zaključio ugovor da je znao za tu činjenicu.

Međutim, ako bi osigurač zaključio ugovor uz višu premiju ili prema drugačijim uslovima, nadoknada iz osiguranja plaća se srazmerno ili u skladu sa tim uslovima.

Izuzeci od sankcija

Član 1421

Sankcije propisane odredbama prethodnog člana primenjuju se u vezi sa pitanjem na koje nije odgovoreno ili datom informacijom koja je očigledno nepotpuna ili netačna; informacijom koja je trebalo da se prijavi ili informacijom koja je data netačno, koja nije bila bitna za razložnu odluku osigurača da uopšte zaključi ugovor ili da to učini prema ugovorenim uslovima; informacijom uz pomoć koje je osigurač naveo ugovarača osiguranja da poveruje da informaciju nije trebalo prijaviti; ili informacijom sa kojom je osigurač bio ili morao biti upoznat.

Prevara

Član 1422

Bez obzira na prava predviđena u članu 1391 osigurač ima pravo da otkaže ugovor i zadrži sve dospele premije, ako ga je ugovarač osiguranja povodom svojih obaveza iz člana 1390, na prevaru naveo da zaključi ugovor.

Obaveštenje o otkazu ugovora dostavlja se ugovaraču osiguranja u pismenoj formi u roku od dva meseca pošto osigurač sazna za prevaru.

Proširenje primene prethodnih članova

Član 1423

Odredbe prethodnih članova o posledicama netačne prijave ili prećutkivanja okolnosti od značaja za ocenu rizika primenjuju se i u slučajevima osiguranja zaključenih u ime i za račun drugoga, ili u korist trećeg, ili za tuđi račun, ili za račun koga se tiče, ako su ova lica znala za netačnost prijave ili prećutkivanje okolnosti od značaja za ocenu rizika.

Obaveza prijavljivanja okolnosti od značaja kod kolektivnih osiguranja

Član 1424

Kada se ugovor odnosi na više stvari ili više lica i kada ugovarač nije prijavio ili je netačno prijavio okolnosti od značaja za ocenu rizika koje se odnose samo na neke od ovih stvari ili lica, osiguranje ostaje na snazi u odnosu na ostale ukoliko iz okolnosti proizilazi da bi njih osigurač osigurao pod istim uslovima.

u slučaju kada je ugovoreno da će osiguranik ugovaraču da prijavi okolnosti od značaja, i osiguranik postupio na taj način, osigurač ne može osiguraniku da istakne prigovor da nije primio te prijave, s tim da ovo ne dolazi do primene kada je osiguranik imao razloga da veruje da te prijave neće biti prosleđene osiguraču.

Slučajevi u kojima se osigurač ne može pozivati na netačnost

ili nepotpunost prijave

Član 1425

Osigurač kome su u času zaključenja ugovora bile poznate ili mu nisu mog­le ostati nepoznate okolnosti koje su od značaja za ocenu rizika, a koje je ugova­rač osiguranja netačno prijavio ili prećutao, ne može se pozivati na netačnost prijave ili prećutkivanja.

Isto važi u slučaju kad je osigurač saznao za te okolnosti za vreme trajanja osiguranja, a nije se koristio zakonskim ovlašćenjima.

II Plaćanje premije

Dužnost plaćanja i primanja premije

Član 1426

Ugovarač osiguranja dužan je platiti premiju osiguranja, ali je osigurač dužan primiti isplatu premije od svakog lica koje ima pravni interes da ona bude plaćena.

Premija se plaća u ugovorenim rokovima, a ako treba da se isplati odjed­nom, plaća se prilikom zaključenja ugovora.

Mesto plaćanja premije je mesto u kome ugovarač osiguranja ima svoje se­dište, odnosno prebivalište, ako ugovorom nije određeno neko drugo mesto.

Ako je ugovoreno da se premija plaća prilikom zaključenja ugovora, obaveza osigurača da isplati naknadu ili svotu određenu ugovorom počinje narednog dana od dana uplate premije.

Ako je ugovoreno da se premija plaća posle zaključenja ugovora, obaveza osigurača da isplati naknadu ili svotu određenu ugovorom počinje od dana od­ređenog u ugovoru kao dana početka osiguranja.

Posledice neisplate premije

Član 1427

Ako ugovarač osiguranja premiju koja je dospela posle zaključenja ugovo­ra ne plati do dospelosti, niti to učini koje drugo zainteresovano lice, ugovor o osiguranju prestaje po samom zakonu po isteku roka od trideset dana od kada je ugovaraču osiguranja uručeno preporučeno pismo osigurača sa obaveštenjem o dospelosti premije i nameri osigurača da ugovor raskine, ali s tim da taj rok ne može isteći pre nego što protekne trideset dana od dospelosti premije.

U svakom slučaju, ugovor o osiguranju prestaje po samom zakonu ako pre­mija ne bude plaćena u roku od godine dana od dospelosti, a osigurač nije izjavio da ugovor želi da ostane na snazi.

Odredbe ovog člana ne primenjuju se na osiguranje života.

Plaćanje premije u ratama

Član 1428

Ukoliko je ugovoreno plaćanje godišnje premije u mesečnim ili drugim ratama, pravne posledice neplaćanja premije predviđene u prethodnom članu nastaju i u slučaju neplaćanja dospele rate premije.

Pravne posledice neplaćanja rata premije ugovorne strane mogu i drukčije urediti ugovorom.

III Obaveštavanje osigurača o promenama rizika

Povećanje rizika

Član 1429

Ugovarač osiguranja dužan je, kad je u pitanju osiguranje imovine, obaves­titi osigurača o svakoj promeni okolnosti koja može biti od značaja za ocenu rizi­ka, a kad je u pitanju osiguranje lica, onda samo ako je rizik povećan zbog toga stoje osigurano lice promenilo zanimanje.

On je dužan da bez odlaganja obavesti osigurača o povećanju rizika, ako je rizik povećan nekim njegovim postupkom, a ako se povećanje rizika dogodilo bez njegovog učešća, on je dužan da ga obavesti u roku od četrnaest dana od kad je za to saznao.

Ako je povećanje rizika toliko da osigurač ne bi zaključio ugovor da je tak­vo stanje postojalo u času njegovog zaključenja, on može raskinuti ugovor.

Ali, ako je povećanje rizika toliko da bi osigurač zaključio ugovor samo uz veću premiju da je takvo stanje postojalo u času zaključenja ugovora, on može ugovaraču osiguranja predložiti novu stopu premije.

Ako ugovarač osiguranja ne pristane na novu stopu premije u roku od četr­naest dana od prijema predloga nove stope, ugovor prestaje po samom zakonu.

Ali, ugovor ostaje na snazi i osigurač se više ne može koristiti ovlašćenjima da predloži ugovaraču osiguranja novu stopu premije ili da raskine ugovor, ako ne iskoristi ta ovlašćenja u roku od mesec dana od kad je ma na koji način doz­nao za povećanje rizika, ili ako još pre isteka toga roka na neki način pokaže da pristaje na produženje ugovora (ako primi premiju, isplati naknadu za osigurani slučaj koji se desio posle tog povećanja i sl).

Kad se osigurani slučaj dogodi u međuvremenu

Član 1430

Ako se osigurani slučaj dogodi pre nego što je osigurač obavešten o po­većanju rizika ili pošto je obavešten o povećanju rizika, ali pre nego što je ugo­vor raskinuo ili postigao sporazum sa ugovaračem osiguranja o povećanju premije, naknada se smanjuje u srazmeri između plaćenih premija i premija koje bi trebalo platiti prema povećanom riziku.

Smanjenje rizika

Član 1431

U slučaju kad se posle zaključenja ugovora o osiguranju dogodilo smanje­nje rizika, ugovarač osiguranja ima pravo zahtevati odgovarajuće smanjenje pre­mije, računajući od dana kad je o smanjenju obavestio osigurača.

Ako osigurač ne pristane na smanjenje premije, ugovarač osiguranja može raskinuti ugovor.

Obaveza obaveštavanja o nastupanju osiguranog slučaja

Član 1432

Osiguranik je dužan izuzev u slučaju osiguranja života, obavestiti osigurača o nastupanju osiguranog slučaja najdalje u roku od tri dana od kad je to saznao.

Ako on ne izvrši ovu svoju obavezu u određeno vreme, dužan je naknaditi osiguraču štetu koju bi ovaj zbog toga imao.

Ništavost odredaba o gubitku prava

Član 1433

Ništave su odredbe ugovora koje predviđaju gubitak prava na naknadu ili svotu osiguranja, ako osiguranik posle nastupanja osiguranog slučaja ne izvrši neku od propisanih ili ugovorenih obaveza.

Odsek 5.

OBAVEZE OSIGURAČA

Isplata naknade ili ugovorene svote

Član 1434

Kad se dogodi osigurani slučaj, osigurač je dužan isplatiti naknadu ili svotu određenu ugovorom u ugovorenom roku koji ne može biti duži od četrnaest dana, računajući od kada je osigurač dobio obaveštenje da se osigurani slučaj dogodio.

Ali, ako je za utvrđivanje postojanja osiguračeve obaveze ili njenog iznosa potrebno izvesno vreme, ovaj rok počinje teći od dana kada je utvrđeno postoja­nje njegove obaveze i njen iznos.

Ako iznos osiguračeve obaveze ne bude utvrđen u roku određenom u prethodnim stavovima ovog člana, osigurač je dužan, na zahtev ovlašćenog lica, is­platiti iznos nespornog delà svoje obaveze na ime predujma.

Isključenje odgovornosti osigurača u slučaju namere i prevare

Član 1435

Ako je ugovarač osiguranja, osiguranik ili korisnik izazvao osigurani slučaj namerno ili prevarom, osigurač nije obavezan ni na kakva davanja, a suprotna ugovorna odredba nema pravnog dejstva.

Prigovori osigurača

Član 1436

Protiv zahteva donosioca polise, kao i zahteva kog drugog lica koje se na nju poziva, osigurač može istaći sve prigovore koje ima u vezi sa ugovorom pre­ma licu sa kojim je zaključio ugovor o osiguranju.

Izuzetno, protiv zahteva trećeg lica u slučaju dobrovoljnog osiguranja od odgovornosti, i zahteva nosilaca određenih prava na osiguranoj strani, čije je pra­vo prešlo po samom zakonu sa uništene ili oštećene osigurane stvari na naknadu iz osiguranja, osigurač može istaći samo prigovore koji su nastali pre nego što se dogodio osigurani slučaj.

Odsek 6.

TRAJANJE OSIGURANJA

Početak dejstva osiguranja

Član 1437

Ako drukčije nije ugovoreno, ugovor o osiguranju proizvodi svoje dejstvo početkom narednog dana od dana koji je u polisi oz­načen kao dan početka trajanja osiguranja, pa sve do svršetka poslednjeg da­na roka za koji je osiguranje ugovoreno.

Raskid ugovora protekom vremena

Član 1438

Ako rok trajanja osiguranja nije određen ugovorom, svaka strana može raskinuti ugovor sa danom dospeća premije, obaveštavajući pismenim putem drugu stranu najkasnije tri meseca pre dospelosti premije.

Ako je osiguranje zaključeno na rok duži od godine dana (višegodišnja osiguranja) istekom svakog jednogodišnjeg perioda osiguranja svaka strana može bez navođenja razloga da otkaže ugovor upućujući drugoj ugovornoj strani preporučeno pismo najkasnije dva meseca pre isteka ovog perioda.

Pravo na otkaz ugovora po isteku svake godine trajanja osiguranja mo­ra da bude naznačeno u polisi osiguranja.

Pravo na otkaz ugovora na kraju svakog jednogodišnjeg perioda osiguranja strane mogu drukčije ugovoriti kod ugovora o osiguranju života, indivi­dualnih ugovora o zdravstvenom osiguranju, kao i kod ugovora koje zaključuju pravna lica u okviru svoje profesionalne delatnosti.

Izdavanje i potpisivanje posebnih polisa osiguranja kojima se utvrđuje premija za kraći vremenski period u okviru ugovorenog roka trajanja osigura­nja (tz. obračunske polise), nije od uticaja na postojanje ugovornog odnosa.

Ako na zahtev ugovarača osiguranja ili osigurača ugovor o grupnom osiguranju prestane, osigurač je u obavezi da o tome obavesti osiguranika; dejstva ugovora o osiguranju u tom slučaju u odnosu na osiguranika prestaju po isteku mesec dana posle dana kada je osigurač obavestio osiguranika o prestanku ugovora; ako dođe do prestanka ugovora o grupnom osiguranju života ili ako osiguranik prestane da bude član grupe na koju se odnosi ugovor o grupnom osiguranju, izuzev razloga koji se odnose na godine starosti, osiguranik ima pravo, bez obzira na zdravstveno stanje, na jednako pokriće po ceni individualne polise; nezavisno od toga, uslovi osiguranja mogu predvideti da osiguranik nema pravo na produžetak pokrića ako je obezbedio ili može da obezbedi istovetno pokriće drugim ugovorom o grupnom osiguranju; ukoliko osiguranik želi da nastavi osiguravajuće pokriće, on o tome mora da obavesti osigurača u roku od šest meseci od dana isteka pokrića.

Dejstva prestanka ugovora o kolektivnom osiguranju

Član 1439

Ako na zahtev ugovarača osiguranja ili osigurača ugovor o grupnom osiguranju prestane, osigurač je u obavezi da o tome obavesti osiguranika; dejstva ugovora o osiguranju u tom slučaju u odnosu na osiguranika prestaju po isteku mesec dana posle dana kada je osigurač obavestio osiguranika o prestanku ugovora; ako dođe do prestanka ugovora o grupnom osiguranju života ili ako osiguranik prestane da bude član grupe na koju se odnosi ugovor o grupnom osiguranju, izuzev razloga koji se odnose na godine starosti, osiguranik ima pravo, bez obzira na zdravstveno stanje, na jednako pokriće po ceni individualne polise; nezavisno od toga, uslovi osiguranja mogu predvideti da osiguranik nema pravo na produžetak pokrića ako je obezbedio ili može da obezbedi istovetno pokriće drugim ugovorom o grupnom osiguranju; ukoliko osiguranik želi da nastavi osiguravajuće pokriće, on o tome mora da obavesti osigurača u roku od šest meseci od dana isteka pokrića.

Prećutno produženje ugovora

Član 1440

Ako ugovor o osiguranju ima određeno trajanje, ugovor prestaje prote­kom naznačenog roka, osim ako je ugovoreno da se može prećutno produžiti, s tim da se produženje ne može ugovoriti za period koji bi bio duži od godine dana.

Po isteku ugovorenog roka osiguranje se prećutno produžava svaki put za godinu dana ako polisom nije određen neki kraći rok.

Kod ugovora o osiguranju fizičkih lica, van okvira njihove profesionalne delatnosti, osigurač je u obavezi da obavesti osiguranika najmanje 15 dana pre isteka roka trajanja ugovora o produženju ugovora i ostavi mu rok od 20 dana od dana slanja obaveštenja u kome može da odustane od produženja ugovora, a ako to ne učini, osiguranik može da odustane od produženja ugovora u svako doba.

Ugovor koji je prećutno produžen ne smatra se novim ugovorom, već nastavlja da proizvodi dejstva pod istim uslovima kao i prvobitno zaključen ugo­vor od momenta produženja (kontinuitet pokrića).

Ugovorom se ne može isključiti utvrđeno pravo svake strane da raskine ugovor, niti odrediti duži rok od godine dana za prećutno pro­duženje ugovora.

Odredbe ovog člana ne važe za osiguranje života.

Uticaj stečaja ili likvidacije na osiguranje

Član 1441

U slučaju stečaja ili likvidacije jedne od strana ugovornica, svaka stra­na može da raskine ugovor o osiguranju, ali ne pre isteka roka od trideset da­na od otvaranja stečaja ili likvidacije (ili: trideset dana od dana kada je saznala za otvaranje stečaja ili likvidacije).

U svakom slučaju ugovor o osiguranju prestaje danom donošenja rešenja o zaključenju stečajnog odnosno likvidacionog postupka.

U slučaju raskida ugovora iz stava 1. ovog člana, dejstvo raskida se proteže samo na budućnost, te stečajnoj masi ugovarača pripada odgovarajući deo premije prema vremenu trajanja osiguranja.

Odeljak 2.

OSIGURANJE IMOVINE

Odsek 1.

OPŠTE ODREDBE

Interes osiguranja

Član 1442

Ugovor o osiguranju imovine može zaključiti svako lice ili se može zaključiti u korist svakog lica koje ima interes da se ne dogodi osigurani slučaj, pošto bi inače pretrpelo neki materijalni gubitak.

Prava iz osiguranja mogu imati samo lica koja su u času nastanka štete imala na osiguranom predmetu pravno dozvoljen materijalni interes da se osi­gurani slučaj ne dogodi.

Svrha osiguranja imovine

Član 1443

Osiguranjem imovine obezbeđuje se naknada za štetu koja bi se desila u imovini osiguranika zbog nastupanja osiguranog slučaja.

Iznos naknade ne može biti veći od štete koju je osiguranik pretrpeo nastupanjem osiguranog slučaja.

Kod osiguranja useva i plodova i ostalih proizvoda zemlje iznos štete utvrđuje se s obzirom na vrednost koju bi imali u vreme sabiranja, ako nije drukčije ugovoreno.

Punovažne su odredbe ugovora kojima se iznos naknade ograničava na manji iznos od iznosa štete.

Pri utvrđivanju iznosa štete uzima se u obzir izmakla dobit ukoliko ugovorom nije isključena.

Ako se u toku istog perioda osiguranja dogodi više osiguranih slučajeva jedan za drugim, naknada iz osiguranja za svaki od njih određuje se i isplaćuje u potpunosti s obzirom na celu svotu osiguranja, bez njenog umanjenja za iznos ra­nije isplaćenih naknada u tom periodu.

Ako je ugovorom o osiguranju vrednost osigurane stvari sporazumno utvr­đena, naknada se određuje prema toj vrednosti, izuzev ako osigurač dokaže daje ugovorena vrednost znatno veća od stvarne vrednosti, a za tu razliku ne postoji opravdan razlog (kao na primer, osiguranje upotrebljavane stvari na vrednost tak­ve nove stvari, ili osiguranje subjektivne vrednosti).

Sprečavanje osiguranog slučaja i spasavanje

Član 1444

Osiguranik je dužan preduzeti propisane, ugovorene i sve ostale mere potrebne da se spreči nastupanje osiguranog slučaja, a ako osigurani slučaj nastupi, dužan je preduzeti sve što je u njegovoj moći da se ograniče njegove štetne pos­ledice.

Osigurač je dužan naknaditi troškove, gubitke, kao i druge štete prouzrokovane razumnim pokušajem da se otkloni neposredna opasnost nastupanja osigu­ranog slučaja, kao i pokušajem da se ograniče njegove štetne posledice, pa i onda ako su ti pokušaji ostali bez uspeha.

Osigurač je dužan dati ovu naknadu čak i ako ona zajedno sa naknadom štete od osiguranog slučaja prelazi svotu osiguranja.

Ako osiguranik ne ispuni svoju obavezu sprečavanja osiguranog slučaja ili obavezu spašavanja, a za to nema opravdanja, obaveza osigurača smanjuje se za onoliko za koliko je nastala veća šteta zbog tog neispunjenja.

Prepuštanje oštećene osigurane stvari

Član 1445

Ako drukčije nije ugovoreno, osiguranik nema pravo da posle nastupanja osiguranog slučaja prepusti osiguraču oštećenu stvar i da od njega zahteva isplatu pune svote osiguranja.

Propast stvari usled događaja koji nije predviđen u polisi

Član 1446

Ako osigurana stvar ili stvar u vezi sa čijom je upotrebom zaključeno osiguranje od odgovornosti propadne za vreme perioda osiguranja usled nekog do­gađaja koji nije predviđen u polisi, ugovor prestaje da važi dalje, a osigurač je dužan vratiti ugovaraču osiguranja deo premije srazmerno preostalom vremenu.

Kad jedna od više stvari obuhvaćenih jednim ugovorom propadne usled ne­kog događaja koji nije predviđen u polisi, osiguranje ostaje na snazi i dalje u po­gledu ostalih stvari uz potrebnog smanjenja premije zbog smanjenja predmeta osiguranja.

Odsek 2.

OGRANIČENJE OSIGURANIH RIZIKA

Štete pokrivene osiguranjem

Član 1447

Osigurač je dužan naknaditi štete nastale slučajno ili krivicom ugovarača osiguranja, osiguranika ili korisnika osiguranja, izuzev ako je u pogledu određe­ne štete ova njegova obaveza izrično isključena ugovorom o osiguranju.

On ne odgovara za štetu koju su ta lica prouzrokovala namerno, te je ništa­va odredba u polisi koja bi predviđala njegovu odgovornost i u tom slučaju.

Ali, ukoliko se ostvario osigurani slučaj osigurač je dužan naknaditi svaku štetu prouzrokovanu od nekog lica za čije postupke osiguranik odgovara po ma kom osnovu, bez obzira na to da li je šteta prouzrokovana nepažnjom ili na­merno.

Za isplaćenu naknadu iz osiguranja osigurač ima pravo regresa prema licima koja su prouzrokovala štetu kada ona, prema zakonu ili opštim uslovima osiguranja, nisu pokrivena osiguranjem (gubitak prava iz osiguranja).

Prema licima za čije postupke osiguranik odgovara u smislu ovog člana, podrazumevaju se i lica koja istupaju u svojstvu organa pravnog lica osigu­ranika.

Šteta prouzrokovana nedostacima osigurane stvari

Član 1448

Osigurač ne odgovara za štetu na osiguranoj stvari koja potiče od njenih nedostataka, osim ako je drukčije ugovoreno.

Štete prouzrokovane ratnim rizicima

Član 1449

Osigurač nije dužan naknaditi štete prouzrokovane ratnim operacijama ili pobunama, osim ako je drukčije ugovoreno.

Osiguravač je dužan dokazati daje šteta prouzrokovana ratnim rizicima.

Odsek 3.

NADOSIGURANJE I UGOVOR SA VIŠE OSIGURAČA

Nadosiguranje

Član 1450

Ako se pri zaključenju ugovora jedna strana posluži prevarom i tako ugo­vori svotu osiguranja veću od stvarne vrednosti osigurane stvari, druga strana može tražiti poništenje ugovora.

Ako je ugovorena svota osiguranja veća od vrednosti osigurane stvari, a pri tome ni jedna strana nije postupila nesavesno, ugovor ostaje na snazi, svota osiguranja se snižava do iznosa stvarne vrednosti osigurane stvari, a premije se srazmerno smanjuju.

U slučaju poništenja ugovora iz stava 1. ovog člana savesni osigurač zadržava prim­ljene premije i ima pravo na nesmanjenu premiju za tekući period osiguranja, a u slučaju smanjenja sume osiguranja na osnovu stava 2. ovog člana suma osiguranja se smanjuje od dana kad je sniženje zatraženo, a od istog dana se smanjuje i premija na iznos koji odgovara sniženoj sumi osiguranja.

Naknadno smanjenje vrednosti

Član 1451

Ako se osigurana vrednost smanji za vreme trajanja osiguranja, svaka ugo­vorna strana ima pravo na odgovarajuće sniženje svote osiguranja i premije, počev od dana kada je svoj zahtev za sniženje saopštila drugoj strani.

Višestruko i dvostruko osiguranje

Član 1452

Ako je neka stvar osigurana kod dva ili više osigurača od istog rizika, za isti interes i za isto vreme, tako da zbir svota osiguranja ne prelazi vrednost te stva­ri (višestruko osiguranje), svaki osigurač odgovara za izvršenje u potpunosti oba­veza nastalih iz ugovora koji je on zaključio.

Ako, pak, zbir svota osiguranja prelazi vrednost osigurane stvari (dvostru­ko osiguranje), a pri tome ugovarač osiguranja nije postupio nesavesno, sva ta osiguranja su punovažna, i svaki osigurač ima pravo na ugovorenu premiju za period osiguranja u toku, a osiguranik ima pravo zahtevati od svakog pojedinog osigurača naknadu prema ugovoru zaključenom sa njim, ali ukupno ne više od iznosa štete.

Kad se dogodi osigurani slučaj, ugovarač osiguranja dužan je obavestiti o tome svakog osigurača istog rizika i saopštiti mu imena i adrese ostalih osigu­rača, kao i svote osiguranja pojedinih ugovora zaključenih sa njima.

Po isplati naknade osiguraniku svaki osigurač snosi deo naknade u srazmeri u kojoj stoji svota osiguranja na koju se on obavezao prema ukupnom zbira svota osiguranja, te osigurač koji je platio više ima pravo zahtevati od ostalih osigurača naknadu više plaćenog.

Ako je neki ugovor zaključen bez naznačenja svote osiguranja ili uz neograničeno pokriće smatra se kao ugovor zaključen uz najvišu svotu osiguranja.

Za deo osigurača koji ne može da plati, odgovaraju ostali osigurači srazmerno svojim delovima.

Ako je ugovarač osiguranja zaključio ugovor o osiguranju kojim je nastalo dvostruko osiguranje ne znajući za ranije zaključeno osiguranje, on može, bez obzira na to da li je ranije osiguranje zaključio on ili neko drugi, u roku od mesec dana od kada je saznao za to osiguranje, zahtevati odgovarajuće sniženje svote osiguranja i premije docnijeg osiguranja, ali osigurač zadržava primljene premije i ima pravo na premiju za tekući period.

Ako je do dvostrukog osiguranja došlo zbog smanjenja vrednosti osigurane stvari za vreme trajanja osiguranja, ugovarač osiguranja ima pravo na odgovara­juća sniženja svota osiguranja i premija, počev od dana kada je svoj zahtev za sniženje saopštio osiguraču.

Ako je pri nastanku dvostrukog osiguranja ugovarač osiguranja postupio nesavesno svaki osigurač može tražiti poništenje ugovora, zadržati primljene premije i zahtevati nesmanjenu premiju za tekući period.

Saosiguranje

Član 1453

Kad je ugovor o osiguranju zaključen sa više osigurača koji su se sporazumeli o zajedničkom snošenju i raspodeli rizika (saosiguranje), svaki osigurač naznačen u polisi osiguranja odgovara osiguraniku za potpunu naknadu.

Odsek 4.

PODOSIGURANJE

Član 1454

Kad se utvrdi da je u početku odnosnog perioda osiguranja vrednost osigu­rane stvari bila veća od svote osiguranja, iznos naknade koju duguje osigurač smanjuje se srazmerno, izuzev ako je drukčije ugovoreno.

Osigurač je dužan dati potpunu naknadu sve do iznosa svote osiguranja, ako je ugovoreno da odnos između vrednosti stvari i svote osiguranja nema značaja za određivanje iznosa naknade.

1 Napomena: Autorski i izdavački ugovori su u važećem pravnom sistemu Republike Srbije regulisan čl. 67-78 Zakona o autorskim i srodnim pravima ("Službeni glasnik R. Srbije", br. 104/2009). Međutim, ovde je tekst autorskog ugovora regulisan detaljnije u vezi sa pitanjima koja se postavljaju u praktičnoj primeni sa namerom da se u javnoj diskusiji, komparacijom pojedinih odredaba, dođe do što boljih zakonskih rešenja.

Odsek 5.

PRELAZ UGOVORA I ISPLATA NAKNADE IZ OSIGURANJA DRUGOME

Prelaz ugovora na pribavioca osigurane stvari

Član 1455

U slučaju otuđenja osigurane stvari, kao i stvari u vezi sa čijom je upotre­bom zaključeno osiguranje od odgovornosti, prava i obaveze ugovarača osigura­nja prelaze po samom zakonu na pribavioca, osim ako drukčije nije ugovoreno.

Ali, ako je otuđen samo jedan deo osiguranih stvari koji u pogledu osigura­nja ne čine zasebnu celinu, ugovor o osiguranju prestaje po samom zakonu u po­gledu otuđenih stvari.

U slučaju kad se zbog otuđenja stvari poveća ili smanji verovatnoća nastu­panja osiguranog slučaja, primenjuju se opšte odredbe o povećanju ili smanjenju rizika.

Ugovarač osiguranja koji ne obavesti osigurača da je osigurana stvar otuđena, ostaje u obavezi na plaćanje premija koje dospevaju i posle dana otuđenja.

Osigurač i pribavilac osigurane stvari mogu odustati od osiguranja uz otkazni rok od petnaest dana, s tim što su otkaz dužni podneti najdalje u roku od trideset dana od saznanja za otuđenje.

Ugovor o osiguranju ne može se raskinuti ako je polisa osiguranja izdata na donosioca ili po naredbi.

Dodeljivanje naknade nosiocima zaloge i drugih prava

Član 1456

Posle nastupanja osiguranog slučaja, založna prava i ostala prava koja su ranije postojala na osiguranoj stvari imaju za predmet dugovanu naknadu, kako u slučaju osiguranja sopstvene stvari, tako i u slučaju osiguranja tuđih stvari zbog obaveze njihovog čuvanja i vraćanja, te osigurač ne može isplatiti naknadu osiguraniku bez saglasnosti nosilaca tih prava.

Ova lica mogu zahtevati neposredno od osigurača da im u granicama svote osiguranja i prema zakonskom redu isplati njihova potraživanja.

Međutim, ako u času isplate osigurač nije znao niti je mogao znati za ta prava, izvršena isplata naknade osiguraniku ostaje punovažna.

Odsek 6.

PRELAZ OSIGURANIKOVIH PRAVA PREMA ODGOVORNOM LICU NA OSIGURAČA (SUBROGACIJA)

Član 1457

Isplatom naknade iz osiguranja prelaze na osigurača, po samom zakonu, do visine isplaćene naknade sva osiguranikova prava prema licu koje je po ma kom osnovu odgovorno za štetu.

Ako je krivicom osiguranika onemogućen ovaj pre laz prava na osigurače, u potpunosti ili delimično, osigurač se oslobađa u odgovarajućoj meri svoje obave­ze prema osiguraniku.

Prelaz prava sa osiguranika na osigurača ne može biti na štetu osiguranika, te ako je naknada koju je osiguranik dobio od osigurača iz bilo kog uzroka niža od štete koju je pretrpeo, osiguranik ima pravo da mu se iz sredstava odgovornog lica isplati ostatak naknade pre isplate osiguračevog potraživanja po osnovu pra­va koja su prešla na njega.

Izuzetno od pravila o prelazu osiguranikovih prava na osigurača, ova prava ne prelaze na osigurača ako je štetu prouzrokovalo lice u srodstvu u pravoj liniji sa osiguranikom ili lice za čije postupke osiguranik odgovara, ili koje živi sa njim u istom domaćinstvu, ili lice koje je radnik osiguranika, osim ako su ta lica štetu prouzrokovala namerno.

Ali ako je neko od lica pomenutih u prethodnom stavu bilo osigurano od odgovornosti, osigurač može zahtevati od njegovog osigurača naknadu iznosa koji je isplatio osiguraniku.

Odsek 7.

OSIGURANJE OD ODGOVORNOSTI

Osigurani slučaj

Član 1458

Ugovorom o osiguranju se određuje da li će obaveza osigurača da nastupi u momentu štetnog događaja, ili u momentu podizanja odštetnog zahteva.

Međutim, ako je pokrivena odgovornost fizičkog lica van njegove profesionalne aktivnosti, obaveza osigurača nastupa u momentu štetnog događaja.

Zakonom se može odrediti jedan od načina nastanka osiguranog slučaja kod pokrića posebnih vrsta odgovornosti.

Osigurač je obavezan da prilikom zaključenja ugovora posebnom pismenom izjavom uz polisu osiguranja od odgovornosti obavesti osiguranika koji se događaj smatra relevantnim za nastanak obaveze osigurača (štetni događaj ili podizanje odštetnog zahteva), kao i posledicama koje nastaju u jednom od ova dva slučaja kod sukcesije ugovora.

Osigurani slučaj u momentu štetnog događaja

Član 1459

Ukoliko nije drukčije ugovoreno, obaveza osigurača nastaje u momentu štetnog događaja za čije posledice postoji odgovornost osiguranika (osigurani slučaj).

Smatra se da je osigurani slučaj nastao onog momenta kada je takav događaj počeo da se ostvaruje.

Jednim osiguranim slučajem smatra se i više vremenski povezanih šteta, ako su one posledica istog uzroka.

Osigurač je u obavezi samo ako je štetni događaj nastao za vreme važnosti osiguranja.

Odgovornost osigurača odnosi se i na štetne posledice koje su u uzročnoj vezi sa štetnim događajem, a koje se mogu ostvariti i posle prestanka ugovora o osiguranju

Štetni događaj koji je nastao za vreme važenja osiguranja, a čiji je uzrok iz perioda koji prethodi zaključenju ugovora o osiguranju, pokriven je osiguranjem samo ako ugovaraču osiguranja ili osiguraniku do početka osiguranja nije bio poznat ili nije mogao biti poznat uzrok iz koga štetni događaj potiče.

Za štetne posledice prouzrokovane osiguranim slučajem koje nastanu po isteku osiguranja ugovorom se može ograničiti odgovornost osigurača za određeni vremenski period, s tim da ovo ograničenje nema uticaja na zastarelost pot­raživanja iz ovog zakonika.

Osigurani slučaj u momentu podizanja odštetnog zahteva

Član 1460

Ugovorom se može predvideti nastupanje obaveze osigurača u momentu podizanja odštetnog zahteva oštećenog lica pod uslovom da se štetni događaj dogodio u vreme trajanja ugovora i kada je prvi odštetni zahtev upućen osigu­raniku ili njegovom osiguraču između prvog dana kada pokriće zasniva dej­stvo i isteka dodatnog roka od dana prestanka ugovora.

Ugovoreni dodatni rok ne može biti kraći od 3 (ili: 5), (ili: 10) godina.

Visina pokrića u dodatnom roku ne može biti manja od pokrića koje je zahtevano u godini koja prethodi datumu prestanka ugovora.

Zakonom mogu biti određeni uslovi dužeg roka i većeg dodatnog pokrića za pojedine vrste osiguranja.

Osigurač neće pružiti osiguraniku pokriće za štetu ako utvrdi da je osiguranik znao za štetni događaj u vreme zaključenja ugovora o osiguranju.

Prestaje pravo na naknadu iz osiguranja ako do isteka ugovorenog dodatnog roka ne bude podignut odštetni zahtev prema osiguraču.

Pravna zaštita osiguranika

Član 1461

Osigurač snosi troškove spora i druge opravdane troškove radi utvrđivanja osiguranikove obaveze u granicama svote osiguranja

Iz osiguranja se naknađuju i troškovi mera preduzetih na zahtev osigurača ili u dogovoru sa njim, radi zaštite od neopravdanih i preteranih zahteva trećih oštećenih lica.

Sopstveno pravo oštećenog i direktna tužba

Član 1462

U slučaju osiguranja od odgovornosti, oštećeno lice može zahtevati neposredno od osigurača naknadu štete koju je pretrpelo događajem za koji odgovara osiguranik, ali najviše do iznosa osiguračeve obaveze.

Oštećeno lice ima, od dana kada se dogodio osigurani slučaj, sopstveno pravo na naknadu iz osiguranja te je svaka docnija promena u pravima osigurani­ka prema osiguraču bez uticaja na pravo oštećenog lica na naknadu.

Osigurač i osiguranik koji je odgovoran za prouzrokovanu štetu odgovaraju kao solidarni dužnici.

Regresna prava osigurača prema odgovornom licu

Član 1463

Osigurač koji naknadi štetu oštećenom licu ima pravo regresa prema osiguraniku ili drugom licu koje je prouzrokovalo štetu, ako ova lica na osnovu zakona ili opštih uslova osiguranja nisu pokrivena osiguranjem (gubitak prava iz osiguranja).

Obavezno osiguranje od odgovornosti

Član 1464

Obavezno osiguranje od odgovornosti postoji u slučajevima kada je takva obaveza propisana posebnim zakonom (obavezno osiguranje).

Obavezno osiguranje se zaključuje sa društvom za osiguranje koje je od Narodne banke Srbije dobilo dozvolu da obavlja te poslove u Republici Srbiji.

Minimalna suma osiguranja

Član 1465

Zakonom kojim se uvodi obavezno osiguranje ili posebnim ovlašćenjem na osnovu zakona, određuje se najniža suma osiguranja za svaki osigurani slučaj i suma osiguranja za sve osigurane slučajeve u jednoj godini osiguranja ukoliko drukčije nije određeno zakonom.

Ugovorom o osiguranju može se bliže odrediti sadržina i obim obaveznog osiguranja, ukoliko se time ne ugrožava ostvarenje cilja obaveznog osiguranja i ako drukčije nije propisano zakonom.

Samopridržaj se ne može odbijati od iznosa nadoknade protiv trećeg lica i saosiguranog lica.

Rangiranje više zahteva

Član 1466

Ako zahtevi za naknadu štete, koja se duguje na osnovu jednog istog štetnog događaja, premašuju sumu osiguranja, suma osiguranja se isplaćuje licima kojima se duguje naknada prema sledećem redosledu (ako je reč o zahtevima istog ranga isplaćuje se prema odnosu njihovih iznosa):

1. Zahtevi zbog šteta nanetih ličnosti, ukoliko oštećeni ne mogu dobiti naknadu štete od štetnika, od osiguravača koji nije njegov osiguravač od odgovornosti, od nosioca socijalnog osiguranja ili od nekog trećeg lica;

2. Zahtevi zbog ostalih šteta koje trpe fizička i pravna lica, ukoliko oštećeni ne mogu dobiti naknadu štete od štetnika, osiguravača koji nije osiguravač od odgovornosti ili od trećeg lica;

3. Zahtevi koji su preneti na osiguravača ili neko treće lice zbog štete nanete ličnosti i ostalih šteta;

4. Zahtevi koji su preneti na nosioca socijalnog osiguranja;

5. Svi ostali zahtevi.

Ako se suma osiguranja iscrpi u skladu sa rangiranim zahtevima, podnosilac zahteva koji je prethodno trebalo da bude namiren, a koji nije bio uzet u obzir prilikom raspodele sume osiguranja, ne može se naknadno pozivati na odredbu stav 1 ovog člana, ukoliko osiguravač nije računao, niti je morao računati sa podnošenjem ovog zahteva.

Proširenje pravosnažnosti sudske presude

Član 1467

Ukoliko je pravosnažnom presudom utvrđeno da trećem licu ne pripada zahtev za naknadu štete, presuda deluje i u korist osiguranika ako je doneta u sporu između trećeg lica i osigurača, a ako je doneta u sporu između trećeg lica i osiguranika, deluje i u korist osigurača.

Odeljak 3.

OSIGURANJE LICA

Odsek 1.

OPŠTE ODREDBE

Utvrđivanje osigurane svote

Član 1468

U ugovorima o osiguranju lica (osiguranje života i osiguranje od nesrećnog slučaja) visina osigurane svote, koju je osigurač dužan isplatiti kad nastupi osigurani slučaj, utvrđuje se u polisi prema sporazumu ugovornih strana.

Polisa osiguranja života

Član 1469

Pored sastojaka koje mora imati svaka polisa, u polisi osiguranja života moraju biti naznačeni: ime i prezime lica na čiji se život odnosi osiguranje, da­tum njegovog rođenja i događaj ili rok od koga zavisi nastanak prava da se zahte­va isplata osigurane svote.

Polisa osiguranja života može glasiti na određeno lice ili po naredbi, ali ne može glasiti na donosioca.

Za punovažnost indosamenta polise po naredbi potrebno je da sadrži ime korisnika, datum indosiranja i potpis indosanta.

Netačna prijava starosti osiguranika

Član 1470

Izuzetno od opštih odredbi ove glave i posledicama netačnih prijava i prećutkivanja okolnosti od značaja za ocenu rizika, za netačne prijave godina ži­vota u ugovorima o osiguranju života važe sledeća pravila:

1. Ugovor o osiguranju života je ništav, i osigurač je dužan u svakom slu­čaju vratiti sve primljene premije, ako su prilikom njegovog zaključenja netačno prijavljene godine života osiguranika a njegove stvarne godine života prelaze granicu do koje osigurač po svojim uslovima i tarifama vrši osiguranje života;

2. Ako je netačno prijavljeno da osiguranik ima manje godina, a njegove stvarne godine života ne prelaze granicu do koje osigurač vrši osiguranje života ugovor je punovažan, a osigurana svota se smanjuje u srazmeri ugovorene premi­je i premije predviđene za osiguranje života lica osiguranikovih godina;

3. Kad osiguranik ima manje godina nego što je prijavljeno prilikom zaključenja ugovora, premija se smanjuje na odgovarajući iznos, a osigurač je dužan vratiti razliku između primljenih premija i premija na koje ima pravo.

Posledice neplaćanja premije i smanjenje osigurane svote

Član 1471

Ako ugovarač osiguranja života ne plati neku premiju o dospelosti, osigu­rač nema pravo da njenu isplatu traži sudskim putem.

Ako ugovarač osiguranja na poziv osigurača, koji mu mora biti dostavljen preporučenim pismom, ne isplati dospelu premiju u roku određenom u tom pis­mu, a koji ne može biti kraći od mesec dana, računajući od kada mu je pismo uručeno, niti to učini koje drugo zainteresovano lice, osigurač može samo, ako su dotle plaćene bar tri godišnje premije, izjaviti ugovaraču osiguranja da smanjuje osiguranu svotu na iznos otkupne vrednosti osiguranja, a u suprotnom slučaju da raskida ugovor.

Ako se osigurani slučaj dogodio pre raskida ugovora ili smanjenja osigura­ne svote, smatra se kao daje osigurana svota smanjena odnosno daje ugovor ras­kinut, prema tome da li su premije bile plaćene bar za tri godine ili ne.

Osiguranje trećeg lica

Član 1472

Osiguranje života može se odnositi na život ugovarača osiguranja ili na život nekog trećeg.

Isto važi i za osiguranje od nesrećnog slučaja.

Ako se osiguranje života odnosi na slučaj smrti nekog trećeg, za puno­važnost ugovora potrebna je njegova pismena saglasnost data u polisi ili u odvo­jenom pismenu, prilikom potpisivanja polise, sa naznačenjem osigurane svote.

Odredbe prethodnog stava ne primenjuju se na kolektivna osiguranja.

Osiguranje za slučaj smrti maloletnika i lica lišenih poslovne sposobnosti

Član 1473

Ništavo je osiguranje života za slučaj smrti trećeg lica mlađeg od četrnaest godina, kao i lica potpuno lišenog poslovne sposobnosti, te je osigurač dužan vratiti ugovaraču osiguranja sve premije primljene po osnovu takvog ugovora.

Za punovažnost osiguranja života za slučaj smrti trećeg lica starijeg od četrnaest godina potrebna je pismena saglasnost njegovog zakonskog zastupnika, kao i pismena saglasnost svakog osiguranog lica, izuzev kod kolektivnih osiguranja.

Sopstveno i neposredno pravo korisnika kod kolektivnih osiguranja

Član 1474

Kod kolektivnih osiguranja lica (osiguranje života i osiguranje od nesrećnog slučaja) korisnik ima, od momenta nastanka osiguranog slučaja, direktno pravo prema osiguraču.

Kumuliranje naknade i osigurane svote

Član 1475

U osiguranju lica, osiguravač koji je isplatio osiguranu svotu ne može imati ni po kom osnovu pravo na naknadu od trećeg lica odgovornog za nastupanje osi­guranog slučaja.

Pravo na naknadu od trećeg lica odgovornog za nastupanje osiguranog slučaja, pripada osiguraniku, odnosno korisniku, nezavisno od njegovog prava na osiguranu svotu.

Odsek 2.

ISKLJUČENI RIZICI

Samoubistvo osiguranika

Član 1476

Ugovorom o osiguranju za slučaj smrti nije obuhvaćen rizik samoubistva osiguranika ako se desilo u prvoj godini osiguranja.

U slučaju da se samoubistvo dogodilo u roku od tri godine od dana zak­ljučenja ugovora osigurač nije dužan da isplati korisniku osiguranu svotu, nego samo matematičku rezervu ugovora.

Namerno ubistvo osiguranika

Član 1477

Osigurač se oslobađa obaveze da korisniku isplati osiguranu svotu ako je ovaj namerno izazvao smrt osiguranika, ali je dužan, ako su dotle bile uplaćene bar tri godišnje premije, isplatiti matematičku rezervu iz ugovora ugovaraču osi­guranja, a ako je on osiguranik, njegovim naslednicima.

Namerno prouzrokovanje nesrećnog slučaja

Član 1478

Osigurač se oslobađa obaveze iz ugovora o osiguranju od nesrećnog slučaja ako je osiguranik namerno prouzrokovao nesrećni slučaj.

Ratni rizici

Član 1479

Ako je smrt osiguranika prouzrokovana ratnim rizicima osigurač, ako što drugo nije ugovoreno, nije dužan isplatiti korisniku osiguranu svotu, ali je dužan isplatiti mu matematičku rezervu iz ugovora.

Ako nije što drugo ugovoreno, osigurač se oslobađa obaveze iz ugovora o osiguranju od nesrećnog slučaja, ako je nesrećni slučaj prouzrokovan ratnim rizicima.

Alternativa: U prethodnim stavovima reči: "ratnim operacijama", zamenjuju se recima: "ratnim rizicima".

Ugovorno isključenje rizika

Član 1480

Ugovorom o osiguranju za slučaj smrti ili od nesrećnog slučaja mogu biti isključeni iz osiguranja i drugi rizici.

Odsek 3.

PRAVA UGOVARAČA OSIGURANJA PRE NASTUPANJA OSIGURANOG SLUČAJA

Otkup

Član 1481

Na zahtev ugovarača osiguranja života zaključenog za ceo život osigurani­ka, osigurač je dužan isplatiti mu otkupnu vrednost polise, ako su dotle plaćene bar tri godišnje premije.

U polisi moraju biti navedeni uslovi pod kojima ugovorna strana može zahtevati isplatu njene otkupne vrednosti, kao i način kako se ta vrednost izračunava, saglasno uslovima osiguranja.

Pravo zahtevati otkup ne mogu vršiti poverioci ugovarača osiguranja, kao ni korisnik osiguranja, ali će otkupna vrednost biti isplaćena korisniku na njegov zahtev, ako je određivanje korisnika neopozivo.

Izuzetno od prethodnog stava, otkup polise može zahtevati poverilac kome je polisa predata u zalogu, ako potraživanja radi čijeg je osiguranja data zaloga ne bude namireno o dospelosti.

Ako se posle zahteva za otkup, a pre isplate otkupne vrednosti polise, do­godi osigurani slučaj, korisnik nema pravo na osiguranu svotu, nego samo na iznos otkupne vrednosti.

Predujam

Član 1482

Na traženje ugovarača osiguranja života zaključenog za ceo život osigura­nika, može mu osigurač isplatiti unapred deo osigurane svote do visine otkupne vrednosti polise, koji ugovarač osiguranja može vratiti docnije.

Na primljeni predujam ugovarač osiguranja dužan je plaćati određenu ka­matu.

Ako ugovarač osiguranja zadocni sa plaćanjem dospele kamate, postupiće se kao daje zahtevao otkup.

U polisi osiguranja moraju biti navedeni uslovi davanja predujma, mo­gućnost da se iznos primljen na ime predujma vrati osiguraču, visina kamatne stope, posledice neplaćanja dospele kamate, kako je određeno uslovima osi­guranja.

Zalaganje polise

Član 1483

Polisa osiguranja života može biti data u zalogu.

Zalaganje polise ima dejstvo prema osiguraču samo ako je pismeno obavešten da je polisa založena određenom poveriocu.

Kad polisa glasi po naredbi, zalaganje se vrši indosamentom.

Odsek 4.

OSIGURANJE ŽIVOTA U KORIST TREĆEG LICA

Određivanje korisnika

Član 1484

Ugovarač osiguranja života može ugovorom, kao i nekim docnijim prav­nim poslom, pa i zaveštanjem, odrediti lice kome će pripasti prava iz ugovora.

Ako se osiguranje odnosi na život nekog drugog lica, za određivanje koris­nika potrebna je i njegova pismena saglasnost.

Korisnik ne mora biti određen po imenu, dovoljno je ako akt sadrži nužne podatke za njegovo određivanje.

Kad su za korisnike određena deca ili potomci, korist pripada i onima koji su rođeni docnije, a korist namenjena suprugu pripada licu koje je bilo u braku sa osiguranikom u času njegove smrti.

Podela koristi između više korisnika

Član 1485

Kad su za korisnike određena deca, potomci, i uopšte naslednici, ako ugovarač osiguranja nije odredio kako će se izvršiti podela između njih, podela će se izvršiti srazmerno njihovim nasledničkim delovima, a ako korisnici nisu naslednici, osigurana svota biće podeljena na jednake delove.

Opozivanje odredbe o određivanju korisnika

Član 1486

Odredbu kojom se korist iz osiguranja dodeljuje određenom licu, može opozvati samo ugovarač osiguranja, i to njegovo pravo ne mogu vršiti ni njegovi poverioci, ni njegovi zakonski naslednici.

Ugovarač osiguranja može opozvati odredbu o koristi sve dok korisnik ne izjavi na ma koji način da je prima, kad ona postaje neopoziva.

Ipak, ugovorna strana može opozvati odredbu o koristi i posle izjave korisnika da je prima, ako je korisnik pokušao ubistvo osiguranika, a ako je korist dodeljena bez naknade, za opozivanje važe i odredbe o opozivanju poklona.

Smatra se da je korisnik odbio namenjenu mu korist, ako se posle smrti ugovarača osiguranja na poziv njegovih naslednika ne izjasni u roku od mesec dana daje prima.

Sopstveno i neposredno pravo korisnika

Član 1487

Osigurana svota koja treba da bude isplaćena korisniku ne ulazi u zaostavštinu ugovarača osiguranja, pa ni kad su za korisnike određeni njihovi naslednici.

Pravo na osiguranu svotu ima samo korisnik, i to od samog zaključenja ugovora o osiguranju, i bez obzira na to kako je i kada određen za korisnika, i bez obzira da li je izjavio svoje prihvatanje pre ili posle smrti osiguranika, te se može obratiti neposredno osiguraču sa zahtevom da mu se isplati osigurana svota.

Ako je ugovarač osiguranja odredio za korisnika svoju decu, svoje potom­ke, ili naslednike uopšte, svakom tako određenom korisniku pripada pravo na od­govarajući deo osigurane svote i ako se odrekne nasleđa.

Poverioci ugovarača osiguranja i osiguranika

Član 1488

Poverioci ugovarača osiguranja i osiguranika nemaju nikako pravo na osiguranu svotu ugovorenu za korisnika.

Ali, ako su premije koje je uplatio ugovarač osiguranja bile nesrazmerno velike prema njegovim mogućnostima u času kad su bile uplaćene, njegovi pove­rioci mogu zahtevati da im se preda deo premija koji premaša njegove mogućno­sti, ako su ispunjeni uslovi pod kojima poverioci imaju pravo na pobijanje dužnikovih pravnih radnji.

Ustupanje osigurane svote

Član 1489

Svoje pravo na osiguranu svotu može korisnik preneti na drugoga i pre osiguranog slučaja, ali mu je zato potreban pismeni pristanak ugovarača osiguranja, u kome mora biti navedeno ime lica na koje se pravo prenosi, a ako se osiguranje odnosi na život nekog drugog lica, potreban je isti takav pristanak i tog lica.

Kad određeni korisnik umre pre dospelosti

Član 1490

Kad lice koje je bez naknade određeno za korisnika umre pre dospelosti osigurane glavnice ili rente, korist iz osiguranja ne pripada njegovim naslednicima, nego narednom korisniku, a ako ovaj nije određen, onda imovini ugovarača osiguranja.

Osiguranje za slučaj smrti bez određenog korisnika

Član 1491

Ako ugovarač osiguranja za slučaj smrti ne odredi korisnika, ili ako odred­ba o određivanju korisnika ostane bez dejstva zbog opozivanja, ili zbog odbijanja određenog lica, ili iz kog drugog uzroka, a ugovarač osiguranja ne odredi drugog korisnika, osigurana svota pripada imovini ugovarača osiguranja i kao njen deo prelazi sa ostalim njegovim pravima na njegove naslednike.

Savesna isplata osigurane svote neovlašćenom licu

Član 1492

Kad osigurač isplati osiguranu svotu licu koje bi na nju imalo pravo da ugovarač osiguranja nije odredio korisnika, on se oslobađa obaveze iz ugovora o osiguranju ako u času izvršene isplate nije znao niti je mogao znati daje korisnik određen zaveštanjem, ili nekim drugim aktom koji mu nije dostavljen, a korisnik ima pravo da zahteva vraćanje od lica koje je primilo osiguranu svotu.

Isto važi u slučaju promené korisnika.

Odeljak 4.

REOSIGURANJE

Ugovor o reosiguranju

Član 1493

Ugovorom o reosiguranju reosigurač se obavezuje da reosiguraniku isplati određenu sumu na ime obaveze koja je prema reosiguraniku nastala na osnovu punovažnog ugovora o osiguranju, dok se reosiguranik obavezuje da reosiguraču plati premiju reosiguranja

Odredbe ovog zakonika koje se primenjuju na ugovor o osiguranju primenjuju se kao opšta pravila i na reosiguranje, s tim da ugovorne strane mogu od njih odstupiti kada je to zakonom dopušteno.

Istovetnost sudbine osigurača i reosigurača

Član 1494

Reosigurač je dužan da plati naknadu iz reosiguranja i da učestvuje u troškovima osigurača u vezi sa zahtevom osiguranika iz odnosa direktnog osi­guranja onako kako je to određeno ugovorom o reosiguranju.

Samo ako je to ugovorom izričito određeno, reosigurač je dužan da plati naknadu iz reosiguranja u zavisnosti od načina na koji je osigurač ispunio zah­tev osiguranika iz odnosa direktnog osiguranja.

Propuštanje osigurača da izvrši neke obaveze iz ugovora o reosiguranju, njegove greške ili zablude u izvršenju tih obaveza, neće proizvoditi posledice po njegova prava prema reosiguraču samo ako je tako ugovoreno.

Položaj osiguranika iz odnosa direktnog osiguranja

Član 1495

Osiguranik iz odnosa direktnog osiguranja ima pravo da zahteva od reosigurača isplatu naknade iz reosiguranja samo ako je tako izričito određeno ugovorom o reosiguranju ili je osigurač pao pod stečaj, ili ako se na taj odnos direktnog osiguranja proteže dejstvo reosiguranja.

U slučajevima iz prethodnog stava reosigurač u svemu ima položaj osigu­rača, a iznosi koje je osiguranik primio od reosigurača uzeće se u obzir prili­kom raspodele stečajne mase.

Stečaj osigurača ili reosigurača

Član 1496

Stečaj osigurača ili reosigurača ima za posledicu raskid ugovora o reosiguranju.

U slučaju stečaja reosigurača osigurač ima prvenstveno pravo naplate iz depozita.

Plaćanje premije reosiguranja i posledice neplaćanja

Član 1497

Ukoliko nije drukčije ugovoreno, reosigurač ima pravo na premije reosiguranja za sve vreme u kome je nosio rizik i bez obzira da li je reosiguranik naplatio premiju osiguranja od osiguranika.

Ako reosiguranik ne plati premiju reosiguranja u ugovorenom roku, reo­sigurač ima pravo da bez otkaznog roka ugovor raskine, ali ostaje u obavezi za sve reosigurane slučajeve do raskida.

Nepostojanje subrogacije

Član 1498

Isplatom naknade iz reosiguranja na reosigurača ne prelaze prava osi­gurača prema trećem odgovornom licu, niti prava koja je osigurač stekao po osnovu napuštaja.

Osigurač je dužan da ostvaruje prava koja je stekao napuštajem ili ispla­tom naknade iz osiguranja, i da isplati reosiguraču odgovarajući deo nap­laćenih iznosa.

Odeljak 5.

ZASTARELOST KOD UGOVORA O OSIGURANJU

Zastarelost potraživanja iz ugovora o osiguranju

Član 1499

Potraživanja ugovarača osiguranja, odnosno trećeg lica iz ugovora o osiguranju života zastarevaju za pet, a iz ostalih ugovora o osiguranju za tri godine, računajući od prvog dana posle proteka kalendarske godine u kojoj je potraživa­nje nastalo.

Ako zainteresovano lice dokaže da do dana određenog u prethodnom stavu nije znalo da se osigurani slučaj dogodio, zastarevanje počinje od dana kada je za to saznalo, s tim da u svakom slučaju potraživanje zastareva kod osiguranja živo­ta za deset, a kod ostalih za pet godina od dana određenog u prethodnom stavu.

Potraživanja osigurača iz ugovora o osiguranju zastarevaju za tri godine počev od dana kada je osigurač imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze dužnika.

Zastarelost potraživanja iz ugovora o osiguranju od odgovornosti

Član 1500

Neposredni zahtev oštećenog prema osiguraču od odgovornosti počinje od dana kada je osiguranik obeštetio oštećeno lice, na osnovu presude ili (vansudskog) poravnanja.

Zastarelost zahteva oštećenog prema osiguraču (direktna tužba)

Član 1501

Neposredan zahtev trećeg oštećenog lica prema osiguravaču zastareva za isto vreme za koje zastareva njegov zahtev prema osiguraniku odgovornom za štetui počinje da teče kad i zastarelost tužbe oštećenog prema osiguraniku.

Obustava i prekid zastarelosti

Član 1502

Obustava i prekid zastarelosti jednog od dva zahteva iz prethodnog člana ima isto dejstvo i u pogledu zastarelosti drugog zahteva.

Zastarelost potraživanja po osnovu subrogacije

Član 1503

Regresno potraživanje osigurača prema osiguraniku ili nekom drugom licu za isplaćenu naknadu štete trećem licu, za koju postoji odgovornost osiguranika ili nekog drugog lica, zastareva u roku od tri godine od dana isplate.

Zastarelost regresnog potraživanja

Član 1504

Regresno potraživanje osigurača prema osiguraniku ili nekom drugom li­cu za isplaćenu naknadu štete trećem licu, za koju postoji odgovornost osigu­ranika ili nekog drugog lica, zastareva u roku od tri godine od dana isplate.

GLAVA XLVII

DOŽIVOTNA RENTA

Pojam

Član 1505

Ugovorom o doživotnoj renti obavezuje se jedan ugovornik da prenese na svog saugovornika svojinu određenih stvari ili koja druga prava, ili da mu isplati određenu svotu novca, a ovaj se obavezuje, u naknadu za to, da njemu, ili nekom trećem, isplaćuje u određenim vremenskim razmacima, do kraja njegovog života, određene iznose novca, ili kojih drugih zamenljivih stvari.

Trajanje rente može biti određeno i trajanjem života nekog trećeg lica ili dužnika rente, u kom slučaju, posle smrti poverioca, renta prelazi na njegove naslednike, izuzev ako je drukčije ugovoreno.

Forma

Član 1506

Za punovažnost ugovora o doživotnoj renti potrebno je da bude zaključen u pismenoj formi.

Visina rente

Član 1507

Visinu rente ugovornici određuju slobodno.

Oni mogu ugovoriti da se iznos rente za svaki rok određuje prema određenom indeksu.

Obezbeđenje potraživanja rente

Član 1508

Radi obezbeđenja svog potraživanja rente, poverilac može zahtevati da se ono upiše u javni registar kao teret na nepokretnostima dužnika.

Plaćanje rente

Član 1509

Obroci doživotne rente plaćaju se tromesečno unapred, prvog dana svakog tromesečja, ako nije drukčije ugovoreno.

Ako je ugovoreno plaćanje po proteku određenog roka, a poverilac umre u toku roka, njegovi naslednici imaju pravo na deo obroka, srazmeran proteklom delu roka.

Kad je ugovorena jedna renta za više lica

Član 1510

Kad je jedna doživotna renta ustanovljena za dva ili više lica, poverilac je dužan i posle smrti nekih od njih isplaćivati celu rentu preostalim licima, sve do smrti poslednjeg od njih.

U ovakvom slučaju ne može se predvideti prelazak rente na lice koje nije rođeno ni začeto u času njenog ustanovljavanja.

Prenošenje na drugoga

Član 1511

Pravo na doživotnu rentu može se preneti na drugoga, ali se i u tom slučaju ono gasi smrću lica za koje je ustanovljeno.

Kad je renta ustanovljena dobročinim pravnim poslom (poslugodavac) odnosno zaveštalac, može odrediti da se ona ne može preneti na drugoga.

Stavljanje zabrane na doživotnu rentu

Član 1512

Na doživotnu rentu može se staviti zabrana za dugove uživaoca rente.

Ali, kad je renta ustanovljena dobročinim pravnim poslom, poslugodavac, odnosno zaveštalac, može odrediti da se na nju ne može staviti zabrana.

Ta se odredba pretpostavlja ako je renta ustanovljena dobročinim pravnim poslom radi obezbeđenja nužnog izdržavanja uživaoca rente.

Ništavost ugovora

Član 1513

Ugovor o doživotnoj renti je ništav ako je iznos rente niži od vrednosti plodova i ostalih koristi koje se mogu imati od stvari prenesenih na dužnika rente, ili je jednak sa njima.

Sud će poništiti ugovor o doživotnoj renti na zahtev zainteresovanog lica i kad utvrdi da usled starosti ili bolesti poverioca rente ugovor ne predstavlja nikakav rizik za dužnika rente.

Ali će ugovor ostati na snazi, ako se utvrdi da je poverilac rente, ugovarajući nisku rentu, imao nameru da učini poklon dužniku.

Revizija rente

Član 1514

U slučaju povećanja troškova života za više od dvadeset od sto, poverilac rente može zahtevati odgovarajuće povećanje rente.

Povećanje rente ne može biti veće od povećanja troškova života, ni od povećanja vrednosti stvari ili prava predatih dužniku rente.

Raskidanje ugovora od strane dužnika

Član 1515

Dužnik rente može, po isteku tri godine od zaključenja ugovora, raskinuti ugovor i osloboditi se svoje obaveze.

On je dužan vratiti poveriocu rente stvari i prava koje je primio od njega kao naknadu za obavezu davanja rente, ali zadržava plodove i koristi od tih stvari.

U slučaju kad je renta ustanovljena od strane nekog drugog ugovorom sa dužnikom, ili kad je ona poklon ili legat (isporuka) poveriocu rente, kao i kad mu je dosuđena na ime naknade štete, dužnik se može osloboditi svoje obaveze po isteku tri godine od njenog nastanka, ako isplati poveriocu rente odjednom njen petnaestostruki godišnji iznos.

U slučajevima predviđenim u prethodnim stavovima poverilac zadržava obroke rente koje je primio, i ima pravo zahtevati isplatu dospelih obroka.

Svoju nameru da se oslobodi obaveze plaćanja rente dužnik je dužan saopštiti poveriocu bar tri meseca unapred.

Raskidanje ugovora od strane poverioca

Član 1516

Kad je dužnik u zadocnjenju sa isplatom dva obroka rente, poverilac može po svom nahođenju raskinuti ugovor, ili zahtevati da se iz dužnikove imovine izdvoji potrebna svota novca, čija bi jednogodišnja kamata bila ravna jednogodišnjem iznosu rente i položi u neku banku na ime dužnika, ali sa doživotnim pravom za poverioca da uživa kamate do visine rente.

U slučaju raskida ugovora, dužnik je dužan vratiti poveriocu rente stvari i prava koje je primio kao naknadu za obavezu davanja rente, ali zadržava plodove i koristi koje je imao od njih, a poverilac zadržava obroke rente koje je primio i ima pravo zahtevati isplatu dospelih obroka.

Ako stvari i prava koje je dužnik primio ne postoje više u njegovoj imovini, on je dužan isplatiti poveriocu vrednost.

Stečaj dužnika

Član 1517

U slučaju stečaja dužnika rente, poverilac može zahtevati isplatu svote novca kojom bi se mogla dobiti renta istog iznosa do kraja njegovog života.

Alternativa: Dodaju se nove odredbe sledeće glave koje glase:

GLAVA XLVIII

ZALOGA

Odeljak 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Član 1518

Ugovorom o založi obavezuje se dužnik ili neko treći (zalogodavac) prema poveriocu (zalogoprimcu) da mu preda neku pokretnu stvar, da bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednosti, ako mu njegovo potraživanje ne bude isplaćeno o dospelosti, a poverilac se obavezuje da primljenu stvar čuva i po namirenju svog potraživanja vrati neoštećenu zalogodavcu.

Sticanje založnog prava

Član 1519

Zalogoprimac stiče založno pravo kad mu stvar koja je predmet ugovora bude predata.

Sposobnost

Član 1520

Za zaključenje punovažnog ugovora o zalozi potrebno je da zalogodavac ima sposobnost za raspolaganje stvarima koje daje u zalogu

Zaloga na stvari već založenoj drugome

Član 1521

Ugovor o založi može biti zaključen o stvari koja je već založena nekome.

U tom slučaju založno pravo nastaje kad zalogodavac obavesti poverioca kod koga se stvar nalazi o zaključenju ugovora o zalozi sa drugim poveriocem, i naloži mu da po naplati svog potraživanja preda stvar ovome.

Zaloga za buduću ili uslovnu obavezu

Član 1522

Zaloga se može dati za buduću, kao i za uslovnu obavezu.

Protezanje zaloge na druge obaveze zalogodavca

Član 1523

Zaloga kojom je obezbeđeno ispunjenje neke obaveze, proteže se i na dru­ge obaveze koje bi nastale između zalogoprimca i zalogodavca posle zaključenja ugovora o zalozi, a koje bi dospele za isplatu pre namirenja obaveze za čije je obezbeđenje zaloga data.

Zabranjene odredbe

Član 1524

Ništava je odredba ugovora o zalozi da će založena stvar preći u svojinu poverioca ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti, kao i odred­ba da će u tom slučaju poverilac moći po unapred određenoj ceni prodati za­loženu stvar ili je zadržati za sebe.

Odeljak 2.

DAVANJE U ZALOGU TELESNIH STVARI

Odsek 1.

OBAVEZE ZALOGODAVCA

Član 1525

Zalogodavac je dužan predati zalogoprimcu, ili trećem licu koje su sporazumno odredili, stvar koja je predmet ugovora ili dokument koji daje imaocu isključivo pravo raspolaganja njome.

Ugovornici se mogu sporazumeti da zajednički čuvaju stvar ili dokument.

Odsek 2.

OBAVEZE ZALOGOPRIMCA

Čuvanje založene stvari

Član 1526

Zalogoprimac je dužan čuvati stvar sa pažnjom brižljivog i urednog čoveka. On je dužan vratiti je čim mu dug bude namiren.

Upotrebljavanje založene stvari

Član 1527

Zalogoprimac nema pravo da upotrebljava založenu stvar ili da je preda drugome na upotrebu ili u zalogu (pazaloga), osim ako mu to dozvoli zalogo­davac.

Zalogoprimac koji upotrebljava stvar bez dozvole zalogoprimca ili je preda drugome na upotrebu ili u zalogu, odgovara i za slučajnu propast ili oštećenje stvari koji bi se dogodili tom prilikom.

Plodovi založene stvari

Član 1528

Ako založena stvar daje plodove, a nije ugovoreno kome će oni pripasti po­sle odvajanja od stvari, poverilac, ako hoće, može ih zadržati za sebe.

U tom slučaju iznos čistog prihoda od plodova odbija se od troškova na čiju naknadu poverilac ima pravo, zatim od dužne kamate i najzad od glavnice.

Isto vredi za koristi postignute upotrebom založene stvari.

Oduzimanje založene stvari od zalogoprimca

Član 1529

Na zahtev zalogodavca sud će narediti da se založena stvar oduzme od zalogoprimca i preda nekom trećem licu da je drži za njega, ako zalogoprimac ne čuva založenu stvar kako treba, ako je upotrebljava bez dozvole zalogodavca ili je daje drugom na upotrebu ili ako je ne upotrebljava saglasno datoj mu dozvoli, i uopšte ako postupa sa njom protivno ugovoru i zakonu.

Odsek 3.

PRAVA ZALOGOPRIMCA

Kad založena stvar ima neki nedostatak

Član 1530

Kad se pokaže da založena stvar ima neki materijalni ili pravni nedostatak, te ne predstavlja dovoljno obezbeđenje naplate njegovog potraživanja, založni poverilac ima pravo zahtevati od zalogodavca drugu odgovarajuću zalogu.

Prodaja založene stvari

Član 1531

Ako poveriočevo potraživanje ne bude namireno o dospelosti, poverilac može zahtevati od suda odluku da se stvar proda na javnoj prodaji, ili po tekućoj ceni, kad stvar ima berzansku ili tržišnu cenu.

Ako bi troškovi javne prodaje bili nesrazmerno veliki prema vrednosti založene stvari, sud može odlučiti da poverilac proda stvar po ceni utvrđenoj procenom stručnjaka, ili daje, ako hoće, zadrži za sebe po toj ceni.

Prodaja stvari založene za potraživanje iz privrednih ugovora

Član 1532

Ako dužnik ne namiri o dospelosti potraživanje nastalo iz privrednog ugovora, poverilac nije dužan obraćati se sudu, nego može pristupiti prodaji založene stvari na javnoj prodaji po isteku osam dana od upozorenja učinjenog dužniku, kao i zalogodavcu, kad to nije isto lice, da će tako postupiti.

Poverilac je dužan obavestiti blagovremeno oba lica o datumu i mestu prodaje.

Ako založene stvari imaju tržišnu ili berzansku cenu, poverilac ih može prodati po toj ceni, po isteku osam dana od upozorenja učinjenog dužniku i zalogodavcu da će tako postupiti.

Prodaja založene stvari pre vremena zbog kvarenja ili gubljenja vrednosti

i njena zamena

Član 1533

Kad se založena stvar kvari ili kad inače gubi vrednost, te postoji opasnost da postane nedovoljna za obezbeđenje poveriočevog potraživanja, sud može, na zahtev zalogoprimca ili zalogodavca, a po saslušanju druge strane, odlučiti da se stvar proda na javnoj prodaji, ili po berzanskoj ili tržišnoj ceni ako je ima, i da se cena ili dovoljan deo cene položi kod suda radi obezbeđenja zalogoprimčevog potraživanja.

Sud će odbiti zahtev zalogoprimca, ako zalogodavac ponudi da zalogoprimcu preda mesto založene stvari neku drugu stvar iste vrednosti, čije čuvanje ne zahteva veći trud i brigu od čuvanja prvobitno založene stvari.

Sud će, pod istim uslovima, dozvoliti zamenu založene stvari na zahtev zalogodavca i u slučaju kad zalogoprimac ne traži njenu prodaju.

Prodaja založene stvari pre vremena na zahtev zalogodavca

Član 1534

Na zahtev zalogodavca sud može dozvoliti da se založena stvar proda određenom licu za određenu cenu, ako nađe daje cena povoljna.

Dobijena cena, ili dovoljan deo cene, koji će sud odrediti dozvoljavajući prodaju, stupa na mesto založene stvari i polaže se u sud za obezbeđenje naplate poveriočevog potraživanja.

Pravo prvenstvene naplate

Član 1535

Zalogoprimac ima pravo da iz cene postignute prodajom založene stvari naplati pre ostalih poverilaca zalogodavca svoje potraživanje, dužnu kamatu, troškove učinjene za očuvanje založene stvari, kao i troškove oko ostvarenja nap­late potraživanja.

Rang založnih prava

Član 1536

Kad je jedna stvar založena nekolicini poverilaca, red po kome se isplaćuju njihova potraživanja iz vrednosti založene stvari određuje se prema datumu nas­tanka njihovih založnih prava.

Odsek 4.

PRESTANAK ZALOŽNOG PRAVA

Prestanak založnog prava gubitkom državine

Član 1537

Poveriočevo pravo da se prvenstveno naplati iz vrednosti založene stvari prestaje sa prestankom njegove državine.

Ono ponovo nastaje kad poverilac povrati državinu stvari.

Prestanak založnog prava sa prestankom potraživanja

Član 1538

Kad prestane potraživanje čije je ispunjenje bilo obezbeđeno zalogom, poverilac je dužan vratiti založenu stvar zalogodavcu.

Ali poverilac se može namiriti iz založene stvari i posle zastarelosti njegovog potraživanja.

Alternativa: Dodaje se novi član koji glasi:

Zastarelost međusobnih potraživanja

Član 1539

Potraživanja zalogodavca prema zalogoprimcu za naknadu štete zbog pogoršanja stvari, kao i potraživanja zalogoprimca prema zalogodavcu za naknadu troškova učinjenih radi poboljšanja stvari, zastareva u roku od jedne godine od dana kada je stvar vraćena.

Odeljak 3.

DAVANJE U ZALOGU POTRAŽIVANJA I DRUGIH PRAVA

Odsek 1.

DAVANJE U ZALOGU POTRAŽIVANJA

Obaveštavanje dužnika i predaja isprave

Član 1540

Za sticanje založnog prava na nekom potraživanju potrebno je da dužnik bude obavešten o zaključenom ugovora o zalozi.

Zalogodavac je dužan predati zalogoprimcu ispravu o založenom potraživanju.

Davanje u zalogu potraživanja iz hartija od vrednosti

Član 1541

Poverilac stiče založno pravo na potraživanju upisanom na obveznici na donosioca kada mu bude predata.

Davanje u zalogu potraživanja iz hartije po naredbi vrši se indosamentom u kome je naznačeno da je predata u zalogu.

Dužnost očuvanja potraživanja

Član 1542

Zalogoprimac je dužan preduzimati mere potrebne za očuvanje založenog potraživanja.

Pribiranje i uračunavanje kamata

Član 1543

Ako založeno potraživanje daje pravo na kamate, ili kakva druga povreme­na potraživanja, zalogoprimac je dužan da ih pribira.

Tako postignuti iznosi prebijaju se sa troškovima na čiju naknadu zalogoprimac ima pravo, zatim sa kamatom koja mu se duguje, i najzad sa glavnicom.

Naplaćivanje založenog potraživanja

Član 1544

Kad založeno potraživanje dospe za naplatu, zalogoprimac je dužan napla­titi ga.

Sa ispunjenjem založenog potraživanja založno pravo prelazi na stvar ko­jom je potraživanje ispunjeno.

Kad je predmet založenog potraživanja novac, zalogoprimac je dužan na zahtev zalogodavca položiti naplaćeni iznos kod suda, ali ako je predmet njego­vog potraživanja takođe novac, i ako je ono dospelo za naplatu, zalogoprimac može zadržati za sebe koliko mu se duguje, a ostalo je dužan predati zalogo­davcu.

Prigovori dužnika založenog potraživanja

Član 1545

Dužnik založenog potraživanja može istaći zalogoprimcu prigovore, koje u slučaju ustupanja potraživanja može dužnik ustupljenog potraživanja istaći prijemniku.

Odsek 2.

DAVANJE U ZALOGU DRUGIH PRAVA

Način zalaganja

Član 1546

Ne samo potraživanja, nego i druga prava mogu se dati u zalogu.

Davanje u zalogu tih prava vrši se na način predviđen za njihovo pre­nošenje na drugoga, ako za određeni slučaj nije propisano što drugo.

Odsek 3.

PRIMENA ODREDBI O DAVANJU U ZALOGU TELESNIH STVARI

Član 1547

Odredbe o davanju u zalogu telesnih stvari shodno se primenjuju i na zalo­me potraživanja i drugih prava, ukoliko za njih nije propisano što drugo.

GLAVA XLIX

JEMSTVO

Odeljak 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Član 1548

Ugovorom o jemstvu se jemac obavezuje prema poveriocu da će ispuniti punovažnu i dospelu obavezu dužnika, ako to ovaj ne učini.

Punovažan ugovor o jemstvu može biti zaključen bez znanja glavnog dužnika.

Forma

Član 1549

Ugovor o jemstvu obavezuje jemca samo ako je izjavu o jemčenju učinio pismeno, izuzev kad se jemči za obavezu nastalu iz privrednog ugovora, u kom slučaju ugovor o jemstvu može biti zaključen usmeno.

Sposobnost za jemčenje

Član 1550

Ugovorom o jemstvu može se obavezati samo ko ima potpunu poslovnu sposobnost.

Jemčenje za poslovno nesposobnog

Član 1551

Ko se obaveže kao jemac za obavezu nekog poslovno nesposobnog lica, odgovara poveriocu isto kao jemac poslovno sposobnog lica.

Predmet jemčenja

Član 1552

Jemstvo se može dati za svaku punovažnu obavezu, bez obzira na njenu sadržinu.

Jemčiti se može i za uslovnu obavezu, kao i za određenu buduću obavezu.

Jemstvo za buduću obavezu može se opozvati pre nego što obaveza nasta­ne, ako nije predviđen rok u kome ona treba da nastane.

Jemstvo se može dati i za obavezu nekog drugog jemca (jemac jemčev).

Poništenje ugovora o jemstvu zbog imovinskih prilika dužnika

Član 1553

Jemac za buduću ili uslovnu obavezu može zahtevati da se poništi ugovor o jemstvu, ako nije znao u času zaključenja ugovora da je lice za koje se podjemčio prezaduženo, a ta je činjenica bila poznata poveriocu, ili mu nije mogla ostati nepoznata.

On može zahtevati poništenje ugovora i kad su se imovinske prilike lica za koje se podjemčio znatno pogoršale posle zaključenja ugovora o jemstvu, ako je poverilac to znao da mu je ipak učinio kredit bez njegovog posebnog odobrenja.

Obim jemčeve odgovornosti

Član 1554

Jemčeva obaveza ne može biti veća od obaveze glavnog dužnika, a ako je ugovoreno da bude veća, ona se svodi na meru dužnikove obaveze.

Jemac odgovara za ispunjenje cele obaveze za koju je jemčio, ako njegova odgovornost nije ograničena na neki njen deo ili na drugi način podvrgnuta lakšim uslovima.

On je dužan da naknadi potrebne troškove koje je poverilac učinio u cilju naplate duga od glavnog dužnika.

Jemac odgovara i za svako povećanje obaveze koje bi nastalo dužnikovom docnjom ili dužnikovom krivicom, ukoliko nije drukčije ugovoreno.

On odgovara samo za onu ugovorenu kamatu koja je dospela posle zak­ljučenja ugovora o jemstvu.

Prelaz poveriočevih prava na jemca (subrogacija)

Član 1555

Na jemca koji je namirio poveriočevo potraživanje prelazi to potraživanje sa svim sporednim pravima i garantijama njegovog ispunjenja.

Odeljak 2.

ODNOS POVERIOCA I JEMCA

Red naplaćivanja

Član 1556

Poverilac može zahtevati ispunjenje od jemca tek pošto je pre toga bezuspešno pokušao da se prinudnim putem naplati od dužnika (prigovor reda).

Ali, poverilac može zahtevati ispunjenje od jemca, iako nije prethodno pokušao da se naplati od dužnika, ako se jemac pismeno odrekao prigovora reda; ako se obavezao pored glavnog dužnika kao solidarni jemac; i ako je dužnik pao pod stečaj.

Jemac za obavezu nastalu iz ugovora u privredi odgovara kao solidarni jemac, ako nije što drugo ugovoreno.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Oblici jemstva

Član 1557

Od jemca se može zahtevati ispunjenje obaveze tek nakon što je glavni dužnik ne ispuni u roku određenom u pismenom pozivu (supsidijarno jemstvo).

Poverilac može tražiti ispunjenje od jemca iako nije pre toga pozvao glav­nog dužnika na ispunjenje obaveze, ako je očigledno da se iz sredstava glavnog dužnika ne može ostvariti njeno ispunjenje ili ako je glavni dužnik pao pod stečaj.

Ako se jemac obavezao kao jemac platac, odgovara poveriocu kao glavni dužnik za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje bilo od glav­nog dužnika bilo od jemca ili od obojice u isto vreme (solidarno jemstvo).

Jemac za obavezu nastalu iz privrednih ugovora odgovara kao jemac pla­tac, ako nije što drugo ugovoreno.

Solidarnost jemaca

Član 1558

Više jemaca nekog duga odgovaraju solidarno, bez obzira na to da li su jemčili zajedno, ili se svaki od njih obavezao prema poveriocu odvojeno, izuzev kada je ugovorom njihova odgovornost uređena drugačije.

Gubitak prava na rok

Član 1559

Ako je dužnik izgubio pravo na rok određen za ispunjenje njegove obave­ze, poverilac ipak ne može zahtevati ispunjenje od jemca pre isteka tog roka, ukoliko nije drukčije ugovoreno.

Stečaj glavnog dužnika

Član 1560

U slučaju stečaja glavnog dužnika poverilac je dužan prijaviti svoje potraživanje u postupku stečaja i o tome obavestiti jemca, inače odgovara jemcu za štetu koju bi ovaj imao zbog toga.

Smanjenje obaveze glavnog dužnika u stečajnom postupku ili u postupku prinudnog poravnanja ne povlači sa sobom i odgovarajuće smanjenje jemčeve obaveze, te jemac odgovara poveriocu za ceo iznos svoje obaveze.

Slučaj smanjene odgovornosti dužnikovog naslednika

Član 1561

Jemac odgovara za ceo iznos obaveze za koji je jemčio i u slučaju kad bi se od dužnikovog naslednika mogla zahtevati isplata samo onog njenog delà koji odgovara vrednosti nasleđene imovine.

Jemčevi prigovori

Član 1562

Jemac može istaći protiv poveriočevog zahteva sve prigovore glavnog dužnika, uključujući i prigovor prebijanja, a ne i čisto lične dužnikove prigovore.

Kad je pri zaključenju ugovora bolo mana u pogledu volje glavnog dužnika, jemac može odbiti da isplati obavezu sve dok traje rok u kome se dužnik mogao pozvati na rušljivost.

Dužnikovo odricanje od prigovora, kao i njegovo priznanje poveriočevog potraživanja, nema dejstva prema jemcu.

Jemac može istaći protiv poverioca i svoje lične prigovore, na primer, ništavost ugovora o jemstvu, zastarelost poveriočevog potraživanja prema njemu, prigovor prebijanja uzajamnih potraživanja.

Dužnost obaveštavanja jemca o dužnikovom propuštanju

Član 1563

Ako dužnik ne ispuni svoju obavezu na vreme, poverilac je dužan oba­vestiti o tome jemca, inače će mu odgovarati za štetu koju bi jemac pretrpeo zbog toga.

Oslobođenje jemca zbog poveriočevog odugovlačenja

Član 1564

Jemac se oslobađa odgovornosti ako poverilac na njegov poziv posle dospelosti potraživanja, ne zahteva ispunjenje od glavnog dužnika u roku od mesec dana od tog poziva.

Kad rok za ispunjenje nije određen, jemac se oslobađa odgovornosti ako poverilac, na njegov poziv po isteku jedne godine od zaključenja ugovora o jem­stvu, ne učini u roku od mesec dana od tog poziva potrebnu izjavu za određivanje datuma ispunjenja.

Oslobođenje jemca zbog napuštanja garantija

Član 1565

Ako poverilac napusti zalogu ili koje drugo pravo kojim je bilo obezbeđeno ispunjenje njegovog potraživanja, ili ga izgubi svojom nepažnjom i tako onemo­gući prelaz tog prava na jemca, ovaj se oslobađa svoje obaveze prema poveriocu za onoliko za koliko bi mogao dobiti vršenjem tog prava.

Pravilo prethodnog stava važi kako u slučaju kad je pravo nastalo pre zaključenja ugovora o jemstvu, tako i u slučaju kad je nastalo posle toga.

Odeljak 3.

ODNOS JEMCA I DUŽNIKA

Pravo zahtevati naknadu od dužnika

Član 1566

Jemac koji je isplatio poveriocu njegovo potraživanje može zahtevati od dužnika da mu naknadi sve što je isplatio za njegov račun, kao i kamatu od dana isplate.

On ima pravo na naknadu troškova nastalih u sporu sa poveriocem od časa kad je obavestio dužnika o tom spora, kao i na naknadu štete ako bi je bilo.

Alternativa: Stav 1 menja se i glasi:

Jemac koji je isplatio poveriocu njegovo potraživanje može, umesto ovlašćenja po osnovu personalne subrogacije, zahtevati od dužnika, da mu naknadi sve što je isplatio za njegov račun, kao i kamatu od dana isplate.

Pravo jemca jednog solidarnog dužnika

Član 1567

Jemac jednog od više solidarnih dužnika može zahtevati od bilo koga od njih da mu naknadi ono što je isplatio poveriocu, kao i troškove.

Pravo jemca na prethodno obezbeđenje

Član 1568

I pre nego što namiri poverioca, jemac koji se obavezao sa znanjem ili odobrenjem dužnika ima pravo zahtevati od dužnika da mu pruži potrebno obezbeđenje za njegove eventualne zahteve u sledećim slučajevima: ako dužnik nije ispunio svoju obavezu o njenoj dospelosti, ako je poverilac zatražio sudskim pu­tem naplatu od jemca i ako se dužnikovo imovinsko stanje znatno pogoršalo pos­le zaključenja ugovora o jemstvu.

Dužnik se oslobađa obaveze da pruži jemcu obezbeđenje ako oslobodi jemca od njegove obaveze prema poveriocu.

Gubitak prava na naknadu

Član 1569

Dužnik može upotrebiti protiv jemca koji je bez njegovog znanja izvršio isplatu poveriočevog potraživanja sva pravna sredstva kojima je u času te isplate mogao odbiti poveriočev zahtev.

Jemac koji je isplatio poveriočevo potraživanje, a o tome nije obavestio dužnika, te je i ovaj u neznanju za tu isplatu ponovo isplatio isto potraživanje, ne može zahtevati naknadu od dužnika, ali ima pravo zahtevati od poverioca da mu vrati ono što mu je isplatio.

Pravo na vraćanje isplaćenog

Član 1579

Jemac koji je bez dužnikovog znanja isplatio poveriočevo potraživanje koje je docnije na dužnikov zahtev poništeno, ili ugašeno prebijanjem, može samo zahtevati od poverioca vraćanje isplaćenog.

Odeljak 4.

REGRES ISPLATIOCA PREMA OSTALIM JEMCIMA

Član 1571

Kad ima više jemaca, pa jedan od njih isplati dospelo potraživanje, on ima pravo zahtevati od ostalih jemaca da mu svaki naknadi deo koji pada na njega.

Odeljak 5.

ZASTARELOST

Član 1572

Zastarelošću obaveze glavnog dužnika zastareva i obaveza jemca.

Kad je rok za zastarevanje obaveze glavnog dužnika duži od dve godine, obaveza jemca zastareva po isteku dve godine od dospelosti obaveze glavnog dužnika, izuzev kad jemac odgovara solidarno sa dužnikom.

Prekid zastarevanja potraživanja prema glavnom dužniku dejstvuje i prema jemcu samo ako je do prekida došlo nekim postupkom poverioca pred sudom protiv glavnog dužnika.

Zastoj zastarevanja obaveze glavnog dužnika nema dejstva prema jemcu.

GLAVA L

UPUĆIVANJE (ASIGNACIJA)

Odeljak 1.

POJAM

Član 1573

Upućivanjem (asignacijom) jedno lice, uputilac (asignant) ovlašćuje drugo lice, upućenika (asignat) da za njegov račun izvrši nešto određenom trećem licu, primaocu uputa (asignatar), a ovoga ovlašćuje da to izvršenje primi u svoje ime.

Za punovažnost upućivanja nije nužna pismena forma.

Odeljak 2.

ODNOSI PRIMAOCA UPUTA I UPUĆENIKA

Prihvatanje od strane upućenika

Član 1574

Primalac uputa stiče pravo da zahteva od upućenika ispunjenje tek kad mu ovaj izjavi da prihvata uput.

Prihvatanje uputa ne može se opozvati.

Prigovori upućenika

Član 1575

Prihvatanjem uputa nastaje između primaoca uputa i upućenika dugovinski odnos nezavisan od odnosa između uputioca i upućenika, kao i odnos između uputioca i primaoca uputa.

Upućenik koji je prihvatio uput može istaći primaocu uputa samo prigovore koji se tiču punovažnosti prihvatanja, prigovore koji se zasnivaju na sadržini prihvatanja ili na sadržini samog uputa, kao i prigovore koje ima lično prema nje­mu.

Prenošenje uputa

Član 1576

Primalac uputa može uput preneti na drugog i pre prihvatanja od upućeni­ka, a ovaj ga može preneti dalje, izuzev kad iz samog uputa ili posebnih okolnos­ti proizlazi daje on neprenosiv.

Ako je upućenik izjavio primaocu uputa da prihvata uput, to prihvatanje ima dejstva prema svim licima na koja bi uput bio uzastopno prenesen.

Ako je upućenik izjavio pribaviocu, na koga je primalac uputa preneo uput, da ga prihvata, on ne može istaći pribaviocu prigovore koje ima prema primaocu uputa lično.

Zastarelost

Član 1577

Pravo primaoca uputa da zahteva ispunjenje od upućenika zastareva za go­dinu dana.

Ako za ispunjenje nije određen rok, zastarelost počinje teći kada upućenik prihvati uput, a ako ga je on prihvatio pre nego što je dat primaocu uputa, onda kada bude dat ovome.

Odeljak 3.

ODNOS PRIMAOCA UPUTA I UPUTIOCA

Ako je primalac uputa poverilac uputioca

Član 1578

Poverilac nije dužan pristati na uput koji mu je učinio dužnik u cilju ispunjenja svoje obaveze, ali je dužan da o svom odbijanju odmah izvesti dužnika, inače će mu odgovarati za štetu.

Poverilac koji je pristao na uput dužan je pozvati upućenika da ga izvrši.

Uput nije ispunjenje

Član 1579

Kad je poverilac pristao na uput učinjen od njegovog dužnika u cilju ispunjenja obaveza, ta obaveza ne prestaje ako nije drukčije ugovoreno, ni njegovim pristankom na uput, ni prihvatanjem od strane upućenika, nego tek ispunjenjem od strane upućenika.

Poverilac koji je pristao na uput učinjen od njegovog dužnika može zahte­vati od uputioca da mu ispuni ono što mu duguje samo ako nije dobio ispunjenje od upućenika u vreme određeno u uputu.

Dužnost primaoca uputa da obavesti uputioca

Član 1580

Ako upućenik odbije pristanak na uput, ili odbije ispunjenje koje mu zahte­va primalac uputa, ili izjavi unapred da neće da ga izvrši, primalac uputa je dužan obavestiti odmah uputioca o tome, inače mu odgovara za štetu.

Odustanak od prihvaćenog uputa

Član 1581

Primalac uputa koji nije poverilac uputioca i koji neće da se koristi uputom može odustati od njega, čak i ako je već izjavio da ga prima, ali je dužan da bez odlaganja obavesti o tome uputioca.

Opozivanje ovlašćenja datog primaocu uputa

Član 1582

Uputilac može opozvati ovlašćenje koje je uputom dao primaocu uputa, izuzev ako je uput izdao u cilju ispunjenja nekog svog duga prema njemu i uopšte ako je uput izdao u njegovom interesu.

Odeljak 4.

ODNOS UPUTIOCA I UPUĆENIKA

Ako je upućenik dužnik uputioca

Član 1583

Upućenik nije dužan prihvatiti uput, čak i ako je dužnik uputioca, izuzev ako mu je to obećao.

Ali, kad je uput izdat na osnovu upućenikovog duga uputiocu, upućenik je dužan da ga izvrši do iznosa tog duga, ako mu to ni po čemu nije teže od ispunje­nja obaveze prema uputiocu.

Izvršenjem uputa izdatog na osnovu upućenikovog duga uputiocu, upu­ćenik se oslobađa u istoj meri svoga duga prema uputiocu.

Opozivanje ovlašćenja datog upućeniku

Član 1584

Uputilac može opozvati ovlašćenje koje je uputom dao upućeniku, sve dok ovaj ne izjavi primaocu uputa da prihvata uput, ili ga ne izvrši.

On ga može opozvati i kad je u samom uputu navedeno da je neopoziv, kao i kad bi se opozivanjem vređala neka njegova obaveza prema primaocu uputa.

Otvaranje stečaja nad imovinom uputioca povlači po samom zakonu opozi­vanje uputa, izuzev slučaja kad je upućenik bio već prihvatio uput pre otvaranja stečaja, kao i kad u času prihvatanja nije znao niti je morao znati za taj stečaj.

Odeljak 5.

SMRT I LIŠENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI

Član 1585

Smrt uputioca, primaoca uputa ili upućenika, kao i lišenje poslovne sposobnosti nekoga od njih, nema uticaja na uput.

Odeljak 6.

UPUT U OBLIKU HARTIJE NA DONOSIOCA

Član 1586

Pismeni uput može biti izdat na donosioca.

U tom slučaju svaki imalac hartije ima prema upućeniku položaj primaoca puta.

Odnosi koji uputom nastaju između primaoca uputa i uputioca, nastaju u ovom slučaju samo između svakog pojedinog imaoca hartije i lica koje mu je hartiju ustupilo.

Odeljak 7.

UPUT U OBLIKU HARTIJE PO NAREDBI

Član 1587

Pismeni uput koji glasi na novac, na hartije od vrednosti ili na zamenljive stvari može biti izdat sa odredbom ,,po naredbi", ako je upućenik lice koje se ba­vi privrednom delatnošću i ako ono što treba da izvrši ulazi u okvir te delatnosti.

GLAVA LI

PORAVNANJE

Pojam

Član 1588

Ugovorom o poravnanju lica između kojih postoji spor ili neizvesnost o ne­kom pravnom odnosu, pomoću uzajamnih popuštanja prekidaju spor, odnosno uklanjaju neizvesnost i određuju svoja uzajamna prava i obaveze.

Postoji neizvesnost i kad je ostvarenje određenog prava nesigurno.

U čemu se sastoje uzajamna popuštanja

Član 1589

Popuštanje se može sastojati, između ostalog, u delimičnom ili potpunom priznavanju nekog zahteva druge strane ili u odricanju od nekog svog zahteva; u uzimanju na sebe neke nove obaveze; u smanjenju kamatne stope; u produženju roka; u pristajanju na delimične otplate; u davanju prava na odustanicu.

Popuštanje može biti uslovno.

Kad samo jedna strana popusti drugoj, na primer, prizna pravo druge stra­ne, to nije poravnanje, te ne podleže pravilima o poravnanju.

Sposobnost

Član 1590

Za zaključenje ugovora o poravnanju potrebna je sposobnost za raspolaga­nje pravom koje je predmet poravnanja.

Predmet

Član 1591

Predmet poravnanja može biti svako pravo kojim se može raspolagati.

Punovažno je poravnanje o imovinskim posledicama krivičnog delà. Ne mogu biti predmet poravnanja sporovi koji se tiču statusnih odnosa.

Primena odredbe o dvostranim ugovorima

Član 1592

Za ugovor o poravnanju važe opšte odredbe o dvostranim ugovorima, ako za njega nije što drugo predviđeno.

Kad pod nazivom poravnanja ugovorne strane obave neki drugi posao, na njihove odnose ne primenjuju se odredbe o poravnanju, već one koje važe za stvarno obavljeni posao.

Oštećenje preko polovine

Član 1593

Zbog oštećenja preko polvine ne može se tražiti poništenje poravnanja.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Zbog prekomernog oštećenja ne može se tražiti poništenje poravnanja.

Dejstvo poravnanja prema jemcima i zalogodavcima

Član 1594

Ako je poravnanjem izvršena novacija obaveze, jemac se oslobađa odgo­vornosti za njeno ispunjenje, a prestaje i zaloga koju je dao neko treći.

Inače, jemac i treći koji je dao svoju stvar u zalogu ostaju i dalje u obavezi, a njihova odgovornost može biti smanjena poravnanjem, ali ne i povećana, izu­zev ako su se saglasili sa poravnanjem.

Kad dužnik poravnanjem prizna sporno potraživanje, jemac i zalogodavac zadržavaju pravo da istaknu poveriocu prigovore kojih se dužnik poravnanjem odrekao.

Poravnanje o poslu koji se može poništiti

Član 1595

Punovažno je poravnanje o pravnom poslu čije je poništenje mogla tražiti jedna strana, ako je ona u času zaključenja poravnanja znala za tu mogućnost.

Ali je ništavo poravnanje o ništavom pravnom poslu i kad su ugovornici znali za ništavost i hteli poravnanjem daje otklone.

Ništavost poravnanja

Član 1596

Poravnanje je ništavo ako je zasnovano na pogrešnom verovanju obe ugo­vorne strane da postoji pravni odnos koji u stvari ne postoji, i ako bez tog pog­rešnog verovanja ne bi među njima bilo ni spora ni neizvesnosti.

Isto važi i kad se pogrešno verovanje ugovornih strana odnosi na obične činjenice.

Odricanje od ove ništavosti nema pravnog dejstva i ono što je dato na ime izvršenja obaveza iz takvog poravnanja može se natrag tražiti.

Ništavost jedne odredbe poravnanja

Član 1597

Odredbe poravnanja čine celinu, te ako je jedna odredba ništava, celo poravnanje je ništavo, izuzev kad se iz samog poravnanja vidi da se ono sastoji iz nezavisnih delova.

GLAVA LII

UGOVORI NA SREĆU

Pojam

Član 1598

Ugovori kod kojih u momentu njihovog zaključenja nije poznato koja će strana ugovorom nešto dobiti ili izgubiti to jest za koju će nastati pravo, a za koju obaveza, ili kolika će biti visina tih obaveza, ili kakav će biti odnos uzajamnih obaveza, već to sve zavisi od nekog neizvesnog događaja na čije nastupanje strane ne smeju imati nikakav uticaj (aleatorni ugovor).

Nedozvoljeni ugovori na sreću

Član 1599

Ugovori na sreću ne proizvode pravna dejstva ako su suprotni prinudnim propisima, javnom poretku i moralnim imperativima.

U slučaju iz prethodnog stava, primenjuju se odredbe posebnih zakona (prekršajni, krivičnopravni i drugi odgovarajući propisi), kao i odredbe ovog zakonika o ništavosti ugovora i njihovim pravnim posledicama.

Dozvoljene igre na sreću

Član 1600

Kada su određene igre na sreću dozvoljene i kao takve regulisane posebnim zakonom (na primer, lutrija, sportska prognoza, loto i druge zakonom predviđene vrste igara na sreću), primenjuju se odredbe tih zakona, shodno odredbama ovog zakonika koje se odnose na opšte uslove zaključenja i punovažnosti ugovora, kao i ugovorne odgovornosti.

Deo sedmi

BANKARSKI POSLOVI

GLAVA LIII

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Član 1601

Bankarski poslovi su depozitni, kreditni i drugi poslovi koji za svoj predmet imaju novac, hartije od vrednosti i određene usluge koje banke obavljaju za svoje klijente.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Bankarski poslovi su pravni poslovi kojima banke mogu da se bave u skladu sa zakonom koji uređuje bankarsku delatnost.

Odredbe ovog zakonika o bankarskim poslovima shodno se primenjuju i na druga lica koja se bave jednom ili više vrsta bankarskih poslova.

Lica

Član 1602

Bankarska usluga je karakteristična prestacija banke iz bankarskog posla.

Klijent banke je lice kome banka pruža bankarsku uslugu, kao i lice koje se banci obratilo radi korišćenja bankarske usluge.

Korisnik bankarske usluge je klijent banke koji u pogledu konkretnog bankarskog posla ima svojstvo potrošača.

Alternativa: St. 1 i 2 u prethodom članu se brišu.

Stepen pažnje

Član 1603

Banka je dužna da u zaključivanju i izvršavanju svojih poslova postupa s povećanom pažnjom prema pravilima struke i običajima (pažnja dobrog stručnjaka).

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Prilikom zaključivanja i izvršavanja bankarskih poslova, odnosno prilikom pružanja bankarskih usluga, banka je dužna da postupa sa pažnjom dobrog stručnjaka (bankara).

Primena propisa

Član 1604

Odredbe ovog zakonika o bankarskim poslovima shodno se primenjuju i na druge privredne subjekte koji su ovlašćeni za obavljanje određenih bankarskih poslova.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Na pravni odnos između banke i klijenta u vezi sa pružanjem bankarske usluge primenjuju se odredbe ovog zakonika kada određeno pravno pitanje nije regulisano posebnim zakonom koji uređuje bankarsku delatnost, odnosno platne usluge.

Na pravni odnos između banke i korisnika bankarske usluge primenjuju se odredbe ovog zakonika kada određeno pravno pitanje nije regulisano posebnim zakonima koji regulišu zaštitu korisnika finansijskih usluga, odnosno zakona koji regulišu zaštitu potrošača.

Opšti uslovi poslovanja

Član 1605

Standardni uslovi poslovanja banke koji se primenjuju na klijente, kao i uslovi za uspostavljanje odnosa između klijenta i banke utvrđuju se opštim uslovima poslovanja.

Opštim uslovima poslovanja posebno se propisuju uslovi koji se primenjuju na odnose sa klijentima-fizičkim licima, u skladu sa zakonom i propisima Narodne banke Srbije.

Opštim uslovima poslovanja banka je dužna da obezbedi primenu dobrih poslovnih običaja, dobre poslovne prakse prema klijentu kao potrošaču bankarskih usluga.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Opšti uslovi poslovanja banke su unapred formulisani, standardizovani uslovi pod kojima banka zaključuje sve ili određenu vrstu bankarskih poslova sa klijentima.

Opšti uslovi poslovanja postaju sastavni deo ugovora sa klijentom samo ako se klijent saglasi sa njihovom primenom i ako banka prilikom zaključenja ugovora:

1. Izričito ukaže na opšte uslove klijentu, ili opšte uslove vidljivo istakne u prostoriji ili drugom mestu zaključenja ugovora ako izričito ukazivanje na opšte uslove zbog načina zaključenja ugovora predstavlja nesrazmerno opterećenje banke, i

2. Klijentu omogući da se upozna sa njihovom sadržinom.

Izmena opštih uslova poslovanja i primena

Član 1606

Banka je dužna da klijenta unapred obavesti o planiranoj izmeni opštih uslova poslovanja koji se primenjuju na njihov odnos, i to najkasnije mesec dana pre početka njihove primene.

Dok banka ne izvrši svoju obavezu u skladu sa prethodnim stavom, izmene opštih uslova poslovanja ne proizvode pravno dejstvo u odnosu sa klijentom.

Ako klijent nakon obaveštenja iz prvog stava ovog člana do početka primene izmenjenih opštih uslova poslovanja ne prigovori banci na izmene, smatraće se da je na njih pristao.

Klijent, koji nakon obaveštenja iz prvog stava ovog člana, a pre početka primene izmenjenih opštih uslova poslovanja, prigovori banci na izmene, ima pravo da raskine ugovor sa bankom.

U slučaju raskida ugovora u skladu sa prethodnim stavom, na odnos između banke i klijenta se do momenta prestanka ugovora ne primenjuju izmene opštih uslova poslovanja.

Banka je dužna da u obaveštenju iz prvog stava ovog člana klijenta upozori na pravno dejstvo ćutanja iz trećeg stava ovog člana, kao i na njegovo pravo na raskid ugovora prema četvrtom stavu ovog člana.

Izuzetno od prethodnih stavova, ako je tako ugovoreno, promene kamata ili menjačkih kurseva koje počivaju na podacima koji se objavljuju proizvode pravno dejstvo i bez prethodnog obaveštavanja klijenta.

Informisanje klijenata

Član 1607

Banka je dužna da klijentu na njegov zahtev bez naknade pruži tačne informacije o trenutnom stanju njegovih prava i obaveza iz zaključenog bankarskog posla.

Načela zaštite

Član 1608

Bankarski poslovi se obavljaju u skladu sa sledećim načelima zaštite korisnika usluga:

1. načelo ravnopravnosti ugovornih strana,

2. načelo nediskriminacije,

3. načelo obaveze predugovornog i ugovornog informisanja,

4. načelo određenosti ili odredivosti ugovorne obaveze,

5. načelo zaštite prava i interesa.

Bankarska tajna

Član 1609

Banka je dužna da nejavne podatke koje sazna u vezi sa pružanjem bankarske usluge određenom klijentu čuva kao tajnu, u skladu sa zakonom koji uređuje bankarsku delatnost.

Izuzetno, banka nema obavezu čuvanja bankarske tajne u pogledu podataka sa čijim otkrivanjem se klijent unapred izričito pismeno saglasio, kao ni u drugim slučajevima propisanim zakonom koji uređuje bankarsku delatnost.

Forma

Član 1610

Bankarski poslovi se zaključuju u pismenoj formi, osim u zakonom utvrđenim izuzecima.

Bitne karakteristike bankarskih ugovora

Član 1611

Odredbe ugovora koje banke zaključuju moraju biti za klijente jasne, potpune i nedvosmislene.

Alternativa: Prethodni član se briše.

GLAVA LIV

UGOVOR O NOVČANOM DEPOZITU

Pojam

Član 1612

Ugovor o novčanom depozitu je zaključen kada se banka obavezala da primi, a deponent da položi kod banke određeni novčani iznos.

Ovim ugovorom banka stiče pravo da raspolaže deponovanim novcem i dužna je da ga vrati prema uslovima predviđenim u ugovoru.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Ugovorom o novčanom depozitu obavezuje se deponent da položi kod banke određeni novčani iznos, a banka se obavezuje da taj novčani iznos primi, da plaća kamatu i da ga vrati u skladu sa ugovorenim uslovima.

Na osnovu ovog ugovora banka stiče pravo da raspolaže deponovanim novcem.

Prateći ugovori

Član 1613

Uz ugovor o novčanom depozitu banka sa klijentom zaključuje ugovor o otvaranju i vođenju novčanog depozitnog računa i okvirni ugovor o platnim uslugama.

U korist i na teret računa iz prethodnog stava banka upisuje sve uplate i isplate koje proizađu iz novčanog depozita i povezanih ugovora (na primer, ugovora o otvaranju i vođenju računa, ugovora o platnim uslugama).

Ne upisuju se u račun ona potraživanja, odnosno dugovanja za koje se ugovorne strane dogovore da ih isključe.

U slučaju da isto lice ima kod jedne banke više novčanih depozitnih računa, svaki od ovih računa je samostalan, ako nije drukčije ugovoreno.

Otvaranje računa

Član 1614

Na osnovu ugovora o novčanom depozitu banka otvara račun u korist i na teret kojeg upisuje sve uplate i isplate koje proizađu iz novčanog depozita i upravljanja depozitnim računom.

Ne upisuju se u račun ona potraživanja, odnosno dugovanja za koje se ugovorne strane dogovore da ih isključe.

Otklanjanje dugovnog salda

Član 1615

Banka je obavezna da vrši isplate sa računa u granicama raspoloživih sredstava.

Ako je banka obavila jednu ili više uplata i isplata u okviru ugovora o depozitu, koje dovodi račun u dugovni saldo, o tome mora bez odlaganja obavestiti deponenta koji je dužan odmah da preduzme mere radi otklanjanja dugovnog salda.

Vrste

Član 1616

Novčani depozit može biti po viđenju ili oročen, s otkaznim rokom ili bez otkaznog roka, sa posebnom namenom ili bez namene.

Ako nije suprotno ugovoreno, smatra se daje račun novčanog depozita po viđenju bez otkaznog roka i bez namene, te deponent ima pravo da u svakom tre­nutku slobodno raspolaže delom ili celim iznosom deponovanih sredstava.

Stanje računa

Član 1617

Banka je dužna da deponenta obaveštava ili da mu učini dostupnim (stavi na raspolaganje) podatke o svakoj promeni stanja na njegovom računu najkasnije narednog radnog dana.

Banka je dužna da krajem svake godine, a ako je to ugovoreno ili uobičajeno i češće, deponentu pošalje ili stavi na raspolaganje (učini dostupnim) izveštaj o stanju računa.

Postojanje više računa

Član 1618

U slučaju da isto lice ima kod jedne banke ili kod više njenih poslovnih jedinica više računa, svaki od ovih računa je samostalan, ako ugovorom nije drukčije uređeno.

Kamata

Član 1619

Banka je dužna da deponentu plaća kamatu na sredstva koja su kod nje deponovana po osnovu ugovora o novčanom depozitu, ukoliko zakonom nije drukčije određeno.

Visina kamatne stope utvrđuje se ugovorom o novčanom depozitu, a ako ugovorom ništa nije predviđeno, plaća se zakonska kamata.

GLAVA LV

UGOVOR O ULOGU NA ŠTEDNJU

Pojam

Član 1620

Ugovor o ulogu na štednju je vrsta ugovora o novčanom depozitu, kod koga se banka obavezuje da deponentu izda štednu knjižicu, da plaća kamatu i da vrati deponovana sredstva u skladu sa ugovorenim uslovima.

Ugovor o ulogu na štednju zaključuje se predajom novčanih sredstava od strane deponenta (ulagača) banci.

Štedna knjižica može biti izdata samo na ime određenog lica.

Prateći ugovori

Član 1621

Uz ugovor o ulogu na štednju banka sa klijentom zaključuje ugovor o otvaranju i vođenju novčanog depozitnog računa, ali ne i okvirni ugovor o platnim uslugama.

Na novčani depozitni račun iz prethodnog stava shodno se primenjuju pravila o novčanom depozitnom računu kod ugovora o novčanom depozitu.

Štedna knjižica

Član 1622

U štednu knjižicu se upisuju sve uplate, isplate i kamate po osnovu ugovora o ulogu na štednju.

Upisi u štednu knjižicu potvrđeni pečatom banke i potpisom ovlašćenog lica banke klijentu služe kao dokaz na prvi pogled o izvršenim uplatama, odnosno isplatama.

Suprotan sporazum je ništav.

Kamata

Član 1623

Banka ima obavezu da klijentu plaća kamatu na deponovana sredstva po osnovu uloga na štednju.

Vrste uloga na štednju

Član 1624

Ulozi na štednju mogu biti po viđenju ili oročeni, s otkaznim rokom ili bez otkaznog roka, sa namenom ili bez namene.

GLAVA LVI

UGOVOR O OTVARANJU I VOĐENJU RAČUNA

Pojam

Član 1625

Ugovorom o otvaranju i vođenju računa banka se obavezuje da klijentu otvori poseban novčani račun i da preko njega prima uplate i vrši isplate pod ugovorenim uslovima.

Ako je tako ugovoreno, klijent na osnovu ugovora o otvaranju i vođenju računa ima obavezu da banci plati proviziju za ovu uslugu.

Prateći ugovor

Član 1626

Banka ima obavezu da primi uplatu na račun od strane imaoca računa ili drugog lica za njegov račun.

Banka ima obavezu da na zahtev klijenta izvrši isplatu sa računa u granicama raspoloživih sredstava.

Izuzetno od prethodnog stava, banka i klijent mogu uz ugovor o otvaranju i vođenju računa da zaključe i ugovor o kreditu.

Na osnovu ugovora o kreditu iz prethodnog stava, banka ima obavezu da na zahtev klijenta izvrši isplatu sa računa i kada na računu nema pokrića, a najviše u visini odobrenog kredita (tzv. Dozvoljeno prekoračenje računa).

Na ugovor o kreditu iz trećeg stava ovog člana primenjuju se odredbe ovog zakonika i posebnih zakona koji uređuju ugovor o kreditu.

Evidencija uplata i isplata

Član 1627

Banka je dužna da uplate na račun i isplate sa računa evidentira putem odobrenja i zaduženja računa u visini uplaćenih, odnosno isplaćenih sredstava.

banka je dužna da sve uplate i isplate po osnovu ugovora o otvaranju i vođenju računa evidentira tačno i precizno, u skladu sa načelom istinitosti.

Isplate klijentu

Član 1628

Klijent ima pravo da bez naplate posebne naknade podigne u gotovini sredstva sa svog računa kod banke.

Klijent ima pravo da sredstva sa svog računa podigne u gotovini odmah nakon konačnog odobrenja računa.

Izuzetno od prethodnog stava, ako klijent podiže u gotovini sredstva čiji je iznos veći od 600.000 dinara, banka ima obavezu da ta sredstva isplati najkasnije u roku od dva radna dana.

Zaduživanje računa u korist banke

Član 1629

Banka ima pravo da po osnovu svog potraživanja iz ugovora o otvaranju i vođenju računa, ili drugog povezanog ugovora (na primer, ugovora o kreditu, ugovora o platnim uslugama), zaduži račun u visini tog potraživanja i bez saglasnosti klijenta, ako nije drukčije ugovoreno.

Smatra se da je potraživanje banke ispunjeno u trenutku konačnosti zaduženja računa iz prethodnog stava, osim u slučaju kada klijent koristi kredit u vidu dozvoljenog prekoračenja računa.

Izvod sa računa

Član 1630

Prilikom svake promene stanja računa banka je dužna da izda izvod i da ga stavi na raspolaganje klijentu na sporazumno utvrđen način.

Klijent je dužan da izvod iz računa pažljivo pregleda i da, u slučaju nesaglasnosti sa konkretnim odobrenjem ili zaduženjem računa, prigovori banci u dogovorenom roku, a ako dogovora nema onda u roku od 30 dana od dana prijema izvoda.

Smatra se da je klijent odobrio izvod ako ga nije osporio u skladu sa prethodnim stavom.

I nakon odobrenja izvoda iz računa klijent zadržava prava protiv banke iz sticanja bez osnova (greške u obračunu, ispuštanja ili dupliranja i slično), ali ova prava mora da vrši najkasnije u roku od godinu dana od zatvaranja računa, inače se pravo gasi.

Raskid ugovora

Član 1631

Ako u ugovoru o otvaranju i vođenju računa nije utvrđen rok njegovog trajanja, svaka strana može da ga raskine uz otkazni rok od 15 dana.

Izuzetno od prethodnog stava, ako je ugovor o otvaranju i vođenju računa akcesoran uz neki drugi ugovor (na primer, ugovor o novčanom depozitu), raskida se istovremeno i pod istim uslovima koji važe za raskid glavnog ugovora.

GLAVA LVII

UGOVOR O BANKARSKOM TEKUĆEM RAČUNU

Pojam

Član 1632

Ugovorom o tekućem računu banka se obavezuje da nekom licu otvori poseban račun i da preko njega prima uplate i vrši isplate u granicama njegovih sredstava i odobrenog kredita.

Varijanta I: Prethodni član menja se tako da glasi:

Ugovorom o tekućem računu banka se obavezuje da korisniku računa otvori poseban novčani račun i da na njega upisuje sva potraživanja i dugovanja koja proističu iz ugovora, kao i da preko njega prima uplate i vrši isplate u granicama raspoloživih sredstava i odobrenog kredita.

Varijanta II: Prethodni član menja se tako da glasi:

Ugovor o bankarskom tekućem računu je vrsta ugovora o otvaranju i vođenju računa kod koga se banka obavezuje da novčana potraživanja prema klijentu i novčane obaveze klijenta iz tog ugovora i povezanih ugovora upisuje u račun i da na osnovu toga obračunava saldo.

Prateći ugovor o kreditu

Član 1633

Banka ima pravo da preko tekućeg računa vrši plaćanje na zahtev deponenta i kada na računu nema pokrića.

Ako između banke i klijenta nije zaključen ugovor o kreditu (dozvoljeno prekoračenje računa), isplata iz prethodnog stava se smatra prihvatom klijentove ponude za zaključenje ugovora o kreditu u skladu sa opštim uslovima poslovanja banke.

Ako je između banke i klijenta uz ugovor o bankarskom tekućem računu zaključen i ugovor o kreditu, banka ima obavezu isplate preko tekućeg računa na zahtev deponenta u granicama dozvoljenog prekoračenja računa.

Prateći ugovor o platnim uslugama

Član 1634

Uz ugovor o bankarskom tekućem računu banka i klijent zaključuju okvirni ugovor o platnim uslugama.

Uzajamna novčana potraživanja banke i klijenta iz okvirnog ugovora iz prethodnog stava upisuju se u tekući račun.

Saldo

Član 1635

Banka je dužna da obračunava saldo na osnovu evidentiranih konačnih odobrenja i zaduženja tekućeg računa.

Banka ima obavezu da u izvodu iz računa naznači saldo.

Saldo se smatra utvrđenim u trenutku kada klijent odobri izvod iz računa.

Nakon utvrđivanja salda novčana potraživanja koja su predstavljala osnov za njegov obračun prestaju, a umesto njih postoji samo obaveza isplate salda.

Sredstva na tekućem računu

Član 1636

Novčana sredstva na tekućem računu ostvaruju se uplatama od strane deponenta i drugih lica za njegov račun.

Banka je dužna da preko tekućeg računa vrši plaćanje za deponenta i kad na računu nema pokrića i to u obimu koji je predviđen ugovorom o otvaranju tekućeg računa ili posebnim sporazumom.

Ova obaveza banke može se isključiti ugovorom o otvaranju tekućeg računa.

Prebijanje između salda više računa

Član 1637

Ako klijent kod iste banke ima više tekućih računa banka ima pravo na prebijanje aktivnog i pasivnog salda ovih računa, ukoliko nije drukčije ugovoreno.

Raspolaganje saldom

Član 1638

Imalac tekućeg računa može u svakom trenutku raspolagati saldom koji se na računu pojavljuje u njegovu korist, osim ako je ugovoren otkazni rok.

Provizija i naknada troškova

Član 1639

Banka ima pravo da zaračunava proviziju za izvršene usluge koje su obuhvaćene ugovorom o tekućem računu, kao i naknadu za posebne troškove učinjene u vezi sa tim uslugama.

Ova svoja potraživanja banka upisuje u svoju korist na teret tekućeg računa, ukoliko između ugovornih strana nije drukčije ugovoreno.

Primena pravila ugovora o nalogu

Član 1640

Banka odgovara za izvršenje naloga deponenta prema odredbama o ugovoru o nalogu.

Ako nalog treba da se izvrši u mestu gde banka nema poslovnu jedinicu, ona može to obaviti preko druge banke.

Trajanje računa

Član 1641

Ako u ugovoru o otvaranju tekućeg računa nije utvrđen rok njegovog trajanja, svaka strana može da ga raskine uz otkazni rok od 15 dana.

Dostavljanje izvoda

Član 1642

Banka je dužna da na zahtev deponenta preda izvod sa naznačenjem salda klijentu na sporazumno utvrđeni način.

Smatra se da je izvod odobren ako nije osporen u dogovorenom roku ili, ako dogovora nema, u roku od 15 dana.

I nakon njegovog odobrenja, izvod računa se može osporavati zbog grešaka u pisanju ili u obračunu, zbog ispuštanja ili dupliranja, ali se ovo osporavanje mora preduzeti najdalje u roku od godinu dana od prijema računa o likvidaciji salda po zaključenju tekućeg računa, inače se pravo gasi.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Prilikom svake promene stanja tekućeg računa banka je dužna da izda izvod sa naznačenjem salda i da ga stavi na raspolaganje klijentu na sporazumno utvrđeni način.

Smatra se da je izvod odobren ako nije osporen u ugovorenom roku ili, ako dogovora nema, u roku od 15 dana od dana prijema izvoda od strane korisnika računa.

GLAVA LVIII

UGOVOR O PLATNIM USLUGAMA

Pojam

Član 1643

Ugovorom o platnim uslugama obavezuje se banka da po nalogu klijenta ili drugog lica koje klijent ovlasti izvrši transakciju plaćanja pod ugovorenim uslovima, a klijent se obavezuje da za izvršenu uslugu plati naknadu (proviziju).

Transakcija plaćanja je svaka uplata, prenos ili isplata novčanih sredstava koju inicira platilac ili primalac plaćanja, bez obzira na pravni odnos između platioca i primaoca plaćanja.

Na ugovor o platnim uslugama shodno se primenjuju pravila ugovora o nalogu.

Zaštita korisnika usluge

Član 1644

Ako nije drukčije propisano, od odredbi ovog odeljka ne sme da se odstupi na štetu korisnika bankarske usluge.

Informisanje klijenta

Član 1645

Banka je dužna da prilikom pružanja platne usluge klijenta informiše u skladu sa zakonom koji uređuje platne usluge.

U slučaju spora oko urednog izvršenja obaveze informisanja iz prethodnog stava, banka snosi teret dokaza.

Vrste ugovora

Član 1646

Ugovor o platnim uslugama može da bude zaključen kao jednokratni ili kao okvirni ugovor.

U slučaju okvirnog ugovora banka se unapred obavezuje da izvršava buduće pojedinačne i sukcesivne transakcije plaćanja, u skladu sa ugovorenim uslovima.

Raskid okvirnog ugovora

Član 1647

Ako nije drukčije ugovoreno, klijent ima pravo na raskid okvirnog ugovora o platnim uslugama bez otkaznog roka, čak i kada je ugovor zaključen na određeno vreme.

U slučaju iz prethodnog stava, ugovorna odredba kojom se predviđa otkazni rok duži od jednog meseca je ništava.

Banka ima pravo na raskid okvirnog ugovora o platnim uslugama samo ako je ugovor zaključen na neodređeno vreme i ako je ugovoreno pravo banke na raskid.

U slučaju iz prethodnog stava, otkazni rok ne sme da bude kraći od dva meseca.

Saglasnost platioca

Član 1648

Transakcija plaćanja proizvodi pravna dejstva prema platiocu samo ako se on sa njom prethodno saglasio (dozvola).

Saglasnost platioca može da bude data naknadno (odobrenje), samo ako je to između platioca i njegove banke unapred ugovoreno.

Teret dokaza da se platilac saglasio sa transakcijom plaćanja snosi banka.

Platilac može da opozove datu saglasnost sa transakcijom plaćanja najkasnije do isteka roka za opoziv platnog naloga.

Zaštita instrumenata plaćanja

Član 1649

Platilac i njegova banka mogu da ugovore poseban način davanja saglasnosti na transakciju plaćanja (na primer, putem korišćenja određenog instrumenta plaćanja).

Platilac je dužan da odmah nakon prijema ugovorenog instrumenta plaćanja preduzme sve razumne mere da sačuva personalizovana sigurnosna obeležja od neovlašćenog pristupa.

Platilac je dužan da obavesti banku ili drugo lice u skladu sa ugovorom o gubitku, krađi ili zloupotrebi instrumenta plaćanja, i to bez odlaganja nakon saznanja ovih činjenica.

Banka je dužna da obezbedi da personalizovana sigurnosna obeležja određenog instrumenta plaćanja budu dostupna isključivo licu koje je ovlašćeno da koristi takav instrument.

Banka ne sme da pošalje instrument plaćanja klijentu bez njegovog zahteva, osim u slučaju zamene već izdatog instrumenta plaćanja.

Banka je dužna da omogući klijentu da u svakom trenutku prijavi gubitak, krađu ili zloupotrebu instrumenta plaćanja ili da zahteva prestanak blokade.

Banka je dužna da spreči upotrebu instrumenta plaćanja odmah nakon obaveštenja o gubitku, krađi ili zloupotrebi.

Odbijanje izvršenja platnog naloga

Član 1650

Ako banka odbije izvršenje određenog platnog naloga, dužna je da o tome bez odlaganja obavesti klijenta.

Banka platioca nema pravo da odbije izvršenje platnog naloga sa kojim se platilac saglasio, ako su ispunjeni svi uslovi iz okvirnog ugovora o platnim uslugama i ako izvršenje nije protivno imperativnim propisima.

Odgovornost banke za plaćanje

Član 1651

Ako se platilac nije saglasio sa izvršenjem određene transakcije plaćanja, banka nema pravo na naknadu troškova.

U slučaju iz prethodnog stava banka je dužna da platiocu bez odlaganja naknadi plaćeni novčani iznos, a u slučaju zaduženja računa platioca da račun bez odlaganja vrati u pređašnje stanje.

Odgovornosti i oslobođenje od odgovornosti banke za plaćanje

Član 1652

Ako je platilac dao nalog za izvršenje transakcije plaćanja, on ima pravo da u slučaju neizvršenog ili pogrešno izvršenog naloga od svoje banke zahteva da bez odlaganja naknadi plaćeni novčani iznos, odnosno izvrši povraćaj računa u pređašnje stanje.

Banka neće biti odgovorna u skladu sa prvim stavom ovog člana ako dokaže da je novčani iznos blagovremeno i u nesmanjenom iznosu prenet banci primaoca plaćanja.

Ako je primalac plaćanja inicirao izvršenje transakcije plaćanja, on ima pravo da u slučaju neizvršenog ili pogrešno izvršenog naloga od svoje banke zahteva da bez odlaganja prosledi, odnosno ponovo prosledi nalog banci platioca.

Neovlašćena i pogrešna plaćanja

Član 1653

Klijent je dužan da banku bez odlaganja nakon saznanja obavesti o neovlašćenoj ili pogrešno izvršenoj transakciji plaćanja.

Klijent nema prava po osnovu neovlašćene ili pogrešno izvršene transakcije plaćanja ako o tome ne obavesti banku najkasnije u roku od 13 meseci od neovlašćenog ili pogrešnog zaduženja računa.

Izuzetno od prethodnog stava ovog člana, ako banka nije obavestila klijenta o izvršenoj transakciji plaćanja, rok od 13 meseci počinje da teče od trenutka ovog obaveštenja.

Oslobođenje banke od odgovornosti za plaćanja

Član 1654

Odgovornost iz ugovora o platnim uslugama ne postoji ako je šteta nastala zbog vanrednog i nepredviđenog događaja, na koji ugovorna strana nije mogla da utiče i čije posledice uprkos primeni dužne pažnje nije mogla da izbegne.

Odgovornost banke iz ugovora o platnim uslugama ne postoji i ako je šteta klijentu prouzrokovana zbog izvršenja zakonske obaveze banke.

GLAVA LIX

UGOVOR O DEPOZITU HARTIJA OD VREDNOSTI

Pojam

Član 1655

Ugovorom o depozitu hartija od vrednosti banka se obavezuje da preuzme hartije od vrednosti, da ih čuva i vrši prava i obaveze koje se u vezi sa tim zahtevaju, i da ih vrati deponentu ili licu koje on ovlasti pod ugovorenim uslovima, a klijent (deponent) se obavezuje da za to plati naknadu.

Ovim ugovorom banka ne stiče pravo da raspolaže deponovanim hartijama od vrednosti.

Raspolaganje deponovanim hartijama od vrednosti

Član 1656

Banka ima pravo da raspolaže deponovanim hartijama od vrednosti samo na osnovu izričite prethodne saglasnosti klijenta u pismenoj formi.

Banka je dužna da sve koristi koje stekne po osnovu raspolaganja deponovanim hartijama od vrednosti, u skladu sa prethodnim stavom, bez odlaganja prenese na deponenta.

Vršenje prava

Član 1657

Ako nije drukčije ugovoreno, banka može vršiti prava iz deponovanih hartija od vrednosti isključivo za račun deponenta.

Dužnosti banke

Član 1658

Banka je dužna da obezbedi čuvanje hartije od vrednosti sa brižljivošću koja se zahteva od skladištara i da za račun deponenta preduzima sve radnje radi očuvanja i ostvarivanja njegovih prava iz hartije od vrednosti.

Ukoliko između ugovornih strana nije što drugo ugovoreno, banka je dužna da naplaćuje dospele kamate, glavnicu i uopšte da ostvaruje sva potraživanja na koja deponovane hartije od vrednosti daju pravo, čim ona dospeju za isplatu.

Banka je dužna da stavi na raspolaganje deponentu naplaćene sume, a ako ovaj ima kod banke otvoren novčani račun, da ih upiše u korist tog računa.

Vraćanje hartija od vrednosti

Član 1659

Banka je dužna da na zahtev deponenta vrati hartije od vrednosti u svako doba.

Vraćanje se vrši u mestu gde je izvršeno deponovanje, ako nije drukčije ugovoreno.

Predmet vraćanja su same hartije od vrednosti.

Izuzetno od prethodnog stava, banka može da izvrši obavezu vraćanja i isplatom odgovarajućeg novčanog iznosa u slučaju da je uredno vršenje prava iz hartija od vrednosti dovelo do prestanka hartije od vrednosti (na primer, usled ispunjenja potraživanja iz hartije).

Vraćanje se može izvršiti samo deponentu ili njegovim pravnim sledbenicima ili licima koje oni označe, čak i kada je iz samih hartija vidljivo da one pripadaju trećim.

Zahtevi trećih lica

Član 1660

O svakom zahtevu koji treće lice istakne u pogledu deponovanih hartija, banka je dužna da obavesti deponenta.

GLAVA LX

UGOVOR O SEFU

Pojam

Član 1661

Ugovorom o sefu obavezuje se banka da korisniku stavi na upotrebu sef za određeni period vremena, a korisnik se obavezuje da za to plati banci određenu naknadu.

Banka mora preduzeti sve potrebne mere da obezbedi dobro stanje sefa i nadzor nad njim (sigurnost i nepovredivost).

Pristup sefu

Član 1662

Pristup sefu može se dozvoliti samo korisniku ili njegovom punomoćniku.

Banka ne sme držati kod sebe duplikat ključa ili ključeva koji se predaju korisniku.

Predmeti koji se ne smeju staviti u sef

Član 1663

Korisnik ne sme staviti u svoj sef predmet ili proizvod koji može ugroziti sigurnost banke ili drugih sefova.

U slučaju da se korisnik ne pridržava ove obaveze, banka može izjaviti da raskida ugovor o sefu.

Prava banke u slučaju neplaćanja

Član 1664

Ako korisnik ne plati banci makar samo jedan obrok naknade po dospelosti, banka može raskinuti ugovor po isteku mesec dana pošto korisnika preporučenim pismom opomene na naplatu.

Pošto raskine ugovor, banka može pozvati korisnika da isprazni sef i da joj preda ključ, pa ako korisnik to ne učini, banka može zahtevati da se sef otvori putem suda, utvrdi njegova sadržina i nađene stvari stave u propisani depozit ili povere banci na čuvanje.

Banka ima pravo prvenstva naplate dužne naknade nastale iz ugovora o sefu iz novčanog iznosa koji je pronađen u sefu, kao i iz cene dobijene prodajom drugih vrednosti nađenih u sefu.

GLAVA LXI

UGOVOR O KREDITU

Pojam

Član 1665

Ugovorom o kreditu banka se obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, na određeno ili odredivo vreme, za neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaća ugovorenu kamatu i druge naknade i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način kako je utvrđeno ugovorom.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Ugovorom o kreditu banka se obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje ugovoreni iznos novčanih sredstava, a korisnik se obavezuje da banci plaća kamatu i da o dospelosti vrati kredit u skladu sa ugovorom.

Ako ugovorom o kreditu nije određen rok za vraćanje kredita, obaveza vraćanja dospeva kada banka ili korisnik kredita raskine ugovor uz poštovanje otkaznog roka od najmanje tri meseca.

Sadržina ugovora

Član 1666

Ugovorom o kreditu utvrđuju se iznos, kao i uslovi davanja, korišćenja, načina obezbeđenja i vraćanja kredita.

Tokom otplate kredita banka ne može jednostrano menjati uslove korišćenja i vraćanja kredita, osim ako to nije predviđeno ugovorom.

Alternativa: Stav 2 menja se tako da glasi:

Ugovorom o kreditu utvrđuju se naročito: vrsta kredita, iznos kredita i period na koji se kredit odobrava, valuta u kojoj banka iskazuje/odobrava ili indeksira kredit, kurs koji se primenjuje kod obračuna, kao i periode u kojima se kurs usklađuje, visina kamatne stope i mogućnost i način njene izmene, kao i metod kod otplate u ratama visina rate i njeno dospeće, kamatna stopa za slučaj docnje, vrsta i visina svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita, vrsta sredstava obezbeđenja; uslovi za prevremenu otplatu kredita, uslovi za aktiviranje sredstava obezbeđenja, kao i uslovi i postupak raskida ugovora.

Alternativa: Dodaje se novi član koji glasi:

Procena kreditne sposobnosti klijenta

Član 1667

Pre zaključenja ugovora o kreditu, davalac kredita procenjuje kreditnu sposobnost klijenta.

U cilju procene kreditne sposobnosti klijenta davalac kredita je ovlašćen da koristi raspoložive baze podataka, u skladu sa zakonom.

Otkaz davaoca kredita

Član 1668

Ugovor o kreditu banka može otkazati pre isteka ugovorenog roka ako je kredit korišćen u suprotnosti sa njegovom namenom.

Ugovor o kreditu banka može otkazati pre isteka ugovorenog roka i u slučaju insolventnosti korisnika čak i kad nije utvrđeno sudskom odlukom, u slučaju prestanka pravnog lica ili smrti korisnika, ako bi u tim slučajevima davalac kredita došao u bitno nepovoljniji položaj.

U slučaju otkaza kredita sve preostale rate smatraju se dospelim danom otkaza.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Ugovor o kreditu banka može otkazati pre isteka ugovorenog roka u slučaju:

1. Korišćenja kredita u suprotnosti sa njegovom namenom ili

2. Bitnog pogoršanja imovinskih prilika korisnika kredita ili

3. Bitnog pogoršanja vrednosti sredstva obezbeđenja kredita, ili

4. Prestanka pravnog lica ili smrti korisnika,

Ako je zbog toga ugroženo vraćanje kredita, čak i kada bi se koristilo sredstvo obezbeđenja.

Restriktivne klauzule

Član 1669

U slučaju docnje korisnika kredita, kao i u slučaju otkaza davaoca kredita, banka ima pravo u skladu sa ugovorom o kreditu da potraživanje po osnovu datog kredita naplati iz svih sredstava koje korisnik kredita ima na depozitima kod banke kao kreditora, kao i iz drugih potraživanja korisnika kredita prema banci kreditoru.

U slučaju trajnije insolventnosti korisnika kredita ugovorom se mogu predvideti klauzule koje ograničavaju raspolaganje njegovim sredstvima, dodatno zaduživanje i druge isplate.

Odustajanje od ugovora i vraćanja kredita pre roka

Član 1670

Korisnik kredita može odustati od ugovora pre nego što je počeo koristiti kredit.

Korisnik kredita može vratiti kredit i pre roka određenog za vraćanje, ali je dužan o tome unapred obavestiti banku.

U oba slučaja korisnik kredita dužan je naknaditi štetu ukoliko ju je davalac kredita pretrpeo.

U slučaju vraćanja kredita pre određenog roka, banka ne može da zaračuna kamatu za vreme od dana vraćanja kredita do dana kada je po ugovoru trebalo da bude vraćen.

Pravo korisnika kredita da vrati kredit pre ugovorenog roka ne može ugovorom da bude isključeno ili ograničeno.

GLAVA LXII

UGOVOR O KREDITU NA OSNOVU ZALOGE HARTIJA OD VREDNOSTI

ILI DRUGIH POKRETNIH STVARI (LOMBARDNI KREDIT)

Pojam

Član 1671

Ugovorom o kreditu na osnovu zaloge hartija od vrednosti i drugih pokretnih stvari banka odobrava kredit u određenom iznosu uz obezbeđenje zalogom hartija od vrednosti ili drugih pokretnih stvari koje pripadaju korisniku kredita ili trećem licu koje na to pristane.

Forma i sadržina

Član 1672

Ugovor o kreditu na osnovu zaloge hartija od vrednosti ili drugih pokretnih stvari mora biti zaključen u pismenoj formi i sadržati naznačenje hartija od vrednosti, odnosno pokretnih stvari koje se zalažu, ime, poslovno ime i sedište, odnosno prebivalište imaoca hartija, iznos i uslove odobrenog kredita, kao i iznos i vrednost hartije, odnosno založenih stvari koje su predate za odobrenje kredita.

Upis založnog prava u javni registar

Član 1673

Založno pravo banke na založenim hartijama od vrednosti ili založenim pokretnim stvarima upisuje se u javni registar.

Kad banka može prodati založene hartije

Član 1674

Ako korisnik ne vrati po dospelosti dobijeni kredit, banka može prodati založene hartije od vrednosti ili založene pokretne stvari na način i u postupku koji su uređeni zakonom.

GLAVA LXIII

AKREDITIV

Pojam

Član 1675

Akreditiv je bankarski posao kojim se banka po nalogu klijenta (nalogodavca) obavezuje prema korisniku akreditiva da će mu staviti na raspolaganje određenu novčanu svotu ili akceptirati i isplatiti menicu u skladu sa uslovima navedenim u akreditivu.

Kada nastaje obaveza prema korisniku

Član 1676

Banka je obavezna prema korisniku od dana kada mu je otvaranje akreditiva saopšteno.

Nalogodavac je vezan izdatim nalogom od trenutka kad je nalog prispeo banci.

Nezavisnost akreditiva od drugog pravnog posla

Član 1677

Akreditiv je nezavisan od ugovora o prodaji ili drugog pravnog posla povodom koga je otvoren.

Dokumentarni akreditiv

Član 1678

Dokumentarni akreditiv postoji kada je banka preuzela obavezu da stavi na raspolaganje korisniku akreditiva određenu novčanu svotu samo ako joj budu podneti dokumenti prema uslovima utvrđenim u akreditivu.

Dužnost akreditivne banke

Član 1679

Banka koja je otvorila dokumentarni akreditiv dužna je da izvrši klauzule plaćanja pod uslovima predviđenim u akreditivu.

Neopozivost akreditiva

Član 1680

Akreditiv je uvek neopoziv bez obzira da li je to navedeno u uslovima akreditiva.

Na osnovu akreditiva banka stiče samostalnu i neposrednu obavezu prema korisniku.

Ova obaveza može biti ukinuta ili izmenjena samo sporazumom svih učesnika u akreditivnom poslu.

Potvrđivanje i aviziranje

Član 1681

Akreditiv može biti potvrđen od neke druge banke, koja time, pored akreditivne banke, preuzima samostalnu i neposrednu obavezu prema korisniku.

Aviziranje akreditiva od strane neke druge banke ne predstavlja potvrđivanje ovog akreditiva.

Dužnost banke u pogledu dokumenata

Član 1682

Banka je dužna da ispita usklađenost prezentovanih dokumenata sa uslovima iz akreditiva (načelo stroge saobraznosti).

Kada primi dokumenta i utvrdi da ista nisu u skladu sa uslovima akreditiva, banka mora u najkraćem roku o tome obavestiti stranu od koje je primila dokumenta kao i nalogodavca, navodeći sva utvrđena odstupanja dokumenata od uslova akreditiva.

Granice odgovornosti banke

Član 1683

Banka ne preuzima nikakvu odgovornost ako su podneti dokumenti naizgled (na prvi pogled) saobrazni sa uslovima iz akreditiva.

Akreditivna banka ne preuzima nikakvu obavezu u pogledu robe ili usluge povodom koje je otvoren akreditiv.

Akreditivna banka posluje sa dokumentima, a ne sa robom ili uslugama na koje se ti dokumenti odnose (načelo ispitivanja dokumenata).

Prenosivost akreditiva

Član 1684

Akreditiv je prenosiv samo ako je u uslovima akreditiva izričito naznačeno da je prenosiv.

Kod prenosivog akreditiva korisnik akreditiva ima pravo da zahteva od banke da prenese akreditiv na drugog korisnika.

Akreditiv može preneti, na bazi izričitog uputstva korisnika akreditiva, akreditivna banka ili druga banka koja je na to ovlašćena od strane akreditivne banke.

Prenosivi akreditiv se može preneti samo jedanput, ako nije drukčije ugovoreno.

GLAVA LXIV

BANKARSKA GARANCIJA

Pojam

Član 1685

Bankarska garancija je bankarski posao kojim se banka garant po nalogu klijenta (nalogodavca) obavezuje prema korisniku garancije da će mu u slučaju da nalogodavac ne ispuni određenu obavezu o dospelosti platiti utvrđeni iznos u garanciji, ako budu ispunjeni svi uslovi navedeni u garanciji.

Izmirenje obaveze iz garancije u novcu

Član 1686

Banka izmiruje obavezu iz garancije u novcu i u slučaju da se garancijom obezbeđuje nenovčana obaveza.

Potvrda garancije

Član 1687

Ako druga banka potvrdi obavezu iz garancije, korisnik može svoje zahteve iz garancije podneti bilo banci koja je izdala garanciju, bilo onoj koja ju je potvrdila.

Ustupanje prava iz garancije

Član 1688

Svoja prava iz bankarske garancije korisnik može ustupiti trećem samo sa ustupanjem potraživanja koje je obezbeđeno garancijom i prenosom svojih obaveza u vezi sa obezbeđenim potraživanjem.

Garancija "bez prigovora" i "na prvi poziv"

Član 1689

Ako bankarska garancija sadrži klauzulu "bez prigovora" ili sadrži reči koje imaju isto značenje, banka ne može isticati prema korisniku prigovore koje nalogodavac kao dužnik može isticati prema korisniku po obezbeđenoj obavezi.

Ako bankarska garancija sadrži klauzulu "na prvi poziv", "na prost zahtev" ili sadrži reči koje imaju isto značenje, banka je dužna da na zahtev korisnika izvrši isplatu po osnovu garancije i nema pravo da od njega traži ispunjenje bilo kakvih dodatnih uslova.

Nalogodavac je dužan platiti banci svaki iznos koji je banka platila po osnovu garancije izdate sa klauzulom iz prethodnih stavova ovog člana.

Korisnik garancije duguje nalogodavcu iznos primljen po osnovu garancije na koji inače ne bi imao pravo zbog opravdanih prigovora nalogodavca.

GLAVA LXV

POSLOVI SA PLATNOM KARTICOM

Pojam platne kartice

Član 1690

Platna kartica je instrument plaćanja čijom upotrebom njen korisnik daje nalog banci da izvrši gotovinsko ili bezgotovinsko plaćanje određene svote novca na teret njegovog pokrića na računu kod banke ili do iznosa odobrenog kredita.

Način izdavanja, korišćenja i amortizacija platne kartice bliže se uređuju propisima kojima se uređuje platni promet.

O izdavanju i korišćenju platne kartice banka izdavalac i korisnik platne kartice zaključuju poseban ugovor u skladu sa zakonom.

Ovlašćena upotreba

Član 1691

Upotreba platne kartice se smatra ovlašćenom ako je korisnik kartice dao saglasnost da se izvrši transakcija plaćanja inicirana na osnovu upotrebe platne kartice.

U nedostatku saglasnosti korisnika platne kartice, upotreba kartice se smatra neovlašćenom.

Obaveze korisnika platne kartice

Član 1692

Korisnik platne kartice je obavezan da platnu karticu: upotrebljava u skladu sa ugovorom i uslovima njenog izdavanja, odnosno korišćenja, da po prijemu platne kartice preduzme sve mere kako bi sačuvao tajnost identifikacionih podataka o autentičnosti platne kartice (personalni identifikacioni broj, kontrolni broj, šifru i druge oznake tajnosti) propisanih za zaštitu tajnosti platne kartice i da bez odlaganja obavesti banku izdavaoca platne kartice ili drugo lice koje banka odredi, kada sazna za gubitak, krađu ili nezakonito prisvajanje platne kartice, odnosno za njenu neovlašćenu upotrebu.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Obaveze banke u vezi sa platnom karticom

Član 1693

Banka – izdavalac platne kartice je dužna da: neposredno dostavi korisniku izdatu platnu karticu i da snosi mogući rizik za korisnika u njenom dostavljanju, da kontinuirano obezbedi tajnost podataka o identifikaciji vlasnika platne kartice i podataka o njenoj identifikaciji i autorizaciji, hitno preduzme mere za sprečavanje zloupotrebe platne kartice na štetu njenog sopstvenika, kada mu je platna kartica neovlašćeno izuzeta iz poseda, sarađuje i pruži potrebnu pomoć sopstveniku platne kartice u postupku pronalaženja lica koje ju je neovlašćeno steklo i u naplati naknade štete koju mu je to lice pričinilo i da korisniku platne kartice pruži druge oblike zaštite propisane zakonom u slučaju njene zloupotrebe.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Knjiga treća

STVARNO PRAVO

Deo prvi

PRAVO SVOJINE

ODELJAK PRVI

OPŠTE ODREDBE

GLAVA I

OBELEŽJA SVOJINE

Pojam

Član 1694

Svojina je najšire pravo fizičkog ili pravnog lica da stvar po svom nahođenju drži, upotrebljava, pribira plodove i druge koristi od stvari i da njome raspolaže u granicama zakona.

Sopstvenik ima pravo i da svoju stvar ne upotrebljava (i da propušta da pribira plodove i druge koristi) izuzev ako se posebnim zakonom predviđa dužnost upotrebe stvari.

Sopstvenik može isključiti sva lica iz dodira sa stvarju i zahtevati predaju stvari od bilo kog lica u čijoj državini se stvar nalazi bez pravnog osnova.

Svojina kao ljudsko pravo (Neometano vršenje)

Član 1695

Svako fizičko ili pravno lice ima pravo na neometano vršenje i (mirno) uživanje svojih dobara, na kojima ima pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo.

Svojina se može oduzeti nekom licu samo iz razloga javnog (opšteg) interesa i uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.

Sopstvenik kome je oduzeto ili ograničeno pravo svojine (ili neko drugo stvarno pravo) ima pravo na pravičnu naknadu (koja ne može biti manja od tržišne cene).

Alternativa: Stav 1 menja se tako da glasi:

Svako fizičko ili pravno lice ima pravo zahtevati od svih i od svakoga da poštuju njegovo pravo svojine i ostala prava koja mu pripadaju.

Pretpostavka da pravo svojine nije ograničeno

Član 1696

Smatra se da pravo svojine nije ograničeno ni u pogledu sadržine, ni u pogledu trajanja.

Ko tvrdi da ima pravo koje ograničava nečiju svojinu, dužan je dokazati da takvo ograničenje postoji.

Isto tako, ko tvrdi da je nečije pravo svojine ograničeno u javnom (opštem) interesu, dužan je da dokaže da postoji takvo ograničenje i da je javni interes utvrđen na osnovu zakona

Alternativa: stavovi 2 i 3 zamenjuju se sledećim stavom:

Ograničenje prava svojine u korist drugog lica ili u javnom interesu dužan je dokazivati onaj ko tvrdi da takvo ograničenje postoji.

Istovrsnost prava svojine

Član 1697

Pravo svojine je jedinstveno, ima istu sadržinu i uživa jednaku pravnu zaštitu, bez obzira da li je sopstvenik građanin (fizičko lice) ili Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, zadužbina ili neko drugo pravno lice javnog ili privatnog prava.

GLAVA II

OGRANIČENJA

Svojina obavezuje

Član 1698

Svojina obavezuje pravno, društveno i moralno, te je sopstvenik prilikom vršenja svog prava dužan da postupa sa potrebnim obzirima prema opštem (javnom) interesu i pravima i interesima drugih lica, koja nisu u suprotnosti sa njegovim pravom.

Zloupotreba prava svojine

Član 1699

Zabranjeno je vršenje prava svojine u (isključivoj) nameri da se drugome škodi (naškodi), kao i svako drugo (njegovo) vršenje prava koje se ne slaže sa svrhom radi koje je ustanovljeno.

Obaveza da se stvar upotrebljava

Član 1700

U slučajevima kada to zahteva opšti interes, zakonom se može propisati obaveza sopstvenika(u) da upotrebljava i uživa svoju stvar.

Ako sopstvenik odbija ili nije u mogućnosti da upotrebljava i uživa stvar u skladu sa propisanim obavezama, nadležni organ (uprave) može privremeno (izuzeti) oduzetu stvar iz državine sopstveniku i poveriti drugom licu da privremeno upotrebljava i upravlja sopstvenikovom stvarju.

Prostiranje prava svojine

Član 1701

Pravo svojine na nepokretnoj stvari obuhvata ne samo površinski sloj zemljišta nego i prostor iznad i ispod površine koji je sopstvenik u stanju da upotrebljava u svom interesu.

Posebnim zakonom može se u opštem interesu isključiti ili ograničiti pravo sopstvenika da iskorišćava prostor ispod površine zemljišta uz pravičnu naknadu.

Sopstvenik nepokretne stvari je dužan da trpi da drugo lice upotrebljava prostor na onoj visini ili dubini, na kojima on kao sopstvenik nema nikakav razuman interes da takvu upotrebu spreči.

Alternativa stilska: Stav menja se tako da glasi:

Pravo svojine na nepokretnoj stvari obuhvata ne samo površinski sloj zemljišta, nego seže i u visinu i u dubinu do granice do koje je sopstvenik u stanju) da prostor ispod i iznad zemljišne površine iskorišćava u svom interesu.

Privremena upotreba tuđe stvari

Član 1702

Sopstvenik je dužan da trpi da drugo lice privremeno upotrebljava (upotrebi) njegovu stvar, kada je to neophodno da bi se otklonila šteta koja tom drugom licu neposredno preti, i koja je znatno veća od štete koju sopstvenik usled toga trpi.

U tom slučaju sopstvenik ima pravo na pravičnu naknadu od lica koje je privremeno upotrebilo njegovu stvar.

Ograničenje na osnovu pravnog posla

Član 1703

Sopstvenik se ugovorom može obavezati da određenu stvar ne otuđi, ili da je ne optereti za određeno vreme koje ne može biti duže od deset godina.

Ali, ako je on stvar otuđio ili opteretio, sticanje savesnog pribavioca, ne može se napadati, a otuđilac će odgovarati zbog povrede svoje obaveze.

Ugovorna obaveza kojom se sopstvenik obavezao da ne otuđi nepokretnu stvar, proizvodi pravna dejstva i prema trećima, ako je u zemljišnu knjigu¹ upisana zabeležbom u korist bračnog ili vanbračnog druga, roditelja i dece kao i usvojenika ili usvojioca.

Isto važi za ograničenje otuđenja pokretne stvari, ako je ugovorna odredba upisana u odgovarajući javni registar.

Što je rečeno za ograničenje otuđenja, na odgovarajući način se primenjuje na ugovorno ograničenje svojine u obliku opterećenja.

Što je rečeno za ugovorna ograničenja u pogledu otuđenja i opterećenja, na odgovarajući način se primenjuje na ograničenja ustanovljenja jednostranim pravnim poslom.

ODELJAK DRUGI

STICANJE PRAVA SVOJINE

GLAVA I

OPŠTE ODREDBE

Osnovi sticanja

Član 1704

Pravo svojine se može steći na osnovu pravnog posla, nasleđivanja, odluke suda, ili drugog organa vlasti i na osnovu zakona.

GLAVA II

STICANJE NA OSNOVU PRAVNOG POSLA

Opšte pravilo

Član 1705

Pravo svojine stiče se na osnovu punovažnog pravnog posla, kojim se sopstvenik obavezuje da prenese pravo svojine na pribavioca i odgovarajućeg načina sticanja..

Pribavilac na osnovu pravnog posla ne može steći više prava nego što je imao prenosilac.

Ali, savesni pribavilac može steći pravo svojine, iako prenosilac nije bio sopstvenik, u slučajevima kada je takvo sticanje predviđeno zakonom.

Sticanje prava svojine na pokretnim stvarima

Član 1706

Pribavilac stiče pravo svojine na pokretnoj stvari kada mu je prenosilac preda u državinu na osnovu punovažnog pravnog posla podobnog za prenos prava svojine.

Smatra se da je izvršena predaja i u slučajevima kada prenosilac uruči pribaviocu ključ kojim se otvara pokretna stvar (metalna kasa, sef, automobil i sl.) ili isprava na osnovu koje on može pravno raspolagati stvarju, ili kada mu uruči deo stvari, ili kada označi stvar tako da se ona može izdvojiti iz mnoštva po rodu određenih stvari.

Prenos prava svojine bez (fizičke) predaje stvari

Član 1707

Ako se pokretna stvar već nalazi u izvedenoj neposrednoj državini pribavioca po nekom pravnom osnovu (ugovor o zakupu, posluzi, ostavi i sl.) pribavilac stiče pravo svojine u trenutku kada sa sopstvenikom zaključi pravni posao podoban za prenos prava svojine.

Pribavilac stiče pravo svojine na pokretnoj stvari u trenutku kada je sa sopstvenikom (prenosiocem) zaključio pravni posao podoban za prenos prava svojine, iako je stvar ostala u izvedenoj neposrednoj državini prenosioca po nekom drugom pravnom poslu koji su prenosilac i pribavilac istovremeno zaključili (ugovor o zakupu, posluzi, ostavi, radu i sl.).

Pribavilac stiče pravo svojine u trenutku zaključenja ugovora (pravnog posla) sa prenosiocem kojim mu je ovaj preneo pravo da zahteva predaju stvari, koja se nalazi u izvedenoj neposrednoj državini trećeg lica, na osnovu ranije zaključenog ugovora između prenosioca i tog trećeg lica.

Sukob prava pribavilaca

Član 1708

Ako je isti sopstvenik zaključio uzastopno više punovažnih ugovora o prodaji pokretne stvari, pravo svojine stiče pribavilac kome je kao prvom prenosilac predao stvar u državinu, pod uslovom da nije znao i da nije mogao znati da je prenosilac prethodno već zaključio takav ugovor sa nekim od ranijih kupaca.

Savesnost kupca kome je predata stvar se pretpostavlja.

Pravila o sukobu prava pribavilaca kod višestruke prodaje, primenjuju se i u slučajevima drugih ugovora podobnih za prenos prava svojine, kao i u slučaju jednostranih izjava volje sopstvenika pokretne stvari.

Sticanje prava svojine na nepokretnosti

Član 1709

Pribavilac stiče pravo svojine na nepokretnosti upisom u zemljišnu knjigu, na osnovu punovažnog ugovora o prodaji sa sopstvenikom.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Pribavilac stiče pravo svojine na nepokretnosti upisom u zemljišnu knjigu, na osnovu punovažnog ugovora o prodaji sa sopstvenikom.

Pravilo o sticanju prava svojine na osnovu ugovora o prodaji shodno se primenjuje i na druge ugovore i jednostrane pravne poslove koji su usmereni (imaju za cilj) na prenos prava svojine (ugovor o razmeni, ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovor o daru, legat i sl.).

Forma

Član 1710

Ugovor o prodaji nepokretnih stvari mora biti zaključen u pismenoj formi i overen kod nadležnog organa.

Prodaja neoborenog drveća namenjenog seči, još neodvojenih plodova, materijala od građevine koja treba da se sruši i uopšte stvari trajno vezanih za nepokretnost, zasebno prodatih, smatra se za prodaju pokretnih stvari, bez obzira ko treba da izvrši odvajanje.

Shodna primena

Član 1711

Pravila o sticanju prava svojine na nepokretnosti na osnovu ugovora o prodaji i o formi ugovora o prodaji shodno se primenjuju i na druge ugovore i jednostrane pravne poslove koji su usmereni na prenos prava svojine (kao što su ugovor o razmeni, ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovor o daru, legat i sl.).

Kad je izvršen ugovor kome nedostaje forma

Član 1712

Ugovor za čiju se punovažnost zahteva pismena forma i overa kod nadležnog organa proizvodi pravna dejstva, ako su ugovorne strane pismeno zaključile ugovor i izvršile u celini ili u pretežnom delu obaveze koje iz njega nastaju, izuzev ako zakon naređuje što drugo u određenom slučaju.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Sukob prava pribavilaca nepokretnosti

Član 1713

Ako je isti sopstvenik zaključio uzastopno više punovažnih ugovora o prodaji nepokretne stvari sa nekolicinom kupaca, pravo svojine će steći kupac koji je prvi zahtevao upis u zemljišnu knjigu, pod uslovom da je bio savestan.

Raniji kupac kome je prodavac prodao i predao nepokretnu stvar u državinu može zahtevati da se ispiše pravo pribavioca iz zemljišne knjige i da se upiše njegovo sticanje, ako dokaže da je pribavilac u trenutku kada je zaključio ugovor sa prenosiocem znao ili da je prema okolnostima mogao znati da je nepokretna stvar bila punovažno prodata i predata u državinu ranijem kupcu.

Ali od pribavioca koji je svoje sticanje prvi upisao u zemljišnu knjigu, ne može se očekivati da pored zemljišnoknjižnog stanja istražuje vanknjižno stanje nepokretnosti, te teret dokazivanja nesavesnosti zemljišnoknjižnog pribavioca snosi raniji kupac.

GLAVA III

STICANJE NA OSNOVU ZAKONA

Sticanje od nevlasnika

Pojam

Član 1714

Pravo svojine na pokretnoj stvari može se steći ako je prenosilac, bez obzira što nije bio sopstvenik, predao pokretnu stvar savesnom pribaviocu u svojinsku državinu na osnovu teretnog ugovora usmerenog na prenos prava svojine i ako je uz to bio ispunjen jedan od tri posebna uslova:

1) da je stvar bila kupljena ili inače pribavljena od lica koje takve stvari izrađuje ili prodaje u okviru redovne delatnosti ili,

2) da je stvar pribavljena od lica kome ju je sopstvenik poverio nekim poslom, koji nije usmeren na prenos prava svojine ili,

3) da je stvar pribavljena na javnoj prodaji.

Kada postoji predaja

Član 1715

Predaja postoji ne samo kada ju je nevlasnik uručio pribaviocu u trenutku zaključenja ugovora o prodaji, ili drugog teretnog ugovora usmerenog na prenos prava svojine, nego i kada je pribavilac odranije imao stvar u izvedenoj neposrednoj državini (npr. kao zakupac, uzimalac na posudu, ostavoprimac i sl.), pa sada na osnovu ugovora o prodaji stiče svojinsku državinu.

Ali, ako je nevlasnik zadržao stvar u neposrednoj državini i posle zaključenja ugovora o prodaji, kupac će steći pravo svojine tek kada mu stvar bude predata u neposrednu državinu.

Savesnost

Član 1716

Pribavilac je savestan ako ni u trenutku zaključenja ugovora ni u trenutku kada mu je prenosilac predao pokretnu stvar u državinu nije znao, niti je, s obzirom na okolnosti, mogao znati da (njegov) prenosilac nije sopstvenik stvari.

Na kojim stvarima se ne može a na kojima može steći svojina

Član 1717

Od nevlasnika se ne može steći svojina na izgubljenim, zaturenim, ukradenim ili otetim stvarima, ni ako su inače ispunjeni uslovi za njeno pribavljanje.

Ali, savesni pribavilac može steći pravo svojine na novcu ili hartijama od vrednosti na donosioca, bez obzira kako su ove stvari izašle iz sopstvenikove državine.

Pravo otkupa

Član 1718

Ako pokretna stvar ima za ranijeg sopstvenika poseban značaj, on može zahtevati da je otkupi od savesnog pribavioca po tekućoj ceni u roku od godine dana.

Prava trećih lica

Član 1719

Prava koja su na pribavljenoj stvari postojala u korist trećih lica prestaju, ako pribavilac za njih nije znao, niti je s obzirom na okolnosti mogao znati.

GLAVA IV

ODRŽAJ

Pojam

Član 1720

Održajem, jedno lice, koje ima državinu na stvari sa potrebnim svojstvima i u čiju korist proteknu zakonom propisani rokovi, stiče pravo svojine na teret lica koje je ranije imalo pravo svojine i sada je usled održaja gubi.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Na pokretnim stvarima

Član 1721

Svojinski držalac koji ima savesnu, zakonitu i pravu (ispravnu) državinu stiče redovnim održajem pravo svojine na pokretnoj stvari protekom roka od tri godine.

Državina je prava, ako nije stečena ni silom, ni prevarom, ni zloupotrebom poverenja.

Svojinski držalac koji ima jedino savesnu državinu na pokretnoj stvari a nema druge kvalitete državine stiče vanrednim održajem pravo svojine na pokretnoj stvari, protekom roka od deset godina.

Na nepokretnim stvarima

Član 1722

Svojinski držalac koji ima zakonitu, savesnu i pravu državinu stiče redovnim održajem pravo svojine na nepokretnoj stvari protekom roka od deset godina.

Svojinski držalac koji ima savesnu državinu, (a ne i druge kvalitete državine) stiče vanrednim održajem pravo svojine na nepokretnostima protekom roka od dvadeset godina.

Ograničenje sticanja održajem

Član 1723

Održajem se ne može steći pravo svojine na javnim dobrima i na stvarima izvan pravnog prometa.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Apsolutni održaj

Član 1724

Svojinski držalac pokretnih stvari koje su u svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinica lokalne uprave i uprave, crkava i verskih zajednica može steći održajem pravo svojine ako ima savesnu, zakonitu i pravu državinu protekom roka od šest godina, a ako ima samo savesnu državinu protekom roka od dvadeset godina, a svojinski držalac nepokretnih stvari, ako ima savesnu, zakonitu i pravu državinu može steći pravo svojine protekom roka od dvadeset godina, a ako ima samo savesnu državinu protekom roka od četrdeset godina.

Održaj u korist naslednika

Član 1725

Naslednik ima savesnu državinu od otvaranja nasleđa i u slučaju kad je ostavilac bio nesavesni držalac, izuzev ako je za nesavesnost ostavioca naslednik znao ili je prema prilikama mogao znati.

Protek i svršetak roka za održaj

Član 1726

Vreme potrebno za održaj počinje teći onog dana kada je držalac stupio u svojinsku državinu stvari, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za održaj.

Uračunavanje vremena prethodnika

Član 1727

U vreme potrebno za održaj uračunava se i vreme za koje su pravni prethodnici sadašnjeg držaoca neprekidno držali stvar kao savesni, zakoniti i pravi svojinski držaoci odnosno kao savesni svojinski držaoci.

Ako su državine prethodnika i sledbenika bile istog kvaliteta, potrebno vreme izračunava se prostim sabiranjem.

Ali ako je prethodnikova državina bila savesna, zakonita i prava, a sledbenikova samo savesna, uračunavanje se vrši srazmerno dužini zakonskih rokova za redovni odnosno vanredni održaj.

Prekid i zastoj

Član 1728

Na prekid odnosno zastoj toka vremena za održaj, shodno se primenjuju pravila o prekidu odnosno zastoju (toka vremena) zastarelosti potraživanja.

Prava trećih lica

Član 1729

Ako je pribavilac održajem stekao pravo svojine na osnovu ugovora sa naknadom prava trećih lica koja su postojala na stvari se gase, ako novi sopstvenik za njih nije znao, niti je prema prilikama mogao znati.

GLAVA V

STICANJE PRIRAŠTAJEM

Odsek I

GRAĐENJE NA TUĐEM ZEMLJIŠTU

Opšte pravilo

Član 1730

Sopstvenik zemljišta stiče pravo svojine na zgradi koju neko sagradi na njegovom zemljištu.

Sopstvenik ima pravo da zahteva od gradioca da mu preda zemljište sa zgradom u državinu, a gradiocu pripada pravo na naknadu, ako je bio savestan u visini prosečne tržišne cene zgrade, a ako je bio nesavestan u visini prosečne građevinske cene (vrednosti materijala i radne snage).

Alternativa (stilska): Prethodni član menja se tako da glasi:

Zgrada koju neko lice sagradi na tuđem zemljištu postaje sastavni deo zemljišta, te pravo svojine na zemljištu ubuduće obuhvata i zgradu.

Savesni i sopstvenik zemljišta i gradilac

Član 1731

Savesni sopstvenik, ako hoće može, umesto sticanja svojine prepustiti i zgradu i zemljište savesnom gradiocu, a za sebe zahtevati od gradioca naknadu u visini tržišne cene zemljišta pre nego što je sagrađena zgrada i naknadu štete prema opštim pravilima obligacionog prava.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Izuzetak

Član 1732

Izuzetno, ukoliko su i sopstvenik zemljišta i gradilac savesni, a vrednost zgrade znatno prevazilazi vrednost zemljišta, gradilac stiče pravo svojine i na zgradi i na zemljištu, koje služi za redovnu upotrebu zgrade.

Gradilac je dužan da isplati naknadu ranije sopstveniku u iznosu tržišne vrednosti zemljišta u stanju kakvo je bilo pre građenja, a prema cenama u trenutku donošenja pravnosnažne sudske odluke.

Savesni sopstvenik zemljišta i nesavesni gradilac

Član 1733

Savesni sopstvenik, ako hoće, može prepustiti zemljište nesavesnom gradiocu po tržišnoj ceni, prema stanju, pre nego što je došlo do gradnje, ili zahtevati da nesavesni gradilac poruši zgradu o svom trošku, vaspostavi ranije stanje i odnese materijal.

U svakom slučaju sopstvenik ima pravo na naknadu štete prema opštim pravilima obligacionog prava.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Nesavesni sopstvenik i savesni gradilac

Član 1734

Ako je sopstvenik zemljišta znao za građenje i nije se bez odlaganja usprotivio građenju, savesni gradilac stiče pravo svojine i na zgradi i na zemljištu, koje je potrebno za njenu redovnu upotrebnu, a raniji sopstvenik zemljišta ima pravo da zahteva naknadu u visini tržišne vrednosti zemljišta prema stanju pre nego što je počela gradnja, a prema cenama u vreme donošenja sudske odluke.

Nesavesni i gradilac i sopstvenik zemljišta

Član 1735

Ako je gradilac nesavestan, sopstvenik zemljišta i kad je znao za građenje i nije se bez odlaganja usprotivio daljem građenju, može po svom izboru zahtevati da stekne pravo svojine na zgradi, pri čemu nesavesnom gradiocu pripada pravo na naknadu prosečne građevinske cene za zgradu, ili prepustiti i zgradu i zemljište nesavesnom gradiocu, a od njega zahtevati naknadu u visini tržišne vrednosti zemljišta pre nego što je počela gradnja, a prema cenama u vreme donošenja sudske odluke i naknadu štete.

U ovom slučaju sopstvenik nema pravo da zahteva da gradilac poruši zgradu o svom trošku, vaspostavi ranije stanje i odnese materijal, ali ako je sopstvenik prepustio gradiocu pravo svojine i na zgradi i na zemljištu nesavesni gradilac može umesto toga vaspostaviti ranije stanje o svom trošku.

Prekoračenje međe građenjem

(Delimično zadiranje u susedno zemljište)

Član 1736

Kad je gradilac sagradio zgradu na svom zemljištu, ali je pritom prekoračio među i zahvatio deo susednog zemljišta, sopstvenik susednog zemljišta može zahtevati od suda vaspostavljanje ranijeg stanja.

Ako je šteta koja bi nastala vaspostavljanjem ranijeg stanja u očiglednoj nesrazmeri sa štetom koju trpi sopstvenik susednog zemljišta sud može ustanoviti stvarnu službenost u korist gradiočevog zemljišta, a na teret susednog zemljišta.

Sud će odrediti visinu naknade koju je svakodobni sopstvenik zgrada dužan plaćati svakodobnom sopstveniku zemljišta.

Umesto stvarne službenosti sud može dosuditi gradiocu u svojinu zauzeti deo zemljišta, uz naknadu tržišne vrednosti zahvaćenog zemljišta.

U svakom slučaju gradilac je dužan prouzrokovanu štetu naknaditi sopstveniku susednog zemljišta.

Pravo građenja

Član 1737

Kad je gradilac sagradio zgradu na tuđem zemljištu na kome postoji pravo građenja, nosiocu prava građenja (neimaru) pripadaju u odnosu na gradioca, prava i obaveze koje prema opštim pravilima ima sopstvenik zemljišta.

Preuređenje (adaptacija)

Član 1738

Sopstvenik nepokretnosti (zemljišta i zgrade) stiče pravo svojine na delovima zgrade, koje neko lice preuredi svojim radom i materijalom.

Preuređenjem se ne može promeniti srazmera (svojine) unutar susvojine, zajedničke svojine i etažne svojine.

Lice koje preuređuje delove zgrade ili inače ulaže rad i materijal u zgradu ili pojedine prostorije može tražiti naknadu prema opštim pravilima obligacionog prava.

Preuređenje obuhvata i druge radove na zgradi ili pojedinim prostorijama, kao što su nadziđivanje, dograđivanje, ugrađivanje i drugi vidovi ulaganja rada i materijala kojima se menja stanje zgrade ili pojedinih prostorija.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Preuređenje

Član 1739

Sopstvenik nepokretnosti stiče pravo svojine na delovima zgrade koje neko lice svojim radom i materijalom preuredi.

Preuređenje po svom smislu obuhvata naročito nadziđivanje (ili dograđivanje), ugrađivanje i ulaganja u zgrade, stambene prostorije ili poslovne prostorije.

Preuređivanjem se ne može promeniti srazmera delova unutar susvojine, zajedničke svojine ili etažna svojine.

Lice koje je preuređivalo delove zgrade ili inače ulagalo sredstva u zgradu ili pojedine prostorije može tražiti naknadu, kao nezvani vršilac tuđih poslova.

Odsek II

SAĐENJE NA TUĐEM ZEMLJIŠTU

Opšte pravilo

Član 1740

Kad neko lice svojim sadnicama zasadi tuđe zemljište, a na to nije imao pravo, sadnice postaju sastavni deo zemljišta, a sopstvenik stiče pravo svojine na njima.

Ostala prava i obaveze između sopstvenika zemljišta i sadnica uređuju se s obzirom na njihovu savesnost odnosno nesavesnost.

Alternativa: Stav 2 se briše.

Savesnost sopstvenika i nesavesnost sadioca

Član 1741

Ako je sopstvenik zemljišta savestan, a sadilac nesavestan sopstvenik ima pravo izbora:

a) da zadrži sadnice za sebe, a sadiocu plati naknadu (iznos) svrsishodno uloženih sredstava i vrednost rada, ali najviše do visine koristi koje ima usled sađenja ili,

b) da zahteva od sadioca da ukloni sadnice i vaspostavi ranije stanje zemljišta, kao i da mu sadilac naknadi štetu prouzrokovanu sađenjem.

Savesnost ili nesavesnost obeju strana

Član 1742

Ako su obe strane savesne ili nesavesne, sopstvenik zemljišta ima pravo izbora:

a) da zadrži sadnice za sebe, a sadiocu naknadi iznos vrednosti svrsishodno uloženih sredstava i vrednost rada, ali najviše do visine koristi koje ima usled sađenja

ili

b) da zahteva od sadioca da ukloni sadnice koje mu smetaju, ili da ih sam ukloni, pri čemu sadiocu ne duguje nikakvu naknadu.

Nesavesnost sopstvenika i savesnost sadioca

Član 1743

Ako je sopstvenik nesavestan (primetio je sađenje i nije opomenuo sadioca) a sadilac je savestan (nije znao i nije mogao znati da je zemljište tuđe i da nema pravo da sadi) sopstvenik je dužan da sadiocu naknadi vrednost svrsishodno uloženih sredstava ali najviše do iznosa koristi koje ima usled sađenja.

U ovom slučaju, sopstvenik zemljišta nema pravo da zahteva uklanjanje sadnica i vaspostavljanje ranijeg stanja o trošku sadioca, čak i ako mu sadnice smetaju.

Kad su upotrebljene sadnice trećeg lica

Član 1744

Pravila o sađenju na tuđem zemljištu primenjuje se i kad sadilac sadi sadnicama koja pripadaju trećem licu.

U slučajevima kada sopstvenik zemljišta duguje naknadu za sadnice, on će biti dužan da njihovu vrednost isplati ranijem imaocu (sopstveniku) sadnica a ne sadiocu.

Sađenje tuđim sadnicama na svom zemljištu

Član 1745

Tuđe sadnice zasađene na svom zemljištu postaju sastavni deo zemljišta i pripadaju sopstveniku zemljišta, koji je dužan ranijem sopstveniku sadnica naknaditi njihovu vrednost kao i naknaditi mu prouzrokovanu štetu prema opštim pravilima obligacionog prava.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Kada sopstvenik zasadi tuđe sadnice na svom zemljištu one postaju sastavni deo zemljišta te sopstvenik stiče i na njima pravo svojine, ali je dužan ranijem imaocu (sopstveniku) sadnica naknaditi njihovu vrednost, kao i naknaditi mu prouzrokovanu štetu prema opštim pravilima obligacionog prava.

Odsek III

SEJANJE NA TUĐEM ZEMLJIŠTU

Opšte pravilo

Član 1746

Kad neko svojim semenom zaseje tuđe zemljište, a na to nije imao pravo, seme postaje sastavni deo zemljišta, te sopstvenik zemljišta stiče pravo svojine na njemu.

Ostala prava i obaveze između sopstvenika zemljišta i sejača uređuju se imajući u vidu njihovu savesnost i nesavesnost.

Savesnost sopstvenika i nesavesnost sejača

Član 1747

Ako je sopstvenik zemljišta savestan, a sejač nesavestan, rod pripada sopstveniku i on nije dužan da sejaču da naknadu ni za uložena sredstva ni za vrednost rada.

Uz to, sopstvenik zemljišta ima pravo na naknadu štete.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Ako je sopstvenik zemljišta savestan, a sejač nesavestan, rod pripada sopstveniku i on nije dužan sejaču naknaditi ni uložena sredstva ni vrednost rada.

Uz to, sopstvenik zemljišta ima pravo i na naknadu prouzrokovane štete prema opštim pravilima obligacionog prava.

Kad su obe strane savesne ili nesavesne

Član 1748

Kad su obe strane savesne ili obe nesavesne, rod pripada sopstveniku zemljišta, a on je dužan da sejaču naknadi iznos svrsishodno uloženih sredstava i vrednost rada, ali najviše do visine prihoda koje je imao od zemljišta.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Kad su obe strane savesne ili obe nesavesne, rod pripada sopstveniku zemljišta, a on duguje sejaču naknadu svrsishodno uloženih sredstava i vrednost rada, ali najviše do visine prihoda koje je imao od zemljišta.

Nesavesnost sopstvenika i savesnost sejača

Član 1749

Ako je sejač bio savestan, a sopstvenik zemljišta ga nije opomenuo, a prema prilikama mogao je da to učini, rod se deli kao da između sopstvenika i sejača postoji odnos zakupa.

Sejanje na tuđem zemljištu semenom trećeg lica

Član 1750

Pravila o sejanju na tuđem zemljištu važe i u slučaju kad je sejač upotrebio seme koje pripada trećem licu, samo što je sejač dužan da sopstveniku semena naknadi vrednost semena i da mu naknadi prouzrokovanu štetu.

Sejanje tuđim semenom na svom zemljištu

Član 1751

Kad sopstvenik zaseje svoje zemljište tuđim semenom bez pristanka vlasnika (sopstvenika) semena, rod pripada sopstveniku zemljišta, a on je dužan da ranijem imaocu semena naknadi vrednost semena, kao i da mu naknadi prouzrokovanu štetu, prema opštim pravilima obligacionog prava.

Alternativa: Ceo prethodni odsek se zamenjuje sledećim članom:

Sejanje na tuđem zemljištu

Član 1752

Pravila o sađenju na tuđem zemljištu primenjuju se shodno (na odgovarajući način) i na sejanje na tuđem (i svom) zemljištu.

Odsek IV

PRIRASTANJE ZEMLJIŠTA PRIRODNIM PUTEM

I Nanos

Član 1753

Kad reka postepeno taloži zemljišne čestice na obalu, tako uvećano zemljište pripada pribrežnom sopstveniku.

Sopstvenik zemljišta ne duguje naknadu za nataložene zemljišne čestice.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Zemljišne čestice koje reka postepeno nanosi na obalu pripadaju pribrežnom sopstveniku čije se zemljište uvećalo.

Za deo zemljišta uvećan taloženjem sopstvenik ne duguje naknadu.

II Novo rečno ostrvo

Član 1754

Ostrvo koje se pojavi (nastane) na sredini reke, ako posebnim zakonom nije drugačije određeno, pripada sopstvenicima priobalnih (pribrežnih) zemljišta naspram ostrva sa obe strane reke srazmerno dužini zemljišta, a po širini do polovine rečnog toka.

Ostrvo nastalo na jednoj polovini rečnog toka, pripada pribrežnom sopstveniku (sopstvenicima) bliže obale srazmerno dužni njihovih zemljišta.

Ostrvo nastalo stvaranjem novog rukavca reke i dalje pripada sopstvenicima zemljišta od kojih ga je novi rukavac odvojio (istrgao).

III Otrgnuti komad zemljišta

Član 1755

Kad reka odvoji komad zemljišta (obale) i pripoji ga drugom zemljištu, sopstvenik otrgnutog komada ima pravo da ga vrati u roku od godine dana.

Po proteku roka od godine dana, otrgnuti komad postaje sastavni deo zemljišta kome je pripojen i pripada sopstveniku tog zemljišta.

Sopstvenik uvećanog zemljišta ne duguje naknadu za otrgnuti deo.

Alternativa: Stav 2 menja se tako da glasi:

Po proteku roka od godine dana, otrgnuti komad pripada sopstveniku zemljišta kome je pripojen.

IV Pomeranje rečnog toka

Član 1756

Povećana površina priobalnog zemljišta do koje je došlo usled postepenog prirodnog pomeranja rečnog toka prema suprotnoj (naspramnoj) obali pripada sopstveniku priobalnog zemljišta.

On ne duguje naknadu za uvećanje zemljišta sopstvenicima koji su na gubitku usled pomeranja rečnog toka.

Alternativa: Stav 1 menja se tako da glasi:

Sopstvenik priobalnog zemljišta koje se uvećava (proširuje) usled postepenog prirodnog pomeranja rečnog toka prema suprotnoj obali, stiče pravo svojine na uvećanom delu zemljišta, bez naknade prekovodnom sopstveniku čije je zemljište smanjeno.

V Napušteno rečno korito

Član 1757

Ako reka promeni tok, zainteresovani pribrežni sopstvenici imaju pravo, ako (ukoliko) posebnim zakonom nije drugačije određeno, da je o svom trošku vrate u ranije korito u roku od godine dana.

Po proteku roka od godine dana, presahlo rečno korito pripada sopstvenicima pribrežnih zemljišta prema pravilima o sticanju prava svojine na novom rečnom ostrvu.

VI Odron zemlje

Član 1758

U slučaju odronjavanja, odronjeni deo zemlje postaje sastavni deo donjeg zemljišta sa kojim se sjedinio i pripada sopstveniku tog zemljišta.

Sopstvenik gornjeg zemljišta sa kojeg se zemlja odronila ima pravo da zahteva predaju drveća i drugog rastinja, koje je zajedno sa zemljom palo na donje zemljište u roku od godine dana od nastanka odrona.

Sopstvenik uvećanog zemljišta ne duguje naknadu za pripojeni deo zemlje.

Odsek V

PRIRAŠTAJ LJUDSKOM RADNJOM

I Izrada nove stvari

Član 1759

Lice koje od svog materijala izradi novu stvar stiče na njoj pravo svojine.

Sopstveniku pripada nova stvar i ako ju je na osnovu pravnog posla sa njime (ugovor o delu, ugovor o radu i sl.) izradilo drugo lice.

II Prerada

Vaspostavljanje ranijeg stanja

Član 1760

Lice koje od tuđeg materijala svojim radom izradi novu stvar dužno je da na zahtev sopstvenika materijala o svom trošku vaspostavi ranije stanje, ako se time ne pričinjava znatnija šteta ili (odnosno) ne prouzrokuju znatniji troškovi.

Prerada postoji i kad (lice) se piše, crta, fotografiše, gravira i sl. na tuđem materijalu (papiru, platnu ili nekom drugom materijalu).

Kad je jedna strana savesna a druga nesavesna

Član 1761

Savesna strana ima pravo izbora: ili da na novoj stvari stekne svojinu a drugoj strani naknadi vrednost rada odnosno materijala, ili da novu stvar prepusti nesavesnoj strani, a da joj ova naknadi vrednost materijala odnosno rada.

Kad su obe strane savesne

Član 1762

Kad su obe strane savesne, svojina nove stvari pripada sopstveniku materijala, (ako je vrednost rada veća od vrednosti materijala), u suprotnom svojinu nove stvari stiče prerađivač.

Ako su vrednosti rada i materijala približno jednake, sopstvenik materijala i prerađivač stiču susvojinu (prema srazmeri vrednosti).

Ako sopstvenik (upotrebljenog, prerađenog) materijala nema interesa da mu nova stvar pripadne u svojinu ili da se zasnuje susvojina, on može prepustiti novu stvar prerađivaču u isključivu svojinu.

Alternativa: Stav 3 se menja tako da glasi:

Ali, ako nema interesa za novu stvar (sticanje nove stvari u svojinu) ili za susvojinu, sopstvenik materijala može prepustiti novu stvar prerađivaču u isključivu svojinu s tim da mu ovaj naknadi vrednost materijala.

Kad je vrednost materijala neznatna

Član 1763

Kad je, u odnosu na vrednost rada, vrednost materijala neznatna, pravo svojine na novoj stvari stiče prerađivač bez obzira na svoju (njegovu) savesnost, s tim što sopstveniku materijala duguje njegovu vrednost.

Nesavesni prerađivač dužan je da sopstveniku materijala naknadi prouzrokovanu štetu.

Prava trećih

Član 1764

Prava koja su u korist trećih lica postojala na prerađenom materijalu prelaze (nastavljaju da postoje) na novu stvar, ako sopstvenik materijala postane sopstvenik ili suvlasnik nove stvari.

III Spajanje i smeša

Član 1765

Ako se pokretne stvari raznih (različitih) sopstvenika tako spoje ili pomešaju da je bez većih oštećenja odnosno nesrazmernih troškova moguće vaspostaviti ranije stanje, svakome se vraća njegov deo nove stvari, ili odgovarajuće količine o trošku nesavesne strane (odnosno o zajedničkom trošku kad su obe strane savesne ili nesavesne).

Susvojina na novoj stvari

Član 1766

Ako su stvari koje pripadaju raznim (različitim) vlasnicima tako spojene ili smešane da se više ne mogu razdvojiti bez znatne štete ili bez nesrazmernih troškova, na novoj stvari nastaje pravo susvojine (susvojina) u korist dotadašnjih sopstvenika i to srazmerno vrednosti koje su pojedine stvari imale u trenutku spajanje ili mešanje (smeše).

Pravo izbora savesne strane

Član 1767

Savesni sopstvenik ima pravo izbora ili da traži da mu nova spojena ili smešana stvar pripadne u svojinu ili da prepusti pravo svojine nesavesnom sopstveniku s tim da mu ovaj naknadi vrednost njegove stvari (u trenutku spajanja ili smeše).

Pravo izbora savesni sopstvenik ima u roku od godine dana računajući od dana spajanja ili smeše.

Kad je vrednost jedne stvari neznatna

Član 1768

Ako od dveju spojenih ili smešanih stvari jedna od njih ima neznatnu vrednost u odnosu na drugu sopstvenik te druge stvari stiče pravo svojine na novu stvar s tim što je dužan da licu koje je usled spajanja ili smeše izgubilo pravo svojine naknadi njenu vrednost.

Nesavesni sopstvenik koji je spajanjem ili smešom stvari prouzrokovao drugom sopstveniku štetu dužan je da je naknadi.

Prava trećih

Član 1769

Prava koja su u korist trećih lica postojala na ranijoj stvari nekog od sopstvenika, prelaze na novu stvar ako je on postao sopstvenik ili suvlasnik spojenih ili smešanih stvari.

Prava lica koja su u korist trećih lica ranije postojala na stvari nekog od sopstvenika prelaze na novu stvar, ako je njemu pripala nova stvar, ili ako je on postao suvlasnik spojene ili smešane stvari.

IV Odvajanje plodova

Član 1770

Plodovi i koristi (od stvari) pripadaju sopstveniku i posle odvajanja od stvari.

Imalac nekog ograničenog stvarnog prava na tuđoj stvari stiče svojinu na plodovima, u trenutku odvajanja od stvari, izuzev ako što drugo proizilazi iz prirode njihovog prava.

Isto tako imalac nekog obligacionog prava, koji ima u državini tuđu stvar, stiče svojinu na plodovima u trenutku odvajanja, izuzev ako što drugo proizlazi iz prirode njihovog prava.

Odsek VI

ROJ PČELA

Član 1771

Roj pčela koji napusti košnicu i odleti postaje ničija star, ako (njegov) sopstvenik ne preduzme gonjenje u roku od dvadeset četiri časa ili u toku gonjenja izgubi roj iz vida ili odustane od gonjenja.

Ako sopstvenik pronađe roj, a nema mogućnosti da ga odmah uhvati, može ga obeležiti kao svoj (stavljanjem krsta, zareza ili na drugi uobičajeni način), te posle toga niko drugi nema pravo da prisvoji roj.

Alternativa: Stav 1 menja se tako da glasi:

Roj pčela koji napusti košnicu postaje ničija stvar, ako ga sopstvenik ne pronađe (vrati) u roku od tri dana od dana rojenja.

Pravo prelaska na tuđu nepokretnost

(Pravo gonjenja)

Član 1772

U potrazi (gonjenju) za rojem sopstvenik ima pravo da pređe na tuđu nepokretnost.

Ako se roj nastanio u tuđoj praznoj košnici, sopstvenik ima pravo da je otvori, da bi uhvatio i vratio svoj roj.

Po proteku roka od dvadesetčetiri časa, ovakav roj pripada sopstveniku košnice.

Sopstvenik roja, dužan je naknaditi eventualnu štetu sopstveniku nepokretnosti na koju je prešao u potrazi za rojem, kao i naknaditi štetu sopstveniku košnice koju je otvorio radi hvatanja roja.

Susvojina na pomešanim rojevima

Član 1773

Kad se odbegli rojevi raznih sopstvenika sjedine, njihovi raniji sopstvenici, koji su učestvovali u gonjenju, stiču susvojinu na uhvaćenom roju nastalom sjedinjenjem i to srazmerno broju rojeva.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Susvojina na pomešanim rojevima (Smeša rojeva pčela - Sjedinjenje)

Član 1774

Kad se odbegli rojevi pčela raznih sopstvenika (sjedine) pomešaju, njihovi, ranije, isključivi sopstvenici, postaju suvlasnici celog uhvaćenog roja nastalog sjedinjenjem (mešanjem), i to srazmerno broju rojeva.

Sopstvenici koji su gonili odbegle rojeve pčela, stiču susvojinu na (postaju suvlasnici) roju nastalom sjedinjenjem odbeglih rojeva srazmerno broju rojeva.

Sopstvenici koji su gonili svoje odbegle pčele, stiču susvojinu na novoformiranom celom roju nastalom sjedinjenjem rojeva pčela srazmerno broju gonjenih rojeva.

Kad se odbegli roj nastani u tuđoj naseljenoj košnici

(Mešanje rojeva pčela - Smeša)

Član 1775

Ako se odbegli roj nastani u tuđoj košnici već naseljenoj pčelama, pravo svojine i druga prava na naseljenoj košnici proširuju se (protežu se) i na novopridošli roj (koji se nastanio).

Pravo svojine i druga prava koja su postojala na novopridošlom roju, prestaju bez naknade.

Odsek VII

NALAZ

I Nalaz stvari

Član 1776

Izgubljena (pokretna) stvar i dalje pripada njenom sopstveniku, bez obzira što (on) ne zna gde se ona nalazi.

Lice koje nađe izgubljenu stvar i uzme je u državinu, dužno je da o tome bez odlaganja javi sopstveniku (ili lice koje je stvar izgubilo), ako po znacima (oznakama) ne stvori ili na osnovu drugih okolnosti može da zaključi čija je i ako to može da učini bez nesrazmerno velikih troškova, ili (ako to ne može da učini da nalazak prijavi policijskoj stanici) da obavesti najbližu stanicu policije.

Predaja policiji

Član 1777

Nalazač koji ne može da utvrdi kome nađena stvar pripada, dužan je da je bez odlaganja preda najbližoj stanici policije.

O nalazu stvari policija će sastaviti (sačiniti) zapisnik.

U zapisnik se pored ostalog upisuje naročito: mesto i vreme nalaženja, potreban opis nađene stvari, porodično, srednje (ime jednog od roditelja) i rođeno ime kao i jedinstveni matični broj nalazača, tačna adresa, zahtev za nagradu i sl.

Alternativa: Stav 3 se briše.

Postupanje policije

Član 1778

Policija može preuzeti u državinu nađenu stvar ili je prepustiti na čuvanje nalazaču, (ili je poveriti trećem pouzdanom licu ili organizaciji).

Obaveza nalazača

Član 1779

Nalazač u čijoj državini je posle sastavljanja zapisnika ostala nađena stvar, dužan je da je čuva sa pažnjom brižljivog i urednog čoveka i da, bez odlaganja, preduzme sve potrebne mere za očuvanje njene vrednosti, kao i za pronalaženje sopstvenika (ili drugo lica koje je stvar izgubilo).

Odlutala domaća životinja

Član 1780

Ako nalazač odlutale domaće životinje, koja se ne gaje radi sticanja prihoda, nije u stanju ili ne može sam je čuva, dužan je da je poveri ustanovi ili licu, koji se bave primanjem životinja na čuvanje i staranje.

Ako se u međuvremenu ne pronađe sopstvenik odlutale životinje, ustanova ili lice, kome je životinja poverena, može je prodati na javnoj (vansudskoj) prodaji po proteku šezdeset dana od preuzimanja.

Oglašavanje

Član 1781

Nalazač je dužan da o nalasku izgubljene stvari obavesti javnost oglašavanjem (oglasom) putem interneta, u dnevnoj štampi (dnevnim novinama ili na drugi odgovarajući (uobičajeni) način.

Javna prodaja

Član 1782

Ako su nađene stvari podložne kvarenju ili nepodesne za čuvanje, nalazač će ih prodati na (vansudskoj) javnoj prodaji, a dobijeni novac položiti u sudsku ostavu (depozit).

Predaja sopstveniku

Član 1783

Ako se sopstvenik nađene stvari pojavi u roku od godine dana od dana objavljivanja oglasa i dokaže da je stvar njemu pripadala, nalazač je dužan da mu preda nađenu stvar, ili novac dobijen njenom prodajom.

Prava nalazača

Član 1784

Nalazač ima pravo da od sopstvenika nađene stvari zahteva naknadu troškova koji su bili nužni za čuvanje stvari i obaveštavanje o nalasku izgubljene stvari, kao i da zahteva nalazačku nagradu.

Ako je sopstvenik javno obećao nagradu za nalaz izgubljene stvari ili odbegle životinje u određenom iznosu, nalazač ima pravo izbora između javno obećanog iznosa i zakonom određene nagrade za nalaz.

Sud ne može smanjiti iznos nagrade koju je javno obećao sopstvenik.

Nalazač ima pravo da zadrži nađenu stvar (u svojoj državini) dok mu sopstvenik ne isplati naknadu za nužne troškove i nalazačku nagradu.

Alternativa: Stav 3 se briše.

Nalazačka nagrada

Član 1785

Nalazač ima pravo na nagradu u visini od 10% tržišne cene stvari.

Na zahtev lica koje je izgubilo stvar, sud može smanjiti nagradu na pravičan iznos, vodeći računa o imovnom stanju tog lica (koje je izgubilo stvar) i o imovnom stanju nalazača, kao i o svim drugim okolnostima, ali i tada nagrada ne može biti manja od 5% prometne vrednosti.

Ako se vrednost stvari može utvrditi samo uz nesrazmerne troškove, ili ako stvar predstavlja vrednost samo za sopstvenika (lice koje je izgubilo stvar) sud će odrediti nagradu po pravičnosti vodeći računa o svim okolnostima.

Više nalazača

Član 1786

Ako su više njih zajedno istu stvar našli, oni nalazačku nagradu dele na ravne delove.

Kao nalazač smatra se i onaj koji je izgubljenu stvar prvi opazio i za njom posegao, iako ju je drugi pre dohvatio.

Sticanje svojine

Član 1787

Ako se u roku od godine dana, računajući od dana objavljivanja oglasa o nalasku, ne jave ni sopstvenik ni lice koje je izgubilo stvar ili se jave pa ne mogu da dokažu svoje pravo na stvar, ili odbiju da je prime, nalazač stiče pravo svojine na nađenoj stvari ili na novcu koji je dobijen njenom prodajom.

Ako nalazač neće da stekne pravo svojine, nađena stvar prelazi u državnu svojinu (svojinu opštine na čijoj teritoriji se nalazilo mesto nalaska stvari).

Nađene stvar koje imaju naučnu, umetničku, istorijsku, arhivsku ili kulturnu vrednost, postaju svojina opštine (jedinice lokalne samouprave) na čijoj teritoriji su nađene.

Gubitak prava

Član 1788

Nalazač koji nije prijavio nalaz izgubljene stvari na način propisan zakonom policiji i nije ispunio svoje ostale obaveze ne može steći pravo svojine, niti ima pravo na nalazačku nagradu (i naknadu nužnih troškova).

Shodna primena

Član 1789

Ako stvar nije izgubio sopstvenik, nego neko drugo lice (kao na primer: plodouživalac, upotrebilac, zakupac, uzimalac na posudu, zalogoprimac i sl.), nalazač ima pravo i dužnost da nađenu stvar preda takvom licu.

U tom slučaju na odnos lica koje je izgubilo stvar i nalazača, shodno se primenjuju pravila o pravima i obavezama nalazača i sopstvenika.

Ali, kada se nalazaču pored sopstvenika obrate sa zahtevom za predaju stvari i druga lica koja su imala neko pravo na izgubljenoj stvari, a nije moguće pouzdano utvrditi, kome od njih bi to trebalo učiniti, nalazač je dužan da je preda onome koji je imao neposrednu državinu na njoj kada je stvar izgubljena.

Posebno pravilo

Član 1790

Ako je stvar nađena u prostorijama ustanova ili organizacija koje su dostupne javnosti (domovi zdravlja, bolnice, aerodromi, železničke i autobuske stanice, čekaonice, škole, fakulteti i sl.) ili u sredstvima javnog saobraćaja, nalazač je dužan da je preda ustanovi ili organizaciji, čije su prostorije ili organizaciji (sopstveniku) koji upravlja sredstvima javnog prevoza.

Organizacija u čijim prostorijama, odnosno u čijem sredstvu prevoza je stvar nađena, dužna je da sačini zapisnik o prijemu, ako to nalazač traži i da nalaz stvari objavi na uobičajeni način, pa ako se u roku od trideset dana ne javi sopstvenik ili lice koje je izgubilo stvar, da preda stvar skupštini opštine u kojoj je stvar nađena.

Nalazač ima pravo da zahteva nagradu od sopstvenika u iznosu od 5% prometne vrednosti stvari.

Lica zaposlena u ustanovi ili organizaciji u čijim prostorijama ili u sredstvima javnog saobraćaja je stvar nađena, nemaju pravo na nalazačku nagradu, ako izgubljene stvari nađu prilikom obavljanja svoje redovne delatnosti.

II Nalaz prava

Član 1791

Ako lice koje se bavi traganjem za tuđim imovinskim pravima u toku istraživanja ili slučajno pronađe neko imovinsko (nasledno) pravo za koje njegov imalac nije znao da postoji, nalazač ima pravo da od imaoca zahteva pravičnu nagradu za svoj trud i srazmeran iznos naknade troškova koji su bili nužni da se imaočevo pravo pronađe.

III Nalaz skrivenog blaga

Šta se smatra za blago

Član 1792

Kao skriveno blago se smatraju: novac, zlato, srebro, nakit, drago kamenje, stvari izrađene od plemenitih metala ili dragog kamenja i druge dragocenosti i stvari od vrednosti koje su skrivene ležale tako dugo da se više ne može (pouzdano) utvrditi ko im je sopstvenik.

Nalaz blaga

Član 1793

Nalazač blaga je lice koje skriveno blago otkrije slučajno ili tragajući za njim.

Kao nalazač smatra se i onaj koji je blago prvi opazio iako ga je drugi pre dohvatio.

Lica koja na osnovu ugovora, službenog ili radnog odnosa imaju obavezu da učestvuju u traganju za blagom, nemaju pravo na nalazačku nagradu.

Ali, radnik koji obavlja drugu vrstu delatnosti (rušenje oronule zgrade) i tom prilikom slučajno pronađe skriveno blago smatra se nalazačem.

Obaveze nalazača

Član 1794

Nalazač je dužan da bez odlaganja prijavi nalaz blaga nadležnom organu, a u odsustvu takvog organa, najbližoj policijskoj stanici i da preda nađeno blago ili ukaže na nalazište i preda ga ovlašćenom organu.

Do prodaje, nalazač je dužan da preduzme sve potrebne mere za očuvanje blaga, koje bi se mogle osnovano očekivati od razumnog i pažljivog čoveka, u datim okolnostima.

Kome pripada blago

Član 1795

Nađeno blago postaje svojina Republike Srbije (državna svojina).

Varijanta I: Prethodni član se menja tako da glasi:

Pronađeno i uzeto u državinu blago stiču u svojinu na ravne delove nalazač i sopstvenik nepokretne ili pokretne stvari u kojoj je ono bilo skriveno.

Pronađena skrivena dobra koja imaju naučnu, istorijsku, arhivsku, umetničku ili uopšte kulturnu vrednost, postaju (uzimanjem u državinu) svojina Republike Srbije.

Varijanta II: Stav 2 menja se tako da glasi:

Nađena kulturna dobra (i starine) koja imaju naučnu, umetničku, istorijsku, arhivsku ili drugu sličnu vrednost postaju svojina Republike Srbije, jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji su nađene.

Naknada troškova i nalazačka nagrada na naknadu troškova i nagradu

Pravo nalazača i sopstvenika zemljišta

Član 1796

Nalazač ima pravo na nužne troškove za čuvanje stvari i obaveštavanje organa i nalazu blaga kao i o predaji stvari organu, a na korisne troškove, ako je vrednost nađenog blaga povećana (kopanjem su pronađeni drugi delovi).

Nalazač ima pravo na nagradu u visini 25% vrednosti nađenog blaga.

Isto pravo ima sopstvenik nepokretne stvari u kojoj je blago bilo skriveno.

Ako je sopstvenik našao blago u svojoj nepokretnosti, nagrada za nalaz iznosi 33% vrednosti blaga.

Ukoliko nađeno blago predstavlja izuzetno veliku vrednost, sud će imajući u vidu sve okolnosti smanjiti iznos naknade, ali ni tada ona ne može biti niža od 8%.

Alternativa: Posle stava 2 dodaje se novi stav koji glasi:

Sanalazači dele nagradu na ravne delove.

Nalaz kulturnih dobara

Član 1797

Kulturna dobra, koja imaju naučnu, umetničku, istorijsku, arhivsku ili (drugu) sličnu vrednost, postaju svojina jedinica lokalne samouprave (opštine) na čijoj teritoriji su nađena.

Svojina na kulturnom dobru ne može se steći ni nalazom, ni održajem, ni od nevlasnika.

Nalazač kulturnog dobra ima pravo na pravičnu nagradu.

Ako se tržišna cena kulturnog dobra ne može utvrditi, sud će je odrediti po proceni stručnjaka.

Alternativa: Stav 2 menja se tako da glasi:

Nalazač kulturnih dobara ne može postati sopstvenik nalazom, niti ih može punovažno otuđiti na osnovu pravnog posla, niti se svojina na njima može steći ni održajem niti savesnim pribavljanjem od nevlasnika.

Odsek VIII

PRISVAJANJE (OKUPACIJA)

Član 1798

Lice koje napuštenu pokretnu stvar uzme u državinu u nameri (sa namerom) da je prisvoji stiče na njoj pravo svojine.

U sumnji se smatra da je pokretna stvar izgubljena, a ne napuštena.

Na napuštenim nepokretnim stvarima pravo svojine se ne može steći prisvajanjem (prisvojenjem).

ODELJAK TREĆI

PRESTANAK PRAVA SVOJINE

Propast stvari

Član 1799

Pravo svojine prestaje propašću stvari.

Ali sopstvenik zadržava pravo svojine na ostacima propale stvari.

Odricanje od prava svojine na pokretnoj stvari

Član 1800

Pravo svojine pokretne stvari prestaje napuštanjem (svojinske) državine stvari.

U sumnji se smatra da je stvar izgubljena, a ne da je napuštena.

Odricanje od prava svojine na nepokretnoj stvari

Član 1801

Pravo svojine na nepokretnoj stvari prestaje ispisom iz zemljišne knjige na osnovu izjave sopstvenika o odricanju od prava svojine.

Izjava o odricanju od prava svojine treba da bude data u formi isprave podobne za zemljišnoknjižni upis.

Eksproprijacija

Član 1802

Pravo svojine prestaje kada se u javnom (opštem) interesu ustanovljenom zakonom i uz pravičnu i unapred određenu naknadu, oduzme nepokretna stvar iz državine dosadašnjeg sopstvenika.

Odredbe o prestanku prava svojine eksproprijacijom, na odgovarajući način se primenjuju i u slučaju ograničenja prava svojine u javnom interesu.

ODELJAK ČETVRTI

ZAŠTITA PRAVA SVOJINE

GLAVA I

SVOJINSKI ZAHTEV ZA PREDAJU STVARI

Ko ima pravo na zahtev

Član 1803

Sopstvenik ima pravo da zahteva predaju stvari od svakog lica u čijoj se državini stvar nalazi.

Sopstvenik nema pravo da zahteva vraćanje stvari od lica, kome je on sam, dok još nije imao pravo svojine, u svoje ime prodao i predao tuđu stvar u državinu.

Isto tako, nema pravo da zahteva vraćanje nepokretne stvari, lice čije je pravo svojine još uvek upisano u zemljišnu knjigu, iako je ono prodalo i predalo nepokretnu stvar u državinu tuženiku, koji se još nije upisao u zemljišnu knjigu.

Alternativa (stilska): Stav 2 menja se tako da glasi:

Ali, ako je tužilac, dok još nije imao pravo svojine, u svoje ime prodao i predao tuđu stvar držaocu, ne može sada pošto je u međuvremenu postao sopstvenik zahtevati vraćanje od tuženog.

Nezastarivost

Član 1804

Zahtev sopstvenika na predaju stvari ne zastareva.

Šta dokazuje tužilac

Član 1805

U sporu za predaju stvari, sopstvenik kao tužilac treba da dokaže da ima pravo svojine na stvari kao i da se stvar nalazi u državini tuženog.

Tužilac, takođe, treba da navede obeležja stvari čiju predaju zahteva po kojima se ona razlikuje od ostalih sličnih stvari.

Predaju novca, hartije od vrednosti na donosioca, ili druge stvari određene po rodu, tužilac može zahtevati samo ako se, prema osobenim znacima ili drugim obeležjima, one mogu s pouzdanjem izdvojiti iz mnoštva istovrsnih stvari, i ako se od tuženog moglo osnovano očekivati da prema tim obeležjima izvede zaključak da je takva stvar u svojini tužioca.

Alternativa (stilska): Stav 2 menja se tako da glasi:

Stvar čiju predaju tužilac zahteva, mora po svojim obeležjima da bude dovoljno određena da bi se mogla izdvojiti iz mnoštva drugih stvari i biti predmet spora.

Tuženi

Član 1806

Tuženi, koji je državinu sporne stvari napustio, pošto mu je prethodno dostavljena tužba, dužan je da stvar o svom trošku pribavi i preda je tužiocu ili da mu naknadi svu štetu koju zbog toga ovaj trpi.

Lice, koje nema spornu stvar u državini, a tvrdi da je njen držalac, dužno je naknaditi tužiocu svu štetu koju ovaj usled toga trpi.

Imenovanje prethodnika

Član 1807

Tuženi koji duži stvar u tuđe ime može odbiti zahtev tužioca za predaju stvari ako imenuje svog pravnog prethodnika, ili posrednog držaoca od koga izvodi svoju neposrednu državinu.

Ali, ako se lice koje je imenovao tuženi, ne upusti u spor, tuženi će biti dužan da sopstveniku naknadi svu štetu, koju ovaj zbog toga trpi.

Prigovori tuženog zasnovani na stvarnom pravu

Član 1808

Tuženi može da odbije zahtev za predaju sporne stvari, ako se njegova državina zasniva na pravu svojine, koje je stekao posle tužioca (exceptio posterioris dominii).

Isto tako, tuženi može istaći prigovor da spornu stvar drži na osnovu nekog drugog stvarnog prava (na primer pravo plodouživanja, pravo upotrebe, pravo stanovanja, pravo građenja i sl.), bez obzira da li je to pravo pribavio od tužioca, ili originarnim sticanjem.

Pored prigovora koje inače ima, tuženi može novom sopstveniku stvari istaći i sve prigovore o svom pravu na državinu, pribavljene ustupanjem svojinskog zahteva (cessio vindicationis) koje je imao prema ustupiocu do časa kada je saznao za ustupanje.

Alternativa (stilska): Stav 3 menja se tako da glasi:

Tuženi može istaći, sopstveniku stvari pribavljene ustupanjem svojinskog zahteva (cessio vindicationis), pored prigovora koje inače ima, i one prigovore o svom pravu na državinu koje je imao prema ustupiocu do časa kada je saznao za ustupanje.

Prigovori tuženog zasnovani na obligacionom pravu

Član 1809

Tuženi može odbiti zahtev za predaju stvari, ako je drži na osnovu obligaciono-pravnog odnosa sa tužiocem.

Tuženi zakupac može istaći prigovor da stvar drži na osnovu ugovora o zakupu zaključenog sa zakupodavcem, od koga tužilac izvodi svoje pravo svojine.

Isto tako, tuženi, neposredni držalac može da odbije zahtev za predaju stvari ako svoje pravo na državinu izvodi od posrednog držaoca, izuzev ako ovaj nije bio ovlašćen da mu je preda.

Pravni položaj držaoca

Član 1810

Savesni držalac, ako nema pravo na državinu tuđe stvari, mora je predati sopstveniku sa plodovima, koji još nisu ubrani.

Nesavesni držalac dužan je da preda stvar sa svim plodovima sopstveniku i da mu naknadi vrednost ubranih plodova koje je potrošio, uništio ili otuđio, kao i vrednost plodova koje je propustio da ubere.

Alternativa (stilska): Stav 2 menja se tako da glasi:

Nesavesni držalac dužan je predati sopstveniku stvar sa svim plodovima i naknaditi mu vrednost ubranih plodova koje je potrošio, uništio ili otuđi, kao i onih (plodova) koje je propustio da ubere.

Naknada za upotrebu stvari i odgovornost za pogoršanje ili propast stvari

Član 1811

Savesni držalac ne duguje naknadu sopstveniku za upotrebu stvari niti snosi odgovornost za pogoršanje ili propast stvari koji su se dogodili dok je stvar bila u njegovoj savesnoj državini.

Nesavesni držalac duguje sopstveniku naknadu za upotrebu stvari kao i naknadu štete zbog pogoršanja (oštećenja) uništenja ili otuđenja stvari za vreme dok je stvar bila u njegovoj državini, izuzev ako bi do štete došlo i da je stvar bila u državini sopstvenika.

Nužni troškovi

Član 1812

Savesni držalac ima pravo da zahteva od sopstvenika da mu naknadi nužne troškove u meri u kojoj nisu obuhvaćeni vrednošću plodova i drugih koristi koje je imao od stvari.

Nesavesni držalac može da zahteva naknadu nužnih troškova koje bi imao i sopstvenik da se stvar nalazila u njegovoj državini.

Korisni troškovi

Član 1813

Savesni držalac ima pravo da zahteva od sopstvenika da mu naknadi korisne troškove ako je vrednost stvari uvećana i ako veća vrednost postoji u trenutku predaje sopstveniku.

Savesni držalac može da zahteva od sopstvenika da mu naknadi korisne troškove u meri u kojoj oni nisu obuhvaćeni vrednošću plodova i drugih koristi koje je imao od stvari.

Ali, ne ubrajaju se u korisne troškove, izdaci uloženi u promenu namene stvari, ako sopstvenik smatra da mu promenjena namena nije korisna.

Nesavesni držalac nema pravo na naknadu korisnih troškova.

Alternativa: Stav 4 menja se tako da glasi:

Nesavesni držalac može tražiti naknadu korisnih troškova, samo ako su oni korisni lično za sopstvenika, bez obzira što je vrednost stvari povećana.

Zastarelost uzajamnih potraživanja

Član 1814

Pravo sopstvenika da od nesavesnog držaoca zahteva predaju ubranih plodova, naknadu za upotrebu stvari, naknadu vrednosti potrošenih, uništenih i otuđenih plodova, kao i onih plodova koje je propustio da ubere zastareva u roku od tri godine od predaje stvari.

Pravo savesnog držaoca da zahteva naknadu nužnih i korisnih troškova kao i potraživanje nesavesnog držaoca da mu sopstvenik naknadi iznos nužnih troškova zastarevaju za tri godine od predaje stvari.

Luksuzni troškovi

Član 1815

Savesni držalac nema pravo da zahteva naknadu za troškove koje je učinio radi ulepšavanja, (ukrašavanja) stvari ili radi svog zadovoljstva, ako oni nisu bili ni nužni ni korisni.

Ali, savesni držalac ima pravo, pošto vaspostavi ranije stanje stvari, da odnese i zadrži za sebe ono što je uložio radi ulepšavanja ili svog zadovoljstva, ako se takvi dodaci mogu odvojiti bez oštećenja stvari.

Nesavesni držalac nema pravo na naknadu troškova uloženih radi ulepšavanja stvari ili radi svog zadovoljstva.

Ali, i on ima pravo da odnese dodatke uložene radi ulepšavanja ili zadovoljstva, ako se oni mogu odvojiti bez oštećenja stvari.

Pravo zadržanja

Član 1816

Savesni držalac ima pravo da zadrži stvar koja je predmet spora, dok mu sopstvenik ne naknadi nužne i korisne troškove uložene za održavanje stvari.

Nesavesni držalac nema pravo da zadrži spornu stvar, nego je mora predati sopstveniku bez odlaganja.

Nastupanje nesavesnosti

Član 1817

Savesni držalac postaje nesavestan od trenutka dostavljene tužbe.

Sopstvenik može dokazivati da je držalac bio nesavestan i pre nego što mu je dostavljena tužba

GLAVA II

ZAHTEV PO JAČEM PRAVNOM OSNOVU

Ko ima zahtev

Član 1818

Raniji svojinski držalac koji ima jači pravni osnov, ima pravo da zahteva predaju stvari od svakog lica koje drži stvar, a ima slabiji pravni osnov na državinu.

U sporu za predaju stvari, tužilac treba da dokaže činjenice na kojima se zasniva njegovo pravo na državinu, kao i da dokaže činjenice na kojima se zasniva njegovo tvrđenje da ima jači pravni osnov od tuženog, kao i činjenicu da se stvar nalazi u državini tuženog.

Nezastarivost

Član 1819

Zahtev po jačem pravnom osnovu na državinu ne zastareva.

Jači pravni osnov za redovni održaj

Član 1820

Tužilac čija je državina podobna za redovan održaj ima jači pravni osnov od tuženog čija je državina podobna samo za vanredni održaj.

Ako su obe državine podobne za redovni održaj jači pravni osnov ima lice koje je stvar steklo teretnim pravnim poslom.

Ako su obe državine stečene teretnim pravnim poslom, jači pravni osnov ima lice, koje može da dokaže veći broj prethodnika sa jačim pravnim osnovom.

Ako su obe državine stečene od istog prethodnika, jači pravni osnov ima lice koje je ranije steklo državinu stvari.

Pravni osnov za vanredni održaj

Član 1821

Lice čija je državina podobna za vanredni održaj može da zahteva predaju stvari od lica koje nema nikakav pravni osnov na državinu, ili ima slabiji pravni osnov.

Ako su obe državine podobne za vanredni održaj, jači pravni osnov ima lice, koje je državinu steklo teretnim pravnim poslom.

Jednaki pravni osnovi

Član 1822

Ako su pravni osnovi na državinu jednaki, prednost ima onaj u čijoj se državini nalazi stvar.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Ako su pravni osnovi na državinu jednaki u sporu pobeđuje tuženi.

GLAVA III

ZAHTEV ZBOG UZNEMIRAVANJA

Ko ima zahtev

Član 1823

Ako treće lice protivpravno uznemirava sopstvenika na drugi način, a ne oduzimanjem stvari, sopstvenik ima pravo da zahteva da to uznemiravanje prestane.

Zahtev za zaštitu od protivpravnog uznemiravanja ima i svojinski držalac koji ima jači pravni osnov od tuženog.

Nezastarivost

Član 1824

Zahtev zbog uznemiravanja ne zastareva.

Teret dokazivanja

Član 1825

U slučaju spora tužilac je dužan da dokaže činjenice na kojima zasniva svoje pravo svojine ili svojinsku državinu sa jačim pravnim osnovom na državinu od tuženog, kao i činjenicu uznemiravanja koje vrši tuženi.

Tuženi koji tvrdi da ima pravo da preduzima radnje koje označavaju (predstavljaju) uznemiravanje treba da dokaže postojanje takvog prava.

Upis u zemljišnu knjigu označava dokaz o postojanju prava tuženog da obavlja radnje uznemiravanja.

Ako tuženi povredi sopstvenikovo pravo svojine neispravnim upisom u zemljišnu knjigu, sopstvenik ima pravo na zaštitu prema pravilima zemljišnoknjižnog prava, ali treba da dokaže da je upis neispravan.

GLAVA IV

ZAŠTITA U POSEBNIM SLUČAJEVIMA

Zaštita susvojine

Član 1826

Svaki suvlasnik ima pravo na zaštitu susvojine prema trećim licima kao da je (isključivi) sopstvenik cele stvari.

Prema drugim suvlasnicima, suvlasnik ima pravo na zaštitu u granicama svog udela.

Alternativa (stilska): Stav 2 menja se tako da glasi:

Suvlasnik u granicama svog udela ima pravo na zaštitu prema drugim (ostalim) suvlasnicima po pravilima o zaštiti prava svojine.

Zaštita zajedničke svojine

Član 1827

Svaki zajedničar ima pravo na zaštitu zajedničke svojine prema trećim licima, kao da je isključivi sopstvenik cele stvari.

U odnosu prema drugim zajedničarima, svaki zajedničar ima pravo na zaštitu po pravilima o zaštiti prava svojine.

Zaštita etažne svojine

Član 1828

Na pravo svojine etažnog sopstvenika shodno se primenjuju pravila o zaštiti prava svojine.

Zajednica etažnih sopstvenika ima pravo na zaštitu u odnosu na zgradu (ili pojedine delove) prema trećim licima po pravilima o zaštiti prava svojine.

Alternativa: Cela glava IV zamenjuje se sledećim članom:

Zaštita susvojine, zajedničke svojine i etažne svojine

Pravila o zaštiti sopstvenika, odnosno svojinskog držaoca koji ima jači pravni osnov na državinu shodno se (na odgovarajući način se) primenjuju na pravnu zaštitu suvlasnika, zajedničara i etažnih sopstvenika.

ODELJAK PETI

MODALITETI PRAVA SVOJINE

(PRAVO SVOJINE VIŠE LICA NA JEDNOJ STVARI)

GLAVA I

PRAVO SUSVOJINE

Pojam

Član 1829

Dva ili više lica (suvlasnici) mogu imati pravo svojine na nepodeljenoj stvari svaki srazmerno (prema) svome udelu.

U sumnji se smatra da su suvlasnički udeli jednaki.

Pravo suvlasnika na udeo

Član 1830

Suvlasnik može raspolagati svojim udelom bez saglasnosti ostalih suvlasnika.

On može ustanoviti založno pravo na svom udelu na pokretnoj stvari, kao i hipoteku na udeo na nepokretnoj stvari.

Suvlasnikovi poverioci imaju pravo zahtevati da svoja potraživanja naplate iz njegovog udela.

Pravo preče kupovine

Član 1831

Kad jedan suvlasnik prodaje svoj udeo u nepokretnoj stvari ostali suvlasnici imaju po samom zakonu pravo preče kupovine.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Kad jedan suvlasnik prodaje svoj udeo, ostali suvlasnici imaju po samom zakonu pravo preče kupovine.

Prava suvlasnika na stvari

Član 1832

Suvlasnik ima pravo da stvar drži zajedno sa ostalim suvlasnicima.

Suvlasnik ima pravo da stvar upotrebljava u meri u kojoj ne povređuje prava ostalih suvlasnika.

Pravo na plodove i ostale prihode

Član 1833

Plodovi i ostali prihodi od stvari raspodeljuju se među suvlasnicima srazmerno veličini njihovih udela.

Pravo na upravljanje

Član 1834

Suvlasnik ima pravo da učestvuje u upravljanju stvarju.

Poslovi redovnog upravljanja

Član 1835

Za preduzimanje poslova redovnog upravljanja stvarju potrebna je saglasnost većine suvlasnika.

Većina se računa po udelima, a ne po glavama.

Obraćanje sudu

Član 1836

Kada su glasovi suvlasnika podeljeni i ne može da se postigne većina svaki suvlasnik ima pravo zahtevati da o preduzimanju posla odluči sud.

Kada se odluka donosi većinom glasova, a posao koji se preduzima može prouzrokovati znatnu štetu manjini suvlasnika, svaki suvlasnik ima pravo zahtevati da sud odluči o tome da li će se posao preduzeti.

Varijanta I: Prethodni član se briše.

Varijanta II: Stav 2 se briše.

Neophodni i hitni poslovi

Član 1837

Svaki suvlasnik može preduzimati poslove koji su hitni i neophodni za održavanje ili očuvanje stvari i bez saglasnosti ostalih suvlasnika (pretresanje i opravka krova koji prokišnjava, popravka zagušenja ili naprsnuća vodovodnih ili kanalizacionih cevi, iseljenje bespravno useljenog lica, ili zakupca čiji je rok zakupa istekao i sl.).

Suvlasnik koji je preduzeo ovakve poslove ima pravo zahtevati od ostalih suvlasnika da učestvuju u snošenju troškova srazmerno svojim udelima.

Alternativa: Dodaje se stav 3 koji glasi:

Svaki suvlasnik može podnositi tužbe za zaštitu svog prava i za zaštitu državine i bez saglasnosti ostalih suvlasnika

Poslovi koji prelaze okvire redovnog upravljanja

Član 1838

Za preduzimanje poslova koji prelaze okvire redovnog upravljanja potrebna je saglasnost svih suvlasnika.

Saglasnost svih (suvlasnika) potrebna je naročito za otuđenje cele stvari, ustanovljenje stvarnih prava na celoj stvari, za promenu namene, izdavanje u zakup, ustanovljenje hipoteke ili prava građenja i sl.

Kada ne može da se postigne saglasnost, svaki suvlasnik može zahtevati da odluku o preduzimanju posla donese sud.

Alternativa: Stav 3 se briše

Imenovanje upravnika

Član 1839

Suvlasnici mogu, većinom glasova, poveriti poslove redovnog upravljanja stvarju jednom ili nekolicini suvlasnika ili trećem fizičkom ili pravnom licu (upravnik, stari tekstovi imaju: upravitelj).

Za odluku o opozivanju upravnika potrebna je većina glasova suvlasnika.

Suvlasnik koji drži suvlasničku stvar (ili samostalni deo) na osnovu prestanka ostalih suvlasnika smatra se da ima ovlašćenja upravnika.

Kada ne može da se postigne potrebna većina glasova za imenovanje upravnika ili za određivanje poslova redovnog upravljanja koje može (treba) da preduzima, svaki suvlasnik ima pravo zahtevati da odluku donese sud.

Alternativa (jezička): stavovi 2 i 4 se menjaju tako da glase:

Za opozivanje upravnika potrebna je odluka većina suvlasnika.

Kada suvlasnici ne mogu da postignu potrebnu većinu članova da bi se donela odluka o imenovanju upravnika ili o njegovim pravima i obavezama, svaki suvlasnik može zahtevati da odluku donese sud.

Alternativa: Stav 4 se briše.

Kad je upravljanje povereno nekolicini

Član 1840

Kad je upravljanje suvlasničkom stvarju povereno nekolicini, odluke se donose većinom glasova.

Većina se određuje po glavama.

Nagrada upravniku

Član 1841

Upravnik ima pravo na naknadu troškova kao i pravo na umerenu nagradu za obavljanje poslova upravljanja.

Podnošenje računa

Član 1842

Svaki suvlasnik koji ne učestvuje u upravljanju suvlasničkom stvarju ima pravo zahtevati da mu upravnik šestomesečno podnosi izveštaj o upravljanju.

Snošenje troškova i tereta

Član 1843

Troškovi upotrebe, upravljanja, održavanja i očuvanja stvari i ostali tereti koji se odnose na celu stvar raspodeljuju se na suvlasnike srazmerno veličini njihovih udela.

Ako suvlasnik ne plati svoj deo troškova i tereta, ostali suvlasnici mogu zahtevati da se naplata izvrši iz njegovog dela plodova ili drugih prihoda od stvari, a u slučaju kada to nije dovoljno za namirenje troškova i tereta ili bi naplata bila teška, mogu zahtevati prodaju njegovog udela na javnoj prodaji.

Alternativa: Stav 2 se menja tako da glasi:

Ako suvlasnik ne plati svoj deo troškova i tereta, ostali suvlasnici mogu zahtevati da se naplata izvrši iz njegovog dela plodova ili drugih prihoda od stvari, pre namirenja svih drugih poverioca (zakonsko založno pravo), a u slučaju kada to nije dovoljno za namirenje troškova i tereta ili bi naplata bila teška, mogu zahtevati prodaju njegovog udela na javnoj prodaji.

Zahtev da se izvrši deoba

Član 1844

Suvlasnik ima pravo da zahteva deobu u svako doba samo ne u nevreme.

Zahtev da se izvrši deoba ne zastareva.

Ništav je sporazum kojim se suvlasnik zauvek odriče prava da zahteva deobu.

Alternativa: Stav 2 se briše.

Sporazum o privremenom isključenju deobe

Član 1845

Suvlasnici se mogu sporazumeti da se za određeno vreme isključi pravo da se zahteva deoba.

Ovakav sporazum proizvodi pravna dejstva ako rok u kome se ne može zahtevati deoba nije duži od pet (deset) godina.

Suvlasnici mogu obnavljati sporazum.

Sporazum o isključenju prava da se zahteva deoba suvlasničke nepokretne stvari zabeležen u zemljišnoj knjizi (zemljišnu knjigu) proizvodi pravna dejstva i u odnosu na pribavioca pojedinih suvlasničkih udela.

Pravna dejstva prema trećima

Član 1846

Sporazum suvlasnika da se za određeno vreme isključuje pravo zahtevati da se izvrši deoba susvojine na nepokretnoj stvari, proizvodi pravna dejstva i prema pribaviocima suvlasničkih udela kada je upisan u zemljišnu knjigu.

Izuzetno, poverioci suvlasnika mogu zahtevati deobu, i za vreme važenja sporazuma, ako nisu mogli namiriti svoja potraživanja iz ostale imovine suvlasnika.

Načini deobe

Član 1847

Suvlasnici sporazumno određuju način deobe.

Oni mogu izabrati (odlučiti) da se stvar fizički podeli (fizička deoba), ili da se proda iz slobodne ruke ili nadmetanjem na javnoj prodaji, a da se dobijeni novac podeli srazmerno udelima (civilna deoba), ili da stvar pripadne jednome od suvlasnika, a onda isplati ostalim suvlasnicima vrednost njihovih udela (deoba naplatom), ili bilo koju drugu mogućnost dozvoljenu zakonom, javnim poretkom ili moralom (dobrim običajima).

Ugovor o deobi suvlasničke nepokretne stvari mora biti zaključen u pismenoj formi i overen kod nadležnog organa.

Ako suvlasnici ne postignu saglasnost, svaki suvlasnik ima pravo zahtevati da o načinu deobe odluči sud.

Sudska deoba

Član 1848

Sud će, kad god je to moguće i razumno, odlučiti da se izvrši fizička deoba stvari.

Suvlasnik ima pravo zahtevati pride (razliku) u novcu, ukoliko je fizički deo stvari, koji treba da mu po izvršenoj deobi pripadne u svojinu, manji nego što je bio njegov suvlasnički udeo.

Fizička deoba zgrade prepravkom

Član 1849

Svaki suvlasnik može zahtevati od suda da se izvrši fizička podela zgrade uz neophodne prepravke.

U takvom slučaju sud će naložiti suvlasnicima da izvrše neophodne prepravke u suvlasničkoj zgradi u skladi sa posebnim propisima, radi izdvajanja pojedinih posebnih delova zgrada (stanovi, poslovne prostorije, garaže, garažna mesta i sl.).

Fizička deoba kad susvojina postoji na više stvari

Član 1850

Kad susvojina postoji na mnoštvu stvari, svaki suvlasnik može zahtevati da sud izvrši deobu tkao što će svakome od suvlasnika dodeliti pojedine stvari u celosti, koje će uz to (što je više moguće) odgovarati po vrednosti njegovom suvlasničkom udelu.

Razlika u vrednosti će suvlasnici koji su dobili više nego što im je iznosio udeo izravnati isplatom pride u novcu suvlasnicima koji su dobili manje nego što je iznosi njihov udeo.

Deoba isplatom

Član 1851

Kada fizička deoba nije moguća, ili bi znatno umanjila vrednost stvari dobijenih deobom, ili ako iz drugih razloga ne bi bilo razumno fizički deliti stvar (ako bi usled fizičke deobe došlo do usitnjavanja zemljoradničkog imanja i sl.) svaki suvlasnik može zahtevati od suda da mu dodeli suvlasničku stvar u isključivu svojinu, uz obavezu da ostalim suvlasnicima isplati vrednost njihovih udela.

Pri odlučivanju o osnovanosti suvlasnikovog zahteva sud će voditi računa o svim okolnostima slučaja, a naročito o potrebama suvlasnika koji je podneo zahtev, o potrebama drugih suvlasnika, kao i o opštem interesu.

Ako dosudi stvar suvlasniku u isključivu svojinu, sud će ga obavezati da ostalim suvlasnicima isplati vrednost njihovog udela.

Ostali suvlasnici imaju pravo zahtevati da suvlasnik, kome je dosuđena stvar u isključivu svojinu, pruži obezbeđenje za isplatu dugovanih iznosa.

Javna prodaja (Civilna deoba)

Član 1852

Kada utvrdi da fizička deoba nije pogodna za raskidanje susvojine, a da nema osnova da se stvar dosudi jednom suvlasniku u isključivu svojinu, sud će naložiti da se stvar proda nadmetanjem na javnoj prodaji i dobijeni novac podeli među suvlasnicima srazmerno njihovim udelima.

Suvlasnici mogu učestvovati u nadmetanju na javnoj prodaji po opštim pravilima.

Obaveza zaštite među suvlasnicima posle deobe

Član 1853

Suvlasniku, kome je prilikom deobe dodeljena stvar ili deo stvari, ostali suvlasnici jemče po samom zakonu da mu treće lice neće moći da oduzme stvar ili deo stvari niti da mu inače smanji njegovo pravo, pozivajući se na neko pravo zasnovano pre deobe.

Oni, isto tako, jemče da stvar ili deo stvari nemaju skrivene nedostatke.

Svaki suvlasnik jemči i duguje naknadu do visine svog udela.

Ustanovljenje stvarne službenosti

Član 1854

U odluci o deobi zemljišta ili zgrade sud može ustanoviti stvarne službenosti na pojedinim delovima stvari kada oceni da je to neophodno za korišćenje delova koji su pripali jednom ili nekolicini suvlasnika.

Deoba povlasnog dobra

Član 1855

Ako je podeljeno povlasno dobro, stvarna službenost postoji u korist svih delova.

Ipak, službenost se zbog toga ne može proširivati niti postati teža za poslužno dobro.

Ako posle izvršene deobe, stvarna službenost koristi samo određenim delovima, pravo u korist ostalih delova prestaje odlukom suda na zahtev sopstvenika poslužnog dobra.

Deoba poslužnog dobra

Član 1856

Ako je podeljeno poslužno dobro, stvarna službenost postoji na svim njegovim delovima.

Ipak, ako posle izvršene deobe poslužnog dobra, sopstvenik povlasnog dobra vrši službenost samo na nekim delovima poslužnog dobra, sopstvenici ostalih delova mogu zahtevati prestanak službenosti .

GLAVA II

ZAJEDNIČKA SVOJINA

Pojam

Član 1857

Više lica, koja na osnovu zakona ili ugovora čine zajednicu (zajedničari) imaju (mogu imati) svojinu na nepodeljenoj stvari, tako da se pravo svakoga od njih prostire na stvar u celini.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Zajednička svoja je pravo svojine koje više lica (zajedničari) ima na nepodeljenoj stvari pri čemu njihovi delovi nisu unapred određeni ali se mogu odrediti.

Sadržina

Član 1858

Svaki zajedničar ima pravo da zajedničku stvar drži, upotrebljava i pribira plodove i druge prihode sa nje, zajedno sa ostalim zajedničarima.

Upravljanje i raspolaganje

Član 1859

Zajedničari upravljaju i raspolažu stvarju zajednički i sporazumno, ako u zakonu kojim se ustanovljava zajednička svojina nije što drugo određeno, ili ako zajedničari svojim sporazumom ne odrede drugačiji način upravljanja i raspolaganja.

Zajedničar ne može raspolagati nijednim delom zajedničke stvari bez saglasnosti ostalih zajedničara.

Poveravanje upravniku

Član 1860

Zajedničari mogu svojim sporazumom poveriti upravljanje i raspolaganje stvarju jednom ili nekolicini zajedničara ili trećem licu (upravnik) ako zakonom kojim se ustanovljava zajednička svojina nije što drugo predviđeno.

Ako se zajedničari ne saglase o upravljanju zajedničkom stvarju sud će na zahtev jednog od zajedničara postaviti upravnika.

Prava i obaveze upravnika određuju zajedničari sporazumno, a ako ne mogu da se saglasi, prava i obaveze upravnika odrediće sud.

Alternativa: Stavovi 2 i 3 zamenjuju se stavom koji glasi:

Ako se zajedničari ne saglase o upravljanju zajedničkom stvarju sud će na zahtev jednog od zajedničara postaviti upravnika i prava i obaveze upravnika određuju zajedničari sporazumno.

Troškovi i tereti

Član 1861

Troškove i terete koji se odnose na zajedničku stvar zajedničari snose zajednički i solidarno.

Po namirenju poverilaca, iznos isplaćenih troškova i tereta među zajedničarima se raspodeljuje na jednake delove.

Upis u zemljišnu knjigu i druge javne knjige

Član 1862

Svaki zajedničar ima pravo zahtevati da se zajednička svojina na nepokretnosti upiše u zemljišnu knjigu na ime svih zajedničara kao njihovo zajedničko pravo svojine.

Ako prilikom upisa prava svojine u zemljišnu knjigu okolnosti upućuju na mogućnost postojanja zajedničke svojine, zemljišnoknjižni sud može naložiti tražiocu da pruži dokaze da postoji isključiva, a ne zajednička svojina.

Svaki zajedničar može zahtevati da se zajednička svojina na pokretnoj stvari upiše na ime svih zajedničara u javnu knjigu o pokretnim stvarima.

Ustupanje dela zajedničara

Član 1863

Svaki zajedničar može pre deobe preneti svoj deo u zajedničkoj svojini potpuno ili delimično samo za druge zajedničare.

Ugovor o prenosu dela u zajedničkoj svojini mora biti zaključen u pismenoj formi i overen kod nadležnog organa.

Ugovor zajedničara, sa licem koje nije zajedničar, o prenosu dela zajedničke svojine samo obavezuje zajedničara da po izvršenoj deobi preda svoj deo saugovorniku i njime saugovornik ne dobija do deobe nikakvo drugo pravo.

Kad zajedničar prodaje svoj deo zajedničke stvari, ostali zajedničari imaju po samom zakonu pravo preče kupovine.

Pravo na deobu

Član 1864

Zajedničar ima pravo da zahteva deobu zajedničke svojine u svako doba samo ne u nevreme, ako zakonom kojim se ustanovljava zajednička svojina nije što drugo određeno.

Pravo da se zahteva deoba ne zastareva.

Ništav je ugovor kojim se zajedničar zauvek odriče prava da zahteva deobu.

Pravo poverilaca da zahtevaju deobu

Član 1865

Poverioci zajedničara imaju pravo da zahtevaju deobu zajedničke svojine.

Prelaz iz zajedničke svojine u susvojinu

Član 1866

Deoba zajedničke svojine može se izvršiti i na taj način što će zajedničari opredeliti ili zahtevati da im sud opredeli udele u svojini, tako da postanu suvlasnici.

U ostalom, za deobu zajedničke svojine, važe pravila o deobi susvojine.

Zaštita zajedničke svojine

Član 1867

Svaki zajedničar ima pravo podneti zahtev za zaštitu prava zajedničke svojine protiv trećih lica.

Treća lica mogu podneti zahtev za zaštitu svojih prava koja se odnose na zajedničku stvar samo protiv svih zajedničara zajedno.

GLAVA III

ETAŽNA SVOJINA

Pojam

Član 1868

Dva ili više lica mogu imati pravo (svojine) na zgradi tako da svako od njih ima isključivo pravo svojine na posebnom delu zgrade, a svi zajedno susvojinu na zajedničkim delovima zgrade i na zemljištu (etažna svojina).

Varijanta I: Prethodni član menja se tako da glasi:

Svojina dva ili više lica na zgradi može biti uređena tako da svako od njih ima isključivo pravo svojine na posebnom delu zgrade, a svi zajedno susvojinu na zajedničkim delovima zgrade i na zemljištu.

Varijanta II: Prethodni član menja se tako da glasi:

Etažna svojina sastoji se iz prava svojine na posebnim delovima zgrade kao iz i susvojine na zajedničkim delovima zgrade i na zemljištu.

Ako je zemljište u javnoj (državnoj) svojini, etažni sopstvenici pored susvojine na zajedničkim delovima zgrade imaju pravo korišćenja (upotrebe i uživanja) na zemljištu na kome je podignuta (sazidana) zgrada i na zemljištu za redovnu upotrebu.

Varijanta III: Prethodni član menja se tako da glasi:

Etažna svojina obuhvata isključivo pravo svojine na posebnom delu zgrade i pravo susvojine na zajedničkim delovima zgrade kao i pravo susvojine na zemljištu na kome je sazidana zgrada i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade.

Poseban deo zgrade

Član 1869

Predmet isključivog prava svojine može biti poseban deo zgrada koji predstavlja (označava) samostalnu funkcionalnu celinu sa posebnim (zasebnim) ulazom, kao što su stan ili poslovne prostorije.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Predmet isključivog prava svojine može biti poseban deo zgrade koji označava (predstavlja) funkcionalnu samostalnu celinu, koja ima sopstveni (zaseban) ulaz, kao što su stan, poslovne prostorije (koje služe za poslovnu ili službenu upotrebu) ili druge samostalne prostorije.

Garaža

Član 1870

Poseban deo zgrade može biti garaža i jasno obeleženo garažno mesto, podrum, terasa, atelje, magacin, podzemno sklonište (ako nisu u javnoj svojini) i druge prostorije u funkcionalnoj vezi sa zgradom.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Poseban deo zgrade mogu biti i individualno određene prostorije, ili jasno obeležene površine na zemljištu, kao što su garažna mesta, ili druga mesta funkcionalno povezana, kao što su garaže, skloništa, podrumi, magacini.

Zajednički delovi zgrade i zemljište

Član 1871

Zajednički delovi su delovi zgrade koji služe zajedničkoj upotrebi etažnih sopstvenika.

Predmet etažne svojine obuhvata i zemljište na kome je sazidana zgrada kao i zemljište potrebno za redovnu upotrebu zgrade.

Suvlasnički deo etažnog sopstvenika na zajedničkim delovima zgrade i zemljištu, određuje se srazmerno površini njegovog posebnog dela (stana, poslovnih prostorija i sl.) u odnosu na ukupnu površinu posebnih delova zgrade.

Alternativa (stilska): Prethodna tri člana zamenjuju se članom koji glasi:

Predmet

Član 1872

Poseban deo zgrade predstavlja samostalnu (građevinsku) funkcionalnu celinu, sa posebnim ulazom (zasebnim), kao što su stan ili poslovne prostorije ili druge samostalno (individualno) određene prostorije.

Poseban deo zgrade može biti garaža, ili jasno obeleženo garažno mesto, individualno određeni magacin, podrum i sl.

Zajednički delovi zgrade su delovi koji služe zajedničkoj upotrebi etažnih sopstvenika.

Predmet etažne svojine obuhvata i zemljište na kome se nalazi zgrada kao i zemljište potrebno za redovnu upotrebu zgrade.

Etažni sopstvenici ne mogu zahtevati deobu susvojine na zajedničkim delovima zgrade.

Pravo na posebnom delu zgrade

Član 1873

Etažni sopstvenik ima isključivo pravo svojine na posebnom delu zgrade.

On ima pravo da upotrebljava, pribira plodove i druge prihode od svog posebnog dela zgrade, pravo da preuređuje i upravlja prostorijama po svom nahođenju u meri u kojoj ne ograničava (sužava, smeta) vršenje prava drugim etažnim sopstvenicima, ne oštećuje zajedničke delove i uređuje u zgradi, ne sprečava njihovu upotrebu i ne narušava (menja) spoljni izgled zgrade i ne smeta im.

Više lica mogu imati susvojinu ili zajedničku svojinu na posebnom delu zgrade.

Oni imaju zajedno prava i obaveze koje ima jedno lice kao isključivi sopstvenik posebnog dela zgrade.

Prava i obaveze etažnih sopstvenika

na zajedničkim delovima zgrade i na zemljištu

Član 1874

Prava i obaveze etažnih sopstvenika na zajedničkim delovima zgrade i na zemljištu određuju se srazmerno njihovim suvlasničkim udelima, ako zakonom ili njihovim sporazumom nije rečeno što drugo (nije uređeno drugačije).

Ali, (nijedan) etažni sopstvenik ne može steći isključivo pravo svojine:

1) na zemljištu ili na pravu građenja, na kojem je zgrada sazidana;

2) na zajedničkim delovima zgrade koji su bitni za postojanje, solidnost i raspolaganje zgradom ili prostorijama drugih etažnih sopstvenika, ili koji određuju za oblik ili spoljni izgled zgrade;

3) na napravama i uređajima koji službe ne samo njemu nego i drugim etažnim sopstvenicima u zgradi;

4) na delovima koji su prilikom ustanovljenja etažne svojine ili docnijim ugovorom (u odgovarajućoj formi) etažnih sopstvenika određeni kao zajednički delovi zgrade.

Raspolaganje etažnom svojinom

Član 1875

Etažni sopstvenik može slobodno raspolagati svojim posebnim delom, zajedno i neodvojivo sa suvlasničkim udelom na zajedničkim delovima u zgradi i suvlasničkim udelom na zemljištu (etažna jedinica, etažni deo).

Kada etažni sopstvenik prodaje svoj posebni deo (etažni deo), ostali etažni sopstvenici nemaju pravo preče kupovine po samom zakonu.

Ali, aktom o ustanovljenju etažne svojine, ili docnijim sporazumom (etažnih sopstvenika) može se predvideti pravo preče kupovine (u slučaju prodaje etažnog dela) u korist etažnih sopstvenika.

Kada su akt o ustanovljenju ili docniji sporazum etažnih sopstvenika upisani u zemljišnu knjigu, odredba o pravu preče kupovine proizvodi pravna dejstva i prema trećima (licima).

Varijanta I: Stav 2 menja se tako da glasi:

Etažni sopstvenik u zgradi sa najviše deset (osam, dvanaest) posebnih delova, nema pravo preče kupovine po samom zakonu, kada drugi etažni sopstvenik prodaje svoj etažni deo.

Varijant II: Stav 2 se briše.

Nastanak

Član 1876

Etažna svojina nastaje na osnovu pravnog posla ili na osnovu odluke suda (akt o osnivanju).

Za punovažnost pravnog posla potrebno je da bude zaključen u pismenoj formi i overen kod nadležnog organa.

Za nastanak etažne svojine potreban je upis u zemljišne knjige.

Jednostrani pravni posao

Član 1877

Sopstvenik nepokretnosti (zgrade) može jednostranom izjavom volje ustanoviti režim etažne svojine na zgradi.

Jednostrana izjava volje mora biti data u pismenoj formi, overena kod nadležnog organa i upisana u zemljišnu knjigu.

Izjavilac postaje sopstvenik svih posebnih delova u zgradi sa pripacima u vidu suvlasničkih udela u zajedničkim delovima zgrade i na zemljištu i može ih prodavati pojedinim kupcima tako da oni stiču etažnu svojinu.

Jednostrani pravni posao imaoca prava građenja

Član 1878

Imalac prava građenja može jednostranom izjavom volje ustanoviti režim etažne svojine na zgradi.

Jednostrana izjava mora biti data u pismenoj formi, overena kod nadležnog organa i upisana u zemljišnu knjigu.

Imalac prava građenja ima pravo slobodnog raspolaganja posebnim delovima zgrade sa suvlasničkim udelima na zajedničkim delovima zgrade i odgovarajućim udelima na pravu građenja.

Ugovor o prodaji posebnog dela zgrade sazidane na osnovu prava građenja

Član 1879

U ugovoru o prodaji posebnog dela zgrade sazidane na osnovu prava građenja, mora biti sadržana odredba da pribavilac stiče vremenski ograničeno pravo etažne svojine kao i trenutak kada pravo svojine prestaje.

Kupac stavlja svoj potpis ispod ove klauzule sa napomenom: pročitao i pristao (primio na znanje, razumeo) nezavisno od činjenice što će potpisati ceo ugovor.

Ugovor o prodaji posebnog dela zgrade sazidane na osnovu prava građenja u kome nije sadržana odredba o upozorenju kupca o pribavljanju vremenski ograničenog prava svojine i koju odredbu kupac nije posebno potpisao ne proizvodi pravna dejstva.

Ugovor o građenju

Član 1880

Dva ili više lica mogu ugovorom o građenju predvideti da će svaki od ugovornika, ili neki od njih steći pravo etažne svojine na sagrađenoj zgradi.

Kada se završi zidanje, ugovornici stiču osnov za isključivo pravo svojine na posebnom delu zgrade i suvlasnički udeo na zajedničkim delovima zgrade i na zemljištu, i mogu zatražiti upis u zemljišnu knjigu.

Alternativa: stav 2 menja se i glasi:

Ugovornici stiču etažnu svojinu na zgradi.

Sporazum suvlasnika

Član 1881

Suvlasnici nepokretnosti mogu ugovorom o deobi pretvoriti svoju susvojinu na zgradi i zemljištu u etažnu svojinu.

Ako je suvlasnički udeo opterećen hipotekom sporazum proizvodi pravno dejstvo, samo ako poverioci daju svoj pristanak.

Sudska odluka o deobi

Član 1882

Suvlasnik nepokretnosti može da zahteva da sud u vanparničnom postupku izvrši deobu susvojine tako da uspostavi etažnu svojinu (ako je takva deoba moguća).

Ako je neki suvlasnički deo opterećen hipotekom sud će rešenjem odrediti poseban deo u etažnoj svojini na koji prelazi teret kako se položaj poverilaca ne bi pogoršao.

Prelaz hipoteke sa zgrade na etažnu svojinu

Član 1883

Hipoteka koja opterećuje celu nepokretnost prelazi u slučaju početne prodaje etažnih delova (posebnih delova u etažnoj svojini) ili u slučaju deobe susvojine na nepokretnosti i pretvaranja susvojine u etažnu svojinu na sve posebne delove u etažnoj svojini.

Ugovor o prodaji posebnog dela zgrade opterećenog hipotekom

Član 1884

Kada hipoteka, ustanovljena na celoj zgradi prelazi na posebne delove u etažnoj svojini, u ugovoru o prodaji posebnog dela mora biti sadržana odredba da je predmet ugovora opterećen hipotekom i određeno mesto ispod te odredbe za potpis kupca sa napomenom pročitao i pristao (primio na znanje, razumeo), nezavisno od činjenice, što će kupac potpisati ceo ugovor.

Ugovor o prodaji posebnog dela zgrade u kome nije sadržana odredba o opterećenju hipotekom i koju odredbu kupac nije posebno potpisao, ne proizvodi pravno dejstvo.

Upravljanje i upotreba

Član 1885

Pravila o susvojini u pogledu upravljanja shodno se primenjuju na etažnu svojinu.

Pravnim poslom o ustanovljenju ili sporazumom etažnih sopstvenika mogu se ova pitanja urediti na drugačiji način.

Svaki etažni vlasnik može zahtevati da se zaključi sporazum o upravljanju i upotrebi zajedničkih delova i da se upiše u zemljišne knjige.

Za zaključenje sporazuma potrebna je dvotrećinska većina glasova etažnih sopstvenika.

Sporazum zaključen ovakvom dvostrukom većinom može zameniti ili izmeniti u akt o ustanovljenju.

Alternativa: Stav 1 se menja tako da glasi

Pravila o susvojini u pogledu upravljanja zajedničkim delovima zgrade shodno se primenjuju na etažnu svojinu.

Poslovi redovnog upravljanja

Član 1886

Za preduzimanje poslove redovnog upravljanja potrebna je saglasnost većine etažnih sopstvenika, prisutnih ili zastupanih na skupštini.

Poslovi koji prelaze granice (okvire) redovnog upravljanja

Član 1887

Za preduzimanje poslova koji prelaze okvire (granice) redovnog upravljanja potrebna je saglasnost svih etažnih sopstvenika.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Za preduzimanje poslova koji prelaze okvire (granice) redovnog upravljanja potrebna je saglasnost tri petine (dve trećine) (tri četvrtine) prisutnih na skupštini.

Zajednički troškovi i tereti

Član 1888

Etažni sopstvenici snose zajedničke troškove i terete upravljanja srazmerno vrednosti njihovih posebnih delova prema vrednosti cele zgrade (i zemljišta), ako nije drugačije ugovoreno.

Zajedničke troškove i terete predstavljaju naročito:

1) Izdaci neophodni za tekuće održavanje i opravke zajedničkih delova na zemljištu i zgradi;

2) Troškovi upravljanja uključujući i naknadu za rad upravnika;

3) Porezi i druge dažbine koji terete zgradu u celini i zemljište

4) Kamate i anuiteti za hipotekarne kredite za zemljište i zgradu ili za kredite kod kojih su se etažni sopstvenici solidarno obavezali.

Ako pojedini etažni sopstvenici ne upotrebljavaju uopšte ili neznatno upotrebljavaju određene zajedničke delove ili uređaje, o tome se vodi računa pri raspodeli troškova.

Obezbeđenje za potraživanja (troškove) i tereta

Član 1889

Za obezbeđenje svojih potraživanja za isplaćene troškove i terete, zajednica može zahtevati da se etažna svojina pojedinih sopstvenika optereti hipotekom.

Upis hipoteke može zahtevati upravnik, a ako on nije imenovan, svaki etažni sopstvenik na osnovu odluke donesene većinom glasova ili na osnovu sudske odluke, ili poverilac u čiju korist je potraživanje nastalo.

Skupština

Član 1890

Skupština etažnih sopstvenika između ostalog ima sledeća ovlašćenja:

1) Donosi odluke o upravljanju zgradom;

2) Imenuje upravnika i nadzire njegov rad;

3) Imenuje nadzorni odbor ili delegate koji će (obavljati određene upravne poslove) davati savete upravniku, kontrolisati njegov rad, podnositi izveštaj Skupštini i činiti predloge o unapređenju poslova;

4) Razmatra i potvrđuje godišnji predračun troškova, račune i određuje rasporedu troškova (i tereta) na etažne sopstvenike;

5) Stara se o održavanju zemljišta koje pripada zgradi, kao i o održavanju zajedničkih delova zgrade;

6) Odlučuje o stvaranju (formiranju) fonda za opravke i radove na održavanju i obnovi zgrade;

7) Donosi odluku o osiguranju zgrade od požara i drugih rizika i zaključuje uobičajene ugovore o osiguranju od građanske odgovornosti i

8) Obavlja i druge poslove u granicama zakona.

Sazivanje i predsedavanje

Član 1891

Skupštinu saziva i predsedava sednicama upravnik, ako etažni sopstvenici ne odluče drugačije.

Prvu (konstitutivnu) sednicu skupština saziva najstariji etažni sopstvenik.

O donesenim odlukama se vodi zapisnik, koji čuva upravnik ili etažni sopstvenik kome je povereno da predsedava.

Učešće u odlučivanju

Član 1892

Svaki etažni sopstvenik ima pravo da učestvuje u radu skupštine i u donošenju odluka.

Etažni sopstvenik (u slučaju odsutnosti ili bolesti i sl.) ima pravo da imenuje (ovlasti) svog zastupnika koji će učestvovati u radu i u donošenju odluka u njegovo ime i za njegov račun.

Vršenje prava

Član 1893

Kada je poseban deo zgrade u susvojini ili zajedničkoj svojini više lica, oni imaju jedan glas u skupštini i izražavaju ga posredstvom jednog lica (predstavnika).

Kada na posebnom delu postoji pravo plodouživanja, sopstvenik i plodouživalac saglasno (sporazumno) uređuju ko će učestvovati u odlučivanju u skupštini.

Ako nema saglasnosti (sporazuma) plodouživalac učestvuje u odlučivanju o svim pitanjima koje se odnose na upravljanje izuzev o radovima koji su korisni ili služe ulepšavanju ili povećanju udobnosti.

Kvorum

Član 1894

Skupština može punovažno da odlučuje ako na sednici prisustvuje najmanje polovina od ukupnog broja etažnih sopstvenika, koji uz to imaju u svojini najmanje polovinu vrednosti cele zgrade.

Ako nema kvoruma sledeća (naredna) sednica se može sazvati najranije po isteku (proteku) deset dana od prethodne sednice.

Na novoj sednici skupština može punovažno odlučivati ako je prisutna trećina etažnih sopstvenika (ali najmanje dvoje).

Alternativa: Stav 1 se menja tako da glasi:

Skupština može punovažno da odlučuje ako na sednici prisustvuje najmanje polovina od ukupnog broja etažnih sopstvenika, a površina njihovih etažnih delova je veća od polovine ukupne površine etažnih delova.

Imenovanje upravnika

Član 1895

Skupština etažnih sopstvenika bira upravnika zgrade.

Ako, skupština ne uspe da izabere upravnika, svaki etažni sopstvenik može zahtevati od suda da imenuje upravnika.

Isto pravo da zahtevaju od suda imenovanje upravnika pripada licima koja imaju osnovani pravni interes (na primer: hipotekarni poverilac, osigurač).

Opozivanje

Član 1896

Skupština etažnih sopstvenika može opozvati upravnika u bilo koje vreme.

Ako skupština, bez osnovanog razloga, odbije da opozove upravnika, svaki etažni sopstvenik može zahtevati od suda da opozove upravnika.

Upravnik, kojeg je imenovao sud, ne može biti opozvan pre proteka roka na koji je bio imenovan.

Prava i obaveze upravnika

Član 1897

Upravnik obavlja poslove upravljanja i redovnog održavanja zajedničkih delova zgrade i izvršava zaključke skupštine etažnih sopstvenika.

On vrši raspodelu tereta i troškova među etažnim sopstvenicima, šalje im račune, naplaćuje doprinose za zajednički rezervni fond i domaćinski vodi blagajnu zgrade.

On se stara da etažni sopstvenici, kako u vršenju svojih isključivih prava na posebnim delovima zgrade, tako i prilikom upotrebe zajedničkih delova i uređaja u zgradi i na zemljištu, poštuju zakonske norme, pravila ustanovljena sporazumom etažnih sopstvenika i pravila kućnog reda.

Prema trećima

Član 1898

Upravnik zastupa etažnu zajednicu i etažne sopstvenike prema trećima u svim poslovima koji se odnose na upravljanje zajedničkim delovima zgrade i obuhvatanju njegova zakonska ovlašćenja.

Bez prethodnog ovlašćenja skupštine, upravnik ne može biti stranka u postupku kao tužilac ili tuženi, izuzev u hitnim slučajevima kada se ovlašćenje može biti dato naknadno.

Ali je upravnik ovlašćen da prima sve službene izjave, pozive i odluke namenjene zajednici etažnih sopstvenika u mestu gde se nalazi zgrada ili u njegovom prebivalištu.

Prestanak etažne svojine

Propast zemljišta

Član 1899

Etažna svojina prestaje usled propasti zemljišta na kome je sagrađena zgrada.

Isto tako, etažna svojina prestaje i kada prestane da postoji pravo građenja na osnovu kojeg je sagrađena zgrada.

Propast zgrade

Član 1900

Etažna svojina prestaje kad zgrada propadne u potpunosti.

Ali, etažni sopstvenici ostaju suvlasnici zemljišta i ostataka zgrade srazmerno svojim suvlasničkim udelima.

Delimična propast zgrade

Član 1901

Svaki etažni sopstvenik može zahtevati prestanak etažne svojine, ako uništeni deo zgrade iznosi više od polovine njene vrednosti, a obnova (rekonstrukcija) zgrade bi za njega bila veliki teret.

Etažni sopstvenici koji žele da održe etažnu svojinu na zgradi mogu izbeći (sprečiti) njen prestanak, tako što će isplatiti vrednost etažnih delova, onima koji ne žele da ostanu u etažnoj zajednici.

Sporazum etažnih sopstvenika

Član 1902

Režim etažne svojine može prestati na osnovu sporazuma etažnih sopstvenika.

U tom slučaju etažna svojina prestaje kada se ispiše iz zemljišne knjige.

ODELJAK ŠESTI

SUSEDSKA PRAVA

Opšte pravilo

Član 1903

U susedskim odnosima svaki sopstvenik nepokretnosti je dužan da se ponaša kao razuman i pažljiv čovek i da postupa sa svim potrebnim obzirima prema pravima i interesima svojih suseda.

On ne sme u odnosima sa susedima zloupotrebljava svoje pravo svojine i da im time pričinjava štetu.

On je dužan da svoje pravo kojim od suseda zahteva da oni nešto čine (što inače ne bi morali da čine) ili da nešto trpe, vrši u skladu sa mesnim običajima i na način koji će za njih biti najmanje tegoban.

Pravo na ograđivanje

Član 1904

Sopstvenik ima pravo da ogradi svoju nepokretnost.

On ima pravo da napravi ogradu na određenoj udaljenosti od granične linije koja ga deli od suseda i to u skladu sa mesnim običajima.

Na tako podignutoj ogradi, on ima isključivo pravo svojine.

Ograda na međi

Član 1905

Smatra se da je ograda na graničnoj liniji (zidovi, živa ograda, kamenje na međi, drvena ograda, jarkovi i druge stvari namenjene označavanju granice između suseda) u susvojini suseda sa obe strane međe.

Svaki sused ima pravo da ogradu upotrebljava do sredine njene širine.

Susedi su dužni da ogradu i znake koji je obeležavaju održavaju na način uobičajen u mestu gde se nepokretnosti nalaze.

Troškove održavanja ograde susedi snose na ravne delove.

Susvojina je nedeljiva dok ograda služi nameni razgarničenja suseda.

Drvo na međi

Član 1906

Drvo pripada susedu na čijem zemljištu je izraslo stablo, bez obzira na prostiranje grana i korenja.

Ako je stablo izraslo na međi, smatra se da se nalazi u susvojini suseda koji se graniče.

Svakom susedu pripadaju plodovi sa grana koje nadvisuju njegovo zemljište.

Uređenje međe

Član 1907

Ako su međaški znaci između nepokretnosti uništeni, oštećeni ili pomereni tako da se granična linija koja deli susede ne može raspoznati, svaki sused ima pravo zahtevati da se međa sporazumno utvrdi i da se postave međaški znaci.

U odsustvu sporazuma svaki sused može zahtevati da sud utvrdi među u vanparničnom postupku (postupak uređenja međa).

Sud će među urediti, u prvom redu, prema katastarskim podacima i drugim ispravama, ako se susedi saglase da se razgraničenje obavi na taj način, a ako na to ne pristanu, sud će, u drugom redu, graničnu liniju među susedima utvrditi prema poslednjem stanju mirne državine, a ako ni to nije moguće, prema pravičnoj oceni.

Odluka suda ne sprečava suseda nezadovoljnog ishodom postupka za uređenje međe da u parničnom postupku zahteva zaštitu državine ili prava svojine.

Grane i korenje

Član 1908

Sopstvenik ima pravo da poseče i prisvoji grane koje su se nadvile nad njegovom nepokretnošću i korenje koje je prodrlo u njegovo zemljište, ako mu nanose štetu i ako je prethodno pozvao suseda čije je stablo da ukloni grane i korenje pa ovaj to nije učinio u razumnom roku.

Sopstvenik koji pristaje da se grane voćaka i drugog drveća sa susednog zemljišta nadvijaju nad njegovim zgradama ili zemljištem ima pravo da pribira plodove sa tih grana.

Ali, plodovi sa ostalih grana voćaka, ako su se usled vetra ili iz drugih uzroka našli na susedovom zemljištu, ne pripadaju sopstveniku susednog zemljišta, nego sopstveniku voćke, i on ima pravo da ih pokupi i da ih odnese.

Ova pravila ne primenjuju se na odnose suseda koji se graniče na šumskom zemljištu.

Tok vode

Član 1909

Sopstvenik je dužan trpeti da se na njegovo zemljište slivaju prirodne vode sa gornjeg susednog zemljišta, pogotovo one koje potiču od kiše, snega i iz nekaptiranih izvora.

Nijedan sused u nizu ne sme promeniti prirodan tok vode na štetu drugog suseda.

Sopstvenik donjeg zemljišta ne sme svojevoljno odvoditi prirodni tok vode na štetu gornjeg zemljišta, kao što ni sopstvenik gornjeg zemljišta ne sme uraditi nešto što bi bilo tegobnije za sopstevnika donjeg zemljišta.

Ako je voda, koja se prirodno sliva potrebna sopstveniku donjeg zemljišta, sopstvenik gornjeg zemljišta može dotok vode zadržati zasebe samo u onoj količini koja mu je neophodna.

Iskopavanje zemlje i drugi građevinski radovi

Član 1910

Sopstvenik ne sme preduzimati radove iskopavanja zemlje niti one građevinske radove na svojoj nepokretnosti usled kojih bi susedne nepokretnosti mogle izgubiti stabilnost, čvrstinu ili oslonac.

Sused čijoj nepokretnosti preti opasnost štete, može zahtevati obustavljanje radova dok se ne sprovedu mere koje su potrebne da se spreči smanjenje stabilnosti, čvrstine ili oslonca njegove nepokretnosti.

Ako sopstvenik neće ili ne može da sprovede potrebne mere, sused može zahtevati zabranu daljih radova.

Za štetu koja potiče od radova na iskopavanju zemlje ili uopšte građevinskih radova, sopstvenik odgovara prema pravilima o odgovornosti bez obzira na krivicu.

Zabrana zagađenja (štetne imisije)

Član 1911

Sopstvenik ne sme na svojoj nepokretnosti obavljati delatnost usled koje se šire štetni uticaji na susedne nepokretnosti u vidu zagađenja (dim, čađ, neprijatni mirisi, podrhtavanje tla, potresi, buka) preko mere koje je u običajena prema mesnim prilikama.

Sused izložen zagađenju koje potiče sa tuđe nepokretnosti ima pravo da zahteva da sopstvenik ukloni uzrok zagađenja i za ubuduće obustavi obavljanje delatnosti od koje potiče zagađenje.

Sopstvenik može nastaviti da na svojoj nepokternosti obavlja ovakvu delatnost ako je preduzeo potrebne mere da se zagađenje susednih nepokretnosti otkloni u potpunosti ili da se svede na podnošljivu meru.

Ako zagađenje potiče od obavljanja opštekorisne delatnosti za koju je dobijena dozvola nadležnog organa, sused može zahtevati samo da se zagađenje svede na podnošljivu meru i da mu se naknadi prouzrokovana šteta.

Pravo upotrebe utrine

Član 1912

Meštani sela, zaselaka i drugih naselja imaju pravo da napasaju stoku na seoskim utrinama i planinskim pašnjacima u javnoj svojini.

Posebnim propisima jedinica lokalne samouprave određuju se utrine i pašnjaci u javnoj svojini na kojima je dozvoljeno napasanje stoke.

Odnosi među meštanima u pogledu upotrebe utrine uređuju se prema mesnim običajima, a u nedostatku običaj ili njihovog osporavanja, shodno se primenjuju pravila ovog zakonika.

ODELJAK SEDMI

PRAVO PREČE KUPOVINE

Pojam

Član 1913

Imalac prava preče kupovine (prekupac) ima pravo da zahteva od sopstvenika, kada prodaje stvar, da mu je ponudi da je kupi pre svih ostalih kupaca (pravo prvenstva), ako sopstvenik, povređujući pravo prvenstva proda stvar trećem, imalac ima pravo da zahteva da mu kupac prepusti stvar po ceni i pod uslovima pod kojima je zaključen ugovor o prodaji (pravo prekupa).

U kojim slučajevima se može vršiti

Član 1914

Imalac može vršiti pravo preče kupovine u slučajevima kada sopstvenik prodaje stvar, ili ako je daje svom poveriocu umesto isplate novčanog duga, ili kada je zaključen predugovor o prodaji koji sadrži sve bitne elemente glavnog ugovora o prodaji, kao i kada je ugovor o prodaji prikriven ugovorom o poklonu, ugovorom o razmeni ili ugovorom o zakupu.

Imalac može vršiti pravo preče kupovine i u slučaju kada sopstvenik ili kupac zahtevaju da se već zaključeni ugovor o prodaji poništi ili raskine da bi osujetili upotrebu prava preče kupovine.

Zakonsko pravo preče kupovine

Član 1915

Pravo preče kupovine imaju po samom zakonu:

1) Suvlasnici i zajedničari kad jedan od njih hoće da proda svoj deo zajedničke stvari;

2) Sanaslednici kad jedan od njih hoće da proda svoj deo zaostavštine;

3) Susedi kada sopstvenik poljoprivrednog zemljišta hoće da ga proda trećem licu;

4) Imalac prava građenja kad sopstvenik zemljišta hoće da ga proda trećem licu;

5) Sopstvenik zemljišta kada imalac hoće da proda pravo građenja trećem licu.

Trajanje zakonskog prava preče kupovine nije ograničeno.

Zakonsko pravo preče kupovine ne može se otuđiti.

Prednost

Član 1916

Imaoci zakonskog prava preče kupovine imaju prednost u odnosu na imaoca ugovornog prava preče kupovine.

Suvlasnici, zajedničari i sanaslednici imaju preče pravo kupovine od imaoca prava građenja i od suseda.

Imalac prava građenja ima preče pravo kupovine od suseda, kada sopstvenik na kome postoji pravo građenja prodaje zemljište.

Prinudna javna prodaja

Član 1917

Imalac zakonskog prava preče kupovine nepokretne stvari koja je predmet prinudne javne prodaje, ima prvenstvo pred najpovoljnijim ponudiocem, ako odmah po zaključenju javnog nadmetanja izjavi da nepokretnu stvar hoće da kupi pod istim uslovima.

Odgovarajuća primena

Član 1918

Odredbe ovog Zakonika o ugovornom pravu preče kupovine, na odgovarajući način, se primenjuju na zakonsko pravo preče kupovine, ukoliko u pojedinim slučajevima nije što drugo zakonom predviđeno.

Deo drugi

PRAVO SLUŽBENOSTI

ODELJAK PRVI

STVARNE SLUŽBENOSTI

GLAVA I

POJAM I SADRŽINA

Pojam

Član 1919

Stvarna službenost je pravo sopstvenika jedne nepokretnosti (povlasno dobro) da za potrebe te nepokretnosti upotrebljava u određenom smislu ili u određenom obimu nepokretnost drugog sopstvenika (poslužno dobro) koji je takvu upotrebu dužan da trpi, ili da od sopstvenika poslužnog dobra zahteva da on svoju nepokretnost ne upotrebljava u određenom smislu ili u određenom obimu, što bi on inače imao pravo činiti.

Stvarna službenost postoji u korist svakodobnog (svagdašnjeg) sopstvenika povlasnog dobra, te ako dođe do promene u pravu svojine povlasnog dobra, novi sopstvenik stiče pravo stvarne službenosti, a raniji je gubi.

Isto tako, stvarna službenost postoji kao teret na poslužnom dobru za svagdašnjeg sopstvenika, te ako dođe do promene u pravu svojine, novi sopstvenik stiče sa pravom svojine (poslužnog dobra) i stvarnu službenost kao teret, a raniji sopstvenik prestaje da je trpi (snosi).

Varijanta I: Stav 1menja se tako da glasi:

Stvarna službenost je pravo sopstvenika jedne nepokretnosti (povlasno dobro) da za potrebe te nepokretnosti upotrebljava na određeni način nepokretnost drugog sopstvenika (poslužno dobro), koji je dužan da to trpi, ili da od sopstvenika poslužnog dobra zahteva da svoju nepokretnost ne upotrebljava na određeni način, što bi on inače imao pravo činiti.

Varijanta II: Stav 1menja se tako da glasi:

Stvarna službenost je pravo sopstvenika jedne nepokretnosti (povlasno dobro) da se na određeni način služi drugom nepokretnošću (poslužno dobro), ili da zahteva da ovaj svoju nepokretnost ne upotrebi (da se ne služi na određeni način svojom nepokretnošću).

Varijanta III: Stavovi 2 i 3 menjaju se tako da glase:

Promena u (licu) ličnosti sopstvenika, bilo povlasnog ili poslužnog dobra, ne dovodi do prestanka stvarne službenosti već do njenog prenošenja kao prava na novog sopstvenika povlasnog dobra i kao tereta na novog sopstvenika poslužnog dobra.

Stvarna službenost na svom zemljištu

(Svojinska stvarna službenost)

Član 1920

Sopstvenik dva zemljišta ako hoće može ustanoviti stvarnu službenost u korist jednog zemljišta, a na teret drugog.

Alternativa (jezička): Prethodni član se menja tako da glasi:

Sopstvenik dve nepokretnosti ima pravo da ustanovi stvarnu službenost kao teret na jednoj nepokretnosti u korist druge.

Sadržina i obim stvarne službenosti

Član 1921

Sopstvenik povlasnog dobra i sopstvenik poslužnog dobra mogu ustanoviti stvarnu službenost sa bilo kojom sadržinom, ako je ona moguća i ako nije u suprotnosti sa zakonom, javnim poretkom ili moralom.

Ali, glavna obaveza sopstvenika poslužnog dobra ne može se sastojati u činjenju.

Stvarna službenost (bilo koje sadržine) mora imati razumnu svrhu.

Sopstvenik povlasnog dobra dužan je vršiti pravo stvarne službenosti na način kojim se najmanje opterećuje poslužno dobro.

Službenost za izuzetne prilike

Član 1922

Stvarna službenost se može ustanoviti za izuzetne prilike (službenost prolaza za vreme poplave, službenost prevoza posečenih šumskih stabala preko tuđeg zemljišta i sl.)

Dobra u opštoj upotrebi

Član 1923

Stvarna službenost može se ustanoviti na dobrima u opštoj upotrebi i može postojati u korist ovih dobara.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Stvarne službenosti mogu se ustanoviti i u korist i na teret nepokretnosti, koje su u opštoj upotrebi, ako to nije protivno prirodi tih dobara.

Više službenosti na istoj nepokretnosti

Član 1924

Na istom poslužnom dobru može postojati više bilo istovrsnih, ili različitih stvarnih službenosti.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Na istom poslužnom dobru može se zasnovati više stvarnih službenosti bilo istovrsnih ili različitih vrsta.

Neodvojivost od svojine

Član 1925

Stvarna službenost kao pravo neodvojivo je povezana sa pravom svojine povlasnog dobra, a kao obaveza sa pravom svojine poslužnog dobra.

Stvarna službenost se ne može prenositi ni kao pravo ni kao obaveza, odvojeno od prenosa prava svojine na povlasnom, odnosno na poslužnom dobru.

Deoba povlasnog dobra

Član 1926

Stvarne službenosti su nedeljive.

Ako je izvršena deoba povlasnog dobra, pravo stvarne službenosti ostaje u korist svih sopstvenika njegovih delova ali se može vršiti samo na takav način da teret za sopstvenika poslužnog dobra ne bude veći (teži) nego pre deobe.

Sopstvenik poslužnog dobra može zahtevati da stvarna službenost sopstvenika pojedinih delova (podeljenog) povlasnog dobra prestane, ako više ne služi potrebama tih delova (za potrebe tih delova).

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Stvarne službenosti su nedeljive te se smanjenjem, ili promenom oblika, površine ili izgrađenosti katastarske parcele kao poslužnog dobra ne može promeniti ni podeliti teret službenosti.

Deoba poslužnog dobra

Član 1927

Ako se podeli poslužno dobro, stvarna službenost ostaje samo na delovima na kojima je pravo službenosti uistinu vršeno, a na ostalim delovima sopstvenik poslužnog dobra može zahtevati njen prestanak.

Alternativa( jezička): Prethodni član menja se tako da glasi:

Ako je sopstvenik povlasnog dobra vršio pravo službenosti samo na jednom ili na nekim delovima poslužnog dobra onda u slučaju deobe poslužnog dobra stvarna službenost kao teret ostaje samo na delovima na kojima je uistinu vršena, a na ostalim delovima prestaje.

Vrste službenosti na istoj stvari

Član 1928

Na jednom istom poslužnom dobru može postojati više stvarnih službenosti, istovrsnih ili sa različitom sadržinom.

Istovrsne stvarne službenosti mogu po obimu biti različite (ili jednake).

Ustanovljenjem nove stvarne službenosti ne može se ograničavati već postojeća službenost.

Ako usled promenjenih prilika nastupi nemogućnost da se sve stvarne službenosti vrše u punom obimu, svaki od nosilaca prava može zahtevati od suda da vršenje službenosti pravično uredi, vodeći računa o interesima svih (i svakog ponaosob).

Pravo na prozor

Član 1929

Pravo na prozor u zidu poslužnog dobra daje sopstveniku povlasnog dobra pravo na svetlost i vazduh, a ne i na vidik izuzev ako je to posebno ugovoreno.

Lice koje nema pravo na vidik dužno je da na zahtev sopstvenika zida stavi rešetku na prozor.

Lice koje ima pravo na prozor, dužno je da održava otvor u dobrom (ispravnom) stanju inače odgovara za štetu koja nastane usled zanemarivanja.

Pravo na pašu (ispašu)

Član 1930

Pravo na pašu može biti ustanovljeno kao stvarna službenost ili kao nepravilna službenost u korist određenog ili određenih lica.

Službenost paše sadrži pravo imaoca da napasa stoku (goveda, ovce, konje) na uobičajeni način u odgovarajućem području.

Službenost paše ne obuhvata napasanje (ishranu) svinja niti koza u šumskom području.

Imalac prava ne sme dovoditi na pašu bolesnu stoku.

Stvarna službenost na službenosti

Član 1931

Stvarna službenost ne može se ustanoviti na službenosti.

Uređaji za vršenje službenosti

Član 1932

Sopstvenik povlasnog dobra može na poslužnom dobru imati neki uređaj koji služi vršenju prava stvarne službenosti.

On je dužan da uređaj održava u dobrom stanju (upotrebljivom) i da snosi troškove njegovog održavanja (koliko to zahtevaju interesi sopstvenika poslužnog dobra).

Ako uređaj služi i na korist (interesima) sopstvenika poslužnog dobra, troškove održavanja uređaja snose sopstvenik povlasnog i sopstvenik poslužnog dobra srazmerno koristima koje imaju, izuzev ako su drugačije predvideli ugovorom.

Premeštanje stvarne službenosti

Član 1933

Kada se pravo stvarne službenosti vrši samo na jednom delu poslužnog dobra, sopstvenik (poslužnog dobra) ima pravo da zahteva premeštanje službenosti na pogodno mesto istog dobra gde njeno vršenje neće biti tegobnije za sopstvenika povlasnog dobra.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Kada se pravo stvarne službenosti vrši samo na jednom delu poslužnog dobra, sopstvenik ima pravo da zahteva premeštanje službenosti gde će njeno vršenje biti manje tegobno za njega, a neće biti otežano za drugu stranu.

Troškove premeštanja stvarne službenosti snosi sopstvenik poslužnog dobra.

Sud može, vodeći računa o (opravdanim) interesima iskorišćavanja poslužnog i povlasnog dobra, naložiti premeštanje službenosti na drugo mesto istog poslužnog dobra i u slučaju kada bi time njeno vršenje bilo tegobnije za sopstvenika povlasnog dobra.

U tom slučaju sopstvenik povlasnog dobra duguje naknadu sopstveniku povlasnog dobra ako je sticanje službenosti bilo sa teretnim poslom.

GLAVA II

STICANJE STVARNIH SLUŽBENOSTI

Opšte pravilo

Član 1934

Stvarna službenost stičese na osnovu ugovora između sopstvenika povlasnog i sopstvenika poslužnog dobra, na osnovu testamenta, održajem, odlukom suda ili drugog nadležnog organa i na osnovu zakona.

Sticanje na osnovu ugovora

Član 1935

Ugovor između sopstvenika povlasnog i sopstvenika poslužnog dobra na osnovu kojeg se stiče stvarna službenosti mora biti zaključen u pismenoj formi.

Sopstvenik povlasnog dobra stiče pravo stvarne službenosti na osnovu punovažnog ugovora upisom u zemljišnu knjigu.

Stvarna službenost se upisuje kao teret u zemljišnoknjižni uložak u kojem je upisano poslužno dobro, a kao pravo u zemljišnoknjižni uložak u kojem je upisano povlasno dobro.

Prenos stvarne službenosti sa pravom svojine

Član 1936

Stvarna službenost koja odranije postoji na nepokretnosti kao njen pripadak, prenosi se na pribavioca istovremeno sa prenosom prava svojine na povlasnom dobru.

Isto tako, stvarna službenost koja odranije postoji kao obaveza na nepokretnosti prenosi se na pribavioca istovremeno sa prenosom prava svojine na poslužnom dobru.

Način sticanja na područjima na kojima nema zemljišnih knjiga

Član 1937

Na područjima na kojima nema zemljišnih knjiga, stvarne službenosti se stiču pomaganjem overenih prepisa ugovora ili drugih isprava u sud.

Održaj

Član 1938

Stvarna službenost se stiče održajem kada je sopstvenik povlasnog dobra savesno vršio sadržinu prava stvarne službenosti dvadeset godine, a sopstvenik se tome vršenju nije protivio.

Ako je savesni držalac imao zakonitu državinu prava stvarne službenosti rok za održaj iznosi deset godina.

Ali se stvarna službenost ne može steći održajem, ako je vršena zloupotrebom poverenja sopstvenika ili držaoca poslužnog dobra, silom, prevarom ili ako je službenost bila ustupljena do opozivanja.

Vidljive i isprekidane službenosti

Član 1939

Održajem se mogu steći samo vidljive službenosti.

Službenost je vidljiva ako je njeno vršenje praćeno nekim vidljivim znakom.

Kod službenosti koje se retko vrše, držalac prava službenosti mora dokazati daje u razdoblju potrebnom za održaj bar tri puta vršio njenu sadržinu (isprekidane službenosti).

Sticanje na osnovu sudske odluke

Član 1940

Stvarna službenost stiče se na osnovu sudske odluke u postupku deobe stvari ili u ostavinskom postupku, kada sopstvenik povlasnog dobra ne može da se koristi tim dobrom bez odgovarajuće upotrebe poslužnog dobra, kao i u drugim slučajevima određenim zakonom.

Stvarna službenost se stiče na dan pravosnažnosti sudske odluke.

Lice u čiju korist je donesena sudska odluka ima pravo da zahteva upis prava stvarne službenosti u zemljišnu knjigu.

Sticanje na osnovu odluke upravnog organa

Član 1941

Stvarna službenost može se steći na osnovu odluke upravnog ili drugog državnog organa u postupku eksproprijacije kao i u drugim slučajevima određenim zakonom.

Stvarna službenost se stiče na dan konačnosti sudske odluke.

Lice u čiju korist je odluka donesena, ima pravo da zahteva upi stvarne službenosti u zemljišnu knjigu.

Nastanak svojinske stvarne službenosti

Član 1942

Svojinska stvarna službenost nastaje na osnovu jednostrane izjave volje sopstvenika da će jedna od njegovih dveju nepokretnosti biti poslužno dobro i u tom svojstvu određuje da će stvarna službenost kao obaveza biti teret na toj nepokretnosti.

Jednostrana volja sopstvenika mora biti izjavljena u pismenoj formi i sadržati sve uslove potrebne za upis prava stvarne službenosti u zemljišnu knjigu.

Svojinska stvarna službenost nastaje kada se na zahtev sopstvenika njegova izjava volje upiše u zemljišnu knjigu.

Zakonske službenosti

Član 1943

Zakonske službenosti u opštem interesu mogu se ustanoviti i tako da postoji jedno povlasno dobro, a više poslužnih dobara.

Na zakonske službenosti shodno se primenjuju pravila o stvarnim službenostima, izuzev ako posebnim zakonom (kojim su ustanovljene) nije predviđeno što drugo.

Prividne službenosti

Član 1944

Sopstvenik nepokretnosti, može zasnovati pravo u korist sopstvenika druge nepokretnosti sa sadržinom koju imaju stvarne službenosti, ali sa ograničenjem da ih sopstvenik nepokretnosti koji ih je zasnovao može opozvati.

U tom slučaju, pravo sopstvenika nepokretnosti u čiju korist je bilo ustanovljeno prestaje kada mu izjava o opozivanju bude dostavljena.

U ostalom pravila o stvarnim službenostima se shodno primenjuju.

Službenost prolaza

Član 1945

Stvarna službenost prolaza može se ustanoviti kao pravo na stazu, (pravo staze) ili kao pravo na put, ili kao pravo progona ili na svaki drugi način koji je u skladu sa prirodom prava prolaza preko tuđeg poslužnog dobra, i koji nije protivan prinudnim propisima, javnom poretku, ili moralu.

Sopstvenik povlasnog dobra dužan je da se pri vršenju prava prolaza pridržava osnovnog smisla prava stvarne službenosti i da ne proširuje granice njene sadržine.

Tako, sopstvenik povlasnog dobra ima pravo da prođe stazom preko poslužnog dobra, kao i da pušta druga lica da njome prolaze, ali nema pravo da prolazi na biciklu ili jašući konja.

Sopstvenik povlasnog dobra koji ima pravo stvarne službenosti puta, ovlašćen je da se vozi njime jednim kolima sa zapregom ili sa više kola, ili da prelazi motornim vozilom, ali nema prava da goni nevezanu stoku.

Pravo stvarne službenosti progona stoke obuhvata i pravo prolaza kolima, ali ne i prevoženje teških tereta.

Ako vršenje prava stvarne službenosti prolaza postane preterano otežano ili nemoguće zbog poplave, odrona, klizišta ili nekog drugog slučaja više sile, sopstvenik povlasnog dobra može do uspostavljanja ranijeg stanja zahtevati da se pravo prelaza ustanovi privremeno na drugom delu poslužnog dobra.

Nužni prolaz

Član 1946

Sopstvenik nepokretnosti koja nema izlaz na javni put, ili se do njega može doći samo uz preterano zaobilaženje (opkoljeno zemljište, enklava) ima pravo zahtevati od suda da mu, uz naknadu, dozvoli prolaz preko tuđeg zemljišta i protiv volje njegovog sopstvenika.

Pravo nužnog prolaza može se ustanoviti kao pravo kretanja stazom, pravo puta ili pravo prolaza kolima, motornim vozilima, poljoprivrednim mašinama ili kao pravo progona stoke.

Sud će u odluci odrediti granice i način vršenja prava nužnog prolaza, uz obavezu imaoca prava nužnog prolaza da se svojim pravom služi tako da štedi dobro na kome je ustanovljen nužni prolaz.

Sopstvenik poslužnog dobra na kome postoji nužni prolaz ima pravo zahtevati da imalac prava (nužnog prolaza) otkupi deo nepokretnosti, koji služi kao prolaz.

U svemu ostalom, na odgovarajući način, se primenjuju pravila koja važe za stvarne službenosti.

Službenost postavljanja vodova

Član 1947

Sopstvenik povlasnog dobra ima pravo zahtevati od suda da mu dozvoli, da preko susedove nepokretnosti provede vodove (vodovodne i kanalizacione cevi, gasovod, električne, telefonske ili druge kablove, podzemne i vazdušne i sl.), ako postavljanje ovih vodova na drugom mestu nije nikako moguće, ili je moguće ali samo uz nesrazmerne troškove.

Pravo imati deo zgrade na tuđem poslužnom dobru

Član 1948

Sopstvenik povlasnog dobra čija se službenost sastoji u pravu da ima (uvede) deo zgrade ili uređaj koji služi njegovoj zgradi, na površini poslužnog dobra, ispod ili iznad njega (u vazdušnom prostoru) dužan ih je održavati (u ispravnom stanju) o svom trošku i plaćati sopstveniku poslužnog dobra naknadu u visini zakupnine za tu vrstu korišćenja (upotrebe).

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Sopstvenik povlasnog dobra čija se službenost sastoji u pravu uglaviti gredu u tuđi zid, postaviti antenu za radio ili televiziju na tuđi krov, provesti (dim kroz tuđi dimnjak) vodove (električne, gasne i sl.) po površini, ispod ili kroz vazdušni prostor poslužnog dobra dužan ih je održavati (u ispravnom stanju) o svom trošku i plaćati sopstveniku poslužnog dobra naknadu u visini zakupnine za tu vrstu korišćenja (upotrebe).

1 Napomena: Komisiji je poznato da je u postojećem pravnom poreku sticanje promena, ograničenje i gubitak stvarnih prava upisuju u Katastar. Ali članovi Komisije su uvereni da su zemljišne knjige mnogo bolji i savršeniji sistem evidencije stvarnih prava na nepokretnim stvarima. Razlozi za to će ovde biti samo pomenuti, a u posebnom tekstu će biti podobnije razrađeni.Sistem zemljišnih knjiga vode sudovi kao nezavisni državni organi na koje ni izvršni organi, ni drugi centri političke moći ne mogu uticati. Zemljišne knjige u nas postoje odavno, u Beogradu, preovlađujućem delu Zapadne Srbije i u jednom manjem delu Istočne Srbije (do Homolja) postojale su skoro 80 godina, a u Vojvodini više od 150. Za sve to vreme nije bilo nikakvih primedaba na rad zemljišno knjižnih sudova. Zemljišno knjižni sistem postoji u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj i jednodušno je priznat kao najbolji sistem evidencije stvarnih prava u svetu. Zato su i neke zemlje u regionu zadržale zemljišne knjige (Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina), a neke nastoje da ga sa jednog užeg područja prošire na teritoriju cele države (Rumunija). Kada se uz to ima u vidu nesređeno stanje katastra u Srbiji, razlozi za napuštanje ovog sistema povratak zemljišnh knjiga su više nego očigledni.

GLAVA III

PRESTANAK STVARNIH SLUŽBENOSTI

Nevršenje

Član 1949

Pravo stvarne službenosti zastareva ako je sopstvenik povlasnog dobra ne vrši dvadeset godina.

Ali, stvarna službenost prestaje nevršenjem, koje je trajalo neprekidno tri godine, ako je sopstvenik povlasnog dobra nije vršio zbog toga što se sopstvenik poslužnog dobra protivio njenom vršenju (liberatorna uzurkapija).

Vršenje prava službenosti od strane lica koje ima pravo korišćenja na povlasnom dobru (plodouživalac, upotrebilac, zakupac i sl.) računa se kao da je sopstvenik povlasnog dobra lično vršio pravo stvarne službenosti.

Pravo stvarne službenosti koje se po svojoj prirodi vrši u retkim prilikama može zastareti samo, ako nosilac prava stvarne službenosti propusti tri takve prilike (nije vršio pravo službenosti u tri takve prilike).

Pravo stvarne službenosti ne prestaje zastarelošću, dok na poslužnom dobru postoje uređaji namenjeni vršenju prava stvarne službenosti.

Stvarna službenost upisana u zemljišnim knjigama prestaje tek ispisom.

Varijanta I (jezička): Stav 2 menja se tako da glasi:

Ali, stvarna službenog prestaje protekom roka od tri godine, ako se sopstvenik poslužnog dobra protivio njenom vršenju, a sopstvenik povlasnog dobra, zbog toga nije (zbog tog protivljenja) vršio svoje pravo stvarne službenosti.

Varijanta II: Stav 2 menja se tako da glasi:

Ali, ako se sopstvenik poslužnog dobra protivio vršenju stvarne službenosti, a sopstvenik povlasnog dobra je nije vršio zbog tog protivljenja neprekidno tri godine, pravo u tom roku prestaje.

Gubljenje korisnosti

Član 1950

Sopstvenik poslužnog dobra može zahtevati od suda ispis stvarne službenosti iz zemljišnih knjiga, ako je ona izgubila svaku korisnost za poslužno dobro.

Varijanta I: Prethodni član se menja tako da glasi:

Nesrazmera koristi i tereta

Član 1951

Na zahtev sopstvenika (poslužnog dobra) sud može poslužno dobro osloboditi stvarne službenosti u potpunosti ili delimično, ako je korisnost službenosti za povlasno dobro postala nesrazmerno manja, nego što je teret za poslužno dobro.

U tom slučaju, sud će dosuditi sopstveniku povlasnog dobra na njegov zahtev pravičnu naknadu.

Varijanta II: Prethodni član se menja tako da glasi:

Sopstvenik poslužnog dobra može zahtevati ispis službenosti iz zemljišne knjige ako je ona izgubila svoju korist za povlasno dobro.

On može dobiti potpuno ili delimično oslobađanje službenosti, ako je ona zadržala samo suženu korist, nesrazmernu sa teretima, koji su nametnuti poslužnom dobru.

Varijanta III: Prethodni član se menja tako da glasi:

Sopstvenik poslužnog dobra može zahtevati od suda ispis stvarne službenosti iz zemljišnih knjiga ako je ona trajno izgubila svaku korist za povlasno dobro.

Sudskom odlukom može se poslužno dobro osloboditi stvarne službenosti u potpunosti ili delimično, ako je službenost sačuvala suženu korist za povlasno dobro, nesrazmerno manju nego što je teret za poslužno dobro.

Prestanak potrebe

Član 1952

Sopstvenik poslužnog dobra može zahtevati da prestane pravo stvarne službenosti kada ono postane nepotrebno za korišćenje povlasnog dobra ili kad prestane drugi razlog zbog kojeg je ona zasnovana.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Sopstvenik poslužnog dobra može zahtevati ukidanje stvarne službenosti, ako je prestala potreba sopstvenika povlasnog dobra za stvarnom službenošću, ili ako iz drugih razloga ne postoji više razumna svrha za njenim postojanjem.

Propast povlasnog ili poslužnog dobra

Član 1953

Stvarna službenost prestaje propašću povlasnog ili poslužnog dobra, ako usled toga njeno vršenje bude trajno onemogućeno.

Ona se uspostavlja u ranijem obimu ako i poslužno i povlasno dobro budu obnovljeni u roku od tri godine računajući od propasti.

Alternativa: Stav 2 se menja tako da glasi:

Sa propašću poslužnog dobra izjednačuje se njegovo izuzimanje iz pravnog prometa.

Sjedinjenje - Konsolidacija

Član 1954

Stvarna službenost sama prestaje kada se pravo svojine na povlasnom i pravo svojine na poslužnom dobru nađu u imovini jednog istog lica.

Ali, sopstvenik može zadržati pravo stvarne službenosti kao pravo u korist povlasnog dobra i kao teret na poslužnom dobru tako što neće zahtevati ispis iz zemljišne knjige.

Odricanje sopstvenika povlasnog dobra

Član 1955

Pravo stvarne službenosti prestaje na osnovu punovažne jednostrane izjave sopstvenika povlasnog dobra o odricanju od prava.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Sopstvenik povlasnog dobra može se odreći prava stvarne službenosti jednostranom izjavom volje.

Suvlasnik ili zajedničar ne mogu se odreći prava stvarne službenosti bez pristanka ostalih suvlasnika odnosno zajedničara.

Sopstvenik povlasnog dobra, na kome postoji pravo plodouživanja ili hipoteke, ne može se odreći prava stvarne službenosti bez pristanka plodouživaoca ili hipotekarnog poverioca.

Pristanak sopstvenika poslužnog dobra nije potreban, čak i kada je on imao koristi od prava stvarne službenosti.

Ako je stvarna službenog bila upisana u zemljišnoj knjizi, prestaje ispisom.

Protek roka i ispunjenje raskidnog uslova

Član 1956

Stvarna službenost prestaje protekom vremena za koje je bila ustanovljena ili za koje je bilo ustanovljeno pravo svojine iz kojeg je izvedena ili usled prestanka prava svojine (ostvarenje raskidnog uslova ili poništaj na raskid.)

Ako je stvarna službenost upisana u zemljišnu knjigu prestaje ispisom iz teretnog lista poslužnog dobra.

Ukidanje nužnog prolaza

Član 1957

Sud će na zahtev sopstvenika poslužnog dobra ukinuti pravo nužnog prolaza, ako utvrdi da postoji drugi isto tako pogodan, ili još pogodniji prolaz, koji je za sopstvenika poslužnog dobra manje tegoban.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Sopstvenik poslužnog dobra može zahtevati da sud donese odluku o ukidanju prava na nužni prolaz, ako utvrdi da postoji izlaz na javni put ili ako postoji drugi isto tako pogodan ili još pogodniji prolaz za sopstvenika povlasnog dobra, a manje tegoban za sopstvenika poslužnog dobra.

GLAVA IV

ZAŠTITA PRAVA STVARNE SLUŽBENOSTI

Zahtev za zaštitu stvarne službenosti

Član 1958

Sopstvenik povlasnog dobra ima pravo zahtevati od sopstvenika poslužnog dobra da poštuje i trpi njegovo pravo službenosti, kao i da ga ne uznemirava u vršenju prava službenosti.

Sopstvenik povlasnog dobra ima pravo zahtevati od trećih lica da poštuju njegovo pravo službenosti i da ga ne uznemiravaju u njegovom vršenju.

Isto pravo kao sopstvenik imaju suvlasnici i zajedničari povlasnog dobra, kao i lica koja imaju pravo plodouživanja ili imaoci drugih ličnih službenosti.

Zastarelost

Član 1959

Pravo na zahtev sopstvenika povlasnog dobra (i drugih ovlašćenih lica) zastareva po proteku roka od dvadeset godina.

Teret dokazivanja

Član 1960

U slučaju spora tužilac je dužan dokazati da ima pravo stvarne službenosti kao i činjenicu da tuženi ne poštuje to njegovo pravo ili da ga uznemirava ili onemogućava u njegovom vršenju.

Tuženi koji tvrdi da ima pravo da preduzima radnje koje označavaju nepoštovanje (prava), uznemiravanje ili onemogućavanje, dužan je dokazati postojanje takvog prava.

Upis u zemljišnu knjigu označava dokaz o postojanju prava tuženog da obavlja radnje nepoštovanja, uznemiravanja ili onemogućavanja.

Tužba po jačem pravnom osnovu

Član 1961

Pravo na zaštitu ima i lice koje dokaže pravni osnov i način sticanja državine prava stvarne službenosti. (actio confessoria publiciana)

GLAVA V

NEPRAVILNE SLUŽBENOSTI

Opšte pravilo

Član 1962

Sopstvenik poslužnog dobra (poslužne nepokretnosti) ako hoće, može ustanoviti službenost, koja ima sadržinu stvarne službenosti u korist određenog lica (umesto u korist druge nepokretnosti).

U tom slučaju, na odgovarajući način se primenjuju pravila o ličnim službenostima.

Teret dokazivanja da u konkretnom slučaju postoji nepravilna, a ne stvarna službenost snosi lice koje to tvrdi.

Alternativa: stav 1 i 3 menjaju se tako da glase:

Sopstvenik poslužnog dobra može ustanoviti službenost sa sadržinom stvarne službenosti u korist određenog lica, a ne u korist svagdašnjeg sopstvenika povlasnog dobra.

Pretpostavlja se da postoji stvarna a ne nepravilna službenost.

ODELjAK DRUGI

LIČNE SLUŽBENOSTI

GLAVA I

POJAM

Član 1963

Lične službenosti su ograničena stvarna prava na osnovu kojih imalac prava može da upotrebljava tuđu stvar u određenom obimu, a njen svagdašnji sopstvenik je dužan da to trpi.

GLAVA II

PRAVO PLODOUŽIVANJA

Odsek I

O PLODOUŽIVANJU UOPŠTE

Pojam

Član 1964

Pravo plodouživanja je najšire pravo upotrebe i pribiranja plodova sa tuđe stvari (poslužno dobro) uz obavezu da se očuva njena suština.

Ograničenje

Član 1965

Obim prava plodouživanja može biti ograničen ili isključen u pogledu određenih koristi (koje daje poslužna stvar).

Pravo plodouživanja na nepokretnosti može biti ograničeno na određeni deo zgrade ili nepokretnosti.

Ograničenja u pogledu načina (modaliteta)

Član 1966

Pravo plodouživanja može biti ustanovljeno pod uslovom, sa rokom ili sa nalogom.

Trajanje

Član 1967

Pravo plodouživanje u korist fizičkog lica može trajati najduže do kraja njegovog života.

Ugovorom ili testamentom može se predvideti kraći rok (trajanje) prava plodouživanja.

Pravo plodouživanja u korist pravnog lica traje do prestanka pravnog lica, ali najduže pedeset godina.

Predmet

Član 1968

Predmet (prava) plodouživanje mogu biti stvari pokretne ili nepokretne, prava, imovina ili imovinska celina kao i njegov alikvotni deo.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Predmet (prava) plodouživanja mogu biti stvari pokretne ili nepokretne, suvlasnički deo prava, imovina ili imovinska celina.

Odsek II

STICANJE PRAVA PLODOUŽIVANJA

O sticanju uopšte

Član 1969

Pravo plodouživanja stiče se na osnovu ugovora sa sopstvenikom poslužne stvari, testamentom, održajem i na osnovu zakona.

Pravila o sticanju prava svojine na odgovarajući način se primenjuju na sticanje prava plodouživanja na stvarima, a pravila o prenosu prava potraživanja na sticanje (prava) plodouživanja na potraživanjima.

Sticanje na osnovu ugovora

A. Nepokretnosti

Član 1970

Ugovor o sticanju (prava) plodouživanja na nepokretnosti mora biti zaključen u pismenoj formi i overen kod nadležnog organa.

Kada se pravo plodouživanja na nepokretnosti stiče na osnovu (ugovora) deobe sanaslednika, dovoljno je da ugovor bude zaključen u (običnoj) pismenoj formi.

Pribavilac stiče pravo plodouživanja na nepokretnosti upisom u zemljišnu knjigu na osnovu punovažnog ugovora između sopstvenika i plodouživaoca.

B. Pokretne stvari i prava

Član 1971

Plodouživanje na pokretnoj stvari stiče se predajom na osnovu ugovora između sopstvenika i plodouživaoca.

Za sticanje plodouživanja na nekom pravu potraživanja potrebno je da dužnik bude obavešten o zaključenom ugovoru između poverioca (imaoca prava) i plodouživaoca.

Ugovornik (pribavilac) stiče pravo plodouživanja na potraživanju upisanom na obveznici na donosioca kada mu bude predata obveznica.

Prenos prava potraživanja na hartije po naredbi na plodouživaoca vrši se indosamentom u kome je naznačeno da je (hartija) predata na (u) plodouživanje.

Prenos drugih prava na plodouživanje vrši se na način za njihovo prenošenje na drugoga, ako za određeni slučaj nije predviđeno što drugo.

Alternativa: Stav 2 menja se tako da glasi:

Poverilac je dužan predati plodouživaocu ispravu o dugu, kao i druge dokaze o potraživanju i o uzgrednim pravima koja idu uz njega.

V. Imovina ili imovinska celina

Član 1972

Plodouživanje na stvarima i pravima koja čine neku imovinu ili imovinsku celinu stiče se prema pravilima koja važe za svaku pojedinu vrstu predmeta (plodouživanja).

Ista ta pravila važe za plodouživanje na zaostavštini ili njenom alikvotnom delu.

G. Održaj

Član 1973

Na sticanje prava plodouživanja putem održaja, na odgovarajući način primenjuju se pravila o sticanju svojine održajem.

Alternativa (stilska): Prethodni član menja se tako da glasi:

Na održaj prava plodouživanja primenjuju se na odgovarajući način pravila o sticanju svojine održajem.

Popis i procena

Član 1974

U trenutku nastanka plodouživanja, ali i u svakom docnijem trenutku, ako to nije bilo učinjeno na početku, bilo sopstvenik ili plodouživalac mogu zahtevati da se sačini (sastavi, izvrši) popis i procena predmeta potraživanja.

Isprava (pismeno) o popisu i proceni treba da nosi datum kada je sastavljena (sačinjena) i treba da je potpišu obe strane.

Svaka strana može zahtevati da ispravo o popisu i proceni sačini javni beležnik.

Kada plodouživanje nastaje na imovini, zaostavštini ili imovinskoj celini, sastavljanje isprave o popisu i proceni je obavezno.

Troškove isprave o popisu i proceni snosi strana koja je zahtevala sastavljanje.

Ako popis i procena nisu izvršeni, smatra se da je plodouživalac primio predmet prava plodouživanja u upotrebljivom stanju srednje kakvoće.

Alternativa: Stav 5 menja se tako da glasi:

Troškove sastavljanja isprave snose strane na ravne delove.

Odsek III

PLODOUŽIVAOČEVA PRAVA

Pojam (Uopšte)

Član 1975

Plodouživalac ima pravo da poslužnu stvar drži, da je upotrebljava i da pribira plodove i druge koristi sa nje.

On preduzima poslove upravljanja u vezi sa poslužnom stvarju.

U vršenju (svojih) prava plodouživalac je dužan ponašati se (da se ponaša) onako kako se osnovano može očekivati od razumnog i pažljivog čoveka u datim okolnostima.

Prirodni plodovi

Član 1976

Plodouživalac stiče pravo svojine na prirodnim plodovima (sazrelim za vreme plodouživanja) odvajanjem od glavne stvari.

Sopstvenik poslužne stvari ima pravo da zahteva pravičnu naknadu izdataka (impensae, troškova) uloženih u stvaranje plodova, pod uslovom da njihov iznos ne prelazi vrednost plodova.

Po prestanku plodouživanja, plodouživalac ima pravo da pod istim uslovima (iz stava 2) zahteva od sopstvenika pravičan iznos naknade za izdatke (troškove) koje je uložio u stvaranje plodova.

Plodovi u novčanom obliku

Član 1977

Plodouživalac stiče pravo na plodove u novčanom obliku (na primer kamate na glavno potraživanje, zakupnine, dividende) od dana kada je plodouživanje nastalo do dana kada je prestalo, uključujući i plodove koji su nastali pre, ali koji dospevaju posle prestanka plodouživanja.

Novčani plodovi nastali pre, ali dospeli posle nastanka plodouživanja, pripadaju sopstveniku, kako i svi plodovi koji nastanu posle prestanka plodouživanja.

Upotreba (vršenje) stvarnih službenosti

Član 1978

Plodouživalac ima pravo da upotrebljava stvarne službenosti, ustanovljene u korist nepokretnosti (na kojoj ima pravo plodouživanja) kao da je sopstvenik.

On je dužan da trpi vršenje (teret) stvarnih službenosti na nepokretnosti na kojoj ima pravo plodouživanja.

Ustupanje korišćenja (upotreba i pribiranje plodova)

Član 1979

Plodouživalac može ugovorom o zakupu ili drugim, sličnim ugovorom ustupiti drugome vršenje prava na poslužnoj stvari (ako mu to pravo nije isključeno ugovorom ili testamentom).

U tom slučaju ne zasniva se nikakav neposredni pravni odnos između sopstvenika poslužne stvari i zakupca, čak ni kada je sopstvenik dao dozvolu za zaključenje zakupa.

Ali, sopstvenik može, radi naplate svojih eventualnih potraživanja prema plodouživaocu, zahtevati neposredno od zakupca naplatu iznosa, koje ovaj duguje plodouživaocu po osnovu ugovora o zakupu.

Plodouživanje na suvlasničkom delu

Član 1980

Kad je plodouživanje ustanovljeno na suvlasničkom udelu, plodouživalac ima pravo da drži, upotrebljava i da učestvuje u upravljanju suvlasničkom stvarju u obimu u kome ne povređuje prava (ostalih) suvlasnika.

On ima pravo na plodove srazmerno udelu.

Pravo da zahtevaju deobu imaju suvlasnik i plodouživalac zajedno.

Po izvršenoj deobi, plodouživalac stiče pravo plodouživanja na stvarima koje su stupile na mesto suvlasničkog udela.

Odsek IV

PLODOUŽIVAOČEVE OBAVEZE

Obaveza čuvanja suštine

Član 1981

Plodouživalac je dužan da sačuva suštinu (supstancu) poslužne stvari i da u tom cilju vrši potrebne opravke za njeno redovno održavanje.

Ako je usled slučaja više sile ili zbog njene dotrajalosti potrebno preduzeti znatnije radove ili druge mere za očuvanje poslužne stvari, plodouživalac je dužan da bez odlaganja obavesti sopstvenika i da (posle toga) trpi obavljanje radova na poslužnoj stvari.

Ako po primljenom obaveštenju sopstvenik ne preduzme šta je potrebno, plodouživalac može obaviti radove i preduzete mere na račun sopstvenika.

Alternativa: Stav 2 menja se tako da glasi:

Plodouživalac je dužan da preduzme radnje koje su potrebne za održavanje stvari u stanju u kome se nalazila u trenutku nastanka plodouživanja.

Obaveza upotrebe prema nameni (Namena)

Član 1982

Plodouživalac je dužan upotrebljavati poslužnu nepokretnost u skladu sa njenom namenom, te radi toga ne sme vršiti nikakve izmene usled kojih bi nastala znatnija šteta za sopstvenika.

Plodouživalac, naročito, ne sme preinačiti niti bitnije menjati ni prirodu ni oblik poslužne nepokretnosti.

On ne sme započeti da iskorišćava nepokretnost radi vađenja peska, šljunka, kamenja ili drugih sličnih stvari, ako nije obavestio sopstvenika stvari i zatražio njegov pristanak, i ako bi time bitnije promenio namenu nepokretnosti.

Nadgledanje (nadzor) sopstvenika

Član 1983

Sopstvenik ima pravo da se usprotivi plodouživaočevim radnjama (postupcima) kojima se oštećuje poslužna stvar.

Ako plodouživalac nastavi sa ovakvim postupcima i pored protivljenja druge strane, sopstvenik ima pravo da zahteva da se poslužna stvar oduzme iz plodouživaočeve državine i poveri na upravljanje staraocu kojeg će odrediti sud.

Održavanje poslužne stvari

Član 1984

Plodouživalac snosi troškove redovnog održavanja i iskorišćavanja stvari.

Vanredne troškove preduzimanja znatnijih radova ili drugih mera potrebnih za očuvanje stvari snosi sopstvenik.

Ali, plodouživalac koji je sam obavio znatnije radove ili druge potrebne mere (opravke ili obnavljanje poslužne stvari) i snosio vanredne troškove, ima pravo, po prestanku plodouživanja, zahtevati od sopstvenika da mu naknadi njihov iznos.

Vanredne troškove koje je prouzrokovao svojom krivicom snosi plodouživalac.

Obaveza da se pruži obezbeđenje

Član 1985

Sopstvenik koji dokaže da su njegova prava u opasnosti može zahtevati obezbeđenje od plodouživaoca.

Kod plodouživanja koje za predmet ima potrošne stvari ili hartije od vrednosti, ovakvi dokazi nisu potrebni i sopstvenik može, još pre nego što izvrši predaju, zahtevati od plodouživaoca da pruži dovoljno obezbeđenje.

Ako plodouživalac ne pruži obezbeđenje u razumnom roku (koji će mu odrediti sud) sopstvenik može zahtevati da se poslužna stvar oduzme iz plodouživaočeve državine i poveri na upravljanje stvaraocu kojeg će odrediti sud.

Dar sa zadržavanjem plodouživanja

Član 1986

Obezbeđenje se ne može zahtevati od poklonodavca koji je ugovorom o poklonu zadržao za sebe pravo plodouživanja.

Porezi i druge javne obaveze

Član 1987

Plodouživalac snosi godišnje poreze i druge javne obaveze koje terete upotrebu i pribiranje plodove sa poslužne stvari u toku trajanja plodouživanja.

Ako je poreze i javne obaveze platio sopstvenik, plodouživalac je dužan da mu naknadi njihov iznos za razdoblje u kome je trajalo plodouživanje.

Ostali porezi i javne obaveze terete sopstvenika poslužne stvari.

Ako je poreze i javne obaveze koji terete sopstvenika isplatio plodouživalac, sopstvenik je dužan da mu naknadi isplaćeni iznos.

Obaveze osiguranja

Član 1988

Plodouživalac je dužan o svom trošku, a u korist sopstvenika zaključiti ugovor o osiguranju od požara, poplave, krađe i drugih rizika, kad je propisano obavezno osiguranje ili kad bi se to moglo osnovano očekivati od razumnog i pažljivog čoveka u datim okolnostima.

Ako je poslužna stvar odranije bila osigurana, plodouživalac je dužan da plaća premije osiguranja za sve vreme dok traje plodouživanje.

Odsek V

PRESTANAK PLODOUŽIVANJA

Slučajevi prestanka

Član 1989

Plodouživanje prestaje u sledećim slučajevima:

1) Ugovor sopstvenika poslužne stvari i plodouživaoca;

2) Odricanje od prava plodouživanja jednostranom izjavom volje;

3) Protek vremena;

4) Smrt plodouživaoca odnosno prestanak pravnog lica;

5) Sjedinjenje u istoj ličnosti svojstva sopstvenika poslužne stvari

i plodouživaoca;

6) Potpuna propast poslužne stvari;

7) Održaj od strane trećeg lica;

8) Nevršenje prava u roku od pet godina.

Kada pravo plodouživanja prestane, u svim slučajevima izuzev održaja u korist trećeg lica, plodouživaočeva ovlašćenja vraćaju se sopstveniku po samom pravu.

Za prestanak prava plodouživanja na nepokretnim stvarima potreban je ispis iz zemljišnih knjiga.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Prestanak na osnovu ugovora

Član 1990

Plodouživanje prestaje na osnovu ugovora između sopstvenika i plodouživaoca.

Ugovor o prestanku prava plodouživanja na nepokretnostima mora biti zaključen u (običnoj) pismenoj formi.

Pravo plodouživanja na napokretnostima prestaje kada se na osnovu punovažnog ugovora ispiše iz zemljišnih knjiga.

Alternativa: Stav 2 menja se tako da glasi:

Ugovor o prestanku prava plodouživanja može biti zaključen i neformalno.

Odricanje od prava

Član 1991

Plodouživalac se može odreći svog prava (na plodouživanje) jednostranom izjavom volje, upućenom sopstveniku poslužne stvari.

Za punovažnost izjave o odricanju nije potreban pristanak sopstvenika.

Po prijemu izjave o odricanju, sopstvenik nepokretne stvari može zahtevati ispis prava plodouživanja iz zemljišnih knjiga.

Ali, plodouživaočevo pravo ne može prestati odricanjem, ako na poslužnoj stvari postoji neko stvarno pravo ili pravo zakupa, stečeno pre prava plodouživanja.

Plodouživaočevi poverioci, čija su potraživanja dospela, mogu zahtevati da se plodouživaočeva izjava o odricanju oglasi bez pravnog dejstva prema njima.

Protek vremena

Član 1992

Plodouživanje prestaje (samim) protekom vremena za koje je bilo ustanovljeno.

Plodouživanje u korist pravnog lica prestaje protekom roka od pedeset godina ako nije bio predviđen kraći rok.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Plodouživanje prestaje protekom vremena po samom pravu.

Smrt – Prestanak pravnog lica

Član 1993

Pravo plodouživanja prestaje smrću (fizičkog) lica.

Kada prestane da postoji pravno lice, gasi se i njegovo pravo plodouživanja.

Sjedinjenje

Član 1994

Ako se svojstva plodouživaoca i sopstvenika steknu u jednom licu, na osnovu pravnog posla ili nasleđivanja, pravo plodouživanja prestaje, a pravo svojine se oslobađa dotadašnjeg tereta i po samom pravu se uspostavlja u punom obimu.

Propast poslužne stvari

Član 1995

U slučaju potpune propasti poslužne stvari, sopstvenik nije dužan da je obnovi.

Ali, ako sopstvenik obnovi ili zameni poslužnu stvar drugom stvarju, pravo plodouživanja se produžava (postoji) na obnovljenoj ili zamenjenoj stvari.

Pravo plodouživanja se proteže na protivvrednost, koja je stupila na mesto propale (uništene) stvari, naročito u slučaju osiguranja ili eksproprijacije.

U slučaju delimične propasti (poslužne stvari) pravo plodouživanja nastavlja da postoji na preostalom delu poslužne stvari.

Održaj

Član 1996

Pravo plodouživanja prestaje kada neko treće lice, na istoj poslužnoj stvari, stekne održajem pravo svojine ili pravo plodouživanja.

Zastarelost

Član 1997

Plodouživanje prestaje ako ga plodouživalac nije vršio pet godina, a u tom razdoblju ga niko nije sprečavao da ga vrši.

Odgovornost

Član 1998

Plodouživalac odgovara za uništenje ili oštećenje stvari, ako ne dokaže da se šteta dogodila bez njegove krivice.

Ako je potrošio pojedine stvari, a nije imao pravo da to učini, dužan je zameniti ih istom količinom, iste vrste stvari, istog kvaliteta.

On ne odgovara za dotrajalost ili za smanjenje vrednosti potrošne stvari do čega je došlo usled redovne (normalne) upotrebe stvari.

Predaja (vraćanje) stvari sopstveniku

Član 1999

Po prestanku prava plodouživanja, plodouživalac (ili njegovi naslednici) dužan je predati poslužnu stvar sopstveniku u stanju u kome ju je primio.

Sopstvenik nepokretne poslužne stvari ima pravo zahtevati ispis prava plodouživanja iz zemljišnih knjiga.

Izdaci (Impensae)

Član 2000

Plodouživalac koji je imao izdatke ili izvršio radove koje nije bio dužan obaviti, ima pravo zahtevati naknadu od sopstvenika po pravilima o nezvanom vršenju tuđih poslova.

Ako je postavio uređaje, a sopstvenik odbije da za njih isplati naknadu, plodouživalac ima pravo da ih skine i odnese, ali je dužan da vaspostavi ranije stanje.

Odsek VI

POSEBNA PRAVILA

Plodouživanje na potrošnim stvarima

(Nepravo plodouživanje)

Član 2001

Kada sopstvenik preda potrošne stvari na plodouživanje, plodouživalac stiče pravo svojine na njima i može ih slobodno potrošiti ili otuđiti.

Ali, po prestanku prava plodouživanja, plodouživalac je dužan vratiti sopstveniku istu količinu iste vrste potrošnih stvari istog kvaliteta, ili naknaditi novčanu vrednost primljenih stvari u vreme prestanka (plodouživanja).

Ako su nepotrošne stvari prilikom predaje plodouživaocu bile procenjene, on stiče pravo svojine na njima, ali je po prestanku plodouživanja dužan naknaditi sopstveniku njihovu procenjenu vrednost.

Na nepravo potraživanje na odgovarajući način primenjuju se opšta pravila o pravu plodouživanja ukoliko nešto drugo nije određeno zakonom i ako nije u suprotnosti sa prirodom nepravog plodouživanja.

Plodouživanje na pravu potraživanja

Član 2002

Plodouživalac prava potraživanja ima pravo da pribira kamate.

Naplaćivanje potraživanja datog u plodouživanje

Član 2003

Kad potraživanje na kome postoji pravo plodouživanja dospe za naplatu, plodouživalac je dužan naplatiti ga.

Sa ispunjenjem potraživanja, pravo plodouživanja prelazi na stvar, koja je bila predmet ispunjenja.

Kad je predmet potraživanja novac, plodouživalac je dužan, na zahtev sopstvenika, položiti naplaćeni iznos kod suda, ali ako plodouživalac pruži dovoljno obezbeđenje sopstveniku (imaocu prava potraživanja) može zadržati naplaćeni novac kod sebe.

Sopstvenik kao i plodouživalac mogu zahtevati da se naplaćeni novac uloži tamo da donosi prihod.

Alternativa: Stav 3 menja se tako da glasi:

3. Kad je predmet potraživanja novac plodouživalac je dužan, na zahtev sopstvenika, položiti naplaćeni iznos kod suda, ali ako je predmet njegovog potraživanja takođe novac (kamata) i ako je ono dospelo za naplatu, plodouživalac može zadržati za sebe koliko mu se duguje, a ostalo je dužan predati sopstveniku.

Plodouživanje šume

Član 2004

Plodouživalac ima pravo da poseče onoliko drveća godišnje, koliko je redovno činio sopstvenik u skladu sa pravilima posebnog zakona.

Plodouživalac i sopstvenik imaju pravo zahtevati da sud uredi obim iskorišćavanja šume, vodeći računa o pravima svakog za njih.

Ako se usled oluje, pada snega, požara, najezde insekata ili iz drugih uzroka ukaže potreba da se iseče znatno veća količina drveća nego inače, iskorišćavanje se u narednim godinama smanjuje da bi se postepeno smanjivale štetne posledice, a višak nova se ulaže na kamatu i služi da naknadi smanjenje prihoda u narednom razdoblju.

Rudnici

Član 2005

Plodouživanje stvari kod kojih se pribiranje koristi sastoji u vađenju sastavnih delova supstance, posebno u rudnicima, primenjuju se pravila o plodouživanju na šumama.

Zaštita

Član 2006

Pravila o zaštiti prava svojina na odgovarajući način primenjuju se na zaštitu prava plodouživanja

GLAVA III

LIČNA SLUŽBENOST UPOTREBE

Pravo na upotrebu i pribiranje plodova u granicama potreba

Član 2007

Lična službenost upotrebe (pravo upotrebe) ovlašćuje imaoca da tuđu nepotrošnu stvar upotrebljava, ali i da pribira plodove i ostale koristi od (sa) nje, u granicama svojih ličnih potreba i potreba članova svoje porodice, uz obavezu da sačuva suštinu (supstancu) stvari.

Potrebe se prosuđuju prema stanju u trenutku nastanka službenosti upotrebe, ali se naknadno uzimaju u obzir i nove potrebe koje su se u vreme nastanka mogle osnovano očekivati.

Pravo na plodove i koristi preko granica ličnih i porodičnih potreba upotrebioca stiče sopstvenik poslužne stvari.

Plodovi u novčanom obliku

Član 2008

Kada je predmet službenosti upotrebe neko pravo, upotrebilac stiče plodove u novčanom obliku (kamate na glavno potraživanje, dividende i sl.) u srazmeri sa svojim ličnim i porodičnim potrebama.

Pravo na višak prihoda, preko granica potreba upotrebioca, pripada poveriocu (sopstveniku) poslužnog prava.

Svaka strana može zahtevati da sud odredi srazmeru prema kojoj će se izvršiti raspodela plodova u novčanom obliku.

Održavanje poslužne stvari

Član 2009

Troškove redovnog održavanja (poslužne stvari) snose imalac prava upotrebe i sopstvenik poslužne stvari srazmerno koristima koje svako od njih ima od stvari.

Vanredne troškove preduzimanja znatnijih radova ili drugih mera potrebnih za očuvanje stvari snosi sopstvenik.

Porezi i druge javne obaveze

Član 2010

Imalac prava upotrebe i sopstvenik snose poreze i druge javne obaveze koje terete upotrebu i pribiranje plodova i drugih koristi od poslužne stvari srazmerno koristima koje svako od njih ima od stvari.

Ostali porezi i javne obaveze terete sopstvenika poslužne stvari.

Alternativa: Prethodna dva člana zamenjuju se sledećim članom:

Troškovi održavanja i javni tereti

Član 2011

Sopstvenik je dužan da održava poslužnu stvar u stanju u kome je bila u trenutku nastanka prava upotrebe i radi toga je dužan snositi sve redovne i vanredne troškove kao i poreze i javne obaveze koje terete poslužnu stvar.

Ali, ako troškovi, porezi i javne obaveze prelaze iznos koristi koje preostaju sopstveniku, imalac prava upotrebe dužan je namiriti razliku ili se odreći svog prava upotrebe.

Neprenosivost – Nemogućnost nasleđivanja prava upotrebe

Član 2012

Upotrebilac ne može ugovorom preneti na treće lice ni pravo upotrebe u celini ni vršenje pojedinih ovlašćenja.

U slučaju smrti upotrebioca, pravo upotrebe ne prelazi na naslednike.

Ali sopstvenik poslužne stvari može, ugovorom sa upotrebiocem ili testamentom, dozvoliti upotrebiocu da zaključi ugovor o zakupu poslužne stvari i da pribira zakupninu radi zadovoljenja ličnih i porodičnih potreba.

Odgovarajuća primena pravila

Član 2013

Na prava i obaveze upotrebioca, njegove pravne odnose sa sopstvenikom poslužne stvari i sa trećim licima, na postanak i prestanak lične službenosti upotrebe kao i na ostale odnose u vezi sa ovim pravom, na odgovarajući način se primenjuju pravila o pravu plodouživanja.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Na ličnu službenost upotrebe primenjuju se odgovarajući način pravila o pravu plodouživanja.

GLAVA IV

PRAVO STANOVANJA (HABITATIO)

Pojam

Član 2014

Imalac prava stanovanja ovlašćen je da tuđu stambenu zgradu ili stan kao deo zgrade upotrebljava za svoje lične i porodične potrebe stanovanja, uz obavezu da čuva suštinu stvari.

Potrebe imaoca prava stanovanja prosuđuju se prema trenutku nastanka prava, ali se uzimaju u obzir i nove potrebe koje su se u vreme nastanka prava mogle osnovano očekivati (zaključenje braka, zasnivanje vanbračne ili istopolne zajednice, rađanje ili usvajanje dece, nastajanje zakonske obaveze u korist ili na teret imaoca prava stanovanja i sl.).

Sa imaocem mogu stanovati i lica koja ga izdržavaju ili su mu potrebna da ga pomažu i neguju ili da mu vode domaćinstvo.

Ali, sva ostala lica, izuzev imaoca, nemaju sopstveno pravo da obitavaju u zgradi ili stanu, te su u trenutku smrti imaoca, kada prestaje njegovo pravo stanovanja i oni dužni da se isele iz zgrade ili stana u kome su dotad živeli.

Upotreba uređaja u zgradi

Član 2015

Imalac čije se pravo stanovanja odnosi na deo zgrade, ima pravo da se koristi (služi, upotrebljava) uređajima namenjenim za zajedničku upotrebu.

Održavanje stambene zgrade ili stana

Član 2016

Imalac prava stanovanja snosi troškove redovnog održavanja stambene zgrade ili stana ako je njegova upotreba stambenih prostorija isključiva.

Ako sopstvenik i imalac prava stanovanja žive zajedno u stambenoj zgradi ili stanu, troškove redovnog održavanja snose srazmerno obimu upotrebe prostorija.

Alternativa: Stav 1 menja se tako da glasi:

Imalac prava stanovanja snosi troškove redovnog održavanja ako u stanu ili stambenoj zgradi živi samo on ili sa porodicom.

Neprenosivost – Nemogućnost nasleđivanja prava stanovanja

Član 2017

Imalac ne može ugovorom preneti na treće lice ni pravo stanovanja, niti ustupiti vršenje toga prava na poslužnoj stvari.

U slučaju smrti imaoca, pravo stanovanja ne prelazi na naslednike.

Odgovarajuća primena pravila

Član 2018

Na ličnu službenost stanovanja primenjuju se na odgovarajući način pravila o pravu plodouživanja.

Deo treći

PRAVO GRAĐENJA

Pojam

Član 2019

Pravo građenja je vremenski ograničeno stvarno pravo imaoca na tuđem zemljištu, da bude sopstvenik postojeće zgrade, ili da izgradi novu zgradu i stekne na njoj pravo svojine.

Pravo građenja ima za predmet zgradu ili drugu građevinu iznad ili ispod površine tuđeg zemljišta.

Pravo građenja obuhvata upotrebu tuđeg zemljišta ispod ili iznad zgrade, kao i zemljišta koje služi korišćenju zgrade.

Ako se pravo građenja odnosi na građevinu ispod površine poslužnog zemljišta, ugovorom o osnivanju (pravo građenja) mora se odrediti način upotrebe zemljišne površine iznad građevina.

Alternativa: Stavovi 1 i 3 menjaju se tako da glase:

Pravo građenja je vremenski ograničeno stvarno pravo imaoca na tuđem zemljištu, da ima pravo svojine na postojećoj zgradi, ili da izgradi novu zgradu i stekne na njoj pravo svojine.

Imalac prava građenja ima vremenski ograničeno ovlašćenje upotrebe i uživanja zemljišta ispod ili iznad zgrade, kao i onog koje služi upotrebi zgrade.

Mogućnost zasnivanja prava građenja

Član 2020

Država (Republika Srbija), autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, opština, crkva i verska zajednica, ustanova, zadužbina, udruženje i druga pravna lica mogu osnivati pravo građenja u korist nekog trećeg lica na zemljištu na kome imaju pravo svojine.

Istu mogućnost osnivanja prava građenja imaju fizička lica na svom zemljištu.

Sadržina

Član 2021

Pravo građenja ima zakonsku i ugovornu sadržinu.

Sticanje prava građenja

Član 2022

Pravo građenja stiče se na osnovu ugovora, testamentom, održajem i odlukom suda.

Sticanje (pravo građenja) na osnovu ugovora

Član 2023

Pribavilac stiče pravo građenja na osnovu punovažnog ugovora sa sopstvenikom poslužnog zemljišta (nepokretnosti) upisom u zemljišnu knjigu.

Za punovažnost ugovora o (sticanju) osnivanju prava građenja potrebno je da bude zaključen u pismenoj formi i overen kod nadležnog organa.

Pravo građenja se upisuje kao obaveza svagdašnjeg sopstvenika u teretni list zamljišnoknjižnog uloška u koji je upisano poslužno zemljište (nepokretnost).

Pravna dejstva ugovora

Član 2024

Ugovorne odredbe o pravnim dejstvima i prostiranju prava građenja, a naročito o nameni zgrade, njenom položaju, strukturi i zapremini (veličini) i prostiranju zgrade kao i upotrebi neizgrađenog zemljišta koje služi zgradi, čine (pored zakonske) ugovornu sadržinu prava građenja uz zakonske odredbe i proizvode pravna dejstva prema docnijim pribaviocima prava građenja i prema docnijim pribaviocima prava svojine na poslužnom zemljištu.

Prilikom upisa prava građenja u glavnu knjigu, zemljišnoknjižni sud će na molbu (zahtev) podnosioca staviti napomenu da su ugovorne odredbe sadržane u pismenoj ispravi (u pismeno zaključenom ugovoru) i uputiti na zbirku isprava.

Upis prava građenja kao obaveze

Član 2025

Pravo građenja se upisuje kao obaveza svagdašnjeg sopstvenika u teretni list zemljišnoknjižnog uloška u koji je upisano poslužno zemljište.

Za uknjiženje potrebna je izrečna izjava volje sopstvenika poslužnog zemljišta da pristaje na upis prava građenja (clausula intabulandi), a ako je na poslužnom zemljištu bilo drugih stvarnih prava, potreban je i pristanak njihovih imalaca.

Upis prava građenja kao posebnog zemljišnoknjižnog tela

Član 2026

Posle uknjiženja prava građenja kao tereta na poslužnom zemljištu, sud po službenoj dužnosti otvara (osniva) poseban zemljišnoknjižni uložak u koji se pravo građenja upisuje kao zemljišnoknjižno telo.

U list "b" (vlasnički list) upisuje se ime imaoca prava građenja i bitne odredbe ugovora o osnivanju koji čine njegovu ugovornu sadržinu i koje proizvode pravna dejstva i prema pribaviocima prava građenja i prema pribaviocima svojine na poslužnom zemljištu.

U list "v" (teretni list) upisuju se hipoteka i druga prava trećih lica, koja označavaju teret na pravu građenja.

Prava imaoca

Član 2027

Imalac prava građenja ima pravo svojine na zgradi, koja se nalazi ispod ili iznad površine tuđeg zemljišta.

Ako zgrada nije postojala odranije, imalac ima pravo da sazida zgradu i da stekne pravo svojine na njoj.

Na zemljištu ispod ili iznad zgrade, kao i na zemljištu koje je potrebno za korišćenje zgrade, imalac ima prenosivo pravo upotrebe i uživanja.

Imalac ima pravo da sruši postojeće zgrade i sazida novu ili nove zgrade, izuzev ako ugovorom o osnivanju nije predviđeno što drugo.

Ako se pravo građenja odnosi na građevinu ispod poslužnog zemljišta, ugovorom o osnivanju mora se odrediti način upotrebe i uživanja zemljišne površine iznad građevine.

Etažna svojina

Član 2028

Imalac prava građenja može, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno, uspostaviti etažnu svojinu na sazidanoj (podignutoj) zgradi.

U tom slučaju, dok traje pravo građenja, svaki pribavilac stiče pravo vremenski ograničene svojine na posebnom delu zgrade, pravo nedeljive susvojine na zajedničkim delovima zgrade, kao i pravo na upotrebu i uživanja poslužnog zemljišta zajedno sa drugim pribaviocima.

Mogućnost ustupanja i nasleđivanja

Član 2029

Imalac prava građenja može prodati i na drugi način preneti pravo svojine na sazidanoj (izgrađenoj) zgradi u celini zajedno sa pravom upotrebe i uživanja poslužnog zemljišta.

Imalac prava građenja može prodavati i etažne delove ili suvlasničke udele u zgradi, koje prate odgovarajuće ovlašćenje na zajedničkim delovima u zgradi na poslužnom zemljištu.

Ali, imalac može preneti svoje pravo građenja, zajedno sa pravom upotrebe i uživanja poslužnog zemljišta, dok još izgradnja nije započeta ili nije dovršena, a pravo koje se tada prenosi svedeno je na ovlašćenje da se zgrada zida ili da se završi.

Na prenos prava građenja na odgovarajući način se primenjuju pravila o prenosu prava svojine na nepokretnostima na osnovu ugovora.

Pravo građenja prelazi na naslednike.

Alternativa: Dodaje se stav 6 koji glasi:

Prenos prava građenja na osnovu ugovora i nasleđivanja mogu se ugovorom o osnivanju ili testamentom isključiti ili ograničiti.

Naodvojivost

Član 2030

Sopstvenik poslužnog dobra može prodati ili na drugi način preneti pravo svojine na treće lice, ali samo sa teretom prava građenja.

Pravo preče kupovine

Član 2031

Sopstvenik poslužnog zemljišta ima zakonsko pravo preče kupovine kada imalac prodaje pravo građenja.

Imalac prava građenja ima zakonsko pravo preče kupovine kada sopstvenik prodaje poslužno zemljište.

Naknade za upotrebu i uživanje (poslužnog zemljišta)

Član 2032

Naknada za upotrebu i uživanje poslužnog zemljišta plaća se po pravilu u mesečnim ili godišnjim obrocima.

Sopstvenik poslužnog zemljišta može zahtevati od svakog imaoca (prava građenja) da mu pruži obezbeđenje u obliku (vidu) hipoteke, koja će teretiti pravo građenja za najmanje tri godišnja iznosa naknade za upotrebu i uživanje poslužnog zemljišta.

Trajanje

Član 2033

Pravo građenja ne može se zasnivati za vreme duže od sto godina.

Ugovaranje unapred dužeg roka trajanja nema pravno dejstvo.

Ali, sopstvenik poslužnog zemljišta i imalac prava građenja mogu u svakom trenutku ugovoriti nastavljanje prava građenja za novo razdoblje, najduže do sto godina.

Za punovažnost ugovora o produženju trajanja (za najduže novih sto godina) potrebno je da bude zaključen u pismenoj formi i overen kod nadležnog organa.

Prestanak prava građenja pre vremena

Član 2034

Ako imalac prava građana ne plaća ugovorenu naknadu, ili (bitnije) menja namenu zgrade ne tražeći pristanak sopstvenika poslužnog zemljišta ili znatnije prekoračuje granice svoga prava ili teže povređuje ugovorne obaveze, sopstvenik može zahtevati prestanak prava građenja i prenos prava i obaveza u vezi sa zgradom na svoje ime.

U presudi kojom odlučuje o prevremenom prestanku prava građenja i o prenosu prava i obaveza na sopstvenika, sud će dosuditi pravičnu naknadu za zgradu i naložiti sopstveniku da je isplati imaocu.

. Pravična naknada koju je sopstvenik dužan isplatiti imaocu, ne može biti manja od polovine iznosa za koji je vrednost (cena) zemljišta uvećana građenjem zgrade.

Sud će obavezati (naložiti) imaoca da vrati zgradu sopstveniku zemljišta, kad mu sopstvenik zemljišta isplati dosuđenu naknadu ili pruži odgovarajuće obezbeđenje.

Prestanak pre vremena zbog negrađenja

(neizgradnja, pasivnost)

Član 2035

Sopstvenik poslužnog zemljišta može zahtevati da pravo građenja prestane pre proteka ugovorenog vremena, ako imalac ne počne sa građenjem ni posle dve godine od zaključenja ugovora.

Isto tako sopstvenik može zahtevati prestanak prava građenja pre proteka ugovorenog vremena ako imalac ne izgradi zgradu ni posle deset godina od zaključenja ugovora.

Smatra se da je zgrada izgrađena kada je stavljena pod krov.

Alternativa: Stav 3 menja se tako da glasi:

Smatra se da je zgrada završena kada je ovlašćeni organ izdao upotrebnu dozvolu.

Protek vremena

Član 2036

Pravo građenja prestaje protekom vremena za koje je osnovano.

Ispis prava građenja iz zemljišne knjige vrši se po službenoj dužnosti.

Ostali slučajevi

Član 2037

Pravo građenja prestaje ispisom iz zemljišne knjige na osnovu izjave o odricanju imaoca prava, ili na osnovu ugovora o pristanku prava građenja zaključenog između imaoca i sopstvenika poslužnog zemljišta, kao i u drugim slučajevima predviđenim zakonom ili ugovorom o osnivanju.

Pravo građenja ne prestaje ako zgrada propadne, izuzev ako ugovorom nije predviđeno što drugo.

Pravo građenja prestaje ako se svojstva imaoca prava i sopstvenika poslužnog zemljišta steknu u jednom licu, ali sopstvenik ako hoće može zadržati postojanje prava građenja na svom zemljištu.

Pravna dejstva prestanka

Član 2038

Po prestanku prava građenja, zgrada prelazi u svojinu sopstvenika poslužnog zemljišta po samom pravu (zakonu).

Naknada

Član 2039

Sopstvenik poslužnog zemljišta je dužan isplatiti pravičnu naknadu imaocu prava građenja za zgrade koje je sazidao (izgradio).

Ako je pravo građenja bilo opterećeno hipotekama naknada stupa na mesto zgrade i služi kao obezbeđenje hipotekarnim poveriocima, te je sopstvenik ne može isplatiti imaocu bez njihovog pristanka.

Ako sopstvenik nije isplatio naknadu niti je pružio obezbeđenje, imalac prava građenja ili hipotekarni poverilac u čiju korist je pravo građenja bilo opterećeno hipotekom, mogu zahtevati da se na mesto ispisanog prava građenja upiše u zemljišne knjige hipoteka istog reda kao obezbeđenje za naknadu koju duguje sopstvenik.

Rok za upućivanje zahteva za upis je tri meseca od prestanka prava građenja.

Ugovorno uređenje naknade

Član 2040

Sopstvenik i imalac mogu prilikom ustanovljena prava građenja ili docnije, ugovarati visinu naknade za zgradu, ili postupak i način na koji će se utvrditi njen iznos (imenovanjem odbora za rešavanje nesporazuma ili neslaganja, putem posredovanja ili arbitraže i sl.), ukidanje prava na naknadu kao i vaspostavljanje ranijeg stanja.

Kada je ugovor zaključen u pismenoj formi i overen kod nadležnog organa, a sadržina upisana zabeležbom u zemljišnoj knjizi, ugovorne odredbe proizvode pravna dejstva prema docnijim pribaviocima prava građenja kao i prema pribaviocima prava svojine na poslužnom zemljištu.

Zaštita prava građenja

Član 2041

Odredbe o zaštiti prava svojine na odgovarajući način se primenjuju na zaštitu prava građenja.

Dugogodišnji zasadi

Član 2042

Pravila o pravu građenja kao vremenski ograničenom pravu na odgovarajući način se primenjuju na prava imaoca dugogodišnjih zasada na tuđem zemljištu kao što su vinogradi, voćnjaci, hmeljarnici i sl.

Deo četvrti

ZALOŽNO PRAVO

ODELjAK PRVI

ZALOŽNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA

UPISANO U REGISTAR

GLAVA I

OPŠTE ODREDBE

Ugovor o zalozi

Član 2043

Ugovorom o zalozi obavezuje se zalogodavac prema poveriocu da mu pruži obezbeđenje za njegovo potraživanje tako što će se poveriočevo pravo na stvari zalogodavca upisati u registar založnog prava (u daljem tekstu: registar zaloge).

Zalogodavac može biti dužnik ili treće lice.

Ugovorom o zalozi uređuju se prava i obaveze zalogodavca i poverioca.

Sadržina i forma ugovora

Član 2044

Ugovor o zalozi sadrži naročito: ime i prezime ili firmu, prebivalište ili boravište, odnosno sedište poverioca i zalogodavca, kao i dužnika ako su to različita lica, predmet založnog prava sa potrebnim obeležjima i podatke o potraživanju koje se obezbeđuje založnim pravom, dan zaključenja.

Ugovor o zalozi zaključuje se u pismenoj formi.

Sticanje založnog prava

Član 2045

Poverilac stiče založno pravo upisom u registar zaloge, osim ako nije drukčije određeno zakonom.

Ako je zalogodavac založio stvar na kojoj nema pravo svojine ili ako zaloga nije punovažna iz drugih razloga, upis u registar zaloge ne proizvodi pravno dejstvo.

Alternativa: Stav 2 se briše.

Upis u registar

Član 2046

Upis založnog prava u registar zaloge mogu tražiti poverilac ili zalogodavac.

Ako upis traži poverilac potrebna je izričita izjava zalogodavca da pristaje da poverilac upiše založno pravo u registar zaloge.

Pravno dejstvo založnog prava

Član 2047

Poverilac čije je založno pravo upisano u registar zaloge može se naplatiti iz vrednosti predmeta založnog prava pre ostalih poverilaca, ako mu njegovo potraživanje ne bude isplaćeno o dospelosti.

Pravo iz stava 1. ovog člana ima dejstvo i prema trećem licu koje je predmet založnog prava pribavilo od zalogodavca, kao i prema docnijim pribaviocima predmeta založnog prava.

Potraživanje koje se obezbeđuje

Član 2048

Založnim pravom može se obezbediti novčano potraživanje čiji je iznos izražen u domaćoj ili stranoj valuti.

Založnim pravom obezbeđuje se određen iznos glavnog potraživanja, dužna kamata i troškovi ostvarenja naplate potraživanja.

Kamata i troškovi ostvarenja naplate potraživanja se obezbeđuju založnim pravom ako su u ugovor o zalozi uneti podaci o visini kamatne stope ili elementima na osnovu kojih se određuje iznos kamate ili najvišoj (maksimalnoj) kamatnoj stopi, kao i kad, gde i kako se kamata ima platiti i podacima o najvišem iznosu troškova naplate.

Potraživanje zakonske zatezne kamate se obezbeđuje bez obzira na sadržinu ugovora o zalozi.

Založnim pravom mogu se obezbediti i buduća, kao i uslovna potraživanja.

U slučaju iz stava 5. ovog člana, u registar zaloge upisuje se najviši iznos glavnog potraživanja do kojeg založno pravo obezbeđuje uslovna ili buduća potraživanja.

Pravno dejstvo u stečaju

Član 2049

U slučaju stečajnog postupka nad imovinom zalogodavca, na namirenje iz vrednosti predmeta založnog prava primenjuju se pravila zakona kojim se uređuje stečaj.

GLAVA II

PREDMET ZALOŽNOG PRAVA

Pokretne stvari

Član 2050

Predmet založnog prava može biti individualno određena stvar kojom zalogodavac može slobodno raspolagati.

Založiti se mogu i pokretne stvari određene po vrsti, ako je ugovorom o zalozi određena količina ili broj i način na koji se mogu razlikovati od drugih stvari iste vrste.

Predmet založnog prava može biti i zbir pokretnih stvari, kao što je roba u određenom skladištu ili prodavnici, inventar koji služi za obavljanje privredne delatnosti i drugo, u skladu sa ugovorom o zalozi.

Pravo potraživanja i druga prava

Član 2051

Predmet založnog prava može biti pravo potraživanja zalogodavca prema dužniku i u slučaju da je založni poverilac dužnik zalogodavca, osim potraživanja čiji je prenos zabranjen zakonom i onih koja su vezana za ličnost ili se ne mogu prenositi na drugog.

Založno pravo na potraživanju stiče se upisom u registar zaloge.

Predmet založnog prava mogu biti i druga imovinska prava kojima njihov imalac može slobodno raspolagati.

Odredbe o zalozi stvari primenjuju se i na zalogu potraživanja i drugih prava, ako za njih nije propisano što drugo.

Dejstvo zaloge potraživanja

Član 2052

Dok ne bude pismeno obavešten o nastanku založnog prava dužnik založenog potraživanja može ispunjavati svoju obavezu zalogodavcu.

O zalozi potraživanja iz stava 1. ovog člana dužnika mogu obavestiti zalogodavac ili založni poverilac.

Od dana dostavljanja obaveštenja o postojanju založnog prava dužnik založenog potraživanja može ispuniti dug samo založnom poveriocu a ne i zalogodavcu, osim ako je založni poverilac dao drukčija uputstva.

Izvod iz registra o tome da poverilac ima založno pravo na potraživanju je dokaz za dužnika založenog potraživanja da potraživanje isplati založnom poveriocu.

Suvlasnički udeo

Član 2053

Suvlasnički udeo pokretne stvari ili zbira pokretnih stvari može biti predmet zaloge.

Idealni deo imovinskih prava može se založiti.

Buduće stvari i prava

Član 2054

Predmet založnog prava mogu biti stvari ili prava koje će zalogodavac pribaviti u budućnosti.

Založno pravo iz stava 1. ovog člana nastaje kad zalogodavac stekne pravo svojine na stvari, odnosno pravo potraživanja ili drugo imovinsko pravo.

Poverilac ima pravo da traži da se u registar zaloge upiše založno pravo na budućoj stvari.

Primena drugih propisa

Član 2055

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na zalogu brodova i vazduhoplova, za koje su ustanovljeni registri prema posebnim propisima.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na zalogu hartija od vrednosti, za koje je ustanovljen registar prema posebnim propisima u koji se upisuju prava trećih lica na hartijama od vrednosti.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na zalogu prava intelektualne svojine, a zaloga na tim pravima upisuje se u registar zavoda nadležnog za intelektualnu svojinu, i to: registar žigova, registar patenata, registar malih patenata, registar modela, registar uzoraka, registar geografskih oznaka porekla i registar topografija.

GLAVA III

UGOVORNE STRANE

Založni poverilac

Član 2056

Založni poverilac je, u smislu ovog zakona, poverilac koji je stekao založno pravo upisom u registar zaloge.

Određivanje trećeg lica

Član 2057

Založni poverilac ili više njih mogu odrediti treće lice ili jednog od njih da preduzima pravne radnje radi zaštite i namirenja založenog potraživanja.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, treće lice ima prava založnog poverioca u odnosu na zalogodavca.

U registar zaloge upisaće se ime trećeg lica iz stava 1. ovog člana umesto založnih poverilaca.

Zalogodavac

Član 2058

Zalogodavac je, u smislu ovog zakona, dužnik koji ima pravo svojine na pokretnoj stvari ili svojstvo imaoca nekog prava kojim može slobodno raspolagati.

Zalogodavac može biti i treće lice koje pruža obezbeđenje za tuđi dug

Odsek I

OBAVEZE ZALOGODAVCA

Obaveza čuvanja i održavanja predmeta založnog prava

Član 2059

Zalogodavac je dužan da, po zaključenju ugovora o zalozi, čuva predmet založnog prava sa pažnjom dobrog domaćina, odnosno dobrog privrednika.

Zalogodavac je dužan da održava predmet založnog prava u ispravnom stanju i vrši potrebne opravke na njemu.

Osiguranje predmeta založnog prava

Član 2060

Ugovorom o zalozi može se predvideti obaveza zalogodavca da osigura predmet založnog prava.

Odsek II

PRAVA ZALOGODAVCA

Državina i upotreba

Član 2061

Zalogodavac i posle upisa založnog prava u registar zaloge ima pravo da drži predmet založnog prava.

Ako o dospelosti ne ispuni obavezu prema založnom poveriocu, zalogodavac gubi pravo na državinu.

Zalogodavac je ovlašćen da upotrebljava predmet založnog prava prema njegovoj uobičajenoj nameni.

Pravo na plodove

Član 2062

Ako predmet založnog prava daje plodove, zalogodavac je ovlašćen da ih pribira.

Ugovorom o zalozi može se predvideti da, umesto zalogodavca, založni poverilac ima pravo da pribira plodove od predmeta založnog prava.

Zakup

Član 2063

Zalogodavac ima pravo da predmet založnog prava izda u zakup i da zaključuje druge ugovore kojima se predmet založnog prava daje na upotrebu i pribiranje plodova trećim licima, ako ugovorom nije drukčije predviđeno.

Otuđenje predmeta založnog prava

Član 2064

Zalogodavac može otuđiti predmet založnog prava i preneti pravo svojine na treće lice.

Zalogodavac je dužan da, bez odlaganja, podnese zahtev radi upisa založnog prava u registar zaloge na teret novog vlasnika.

Obavezu iz stava 2. ovog člana ima i novi vlasnik.

Zalogodavac i novi vlasnik predmeta založnog prava solidarno odgovaraju založnom poveriocu za štetu koja može nastati zbog njihovog propusta da u registar zaloge upišu založno pravo na teret novog vlasnika.

Pribavilac stiče pravo svojine opterećeno upisanim založnim pravom.

Ako zalogodavac predmet založnog prava prodaje u okviru svoje redovne delatnosti, savesni kupac stiče pravo svojine bez tereta.

Isključenje otuđenja

Član 2065

Ugovorom o zalozi može se isključiti pravo zalogodavca da otuđi predmet založnog prava.

Ponovno zalaganje

Član 2066

Zalogodavac može ponovo založiti predmet založnog prava, ako ugovorom nije drukčije predviđeno.

Ograničenje prava na upotrebu

Član 2067

Ugovorom o zalozi može se ograničiti upotreba predmeta založnog prava i odrediti način na koji zalogodavac može ubuduće da ga upotrebljava.

Ugovorom o zalozi mogu se isključiti određeni načini upotrebe predmeta založnog prava.

Odsek III

POSEBNE UGOVORNE ODREDBE O NAMIRENJU

Ugovor o zalozi kao izvršna isprava

Član 2068

Ugovor o zasnivanju založnog prava može biti zaključen u obliku javnobeležničkog zapisa koji sadrži izrečnu izjavu zalogodavca o tome da se na osnovu te isprave može, radi ostvarenja dugovane činidbe po dospelosti obaveze, neposredno sprovesti prinudno izvršenje, kao i da sadrži druge elemente predviđene za izvršnost javnobeležničke isprave propisom kojim se uređuje rad javnih beležnika.

U slučajevima kad je ugovor o zalozi zaključen u obliku izvršne isprave, javni beležnik, na zahtev stranke, stavlja potvrdu o izvršnosti na ispravu ili sačinjava javnobeležnečki zapisnik u kome pored potvrde o izvršnosti potvrđuje i visinu duga obezbeđenog zalogom, u momentu sastavljanja te isprave.

Ugovorom o zalozi zaključenim u obliku izvršne isprave stranke mogu predvideti pravo vansudskog namirenja na način predviđen ovim zakonikom.

Izvršnost javnobeležničkog zapisa odnosno zapisnika može se pobijati po odredbama zakona kojim se uređuje izvršni postupak.

Sud, odnosno drugi organ ili lice koje sprovodi izvršenje obustaviće izvršenje ako utvrdi da prilikom sačinjavanja javnobeležničkog zapisa nisu ispunjeni uslovi koji se zahtevaju da bi taj zapis imao snagu javne ili izvršne isprave.

Posebno pravilo za fizička lica

Član 2069

Ugovorom o zalozi ne može se predvideti da će predmet založnog prava preći u svojinu založnog poverioca, ili da ga založni poverilac može prodati po unapred određenoj ceni ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti, izuzev u slučajevima predviđenim zakonom.

Ugovorom o zalozi može se predvideti da će predmet založnog prava preći u državinu založnog poverioca, ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti.

U trenutku dospelosti potraživanja, založni poverilac i zalogodavac se mogu sporazumeti da će predmet založnog prava preći u svojinu poverioca umesto isplate duga ili da će poverilac moći da ga proda po određenoj ceni ili da ga po toj ceni zadrži za sebe.

Višak vrednosti iznad iznosa potraživanja založni poverilac je dužan da isplati zalogodavcu bez odlaganja.

GLAVA IV

REDOSLED ZALOŽNIH PRAVA

Pravo prvenstva naplate

Član 2070

Založni poverilac ima pravo da iz cene postignute prodajom predmeta založnog prava naplati svoje potraživanje pre ostalih poverilaca zalogodavca, osim ako nije drukčije određeno ovim zakonikom.

Red prvenstva

Član 2071

Ako je isti predmet založnog prava, upisom u registar zaloge, založen većem broju poverilaca, redosled isplate njihovih potraživanja iz vrednosti tog predmeta određuje se prema vremenu (dan, čas i minut) prijema zahteva za upis založnog prava u agenciji za privredne registre (u daljem tekstu: agencija).

Red prvenstva različitih založnih prava

Član 2072

Red prvenstva između založnog prava upisanog u registar zaloge i založnog prava koje nastaje predajom založene stvari u državinu poveriocu, određuje se prema vremenu nastanka odgovarajućeg založnog prava.

Založno pravo stečeno predajom u državinu uživa prvenstvo u odnosu na docnije založno pravo upisano u registar zaloge, ako se zasniva na ugovoru o zalozi koji je zaključen u pismenoj formi i overen u sudu ili zaključen u drugom obliku javne isprave.

Teret dokazivanja

Član 2073

Poverilac koji tvrdi da mu je stvar bila predata u državinu pre nego što je izvršen upis u registar zaloge u korist drugog poverioca, dužan je dokazati da je do predaje u državinu došlo pre upisa u registar zaloge.

Zakonsko založno pravo iz ugovora u privredi

Član 2074

Zakonsko založno pravo prevozioca, komisionara, otpremnika i skladištara, nastala otpremom ili prevozom stvari koje su predmet zaloge prema zakonu kojim se uređuju obligacioni odnosi, imaju prvenstvo u odnosu na založno pravo upisano u registar zaloge.

Zakonsko založno pravo poslenika za potraživanja nagrade za rad, naknade za utrošeni materijal i ostala potraživanja u vezi sa njegovim radom, nastala na osnovu ugovora o delu iz zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi, ima prvenstvo u odnosu na založna prava upisana u registar zaloge.

Zakonsko založno pravo države

Član 2075

Za potraživanja poreza i drugih dažbina red prvenstva određuje se prema vremenu njihovog upisa u registar zaloge.

Altrernativa: Prethodni član se briše.

GLAVA V

NAMIRENJE

Opšta pravila

Član 2076

Ako dužnik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti, založni poverilac stiče pravo na državinu po samom zakonu.

U trenutku dospelosti, založni poverilac koji raspolaže izvršnom ispravom o dugu, stiče pravo da iz vrednosti predmeta založnog prava namiri svoje glavno potraživanje, dužnu kamatu i troškove oko ostvarenja naplate potraživanja.

Kamata i troškovi ostvarenja naplate potraživanja mogu se namiriti iz vrednosti založene stvari ako su u ugovor o zalozi uneti podaci o visini kamatne stope ili elementima na osnovu kojih se određuje iznos kamate ili najvišoj (maksimalnoj) kamatnoj stopi, kao i kad, gde i kako se kamata ima platiti i podacima o najvišem iznosu troškova naplate.

Potraživanje zakonske zatezne kamate namiruju se bez obzira na sadržinu ugovora o zalozi.

Višak cene dobijen prodajom iznad iznosa potraživanja založni poverilac je dužan isplatiti zalogodavcu bez odlaganja.

Ako založni poverilac u roku od osam dana ne isplati zalogodavcu višak cene dobijen prodajom iznad iznosa potraživanja, plaća zalogodavcu propisanu zateznu kamatu.

Početak namirenja

Član 2077

Založni poverilac je dužan da obavesti preporučenim pismom dužnika i zalogodavca, kad to nije isto lice i treće lice kod koga se stvar nalazi, o nameri da svoje dospelo potraživanje namiri iz vrednosti predmeta založnog prava.

Postupak namirenja počinje kad založni poverilac dostavi obaveštenje preporučenim pismom dužniku i zalogodavcu, kad to nije isto lice, na adresu upisanu u registar zaloge.

Upis postupka namirenja u registar zaloge

Član 2078

Založni poverilac je dužan da zatraži da se u registar zaloge upiše da je započeo postupak namirenja.

Dužnost saradnje

Član 2079

Zalogodavac je dužan da sarađuje sa založnim poveriocem u postupku namirenja poveriočevog potraživanja iz predmeta založnog prava od trenutka kada mu je dostavljeno poveriočevo obaveštenje.

Zalogodavac je dužan da založnom poveriocu pruži potrebna obaveštenja radi sprovođenja namirenja.

Obaveze zalogodavca ima i dužnik, kada to nije isto lice.

Ako povredi neku od obaveza iz ovog člana, zalogodavac ili dužnik, kad to nije isto lice, dužan je da naknadi štetu koju trpi založni poverilac.

Dužnost zalogodavca

Član 2080

Od dana dostavljanja obaveštenja založnog poverioca, zalogodavac je dužan da trpi da se založni poverilac namiri iz vrednosti predmeta založnog prava.

Zalogodavac je dužan da predmet založnog prava ili ispravu koja je neophodna za sticanje državine preda založnom poveriocu na njegov zahtev.

Do predaje državine založnom poveriocu, zalogodavac je dužan da se uzdržava od radnji kojima se može smanjiti vrednost predmeta založnog prava.

Zalogodavac je dužan da preduzme i druge radnje koje su neophodne da bi založni poverilac mogao da namiri svoje potraživanje.

Ako povredi neku od obaveza iz ovog člana, zalogodavac je dužan da naknadi štetu koju trpi založni poverilac.

Pravo poverioca na državinu

Član 2081

Po dostavljanju obaveštenja dužniku i zalogodavcu, kad to nije isto lice i trećem licu kod koga se stvar nalazi, založni poverilac ima pravo da predmet založnog prava uzme u državinu.

Poseban postupak za sticanje državine na predmetu založnog prava

Član 2082

Ako zalogodavac dobrovoljno ne izvrši svoju obavezu predaje predmeta založnog prava založnom poveriocu, založni poverilac može sudu podneti zahtev za donošenje rešenja o oduzimanju predmeta založnog prava od zalogodavca ili lica u čijoj se državini predmet založnog prava nalazi i predaji tog predmeta založnom poveriocu u državinu.

Uz zahtev podnosi se overeni izvod iz registra zaloge i ugovor o zalozi.

Sud je dužan da o zahtevu odluči u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva.

Postupak oduzimanja predmeta založnog prava sprovodi se u roku od tri dana od dana donošenja rešenja kojim se usvaja zahtev.

Ako je predmet založnog prava, zbog svoje prirode, nepodoban za prenos u državinu ili ako je to u interesu založnog poverioca, sud, na predlog založnog poverioca, određuje administratora koji se stara o predmetu založnog prava do trenutka namirenja založnog potraživanja.

Protiv rešenja o oduzimanju predmeta založnog prava od zalogodavca ili lica u čijoj se državini predmet založnog prava nalazi, zalogodavac može, u roku od tri dana od dana prijema rešenja, uložiti prigovor da poveriočevo potraživanje ili založno pravo ne postoji, ili da je dug isplaćen, o čemu mora podneti pismene dokaze.

Prigovori ne odlažu izvršenje.

O prigovorima odlučuje sud, u skladu sa zakonom kojim se uređuje izvršni postupak.

Na postupak za sticanje državine na predmetu založnog prava primenjuje se zakon kojim se uređuje izvršni postupak, ako ovim zakonikom nije drukčije određeno.

Zabrana pravnog raspolaganja

Član 2083

Posle dostavljanja obaveštenja založnog poverioca, zalogodavac ne može pravno raspolagati predmetom založnog prava bez dozvole založnog poverioca.

Ako zalogodavac prodaje predmet založnog prava u okviru svoje redovne delatnosti zabrana otuđenja ne proizvodi pravno dejstvo prema savesnom pribaviocu i on stiče pravo svojine bez tereta.

GLAVA VI

NAČIN NAMIRENJA

Sudska prodaja predmeta založnog prava

Član 2084

Posle izvršenog upisa početka namirenja u registar zaloge, založni poverilac može zahtevati od suda odluku da se predmet založnog prava proda na javnoj prodaji ili po tekućoj ceni kad stvar ima tržišnu ili berzansku cenu.

Ako bi troškovi javne prodaje bili nesrazmerno veliki prema vrednosti predmeta založnog prava, sud može odlučiti da ga založni poverilac proda po ceni utvrđenoj procenom stručnjaka, ili da ga, ako hoće, zadrži za sebe po toj ceni.

Vansudska prodaja

Član 2085

Založni poverilac može pristupiti, kada je na to ovlašćen, vansudskoj prodaji predmeta založnog prava, po isteku roka od 30 dana od upisa početka namirenja u registar zaloge.

Dužnik može punovažno ispuniti dug u bilo koje vreme pre prodaje predmeta založnog prava.

U tom roku zalogodavac može, iako nije dužan, ispuniti obavezu dužnika.

Naknadni sporazum

Član 2086

Posle dostavljanja obaveštenja zalogodavcu o početku postupka namirenja, založni poverilac i zalogodavac mogu se sporazumeti da se rok od 30 dana skrati.

Vansudska javna prodaja

Član 2087

Založni poverilac može pristupiti vansudskoj javnoj prodaji putem nadmetanja ako je vansudsko namirenje predviđeno ugovorom o zalozi.

Založni poverilac može poveriti sprovođenje javne prodaje stručnom licu koje se redovno bavi takvom delatnošću.

Prodaja po tržišnoj ili berzanskoj ceni

Član 2088

Založni poverilac može prodati predmet založnog prava po tržišnoj ili berzanskoj ceni ako je vansudsko namirtenje predviđeno ugovorom o zalozi.

Tržišna cena je cena po kojoj se iste ili slične stvari redovno prodaju pod uobičajenim okolnostima na mestu i u vreme prodaje predmeta založnog prava.

Ako u mestu i u vreme prodaje predmeta založnog prava stvar nema tržišnu cenu, uzima se u obzir cena na najbližem tržištu.

Berzanska cena je cena po kojoj se iste ili slične stvari prodaju na najbližoj berzi.

Ako predmet založnog prava nema tržišnu ili berzansku cenu, založni poverilac ga može prodati na način na koji bi to učinio razuman i pažljiv čovek, čuvajući interese dužnika i zalogodavca.

Založni poverilac može poveriti licu koje se bavi davanjem zajmova uz zalogu kao zanimanjem ili licu koje se bavi prodajom takvih stvari kao zanimanjem, da u njegovo ime i za njegov račun proda predmet založnog prava.

Založni poverilac i lice kome je poverena prodaja predmeta založnog prava solidarno su odgovorni zalogodavcu ako mu prouzrokuju štetu prilikom prodaje.

Dužnost obaveštavanja

Član 2089

Založni poverilac je dužan da obavesti dužnika i zalogodavca, kad to nije isto lice i treće lice kod koga se stvar nalazi, o mestu i vremenu održavanja prodaje.

Ako je prodaja predmeta založnog prava održana bez prisustva dužnika i zalogodavca, kad to nije isto lice, založni poverilac je dužan da, bez odlaganja, obavesti svakog od njih o okolnostima koje mogu biti od značaja, a naročito o izvršenoj prodaji, načinu na koji je prodaja izvršena, postignutoj ceni i troškovima.

Zalogodavčeva tužba sudu

Član 2090

Zalogodavac može osporavati pravo založnog poverioca da se namiri vansudskim putem, ako u roku od trideset dana od upisa početka namirenja u registar zaloge podnese tužbu sudu i dokaze da poveriočevo potraživanje ili založno pravo ne postoji, da potraživanje nije dospelo za naplatu ili da je dug isplaćen.

Podnošenje tužbe ne sprečava postupak namirenja, izuzev ako zalogodavac podnese javnu ispravu ili privatnu ispravu overenu na zakonom propisan način koja sadrži dokaz da poveriočevo potraživanje ili založno pravo ne postoji, da potraživanje nije dospelo za naplatu ili da je dug isplaćen.

Pri određivanju rokova i ročišta po tužbi zalogodavca, sud će uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja ovih sporova.

Sticanje prava svojine na javnoj prodaji i drugim vrstama prodaje

Član 2091

Savesno lice koje kupi predmet založnog prava na sudskoj ili vansudskoj javnoj prodaji, stiče pravo svojine bez tereta.

Pravo svojine koje je savesni kupac stekao ne može se osporavati zbog eventualnih propusta u postupku prodaje.

Ova pravila primenjuju se i na prodaje u postupku namirenja, ako je lice kupilo predmet založnog prava po tržišnoj ili berzanskoj ceni ili po ceni po kojoj bi ga prodao razuman i pažljiv čovek, čuvajući interese dužnika i zalogodavca.

Alternativa: Stav 3 se briše.

GLAVA VII

PRESTANAK ZALOŽNOG PRAVA

Isplata i drugi načini prestanka potraživanja

Član 2092

Ako potraživanje založnog poverioca prestane isplatom duga ili na drugi način, založno pravo prestaje i briše se iz registra zaloge na zahtev založnog poverioca, dužnika ili zalogodavca, kad to nije isto lice.

Ali založni poverilac se može namiriti iz vrednosti predmeta založnog prava i posle zastarelosti njegovog potraživanja.

Propast stvari

Član 2093

Založno pravo prestaje i briše se iz registra zaloge kad predmet založnog prava propadne.

Ako je predmet založnog prava bio osiguran, založno pravo se uspostavlja, po samom zakonu, na potraživanju iznosa (ili naknade) osiguranja.

Prodaja

Član 2094

Založno pravo prestaje na osnovu javne prodaje i druge prodaje predmeta založnog prava, izvršene radi namirenja potraživanja založnog poverioca.

Po pravnosnažnosti sudske odluke o namirenju sud će rešenjem odrediti da se založno pravo briše iz registra zaloge.

U slučaju vansudske prodaje založni poverilac je dužan da izda ispravu na osnovu koje zalogodavac može zahtevati brisanje založnog prava.

Pravo da zahteva od založnog poverioca da izda ovakvu ispravu ima i kupac koji je predmet založnog prava pribavio na vansudskoj prodaji.

Ostali slučajevi

Član 2095

Brisanje založnog prava iz registra zaloge može se tražiti i kada se založni poverilac odrekne založnog prava u pismenoj formi, kada se svojstvo založnog poverioca stekne u istom licu sa svojstvom dužnika, kao i kada založni poverilac stekne pravo svojine na predmetu založnog prava.

Pristanak poverioca ili sudska odluka

Član 2096

Ako dužnik ili zalogodavac, kad to nije isto lice, traži brisanje založnog prava, dužan je da podnese registru zaloge pismenu izjavu založnog poverioca da pristaje na brisanje ili sudsku odluku kojom se utvrđuje da je založno pravo prestalo.

GLAVA VIII

REGISTAR ZALOGE

Opšte odredbe

Član 2097

Registar zaloge je javni registar založnih prava na stvarima fizičkih ili pravnih lica i drugih podataka koji se, u skladu sa ovim zakonikom, upisuju u registar zaloge.

Registar zaloge je jedinstvena elektronska baza podataka, čija je osnova centralna baza podataka u kojoj se čuvaju svi podaci uneti u registar zaloge.

Lokalne jedinice registra zaloge mogu se formirati na teritoriji Republike Srbije.

Centralna baza podataka je dostupna putem lokalnih jedinica registra zaloge, radi upisa ili pretraživanja.

Dostupnost registra zaloge

Član 2098

Registar zaloge dostupan je svim licima bez obzira na mesto i teritoriju na kojoj pristupaju registru zaloge.

Sva lica mogu se obratiti bilo kojoj jedinici registra zaloge, bez ograničenja, radi upisa ili pretraživanja.

Registar zaloge dostupan je u svakom trenutku u okviru radnog vremena registra.

Javnost

Član 2099

Podaci iz registra zaloge su javni.

Svako ima pravo da zahteva pristup podacima upisanim u registar zaloge.

Svako ima pravo da, u skladu sa propisima, zahteva overeni izvod o podacima iz registra zaloge.

Svako ima pravo da zahteva izvod kojim se potvrđuje da registar ne sadrži podatke o zalozi na određenoj stvari ili pravu.

Dejstva unosa podataka u registar zaloge prema trećim licima

Član 2100

Smatra se da su treća lica upoznata sa postojanjem založnog prava na osnovu samog upisa u registar zaloge.

Niko se ne može pozivati na okolnost da mu nisu bili poznati podaci iz registra zaloge.

Upis podataka u registar zaloge nije dokaz o postojanju svojine ili drugih prava zalogodavca na založenim pokretnim stvarima, niti da je obezbeđeno potraživanje ili zalaganje punovažno.

Podaci sadržani u registru zaloge

Član 2101

Registar zaloge sadrži:

1) podatke o zalogodavcu i dužniku, kada to nisu ista lica, kao i podatke o založnom poveriocu ili trećem licu kada to nisu ista lica;

2) podatke kojima se bliže određuje pokretna stvar ili pravo koje je predmet založnog prava;

3) podatke kojima se bliže određuje potraživanje koje je obezbeđeno založnim pravom uz naznačenje osnovnog i maksimalnog iznosa;

4) podatke o postojanju spora o založnom pravu ili u vezi sa predmetom zaloge;

5) podatke da je započet postupak namirenja realizacijom založnog prava.

Ako je subjekt založnog prava domaće fizičko lice, podaci iz stava 1. tačka 1. ovog člana odnose se na ime, prezime, matični broj i mesto u kome to lice ima prebivalište, a ako je subjekt založnog prava strano fizičko lice podaci iz stava 1. tačka 1. ovog člana odnose se na ime, prezime, broj pasoša i zemlju izdavanja.

Ako je subjekt založnog prava domaće pravno lice podaci iz stava 1. tačka 1. ovog člana odnose se na poslovno ime i matični broj, a ako je subjekt založnog prava strano pravno lice podaci iz stava 1. tačka 1. ovog člana odnose se na poslovno ime, oznaku pod kojom se vodi u stranom registru privrednih subjekata, naziv tog registra i naziv države u kojoj se nalazi njegovo sedište.

U registar zaloge se upisuju i sve promene podataka iz stava 1. ovog člana.

Ako se neki od podataka briše iz registra zaloge, u registar se unosi napomena: "podatak brisan".

Izmene i dopune upisanog založnog prava

Član 2102

Izmene i dopune koje se odnose na bitne elemente upisanog založnog prava imaju karakter novog upisa.

Na izvodima iz registra zaloge, upisane izmene i dopune biće označene kao posebni upisi.

Drugi upisi u registar zaloge

Član 2103

Založni poverilac je dužan da zatraži da se u registar zaloge upiše da je započeo postupak namirenja.

Zalogodavac može zahtevati da se u registar zaloge upiše zabeleška postojanja spora ako pokrene parnicu za brisanje založnog prava iz registra zaloge.

Zalogodavac, založni poverilac i svako drugo lice mogu zahtevati da se u registar zaloge upiše zabeleška spora ako su pokrenuli parnicu koja se odnosi na založene pokretne stvari ili na druge odnose strana u vezi sa zalogom.

Privremeno važenje

Član 2104

Isprave na osnovu kojih je izvršen upis u registar zaloge je sastavni deo registra zaloge do njenog prevođenja u elektronsku formu.

Posle prevođenja isprava u elektronsku formu i unošenja u registar zaloge, isprave se čuvaju u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa.

ODELjAK DRUGI

HIPOTEKA

GLAVA I

OPŠTE ODREDBE

Pojam hipoteke

Član 2105

Hipoteka je založno pravo koje ovlašćuje poverioca (hipotekarni poverilac) da na način propisan zakonom, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, zahteva prodaju hipotekovane nepokretnosti radi naplate obezbeđenog potraživanja iz dobijene vrednosti, pre običnih poverilaca kao i pre docnijih hipotekarnih poverilaca bez obzira na to u čijoj je svojini i kod koga se nepokretnost nalazi.

Hipoteka može nastati na osnovu pravnog posla (ugovorna hipoteka), zakona i sudske odluke.

Ako nešto drugo nije određeno zakonom, pravila o ugovornoj hipoteci primenjuju se na odgovarajući način na zakonsku hipoteku i na hipoteku zasnovanu sudskom odlukom.

Alternativa: Stavovi 2 i 3 se brišu.

Ko može zasnovati hipoteku

Član 2106

Hipoteku na nepokretnosti može zasnovati lice, koje je kao sopstvenik upisano u zemljišnoj knjizi.

Na području na kojem postoje zemljišne knjige, lice koje tvrdi da je steklo pravo svojine bez upisa u zemljišnu knjigu, može zasnovati hipoteku, ako podnese ispravu kojom se dokazuje njegovo pravo svojine.

Zalaganje drugih prava na nepokretnosti

Član 2107

Hipoteku može zasnovati i imalac nekog drugog prava na nepokretnosti ako takvo pravo sadrži ovlašćenje slobodnog raspolaganja nepokretnošću, na primer pravo građenja.

Pravila koja uređuju pravne odnose kada zalogodavac ima pravo svojine na nepokretnosti primenjuju se na odgovarajući način i na pravne odnose kada zalogodavac ima drugo pravo na nepokretnosti.

Alternativa: Stav 1 menja se tako da glasi:

Hipoteku može zasnovati i imalac prava građenja.

Susvojina

Član 2108

Svaki suvlasnik može zasnovati hipoteku na svom idealnom delu bez saglasnosti ostalih suvlasnika.

Za zasnivanje hipoteke na celoj nepokretnosti u susvojini više lica potrebna je saglasnost svih suvlasnika.

Ako je suvlasnik zasnovao hipoteku na svom idealnom delu, ne može se više zasnovati hipoteka na celoj nepokretnosti.

Zajednička svojina

Član 2109

Ako je nepokretnost u zajedničkoj svojini hipoteka se može zasnovati samo na nepokretnosti kao celini.

Za odluku o zasnivanju hipoteke potrebna je saglasnost svih zajedničara.

Punomoćnik

Član 2110

Suvlasnici mogu ovlastiti jednog suvlasnika ili nekolicinu ili neko treće lice da u njihovo ime i za njihov račun stiče prava i preuzima obaveze prema hipotekarnom poveriocu.

Punomoćje treba da bude dato u formi predviđenoj za pravni posao na osnovu kojeg se hipoteka zasniva.

Pravni poslovi punomoćnika proizvode pravna dejstva prema svim suvlasnicima koji su ga ovlastili.

Pravila iz prethodnih stavova shodno se primenjuju i kad je reč o zajedničarima.

Potraživanje koje se obezbeđuje

Član 2111

Hipotekom se može obezbediti novčano potraživanje čiji je iznos izražen u domaćoj ili stranoj valuti.

Hipotekom se obezbeđuje glavno potraživanje, dužna kamata i troškovi oko ostvarenja naplate potraživanja.

Kamata i troškovi ostvarenja naplate potraživanja se obezbeđuju hipotekom ako su u ugovor o hipoteci uneti podaci o visini kamatne stope ili elementima na osnovu kojih se određuje iznos kamate, kao i kad, gde i kako se kamata ima platiti i podacima o najvišem iznosu troškova naplate.

Varijanta I: Stav 1 menja se tako da glasi:

Hipotekom se može obezbediti svako punovažno novčano potraživanje

Varijanta II: Briše se stav 3.

Varijanta III: Stav 3se menja i dodaje se stav 4 tako da glase:

Kamata i troškovi ostvarenja naplate potraživanja se obezbeđuju hipotekom ako su u ugovor o hipoteci uneti podaci o visini kamatne stope ili elementima na osnovu kojih se određuje iznos kamate ili najvišoj (maksimalnoj) kamatnoj stopi, kao i kad, gde i kako se kamata ima platiti i podacima o najvišem iznosu troškova naplate.

Potraživanje zakonske kamate se obezbeđuje bez obzira na sadržinu ugovora o hipoteci.

Hipoteka za buduće ili uslovno potraživanje

Član 2112

Hipoteka se može zasnovati za obezbeđenje budućih ili uslovnih potraživanja.

U zemljišnu knjigu se tada upisuje najviši iznos do kojeg hipotekovana nepokretnost služi za obezbeđenje poveriočevog potraživanja i to glavnica, kamata i troškovi naplate (maksimalna hipoteka).

Ako potraživanje prelazi najviši iznos upisan u zemljišnu knjigu, poverilac može zahtevati da razliku naplati samo iz ostale dužnikove imovine.

Predmet hipoteke

Član 2113

Nepokretnost na kojoj se zasniva hipoteka mora biti određena u trenutku zaključenja ugovora o zasnivanju.

Pojedini delovi (parcele) jednog zemljišnoknjižnog tela mogu biti predmet hipoteke, tek pošto se odluka o deobi upiše u zemljišne knjige.

Hipoteka na posebnom delu zgrade

Član 2114

Predmet hipoteke može biti poseban deo zgrade, na primer stan, poslovne prostorije, garaža (etažna svojina).

Hipoteka na posebnom delu zgrade, obuhvata i prava etažnog vlasnika na zajedničkim delovima zgrade i zemljištu na kojem je zgrada sagrađena

Hipoteka na garažnom mestu

Član 2115

Garažno mesto na zemljištu može biti predmet hipoteke, ako je vidljivo odvojeno od drugih garažnih mesta i ako lice koje ima pravo na garažno mesto, može njime slobodno raspolagati (garažnim mestom).

Obim hipoteke

Član 2116

Hipoteka obuhvata nepokretnost u celini, kao i sve njene sastavne delove i prirodne i civilne plodove, koji nisu odvojeni od glavne stvari, izuzev ako ugovorom o zasnivanju hipoteke nije drugačije određeno.

Hipoteka se odnosi i na pripatke nepokretnosti obuhvaćene ugovorom o zasnivanju hipoteke.

Pripaci nepokretnosti koji su u svojini trećih lica nisu predmet hipoteke.

Alternativa: Stav 3 se briše.

Povećanje vrednosti hipotekovane nepokretnosti

Član 2117

Hipoteka obuhvata i sva poboljšanja i povećanje vrednosti i hipotekovane nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Simultana hipoteka

Član 2118

Hipoteka se može zasnivati na više nepokretnosti za obezbeđenje istog potraživanja, bez obzira da li nepokretnosti pripadaju istom ili različitim sopstvenicima.

Hipotekarni poverilac može svoje potraživanje naplatiti iz jedne hipotekovane nepokretnosti ili iz više hipotekovanih nepokretnosti.

GLAVA II

ZASNIVANJE UGOVORNE HIPOTEKE

Ugovor o hipoteci

Član 2119

Ugovorom o zasnivanju hipoteke sopstvenik nepokretnosti obavezuje se da zasnuje hipoteku u korist hipotekarnog poverioca.

Sporazum o zasnivanju hipoteke može biti sastavni deo ugovora o zajmu (kreditu) ili drugog ugovora.

Sopstvenik na svojoj nepokretnosti može zasnovati hipoteku za tuđi dug.

Zabranjene odredbe

Član 2120

Ništava je odredba ugovora o zasnivanju hipoteke da će hipotekovana nepokretnost preći u svojinu poverioca ako mu dug ne bude isplaćen o dospelosti kao i odredba da će u tom slučaju poverilac moći da proda hipotekovanu nepokretnost na način suprotan odredbama ovog zakona ili je po unapred određenoj ceni zadržati za sebe.

Sadržina ugovora

Član 2121

Ugovor o zasnivanju hipoteke treba da sadrži naročito:

a) ime i prezime ili firmu, prebivalište ili boravište odnosno sedište poverioca i zalogodavca, kao i dužnika, ako su to različita lica;

b) ime i prezime, ili firma, prebivalište ili boravište punomoćnika ili zastupnika kao i isprave u kojima je sadržano njihovo posebno punomoćje;

v) potraživanje koje se obezbeđuje sa podacima o visini glavnog potraživanja, kamatnoj stopi ili elementima na osnovu kojih se može odrediti iznos kamate, kad, gde i kako se kamata ima platiti kao i iznos drugih sporednih davanja ako su takva davanja ugovorena;

g) dan kada potraživanje dospeva ili način na koji će se odrediti nastupanje dospelosti ako rok nije određen;

d) nepokretnost koja se zalaže sa potrebnim oznakama u zemljišnim knjigama, a ako se zalaže više nepokretnosti podaci o svakoj od njih ponaosob;

đ) na koje pripatke sopstvenikove nepokretnosti se odnosi hipoteka.

Alternativa: Tačka v) se menja tako da glasi:

v) potraživanje koje se obezbeđuje sa podacima o visini glavnog potraživanja, kamatnoj stopi ili elementima na osnovu kojih se može odrediti iznos kamate, ili najvišoj (maksimalnoj) kamatnoj stopi kad, gde i kako se kamata ima platiti kao i iznos drugih sporednih davanja ako su takva davanja ugovorena;

Forma ugovora

Član 2122

Za punovažnost ugovora o zasnivanju hipoteke potrebno je da bude zaključen u pismenoj formi i overen kod nadležnog organa.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Za punovažnost ugovora o zasnivanju hipoteke potrebno je da bude zaključen u pismenoj formi.

Izjava o dozvoli upisa

Član 2123

Sopstvenik hipotekovane nepokretnosti, ili hipotekarni poverilac uz pristanak sopstvenika može tražiti upis hipoteke u zemljišnu knjigu.

Za uknjiženje je pored ugovora potrebna izrečna izjava sopstvenika hipotekovane nepokretnosti (založna izjava, clausula intabulandi) da pristaje da se poverilac uknjiži.

Za punovažnost izjave kojom se dozvoljava upis hipoteke u zemljišnu knjigu potrebno je da bude data u pismenoj formi i overena kod nadležnog organa.

Izjava kojom se dozvoljava upis hipoteke u zemljišnu knjigu može biti sastavni deo ugovora o zasnivanju hipoteke, ugovora o zajmu (kreditu) ili odvojene isprave.

Pribavljanje hipoteke

Član 2124

Poverilac pribavlja hipoteku (na osnovu ugovora) upisom (uknjiženjem) u zemljišnu knjigu.

Upis hipoteke u zemljišnu knjigu mogu tražiti sopstvenik hipotekovane nepokretnosti ili hipotekarni poverilac

Pribavljanje hipoteke u obliku izvršne isprave (svečana hipoteka)

Član 2125

Ugovor o zasnivanju hipoteke može se zaključiti u obliku neposredno izvršive isprave (svečana hipoteka).

Ugovorom iz stava 1. ovog člana zalogodavac pristaje, ako dug ne bude plaćen o dospelosti, da poverilac može da naplati obezbeđeno potraživanje iz cene dobijene prodajom hipotekovane nepokretnosti bez podnošenja tužbe sudu, kao i na to da se nepokretnost isprazni i preda kupcu u roku od 30 dana od prodaje.

Alternativa: Brisati iz naziva: "svečana hipoteka". U daljem tekstu svuda izraz "svečana hipoteka" zameniti izrazom "izvršna hipoteka".

Forma neposrednosti izvršivosti hipoteke

Član 2126

Ugovor o zasnivanju neposredne izvršivosti hipoteke mora biti zaključen u pismenoj formi i overen kod nadležnog organa i treba da sadrži izrečnu izjavu zalogodavca o tome da se na osnovu te isprave može, radi ostvarenja dugovane činidbe po dospelosti obaveze, neposredno sprovesti prinudno izvršenje kao i da sadrži druge elemente predviđene za izvršnost javnobeležničke isprave propisom kojim se uređuje rad javnih beležnika.

U slučajevima kad je zasnovana neposredna izvršivost hipoteke, javni beležnik, na zahtev stranke, stavlja potvrdu o izvršnosti na ispravu ili sačinjava javnobeležnički zapisnik u kome pored potvrde o izvršnosti potvrđuje i visinu duga obezbeđenog hipotekom, u momentu sastavljanja isprave .

Izvršnost javnobeležničkog zapisa odnosno zapisnika može se pobijati po odredbama zakona kojim se uređuje izvršni postupak.

Sud, odnosno drugi organ ili lice koje sprovodi izvršenje obustaviće izvršenje ako utvrdi da prilikom sačinjavanja javnobeležničkog zapisa nisu ispunjeni uslovi koji se zahtevaju da bi taj zapis imao snagu javne ili izvršne isprave.

Alternativa: Dodaje se 5. stav koji glasi:

Ugovorom o zasnivanju neposredne izvršivosti hipoteke stranke mogu predvideti pravo vansudskog namirenja na način predviđen ovim zakonikom.

Zabeležba izvršivosti

Član 2127

Neposredna izvršivost ugovora o zasnivanju hipoteke zaključenog u propisanoj formi zabeležuje se u zemljišnu knjigu i ima dejstvo prema sadašnjem sopstveniku hipotekovane nepokretnosti i prema svakom docnijem pribaviocu prava svojine na hipotekovanoj nepokretnosti.

GLAVA III

PRAVNA DEJSTVA UGOVORA

Prava sopstvenika nepokretnosti posle zasnivanja hipoteke

Član 2128

Sopstvenik ima pravo da drži nepokretnost i posle upisa hipoteke u zemljišne knjige.

On je ovlašćen da upotrebljava hipotekovanu nepokretnost prema njenoj uobičajenoj nameni.

Pravo na plodove

Član 2129

Ako hipotekovana nepokretnost daje prirodne ili civilne plodove sopstvenik je ovlašćen da ih pribira.

Sopstvenik ima pravo da hipotekovanu nepokretnost izda u zakup i da zaključuje ugovore kojima se hipotekovana nepokretnost daje na upotrebu i pribiranje plodova trećem licu.

Alternativa: Na kraju oba stava ovog člana dodati zarez pa tekst: "ako nije drukčije ugovoreno".

Ništava klauzula

Član 2130

Ništava je odredba u ugovoru o zasnivanju hipoteke da će poverilac imati pravo da pribira plodove sa hipotekovane nepokretnosti (koje daje hipotekovana nepokretnost) ili da će imati pravo da je iskorišćava na neki drugi način.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Sopstvenik nepokretnosti i hipotekarni poverilac mogu ugovoriti da nepokretnost drži, upotrebljava, odnosno pribira plodove hipotekarni poverilac, a da se kamata i glavnica umanjuju se za vrednost upotrebe, odnosno za iznos čistog prihoda od plodova.

Smanjenje vrednosti usled sopstvenikovog ponašanja

Član 2131

Kada zbog radnji koje sopstvenik ili lice na koje sopstvenik preneo pravo upotrebe nepokretnosti namerava da preduzme preti opasnost od smanjenja vrednosti hipotekovane nepokretnosti ili kad je zbog sopstvenikovog ponašanja vrednost hipotekovane nepokretnosti već smanjena, poverilac ima pravo zahtevati da sud naredi sopstveniku da prestane sa štetnim ponašanjem (radnjama).

Sud može dozvoliti hipotekarnom poveriocu da preduzme potrebne mere da se izbegne smanjenje vrednosti hipotekovane nepokretnosti.

Ako okolnosti ne trpe odlaganje, hipotekarni poverilac može preduzeti potrebne mere i pre nego što dobije dozvolu od suda.

Hipotekarni poverilac ima pravo da zahteva od suda odluku da mu sopstvenik plati naknadu za učinjene troškove.

Potraživanje naknade za učinjene troškove obezbeđuje se bez uknjiženja i uživa prvenstvo u naplati u odnosu na sve terete koji su upisani u zemljišnu knjigu.

Pravo na dodatno obezbeđenje

Član 2132

Ako zbog radnji koje sopstvenik namerava da preduzme preti opasnost od smanjenja vrednosti hipotekovane nepokretnosti, hipotekarni poverilac ima pravo da zahteva da mu dužnik pruži dodatno obezbeđenje.

Naplata pre dospelosti

Član 2133

Ako je usled sopstvenikovih postupaka došlo do smanjenja vrednosti hipotekovane nepokretnosti, hipotekarni poverilac ima pravo da se namiri i pre dospelosti obezbeđenog potraživanja.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Ako je usled sopstvenikovih postupaka došlo do smanjenja vrednosti hipotekovane nepokretnosti, hipotekarni poverilac ima pravo da zahteva naplatu dela potraživanja u srazmeri sa smanjenjem vrednosti.

Smanjenje vrednosti bez krivice sopstvenika

Član 2134

Kad je vrednost hipotekovane nepokretnosti smanjena bez sopstvenikove krivice, hipotekarni poverilac ima pravo da zahteva od svog dužnika dodatno obezbeđenje ili naplatu dela potraživanja srazmerno smanjenju vrednosti.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Otuđenje hipotekovane nepokretnosti

Član 2135

Sopstvenik može otuđiti hipotekovanu nepokretnost i preneti pravo svojine na pribavioca.

Prenos prava svojine ne menja ništa u dužnikovoj obavezi i u obezbeđenju potraživanja.

Ništave klauzule

Član 2136

Ništav je ugovor između hipotekarnog poverioca i sopstvenika hipotekovane nepokretnosti, da sopstvenik neće moći da otuđi nepokretnost ili da je optereti hipotekom u korist nekog docnijeg hipotekarnog poverioca.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Ugovorom se može isključiti pravo sopstvenika da otuđi hipotekovanu nepokretnost bez saglasnosti hipotekarnog poverioca, ali ne duže od pet godina odjednom, što se upisuje u zemljišnu knjigu.

Ništav je ugovor između hipotekarnog poverioca i sopstvenika hipotekovane nepokretnosti, da sopstvenik neće moći optereti nepokretnost hipotekom u korist nekog docnijeg hipotekarnog poverioca.

GLAVA IV

DEJSTVA HIPOTEKE PREMA TREĆIMA

Redosled namirenja privilegovanih potraživanja

Član 2137

Iz iznosa dobijenog prodajom hipotekovane nepokretnosti namiruju se prvenstveno i to ovim redom, sledeća potraživanja:

1) troškovi izvršnog postupka;

2) potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja, potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa za poslednjih godinu dana i potraživanja iz doprinosa za socijalno osiguranje dospela za poslednjih godinu dana, i to bez obzira da li su obezbeđena založnim pravom na prodatoj nepokretnost;

3) potraživanja obezbeđena hipotekom.

Potraživanja iz prethodnog reda isključuju potraživanja iz sledećeg reda.

Redosled namirenja hipotekarnih poverilaca

Član 2138

Kad je jedna nepokretnost založena nekolicini hipotekarnih poverilaca redosled po kome se isplaćuju njihova potraživanja iz cene dobijene prodajom hipotekovane nepokretnosti određuje se prema redosledu sticanja hipoteke.

Ako je više molbi za upis hipoteke stiglo istog dana redosled prvenstva određuje se prema satu i minutu dostavljanja molbe.

Pravno dejstvo u stečaju

Član 2139

Poverilac čije je pravo hipoteke upisano u zemljišnu knjigu ovlašćen je na odvojeno namirenje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti u stečajnom postupku.

Ustupanje potraživanja obezbeđenog hipotekom

Član 2140

Hipotekarni poverilac može ugovorom sa trećim preneti na ovoga svoje potraživanje obezbeđeno hipotekom.

Sa hipotekovanim potraživanjem prelazi na prijemnika i hipoteka.

Prenos potraživanja i hipoteke na prijemnika proizvodi pravno dejstvo prema trećima kad se upiše u zemljišne knjige.

Ugovor o prenosu hipoteke bez ustupanja potraživanja ne proizvodi pravno dejstvo.

Forma

Član 2141

Ugovor o ustupanju hipotekovanog potraživanja i o prenosu hipoteke mora biti zaključen u formi predviđenoj za ugovor o zasnivanju hipoteke.

Ugovor o zasnivanju nadhipoteke

Član 2142

Hipotekarni poverilac može ugovorom založiti trećem svoje potraživanje obezbeđeno hipotekom i zasnovati nadhipoteku u njegovu korist.

Zalaganje hipotekovanog potraživanja i zasnivanje nadhipoteke proizvodi pravno dejstvo prema trećima kad bude upisano u zemljišne knjige.

Forma

Član 2143

Ugovor o zalaganju hipotekovanog potraživanja i o zasnivanju nadhipoteke mora biti zaključen u formi predviđenoj za ugovor o zasnivanju hipoteke.

Preuzimanje duga obezbeđenog hipotekom

Član 2144

Sopstvenik i pribavilac hipotekovane nepokretnosti mogu prilikom otuđenja ugovoriti da će pribavilac preuzeti i dug prema hipotekarnom pove­riocu.

Ugovor između sopstvenika i pribavioca proizvodi pravna dejstva preuzimanja duga ako poverilac da svoj pristanak.

Smatra se da je poverilac dao pristanak, ako na pismeni poziv sopstvenika koji prodaje hipotekovanu nepokretnost (otuđioca) ne dobije pismeni pristanak u roku od tri meseca od dana kada mu je poziv dostavljen.

U pismenom pozivu mora mu biti skrenuta pažnja na ovu posledicu, inače će se smatrati kao da poziv nije upućen.

Deoba

Član 2145

ako je izvršena deoba nepokretnosti, hipoteka tereti sve novonastale delove.

Upis hipoteke u na novonastalim delovima u zemljišnu knjigu izvršiće se istovremeno sa deobom po službenoj dužnosti.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Ako je izvršena deoba nepokretnosti, hipoteka se srazmerno raspodeljuje na pojedine delove nepokretnosti, izuzev ako je što drugo ugovoreno.

Hipotekarni poverilac koji ne prihvata ovakvu raspodelu može u roku od trideset dana od dana kada je raspodela postala konačna, zahtevati naplatu svog potraživanja u roku od godine dana.

GLAVA V

NAMIRENJE

Pravo na namirenje

Član 2146

Ako dužnik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti, hipotekarni poverilac stiče pravo da iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, bez obzira u čijoj svojini ili državini se ona nalazi namiri svoje glavno potraživanje, dužnu kamatu i troškove oko ostvarenja naplate potraživanja.

Početak namirenja

Član 2147

Hipotekarni poverilac dužan je da pismenim putem obavesti dužnika i sopstvenika hipotekovane nepokretnosti, kad to nije isto lice kao i hipotekarne poverioce sa docnijim redom prvenstva o nameri da svoje dospelo potraživanje namiri iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti.

Postupak namirenja počinje kad hipotekarni poverilac dostavi obaveštenje preporučenim pismom dužniku i sopstveniku hipotekovane nepokretnosti, kad to nije isto lice, kao i hipotekarnim poveriocima sa docnijim redom prvenstva, na adresu upisanu u zemljišnoj knjizi.

Hipotekarni poverilac može tražiti da se u zemljišnim knjigama zabeleži da je zalogodavcu, odnosno dužniku upućeno obaveštenje o nameri namirenja (zabeležba započetog namirenja).

Od upisa zabeležbe započetog namirenja pravo na namirenje proizvodi dejstvo prema pribaviocu hipotekovane nepokretnosti i svakom trećem licu.

Alternativa: Dodaje se novi član koji glasi:

Redosled namirenja

Član 2148

Hipotekarni poverilac može zahtevati da svoje dospelo potraživanje namiri najpre iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, a zatim iz ostale imovine svog ličnog dužnika, ili istovremeno iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti i iz dužnikove imovine, ili najpre iz dužnikove imovine pa tek potom iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti.

GLAVA VI

NAČIN NAMIRENJA

Sudska javna prodaja hipotekovane nepokretnosti

Član 2149

Ako dužnik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti, hipotekarni poverilac ima pravo zahtevati od suda odluku da se hipotekovana nepokretnost proda na sudskoj javnoj prodaji radi namirenja svog potraživanja obezbeđenog hipotekom.

Hipotekarni poverilac ima pravo da zahteva od sopstvenika hipotekovane nepokretnosti i od svakog trećeg lica da trpi namirenje hipotekovanog potraživanja.

Sudska javna prodaja sprovodi se prema pravilima ovog zakonika i na način predviđen propisima o izvršenju novčanih potraživanja.

Sticanje prava svojine na sudskoj javnoj prodaji

Član 2150

Savesno lice koje kupi hipotekovanu nepokretnost na sudskoj javnoj prodaji stiče pravo svojine oslobođeno hipoteke i ostalih tereta.

Pravo svojine koje je savesni kupac stekao ne može se osporavati zbog eventualnih propusta u postupku sudske javne prodaje.

Naknadni sporazum

Član 2151

U trenutku dospelosti obezbeđenog potraživanja hipotekarni poverilac i sopstvenik hipotekovane nepokretnosti mogu se sporazumeti da će hipotekovana nepokretnost preći u svojinu poverioca umesto ispunjenja duga, ili da će poverilac moći da je proda po tržišnoj ceni ili da je po toj ceni zadrži za sebe (u daljem tekstu: naknadni sporazum).

Višak vrednosti iznad iznosa potraživanja obezbeđenog hipotekom poverilac je dužan da isplati sopstveniku hipotekovane nepokretnosti bez odlaganja.

Prava docnijih hipotekarnih poverilaca ostaju rezervisana.

Forma

Član 2152

Naknadni sporazum između poverioca i sopstvenika hipotekovane nepokretnosti mora biti zaključen u formi predviđenoj za ugovor o zasnivanju hipoteke.

Alternativa: Naknadni sporazum između poverioca i sopstvenika hipotekovane nepokretnosti mora biti zaključen u formi javne isprave.

Vansudsko namirenje

Član 2153

Ako je ugovor o zasnivanju hipoteke zaključen u obliku neposredno izvršive isprave (svečana hipoteka) poverilac može prodati hipotekovanu nepokretnost, po isteku dva meseca od dana upućivanja dužniku i zalogodavcu, kad to nije isto lice, obaveštenja u pisanom obliku o nameravanoj prodaji, na adresu upisanu u zemljišnim knjigama, preporučenom pošiljkom.

Hipotekarni poverilac može prodati nepokretnost putem vansudske javne prodaje ili neposrednom pogodbom po tekućoj ceni.

Hipotekarni poverilac može prodaju sprovesti sam ili preko trećeg lica, koje se u vidu delatnosti bavi posredovanjem pri prodaji nepokretnosti.

Vansudska javna prodaja

Član 2154

Vansudska javna prodaja sprovodi se javnim nadmetanjem.

Hipotekarni poverilac odnosno lice kome je poverena prodaja hipotekovane nepokretnosti objavljuje oglas o nadmetanju u dnevnom listu koji se prodaje na celoj teritoriji Republike Srbije, određujući u oglasu način nadmetanja i primeren rok za pripremu nadmetanja.

Početna cena na vansudskoj javnoj prodaji, ako je stranke nisu sporazumno odredile nakon dospelosti obezbeđenog potraživanja, ne može biti niža od vrednosti nepokretnosti koja se uzima kao osnovica za određivanje poreza za imovinu.

Ako se na prvoj javnoj prodaji ne postigne početna cena, naredna se može održati najranije trideset dana posle održavanja prve javne prodaje, a početna cena ne može biti niža od dve trećine prvobitno utvrđene cene.

Ako nepokretnost ne bude prodata u roku od dve godine od dana kada se moglo pristupiti prodaji, hipotekarni poverilac se namiruje sudskom prodajom, a ako to odbije, hipoteka prestaje bez prestanka potraživanja.

Prodaja neposrednom pogodbom

Član 2155

Ako nepokretnost ima tekuću tržišnu cenu, hipotekarni poverilac odnosno lice koje je odredio može je prodati neposrednom pogodbom.

Tržišna cena je je cena po kojoj se takva ili slična nepokretnost redovno prodaje pod uobičajenim okolnostima na mestu i u vreme prodaje hipotekovane nepokretnosti.

Sticanje prava svojine

Član 2156

Savesno lice koje kupi hipotekovanu nepokretnost na vansudskoj javnoj prodaji ili neposrednom pogodbom stiče pravo svojine oslobođeno hipoteke i ostalih tereta.

Pravo svojine koje je savesni kupac stekao ne može se osporavati zbog eventualnih propusta u postupku prodaje.

Tužba sopstvenika hipotekovane nepokretnosti

Član 2157

Sopstvenik hipotekovane nepokretnosti može osporavati pravo hipotekarnog poverioca da se namiri iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, ako u roku od trideset dana, od kada je obavešten o početku postupka namirenja, podnese tužbu sudu i pismene dokaze da potraživanje hipotekarnog poverioca ne postoji, ili da hipoteka ne postoji, ili da potraživanje nije dospelo za naplatu, ili da je dug isplaćen.

Pri određivanju rokova i ročišta po tužbi sopstvenika hipotekovane nepokretnosti sud će uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja ovih sporova.

Alternativa: Posle stava 2 dodaje se stav 3 koji glasi:

Tužba hipotekarnog poverioca odlaže postupak namirenja samo ako zalogodavac podnese javnu ili privatnu ispravu overenu na zakonom propisan način kao dokaz da obezbeđeno potraživanje, odnosno pravo hipoteke ne postoji, da je to potraživanje prestalo ili da nije dospelo.

GLAVA VII

PRESTANAK HIPOTEKE

Odsek I

NAČINI PRESTANKA

Isplata i drugi načini prestanka potraživanja

Član 2158

Ako potraživanje hipotekarnog poverioca prestane usled isplate ili na bilo koji drugi zakonom predviđen način, hipoteka prestaje kad se na zahtev bilo dužnika bilo sopstvenika hipotekovane nepokretnosti ili poverioca ispiše iz zemljišne knjige u kojoj je bila upisana.

Sopstvenik hipotekovane nepokretnosti može zahtevati ispis iz zemljišne knjige tek kad je dug isplaćen u potpunosti.

Ako sopstvenik hipotekovane nepokretnosti zahteva ispis hipoteke dužan je da podnese izrečnu pismenu izjavu hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis hipoteke ili pravnosnažnu sudsku odluku kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog poverioca prestalo.

Sopstvenik hipotekovane nepokretnosti može isplatiti dug iako nije dužnik, a poverilac ne može odbiti ponuđenu isplatu.

U slučaju iz stava 4. ovog člana na sopstvenika u času ispunjenja prelaze preostala poveriočeva prava prema dužniku.

Isplata duga hipotekarnom poveriocu i ispis hipoteke nemaju uticaja na hipotekarne poverioce sa docnijim redom prvenstva.

Hipoteke sa docnijim redom prvenstva pomeraju se za jedno mesto, ako zakonom ili ugovorom nije nešto drugo predviđeno.

Namirenje zastarelog potraživanja

Član 2159

Hipotekarni poverilac može se namiriti iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti i posle zastarelosti potraživanja obezbeđenog hipotekom upisanom u zemljišnu knjigu.

Međutim, zastarela potraživanja kamata i drugih povremenih davanja ne mogu se namiriti ni iz hipotekovane nepokretnosti.

Propast nepokretnosti

Član 2160

Kad hipotekovana nepokretnost propadne u celosti hipoteka prestaje i sopstvenik može zahtevati da se ispiše iz zemljišnjih knjiga.

Ali, ako sopstvenik obnovi nepokretnost hipoteka se ponovo uspostavlja.

Ako hipotekovana nepokretnost delimično propadne hipoteka ne prestaje nego se svodi na preostali deo.

Slučaj osiguranja

Član 2161

U slučaju propasti hipotekovane nepokretnosti, hipotekarni poverilac stiče založno pravo na potraživanju naknade iz osiguranja ili na isplaćenoj naknadi po samom zakonu.

Dobijeni iznos se raspodeljuje među hipotekarnim poveriocima prema redosledu po kome su njihova prava hipoteke upisana u zemljišnu knjigu.

Naknada u novcu

Član 2162

Kada je za hipotekovanu nepokretnost dobijena naknada u novcu (na primer eksproprijacija) hipotekarni poverilac stiče založno pravo na potraživanju naknade ili založno pravo na isplaćenoj naknadi.

Dobijeni iznos se raspodeljuje među hipotekarnim poveriocima prema redosledu po kome su njihova prava hipoteke upisana u zemljišnu knjigu.

Sudska javna prodaja

Član 2163

Hipoteka prestaje i ispisuje se iz javnog registra na osnovu sudske javne prodaje nepokretnosti.

Po pravnosnažnosti sudske odluke o namirenju hipotekarnih poverilaca sud će po službenoj dužnosti odrediti da se hipoteka ispiše iz zemljišne knjige.

Vansudska prodaja

Član 2164

Ako je na osnovu naknadnog sporazuma između hipotekarnog poverioca i sopstvenika, hipotekovana nepokretnost prodata radi namirenja poveriočevog potraživanja vansudskim putem, kupac nepokretnosti (bilo da je reč o trećem licu ili hipotekarnom poveriocu) ima pravo da zahteva ispis iz zemljišne knjige.

.

Realna subrogacija

Član 2165

Ako sopstvenik po bilo kom osnovu umesto hipotekovane nepokretnosti dobije neku drugu nepokretnost, sud će hipoteku na dobijenoj nepokretnosti po službenoj dužnosti upisati u zemljišnu knjigu.

Konfuzija i konsolidacija

Član 2166

Ispis hipoteke iz zemljišne knjige može se tražiti kada se svojstvo hipotekarnog poverioca stekne u istom licu sa svojstvom dužnika kao i kada hipotekarni poverilac stekne pravo svojine na hipotekovanoj nepokretnosti.

Odricanje od hipoteke

Član 2167

Hipotekarni poverilac može se odreći prava hipoteke izjavom volje.

Izjava volje treba da je data u formi predviđenoj za ugovor o zasnivanju hipoteke.

Sopstvenik nepokretnosti može tražiti da se hipoteka ispiše iz zemljišne knjige.

Odsek II

AMORTIZACIJA POTRAŽIVANJA OBEZBEĐENOG HIPOTEKOM

Pokretanje postupka

Član 2168

Sopstvenik hipotekovane nepokretnosti može predložiti da zemljišnoknjižni sud pokrene postupak za amortizaciju potraživanja obezbeđenog hipotekom i za ispis potraživanja i hipoteke iz zemljišne knjige.

Isto pravo ima svaki suvlasnik u slučaju susvojine i svaki zajedničar u slučaju zajedničke svojine.

Uslovi

Član 2169

Predlog za amortizaciju i ispis potraživanja i hipoteke iz zemljišne knjige može se podneti ako su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:

a) ako je proteklo dvadeset godina od dospelosti potraživanja obezbeđenog hipotekom (stare hipoteke);

b) ako upisani hipotekarni poverilac više ne postoji ili se ne može pronaći ni on ni njegovi naslednici (univerzalni sukcesori) ni lica koja su docnije upisana kao prijemnici (cesionari) potraživanja obezbeđenog hipotekom;

c) ako za proteklo vreme upisani hipotekarni poverilac nije zahtevao, niti primio isplatu ni glavnog potraživanja ni kamate niti je to zahtevalo bilo koje ovlašćeno lice upisano u zemljišnu knjigu.

Postupak zemljišnoknjižnog suda

Član 2170

Ako ustanovi da je predlog podnelo ovlašćeno lice, zemljišnoknjižni sud će oglasom pozvati sva lica koja smatraju da imaju pravo potraživanja obezbeđeno hipotekom ili neko drugo pravo u vezi sa obezbeđenim potraživanjem.

U oglasu sud će tačno označiti upisanu hipoteku sa svim potrebnim podacima i sa svim docnijim upisima koji se na nju odnose i odrediti rok od godinu dana za prijavu prava kao i navesti koji je poslednji dan za podnošenje prijave.

Dozvola amortizacije

Član 2171

Ako se u oglasnom roku niko ne prijavi, zemljišnoknjižni sud će dozvoliti amortizaciju potraživanja obezbeđenu hipotekom i po službenoj dužnosti odrediti ispis hipoteke i drugih prava koja se na nju odnose.

Upućivanje na parnicu

Član 2172

Ako se u oglasnom roku prijave lica koja osnovano tvrde da imaju prava potraživanja obezbeđena hipotekom, zemljišnoknjižni sud će obavestiti podnosioca predloga za amortizaciju, uputiti ga na parnicu o postojanju potraživanja obezbeđenog hipotekom i obustaviti postupak amortizacije.

Odsek III

ZASNIVANJE NOVE HIPOTEKE

Raspolaganje neispisanom hipotekom

Član 2173

Ako je potraživanje obezbeđeno hipotekom prestalo isplatom ili na drugi način, sopstvenik hipotekovane nepokretnosti, na osnovu priznanice ili druge isprave kojom se dokazuje da je dug namiren, može do ispisa hipoteke iz zemljišne knjige raspolagati neispisanom hipotekom na jedan od sledećih načina:

a) ponuditi neispisanu hipoteku istom hipotekarnom poveriocu za obezbeđenje novog potraživanja;

b) preneti hipoteku na novog poverioca kao obezbeđenje potraživanja, ili

c) upotrebiti neispisanu hipoteku kao sredstvo obezbeđenja za svoje potraživanje kupovne cene u slučaju kada prodaje hipotekovanu nepokretnost (a kupac još nije isplatio kupovnu cenu).

Odricanje sopstvenika nepokretnosti od ovog prava u trenutku zasnivanja hipoteke ne proizvodi pravno dejstvo.

Hipotekarni poverioci sa docnijim redom prvenstva ne mogu se protiviti upisu novog hipotekarnog poverioca na upražnjeno mesto neispisane hipoteke.

U tom slučaju hipotekarnom poveriocu sa docnijim redom prvenstva ne pomeraju se unapred, nego zadržavaju mesto na kojima se njihove hipoteke nalaze.

Ali, ako se sopstvenik hipotekovane nepokretnosti ugovorom obaveže prema određenom licu (npr. hipotekarnom poveriocu sa docnijim redom prvenstva, itd.) da će u njegovu korist izdejstvovati ispis određene hipoteke i ako se u zemljišnu knjigu upišu zabeležbe kod te hipoteke, sopstvenik ne može slobodno raspolagati neispisanom hipotekom kada obezbeđeno potraživanje bude prestalo.

Zabeležba zadržavanja prvenstvenog reda

Član 2174

Sopstvenik hipotekovane nepokretnosti uz predlog o ispisu hipoteke iz zemljišne knjige može zahtevati zabeležbu prvenstvenog reda za upis nove hipoteke i to do iznosa potraživanja obezbeđenog starom (ranijom) hipotekom i na mestu koje je imala stara (ranija) hipoteka.

Zabeležba zadržavanja prvenstvenog reda za upis nove hipoteke prestaje da važi protekom roka od tri godine od dana kada je zabeležba bila dozvoljena.

U slučaju prenosa prava svojine zabeležba zadržavanja prvenstvenog reda proizvodi pravno dejstvo u korist novog sopstvenika.

Odredbe ovog člana primenjuju se na odgovarajući način i kada nova hipoteka treba da stupi na mesta dve ili više hipoteka koje u prvenstvenom redu dolaze jedna iza druge.

Uslovni upis nove hipoteke

Član 2175

Sopstvenik hipotekovane nepokretnosti može zahtevati da se na mestu već upisane hipoteke i to do iznosa potraživanja obezbeđenog postojećom hipotekom upiše nova hipoteka sa istim prvenstvenim redom.

Upis nove hipoteke proizvodi pravno dejstvo ukoliko se stara hipoteka ispiše iz zemljišne knjige u roku od godine dana od dana kada je data dozvola za upis nove hipoteke.

Ako se stara hipoteka ne ispiše u roku od godine dana, nova hipoteka prestaje i zemljišnoknjižni sud će je ispisati po službenoj dužnosti.

Pored sopstvenika hipotekovane nepokretnosti i nezavisno od njega, ispis stare hipoteke može zahtevati i poverilac u čiju korist je upisana nova hipoteka.

Ako je na staroj hipoteci zasnovana nadhipoteka, nova hipoteka proizvodi pravno dejstvo ukoliko se izbriše i nadhipoteka, ili ako nadhipotekarni poverilac i poverilac u čiju korist se upisuje nova hipoteka daju pristanak da se nadhipoteka prenese na novu hipoteku.

Ako je stara hipoteka zasnovana na više nepokretnosti (simultana hipoteka), nova hipoteka proizvodi pravno dejstvo ukoliko se stara hipoteka ispiše iz svih zemljišnoknjižnih uložaka u kojima je bila upisana.

Odredbe ovog člana primenjuju se na odgovarajući način i kad nova hipoteka treba da stupi na mesto dveju ili više hipoteka koje u prvenstvenom redu dolaze jedna iza druge.

ODELjAK TREĆI

Rezervisana mogućnost za ostala stvarnopravna obezbeđenja

Deo peti

DRŽAVINA

ODELjAK PRVI

POJAM I VRSTE

Državina stvari

Član 2176

Državina je činjenična (faktička) vlast na stvari.

Pretpostavka o svojini

Član 2177

Smatra se da je držalac pokretne stvari njen sopstvenik.

Smatra se da su prethodni držaoci imali pravo svojine na stvari u razdoblju u kome su bili njeni držaoci.

Predmet državine

Član 2178

Predmet državine mogu biti stvari na kojima može postojati pravo svojine ili neko drugo stvarno ili obligaciono pravo.

Neposredna i posredna državina

Član 2179

Državinu stvari ima svako lice koje neposredno vrši činjeničnu (faktičku) vlast na stvari (neposredna državina).

Državinu stvari ima i lice koje činjeničnu vlast na stvari vrši preko drugog lica, kome je na osnovu plodouživanja, zakupa, čuvanja, posluge ili zaloge predalo stvar u neposrednu državinu (posredna državina).

Ako u slučaju postojanja neposredne i posredne državine na istoj stvari neposredni držalac preda stvar u državinu trećem licu, onda i dotadašnji neposredni držalac ima u pogledu te stvari položaj posrednog držaoca.

Svojinska i izvedena državina

Član 2180

Lice koje se prema stvari ponaša kao sopstvenik, ima svojinsku državinu.

Lice koje je dobilo stvar u neposrednu državinu (kao plodouživalac, zalogoprimac, zakupac, ostavoprimac ili poslugoprimac) od svojinskog držaoca i priznaje njegovu višu faktičku vlast ima izvedenu državinu.

Državina prava stvarne službenosti

Član 2181

Državinu prava stvarne službenosti ima lice koje činjenično (faktički) upotrebljava nepokretnost drugog lica u obimu koji odgovara sadržini te službenosti.

Na državinu prava stvarne službenosti shodno se primenjuju pravila o državini stvari.

Sudržavina

Član 2182

Više lica mogu imati državinu stvari ili prava (sudržavina).

Oni mogu vršiti činjeničnu vlast na stvari zajedno ili naizmenično kao neposredni držaoci, ili tako što jedan od njih drži stvar (kao zakupac i sl.) kao neposredni a ostali kao posredni držaoci, ili tako što posle izdavanja stvari u zakup nekom trećem licu, svi sudržaoci drže stvar posredno (a treći neposredno) ili na neki drugi način uređen njihovim sporazumom.

Pritežanje

Član 2183

Lice koje na osnovu radnog ili sličnog odnosa, ili u domaćinstvu vrši činjeničnu vlast na stvari za drugo lice i dužno je da postupa po uputstvima ovog drugog lica, nema državinu.

U ovom slučaju državinu ima lice po čijim je uputstvima pritežalac dužan da postupa.

Kad je neko počeo da drži stvar kao pritežalac

Član 2184

Kad je neko počeo da drži stvar kao pritežalac, pretpostavka je da je i dalje drži u tom svojstvu.

Suprotan dokaz je moguć ali on se ne može zasnovati na prostoj promeni namere pritežaoca da više ne drži za drugoga.

ODELjAK DRUGI

STICANJE DRŽAVINE

Opšte odredbe

Član 2185

Državina se po pravilu stiče prenosom činjenične vlasti na stvari od dotadašnjeg držaoca (izvedeno sticanje).

Ali se ona može steći i jednostranim radnjama nekog lica, kojima se uspostavlja činjenična vlast na stvari i u slučaju kada su te radnje bile protivpravne (izvorno ili samovlasno sticanje).

Državina se prenosi predajom stvari ili sredstava (ključ, konosman, skladišnica, tovarni list i sl.) kojima se omogućava vaspostavljanje činjenične vlasti na stvari.

Predaja prisutnom pribaviocu se sastoji u voljnom uručenju stvari ili sredstva od strane dotadašnjeg držaoca i njihovom preuzimanju od strane novog držaoca.

Predaja odsutnom licu obavlja se tako što dotadašnji držalac voljno isporučuje stvar ili sredstvo, a novi držalac je preuzima lično, ili posredstvom zastupnika, ili posredstvom prevoznika, koji radi za račun novog držaoca.

Sticanje nasleđivanjem

Član 2186

Naslednik stiče državinu u trenutku smrti ostavioca, bez obzira na to kada je uspostavio faktičku vlast na stvari.

Alternativa: Dodaju se dva nova stava koja glasi:

Kada je ostaviočeva državina na jednoj ili više stvari, odnosno prava stvarnih službenosti njegovom smrću prešla na dva ili više sanaslednika, svi su oni time postali sudržaoci tih stvari, odnosno sudržaoci prava stvarne službenosti, izuzev ako je zaveštanjem ili odlukom ostavinskog suda drugačije određeno.

Prelaskom ostaviočeve državine na njegove naslednike ne dira se u ostale državine iste stvari, odnosno prava.

Prenos ugovorom

Član 2187

Prenos svojinske državine može se izvršiti ugovorom sa novim svojinskim držaocem, s tim da dosadašnji svojinski držalac zadrži stvar kao izvedeni neposredni držalac.

Prenos svojinske državine sa posrednog svojinskog držaoca na izvedenog neposrednog držaoca, ili na pritežaoca vrši se ugovorom zaključenim između ovih lica.

Ako se stvar nalazi kod trećeg lica u izvedenoj, neposrednoj državini, prenos svojinske državine vrši se ugovorom između dotadašnjeg i novog držaoca i obaveštavanjem izvedenog neposrednog držaoca o prenosu.

Sticanje preko zastupnika

Član 2188

Državina se može steći i preko zastupnika, ako ovaj stiče faktičku vlast na stvari sa ciljem da zastupanog učini držaocem.

ODELjAK TREĆI

NEPREKIDNOST I PRESTANAK DRŽAVINE

Neprekidnost državine

Član 2189

Za sadašnjeg držaoca koji dokaže da je imao državinu u prošlosti pretpostavlja se da je bio držalac i u međuvremenu.

Državina koja je ponovo uspostavljena u državinskom sporu ili dozvoljenom samopomoći smatra se da nije ni prekidana.

Prestanak državine

Član 2190

Državina se gubi kad držalac prestane da vrši faktičku vlast na stvari.

Državina se ne gubi ako je držalac privremeno sprečen da vrši činjeničnu vlast nezavisno od svoje volje.

ODELjAK ČETVRTI

POSEBNA OBELEŽJA DRŽAVINE

Zakonita državina

Član 2191

Državina je zakonita ako se zasniva na punovažnom ugovoru koji je podoban za sticanje prava svojine.

Državina je zakonita i kad se zasniva na sudskoj odluci ili na zakonitoj odluci drugog državnog organa.

3. U pogledu drugih stvarnih prava zakonita državina se zasniva na punovažnom ugovoru, ili drugom pravnom osnovu koji je podoban za sticanje takvog prava (ugovor o osnivanju prava građenja, ugovor o osnivanju prava stvarne službenosti i sl.).

Državina naslednika je zakonita ako je i ostaviočeva državina bila zakonita.

Savesna državina

Član 2192

Državina je savesna ako držalac prilikom sticanja faktičke vlasti nije znao i nije mogao znati da stvar koju drži nije njegova.

Savesnost državine pravnog lica ceni se prema savesnosti njegovog zastupnika.

Državina poslovno nesposobnog lica koje nije sposobno za rasuđivanje savesna je, ako je savestan njegov zakonski zastupnik.

Ako je poslovno nesposobno lice sposobno za rasuđivanje, njegova državina je savesna kad su savesni i to lice i njegov zakonski zastupnik.

Kad se stiče preko ugovornog zastupnika, državina je savesna ako su savesni i vlastodavac i punomoćnik.

Pretpostavka savesnosti

Član 2193

Savesnost državine se pretpostavlja, te onaj ko tvrdi da je držalac nesavestan snosi teret dokazivanja u sporu.

Manljiva državina

Član 2194

Državina je manljiva ako je pribavljena silom, prevarom, ili zloupotrebom poverenja, ili drugim sličnim postupcima.

Državina je prava ako nije pribavljena ni na jedan od takvih načina.

ODELjAK PETI

ZAŠTITA DRŽAVINE

Zabrana smetanja

Član 2195

Niko ne sme svojim postupcima samovlasno narušavati postojeću faktičku vlast držaoca stvari ili faktičko vršenje prava stvarne službenosti.

Ali, nema samovlasnog smetanja državine kada je oduzimanje stvari ili uznemiravanje u vršenju faktičke vlasti držaoca dozvoljeno zakonom, ili odlukom suda ili drugog nadležnog organa zasnovanom na zakonu.

Sudska zaštita

Član 2196

Držalac stvari ima pravo na sudsku zaštitu protiv svakog lica koje mu samovlasno oduzima stvar iz državine ili ga samovlasno uznemirava u vršenju faktičke vlasti na stvari.

Pravila o sudskoj zaštiti državine stvari shodno se primenjuju na zaštitu državine prava.

Dozvoljena samopomoć

Član 2197

Držalac ima pravo da upotrebi silu protiv lica koje mu samovlasno oduzima stvar, ili ga samovlasno uznemirava u vršenju faktičke vlasti na stvari, ako opasnost neposredno preti, a sudska pomoć ili pomoć drugog nadležnog organa bi stigla prekasno, a sve pod uslovom da je upotrebljena sila srazmerna onoj od koje preti opasnost, a način njene upotrebe odgovara datim okolnostima.

Pod istim uslovima pritežalac može upotrebiti samopomoć.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Držalac ima pravo na samopomoć protiv koje ga samovlasno uznemirava u državini ili mu oduzima stvar, pod uslovom da je opasnost neposredna, da je samopomoć nužna i da način njenog vršenja odgovara prilikama u kojima postoji opasnost.

Prava iz prethodnog stava pripadaju i pritežaocu, pod istim uslovima.

Rokovi za podnošenje državinskih tužbi

Član 2198

Sudska zaštita od uznemiravanja odnosno oduzimanja državine može se tražiti u roku od 30 dana od dana saznanja za smetanje i učinioca, a najkasnije u roku od godinu dana od nastalog smetanja (spor zbog smetanja državine).

Isti rokovi važe za podnošenje tužbe za zaštitu od smetanja državine i prema naslednicima, kao i prema pojedinačnom sledbeniku, pravnom sledbeniku koji je znao ili je prema okolnostima mogao znati za samovlasno sticanje prethodnika.

Pitanja koja se raspravljaju u državinskom sporu

Član 2199

U sporovima zbog smetanja državine može se raspravljati samo o činjeničnim pitanjima.

Isključeno je raspravljanje o pravnim pitanjima.

Otuda, sud neće dozvoliti strankama navode da imaju pravo na državinu (na primer: da imaju zakonitu državinu, ili da je njihova državina savesna, a državina druge strane nesavesna, ili da imaju pravo na državinu iz ugovora).

Pri donošenju odluke u sporovima zbog smetanja državine sud vodi računa samo o poslednjem stanju mirne državine i o činjenici izvršenog smetanja.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Sud pruža zaštitu prema poslednjem stanju državine i nastalom smetanju, pri čemu nije od uticaja pravo na državinu, pravni osnov državine i savesnost držaoca.

I držalac koji je državinu stekao silom, potajno ili zloupotrebom poverenja ima pravo na zaštitu, osim prema licu od koga je na takav način došao do državine, i ako od nastalog smetanja nisu protekli rokovi za podnošenje tužbe.

Zaštita manljive državine

Član 2200

Sud pruža zaštitu svakoj državini kao faktičkoj vlasti na stvari pa i onoj koju je držalac stekao silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja, od pravog držaoca.

Manljivi držalac uživa državinsku zaštitu protiv svih trećih lica, odmah po sticanju državine, a protiv pravog držaoca, od kojeg je oduzeo stvar silom, potajno ili zloupotrebom poverenja, počev od dana kada proteknu rokovi za podnošenje državinskih tužbi.

Ali, držalac koji je upotrebio samopomoć i stvar koju mu je manljivi držalac oduzeo silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja, vratio u svoju državinu istim načinima i to u rokovima predviđenim za zaštitu državine, može u sporu u kome ga manljivi držalac tuži, sa uspehom istaći prigovor manljive državine.

Zabrana daljeg uznemiravanja i povraćaj oduzete stvari

Član 2201

Odlukom o zahtevu za zaštitu od smetanja državine određuje se zabrana daljeg uznemiravanja državine pod pretnjom novčane kazne, odnosno vraćanja oduzete državine kao i druge mere potrebne za zaštitu od daljem smetanja.

Kad je smetanje državine izvršeno građenjem, sud u državinskom sporu ne može izreći vaspostavljanje pređašnje stanje ako bi rušenje podignutog objekta predstavljalo znatnu štetu.

Alternativa: prethodni član menja se tako da glasi:

Odlukom o zahtevu za zaštitu od smetanja državine sud utvrđuje činjenice da je tužilac imao stvar u državini i da je tuženi izvršio smetanje, naređuje da tuženi vaspostavi ranije stanje odnosno vrati oduzetu stvar i određuje zabranu istog ili sličnog smetanja u budućnosti pod pretnjom novčane kazne, kao i druge mere potrebne za zaštitu od daljeg smetanja.

Zaštita neposredne državine

Član 2202

Neposredni držalac ima pravo da zahteva zaštitu državine protiv svih trećih lica.

On može zahtevati zaštitu i prema posrednom držaocu ako mu ovaj oduzima stvar iz državine ili ga uznemirava u vršenju faktičke vlasti na stvari.

Zaštita posredne državine

Član 2203

Zaštitu državine u korist neposrednog držaoca može tražiti i posredni držalac.

Ako u slučaju oduzimanja stvari neposredni držalac neće da podnese tužbu da mu se stvar vrati, posredni držalac može zahtevati da stvar bude vraćena njemu.

Posredni držalac ima pravo na državinsku zaštitu u odnosu na neposrednog držaoca, ako ovaj prekorači granicu neposredne državine.

Kad se drži samo deo nepokretnosti

Član 2204

Pravo na državinsku zaštitu ima i lice koje drži deo nepokretnosti, naročito, stan ili druge prostorije.

Zaštita prema licu upisanom u zemljišne odnosno druge javne knjige

Član 2205

Stvarni držalac (kako posredni tako i neposredni) uživa državinsku zaštitu prema licu upisanom u zemljišne ili druge javne knjige koji nema stvar u državini.

Zaštita sudržavine

Član 2206

Sudržalac ima pravo da zahteva zaštitu sudržavine prema svim trećim licima kao što imaju isključivi držaoci.

U međusobnim odnosima sa drugim sudržaocima, svaki sudržalac ima pravo na državinsku zaštitu protiv sudržaoca koji ga svojim postupcima onemogućava u dotadašnjem vršenju faktičke vlasti na stvari u njihovoj sudržavini.

Ograničenja državinske zaštite u međusobnim odnosima držalaca

Član 2207

Sud neće dozvoliti da se vodi rasprava o pravnom odnosu iz kojeg strane izvode svoju državinu.

Tužilac u ovakvim sporovima nema pravo na zaštitu državine, ako prilikom razmatranja o njegovom zahtevu ne bi mogla da se izbegne rasprava o pravnom odnosu.

Deo šesti

PRAVA STRANIH LICA¹

Ravnopravni tretman

Član 2208

Strana fizička i pravna lica mogu sticati stvarna prava na pokretnim stvarima kao i domaća lica.

Alternativa: prethodni član menja se tako da glasi:

Sva strana fizička i pravna lica mogu pod istim uslovima kao i domaći državljani sticati sva stvarna prava na teritoriji republike srbije, izuzev onih koja su isključena ili uslovljena posebnim zakonima.

Sticanje prava svojine na nepokretnostima

Član 2209

Strana fizička i pravna lica koja obavljaju delatnost u Republici Srbiji mogu, pod uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine na nepokretnostima na njenoj teritoriji koje su im neophodne za obavljanje te delatnosti.

Strano fizičko lice koje ne obavlja delatnost u Republici Srbiji može, sticati pravo svojine na nepokretnostima, pod uslovima uzajamnosti.

Izuzetno od odredaba prethodnih stavova ovog člana, zakonom može se predvideti da strano fizičko i pravno lice ne mogu sticati pravo svojine na nepokretnostima koje se nalaze na određenim područjima u Republici Srbiji.

Sticanje uz posebnu saglasnost

Član 2210

Stranim državama za potrebe njihovih diplomatskih i konzularnih predstavništava, kao i organizacijama i specijalizovanim agencijama Evropske unije i Organizacije ujedinjenih nacija mogu se, uz (prethodnu) saglasnost Ministarstva pravde, prodavati zgrade i stanovi za službene potrebe, kao i građevinska zemljišta u svrhu izgradnje takvih zgrada.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Dugoročni zakup

Član 2211

Privredno društvo (preduzeće) koje obavlja turističku ili ugostiteljsku delatnost može davati u dugoročni zakup turistički i drugi prateći objekat stranom fizičkom ili pravnom licu pod uslovima utvrđenim pismenim ugovorom.

Dugoročni zakup može se zaključiti najkraće na pet, a najduže na 30 godina.

Po isteku ugovorenog roka zakup se može produžiti.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Knjiga četvrta

PORODIČNI ODNOSI

Deo prvi

OSNOVNE ODREDBE

Predmet regulisanja

Član 2212

Ovim delom Zakonika uređuju se: brak i odnosi u braku, odnosi u vanbračnoj zajednici, odnosi deteta i roditelja, usvojenje, hranjeništvo, starateljstvo, izdržavanje, imovinski odnosi u porodici, zaštita od nasilja u porodici i drugi porodični odnosi, kao i ostvarivanje tih prava.

Posebna zaštite porodice

Član 2213

Porodica kao osnov društva uživa posebnu zaštitu države.

Svako ima pravo na poštovanje svog porodičnog života.

Brak²

Član 2214

Brak je zakonom uređena zajednica života žene i muškarca.

Brak se zasniva na pravu žene i muškarca na potpunu i trajnu zajednicu.

Brak se zaključuje na osnovu slobodnog pristanka budućih supružnika.

Supružnici su ravnopravni u pravima i obavezama.

Alternativa: Stav 2 se briše.

Vanbračna zajednica

Član 2215

Vanbračna zajednica je trajnija zajednica života žene i murškarca (vanbračni partneri), između kojih nema bračnih smetnji .

Žena i muškarac koji žive u vanbračnoj zajednici imaju prava i dužnosti supružnika pod uslovima određenim ovim zakonikom.

Alternativa: Stav 1 menja se tako da glasi:

Vanbračna zajednica je trajnija zajednica života žene i murškarca (vanbračni partneri), između kojih ne postoji bračna smetnja krvnog srodstva u zabranjenim stepenima i bračnost.

Sloboda odlučivanja o rađanju dece

Član 2216

Žena, kao i muškarac slobodno odlučuju o rađanju dece.

Podsticanje rađanja dece

Član 2217

Majka i dete uživaju posebnu zaštitu države.

Država i lokalna samouprava su dužni da finansijskim, poreskim, radnopravnim, stambenim, ekonomskim, socijalnim i drugim merama i aktivnostima posebno podstiče rađanje dece.

Posebnim propisima se uređuje podsticanje rađanja dece, naročito formiranjem (demografskog) fonda za stimulisanje poželjnog nataliteta u skladu sa mogućnostima buxeta Republike Srbije.

Posebna zaštita deteta

Član 2218

Svako je dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svemu što se odnosi na dete.

Dete je svako ljudsko biće do navršenih 18 godina života.

Država je dužna da preduzima sve potrebne mere za zaštitu deteta od zanemarivanja, fizičkog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja i od svake vrste eksploatacije.

Država je obavezna da poštuje, štiti i unapređuje prava deteta.

Dete rođeno van braka ima jednaka prava kao dete rođeno u braku.

Usvojeno dete ima jednaka prava prema usvojiteljima kao dete prema roditeljima.

Država je dužna da detetu bez roditeljskog staranja obezbedi zaštitu u porodičnoj sredini uvek kada je to moguće.

Varijanta I: Dodaje se novi stav 2 koji glasi:

Zabranjeno je svako zlostavljanje deteta, a naročito fizičko kažnjavanje.

Varijanta II: Dodaje se novi stav 2 koji glasi:

Nije dozvoljeno zlostavljanje deteta, a naročito neprimereno fizičko kažnjavanje.

Roditeljsko pravo

Član 2219

Roditelji ostvaruju roditeljsko pravo u najboljem interesu deteta.

Roditeljsko pravo pripada majci i ocu i ostvaruju ga zajednički.

Roditelji su zajednički odgovorni za razvoj deteta.

Roditelji su ravnopravni u vršenju roditeljskog prava.

Zabranjena je zloupotreba roditeljskog prava.

Usvojioci imaju pravni položaj roditelja.

Varijanta I: Stav 5 se briše, a st. 1. i 2. se spajaju tako da novi stav glasi:

Roditeljsko pravo pripada majci i ocu i ostvaruju ga zajednički, u najboljem interesu deteta.

Varijanta II: Prethodni član menja se tako da glasi:

Roditeljsko pravo pripada majci i ocu i ostvaruju ga zajednički, u najboljem interesu deteta.

Roditelji su ravnopravni u vršenju roditeljskog prava i zajednički su odgovorni za razvoj deteta.

Zabranjena je zloupotreba roditeljskog prava.

Usvojioci imaju pravni položaj roditelja.

Izdržavanje

Član 2220

Izdržavanje je obaveza i pravo članova porodice određenih ovim zakonikom.

Odricanje od prava na izdržavanje nema pravnog dejstva.

Sloboda uređivanja imovinskih odnosa

Član 2221

Imovinski odnosi u porodici mogu se uređivati sporazumno, u skladu sa ovim zakonikom.

Zaštita od nasilja u porodici

Član 2222

Zabranjeno je nasilje u porodici.

Svako ima pravo na zaštitu od nasilja u porodici.

Starateljstvo

Član 2223

Starateljstvo je oblik zaštite maloletnih lica bez roditeljskog staranja, punoletnih lica lišenih poslovne sposobnosti kao i lica koja iz drugih razloga nisu u mogućnosti da štite svoja prava i interese.

Starateljstvo se zasniva na poštovanju ljudskih prava, osnovnih sloboda i dostojanstva lica pod starateljstvom.

Organ starateljstva

Član 2224

Poslove zaštite porodice, pomoći porodici i starateljstva vrši centar za socijalni rad (u daljem tekstu: organ starateljstva).

Organ starateljstva poslove u upravnim stvarima utvrđene ovim zakonikom obavlja kao poverene.

Deo drugi

I ZAKLjUČENJE BRAKA

1. Uslovi za zaključenje braka

Bitni uslovi

Član 2225

Brak se zaključuje saglasnom izjavom volja dva lica različitog pola u postupku predviđenim ovim zakonikom.

Zajednica života

Član 2226

Brak se zaključuje u cilju ostvarivanja zajednice života supružnika.

2. Smetnje i zabrane za zaključenje braka

Bračnost

Član 2227

Brak ne može zaključiti lice koje je već u braku.

Nesposobnost za rasuđivanje

Član 2228

Brak ne može zaključiti lice koje je nesposobno za rasuđivanje.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Brak ne može zaključiti lice koje je potpuno lišeno poslovne sposobnosti.

Lice delimično lišeno poslovne sposobnosti može zaključiti brak uz dozvolu suda, ako je sposobno da shvati značaj i pravne posledice braka.

Krvno srodstvo

Član 2229

Brak ne mogu zaključiti krvni srodnici u pravoj liniji, kao ni: rođeni brat i sestra, brat i sestra po ocu ili majci, stric i sinovica, ujak i sestričina, tetka i bratanac, tetka i sestrić, deca rođene braće i sestara, deca braće i sestara po ocu ili majci.

Srodstvo po usvojenju

Član 2230

Potpuno usvojenje predstavlja smetnju za zaključenje braka na isti način kao i krvno srodstvo.

Usvojilac iz nepotpunog usvojenja ne može da zaključi brak sa usvojenikom niti sa njegovim potomcima.

Alternativa: Dodaje se novi stav koji glasi:

Iz opravdanih razloga sud može da dozvoli brak između usvojenika i usvojioca iz nepotpunog usvojenja.

Tazbinsko srodstvo

Član 2231

Brak ne mogu zaključiti tazbinski srodnici u prvom stepenu prave linije: svekar i snaha, zet i tašta, očuh i pastorka, maćeha i pastorak.

Sud može, iz opravdanih razloga, dozvoliti zaključenje braka između tazbinskih srodnika iz prethodnog stava.

Maloletstvo

Član 2232

Brak ne može zaključiti lice koje nije navršilo 18. godinu života.

Sud može, iz opravdanih razloga, dozvoliti zaključenje braka maloletnom licu koje je navršilo 16. godinu života, ako je dostiglo telesnu i duševnu zrelost potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku.

Sloboda volje

Član 2233

Brak ne može zaključiti lice čija volja nije slobodna.

Starateljstvo

Član 2234

Zaključenje braka između staratelja i štićenika je zabranjeno.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Brak ne mogu sklopiti staratelj i štićenik.

Forma za zaključenje braka

Član 2235

Brak se zaključuje na svečan način, pred matičarem i uz prisustvo dva svedoka.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Brak se zaključuje u svečanom građanskom ili verskom obliku.

Napomena: Verski oblik braka mogao bi eventualno da se reguliše pod uslovom da Ustav Republike Srbije to omogući.

II PRAVA, DUŽNOSTI I SLOBODE SUPRUŽNIKA

Alternativa: Naziv odeljka II glasi:

Dejstva braka

Zajednica života, poštovanje i pomaganje

Član 2236

Supružnici su dužni da vode zajednički život, da se uzajamno poštuju i pomažu.

Brak se zasniva na uzajamnoj ljubavi, vernosti i poverenju.

Izbor rada i zanimanja

Član 2237

Supružnici su nezavisni u izboru rada i zanimanja.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Ravnopravnost supružnika u odlučivanju

Član 2238

Supružnici saglasno odlučuju o svim bitnim pitanjima zajedničkog života.

Mesto stanovanja i zajedničko domaćinstvo

Član 2239

Supružnici sporazumno određuju mesto stanovanja i odlučuju o vođenju zajedničkog domaćinstva.

Izdržavanje

Član 2240

Supružnici su dužni da se uzajamno izdržavaju pod uslovima određenim ovim zakonikom.

Imovinski odnosi supružnika

Član 2241

Imovina supružnika može biti zajednička i posebna imovina.

Supružnici mogu, pod uslovima određenim ovim zakonikom, svoje imovinske odnose urediti bračnim ugovorom.

III PRESTANAK BRAKA

Načini prestanka braka

Član 2242

Brak prestaje smrću supružnika, proglašenjem nestalog lica za umrlo, poništenjem i razvodom.

Brak prestaje poništenjem i razvodom na dan pravnosnažnosti presude o poništenju odnosno razvodu.

U slučaju proglašenja nestalog lica za umrlo brak prestaje na dan koji je rešenjem suda utvrđen kao dan smrti.

Ako datum smrti nije utvrđen brak prestaje na dan pravnosnažnosti rešenja o proglašenju nestalog lica za umrlo.

Alternativa: Stav 4 se briše.

1. Ništavost braka

Različitost polova, izjava volje i nadležnost

Član 2243

Brak je ništav ako su ga zaključila dva lica istog pola, ako izjave volje supružnika nisu bile saglasne ili ako brak nije zaključen pred matičarem.

Zajednica života

Član 2244

Brak je ništav ako nije zaključen radi ostvarivanja zajednice života supružnika.

Brak između lica iz prethodnog stava neće se poništiti ako je zajednica života supružnika naknadno uspostavljena.

Bračnost

Član 2245

Brak je ništav ako je zaključen za vreme trajanja ranijeg braka jednog supružnika.

Novi brak neće se poništiti ako je raniji brak u međuvremenu prestao.

Nesposobnost za rasuđivanje

Član 2246

Brak je ništav ako ga je zaključilo lice nesposobno za rasuđivanje.

Ako lice iz prethodnog stava naknadno postane sposobno za rasuđivanje, brak je rušljiv.

Srodstvo

Član 2247

Brak je ništav ako su ga međusobno zaključili krvni, adoptivni ili tazbinski srodnici između kojih nije dozvoljeno zaključenje braka.

Brak između tazbinskih srodnika iz prethodnog stava ne mora se poništiti ako postoje opravdani razlozi.

Starateljstvo

Član 2248

Brak je ništav ako su ga međusobno zaključili staratelj i štićenik.

2. Rušljivost braka

Maloletstvo

Član 2249

Brak je rušljiv ako ga je zaključilo maloletno lice bez dozvole suda.

Brak maloletnika starijeg od 16 godina se neće poništiti ako su ispunjeni uslovi za davanje dozvole za sklapanje braka pre punoletstva.

Prinuda

Član 2250

Brak je rušljiv ako je na njegovo zaključenje supružnik pristao pod prinudom.

Prinuda postoji kada je drugi supružnik ili neko treći silom ili pretnjom izazvao opravdan strah kod supružnika i kad je on zbog toga pristao na zaključenje braka.

Strah se smatra osnovanim kada se iz okolnosti očigledno vidi da je ugrožen život, telo ili drugo značajno dobro jednog ili drugog supružnika odnosno trećeg lica.

Zabluda

Član 2251

Brak je rušljiv kada je na njegovo zaključenje supružnik pristao u zabludi o ličnosti drugog supružnika ili o nekoj njegovoj bitnoj osobini.

Zabluda o ličnosti postoji kada je supružnik mislio da zaključuje brak sa jednim licem, a zaključio je brak sa drugim licem (zabluda o fizičkoj ličnosti), odnosno kada je zaključio brak sa licem sa kojim je želeo, ali to lice nije ono za koje se izdavalo (zabluda o građanskoj ličnosti), a supružnik koji je u zabludi ne bi zaključio brak da je za to znao.

Zabluda o nekoj bitnoj osobini postoji kada se radi o takvoj osobini zbog koje supružnik koji je u zabludi ne bi zaključio brak da je za nju znao (kao što su: trajna, opasna ili teška bolest, polna nemoć, seksualna orijentacija, rodni identitet, bremenitost žene od drugog muškarca, nečasno zanimanje i slične osobine).

Starateljstvo

Član 2252

Ako brak zaključe staralac i štićenik raskida se starateljstvo.

Napomena: Ovaj član se briše ako se prihvati rešenje prema kome je ništav brak između staratelja i štićenika

3. Razvod braka

Uzroci za razvod braka

Član 2253

Svaki supružnik ima pravo na razvod ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni.

Alternativa: Stav 1 menja se sa dva nova stava koja glase:

Svaki supružnik ima pravo na razvod braka ako ne postoji saglasnost supružnika o bitnim pitanjima zajedničkog života.

Brak će se razvesti ako je zajednica supružnika trajno prestala.

Sporazum o razvodu

Član 2254

Supružnici imaju pravo na razvod braka ako zaključe pismeni sporazum o razvodu.

Sporazum o razvodu obavezno sadrži saglasnost o vršenju roditeljskog prava, o smeštaju i izdržavanju deteta i o ličnim kontaktima sa detetom, o deobi zajedničke imovine i o pravu izdržavanja supružnika posle razvoda braka.

Varijanta I: Stav 2 menja se tako da glasi:

Sporazum o razvodu obavezno sadrži saglasnost o vršenju roditeljskog prava, o smeštaju i izdržavanju deteta i o ličnim kontaktima sa detetom, o korišćenju porodičnog doma, o deobi zajedničke imovine i o pravu izdržavanja supružnika posle razvoda braka.

Varijanta II: Dodaje se novi stav koji glasi:

Uz sporazum o razvodu supružnici su dužni da podnesu odgovarajuću ispravu iz javne evidencije o nepokretnostima o posedovanju zajedničke nepokretne imovine.

Deo treći

ODNOSI DETETA I RODITELjA

I PORODIČNI STATUS DETETA

1. Materinstvo i očinstvo

Materinstvo

Član 2255

Majka deteta je žena koja ga je rodila.

Utvrđivanje materinstva sudskom odlukom

Član 2256

Ako žena koja je rodila dete nije upisana u matičnu knjigu rođenih kao majka deteta, njeno materinstvo može biti utvrđeno pravnosnažnom sudskom presudom.

Pravo na utvrđivanje materinstva imaju dete i žena koja tvrdi da je majka deteta.

Osporavanje materinstva

Član 2257

Materinstvo žene koja je upisana u matičnu knjigu rođenih kao majka deteta može biti osporeno.

Pravo na osporavanje materinstva imaju: dete, žena koja je upisana u matičnu knjigu rođenih kao majka deteta, žena koja tvrdi da je majka deteta ako istom tužbom traži i utvrđivanje svog materinstva, kao i muškarac koji se po ovom zakoniku smatra ocem deteta.

Nije dopušteno osporavanje materinstva: utvrđenog pravnosnažnom sudskom presudom, posle usvojenja deteta, kao ni posle smrti deteta.

Očinstvo

Član 2258

Ocem deteta koje je rođeno u braku smatra se muž majke deteta.

Ocem deteta koje je rođeno u roku od 300 dana od dana prestanka braka smatra se muž majke deteta iz tog braka, ako je brak prestao smrću muža i ako majka nije zaključila novi brak u tom roku.

Ocem deteta koje je rođeno u novom braku smatra se muž majke deteta iz tog braka.

Ocem deteta koje je rođeno van braka smatra se muškarac čije je očinstvo utvrđeno priznanjem, odnosno čije je očinstvo utvrđeno pravnosnažnom sudskom presudom.

Ko može da prizna očinstvo

Član 2259

Očinstvo može da prizna muškarac koji je navršio 16. godinu života i koji je sposoban za rasuđivanje.

Kada se može priznati očinstvo

Član 2260

Očinstvo se može priznati samo ako je dete živo u trenutku priznanja. Izuzetno, priznanje očinstva proizvodi dejstvo i ako je dato pre rođenja deteta, pod uslovom da se dete živo rodi.

Alternativa: Dodaje se novi stav koji glasi:

Posle smrti deteta očinstvo se može utvrđivati priznanjem samo ako je dete ostavilo potomke i ako se oni saglase sa priznanjem.

Saglasnost majke

Član 2261

Sa priznanjem očinstva mora da se saglasi majka ako je navršila 16. godinu života i ako je sposobna za rasuđivanje.

Saglasnost deteta

Član 2262

Sa priznanjem očinstva mora da se saglasi dete ako je navršilo 16. godinu života i ako je sposobno za rasuđivanje.

Ako dete ne može dati saglasnost, dovoljna je saglasnost majke.

Saglasnost staraoca deteta

Član 2263

Ako ni majka ni dete ne mogu dati saglasnost, saglasnost sa priznanjem očinstva daje staralac deteta, uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.

Kako se može priznati očinstvo

Član 2264

Izjava o priznanju očinstva može se dati pred matičarem, organom starateljstva ili sudom ili drugim organom ili službom ovlašćenom za sastavljanje javnih isprava.

Izjava o priznanju očinstva može se dati i u zaveštanju.

Opozivanje priznanja

Član 2265

Ne može se opozvati izjava o priznanju očinstva i izjava o saglasnosti sa priznanjem očinstva.

Ništavost priznanja

Član 2266

Ništave su i izjava o priznanju očinstva, i izjava o saglasnosti sa priznanjem očinstva, ako nisu bili ispunjeni uslovi za njihovu punovažnost predviđeni ovim zakonikom.

Rušljivost priznanja

Član 2267

Rušljive su i izjava o priznanju očinstva, i izjava o saglasnosti sa priznanjem očinstva, ako su date pod pretnjom, prinudom, prevarom ili u zabludi.

Utvrđivanje očinstva sudskom odlukom

Član 2268

Ako očinstvo nije utvrđeno priznanjem, može biti utvrđeno pravnosnažnom sudskom presudom.

Pravo na utvrđivanje očinstva imaju: dete, majka i muškarac koji tvrdi da je otac deteta.

Obaveza organa starateljstva

Član 2269

Organ starateljstva je u roku od 90 dana od rođenja deteta van braka, dužan da upozna majku sa pravom deteta da zna svoje poreklo i da je posavetuje da je u interesu deteta da pokrene postupak utvrđivanja očinstva, kao i da je upozna sa posledicama utvrđivanja očinstva.

Organ starateljstva je dužan da u roku od 12 meseci od rođenja deteta van braka po službenoj dužnosti pokrene postupak utvrđivanja očinstva, ako je majka u tom roku imenovala oca deteta i saglasila se sa pokretanjem postupka.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Osporavanje očinstva

Član 2270

Očinstvo muškarca koji je upisan u matičnu knjigu rođenih kao otac deteta, može biti osporeno.

Pravo na osporavanje očinstva imaju: dete, majka, muž majke i muškarac koji tvrdi da je otac deteta ako istom tužbom traži i utvrđivanje svog očinstva.

Nije dopušteno osporavanje očinstva utvrđenog pravosnažnom sudskom presudom.

Nije dopušteno osporavanje očinstva utvrđenog priznanjem onim licima koja su se saglasila sa priznanjem očinstva.

Nije dopušteno osporavanje očinstva posle usvojenja deteta i posle smrti deteta.

2. Materinstvo i očinstvo u slučaju začeća uz biomedicinsku pomoć

Materinstvo

Član 2271

Majka deteta začetog uz biomedicinsku pomoć jeste žena koja ga je rodila.

Ako je dete začeto uz biomedicinsku pomoć darovanom jajnom ćelijom, materinstvo žene koja je darovala jajnu ćeliju ne može se utvrđivati.

Alternativa: Dodaje se novi stav koji glasi:

Žena čija je jajna ćelija bez njenog pristanka korišćena za oplodnju druge žene ima pravo da osporava materinstvo žene koja je dete rodila, ako istovremeno traži da se utvrdi da je ona majka deteta.

Materinstvo u slučaju rađanja za drugog³

Član 2272

U slučaju rađanja za drugog u matične knjige se kao majka deteta upisuje žena koja na osnovu ugovora o rađanju za drugog ima nameru da se stara o detetu (nameravana majka), bez obzira da li su njene oplodne ćelije korišćene za oplodnju druge žene (surogat majke).

Ocem deteta koje je na osnovu ugovora (o rađanju za drugog) rodila druga žena (surogat majka) se smatra suprug ili vanbračni partner nameravane majke (nameravani otac), bez obzira da li su njegove oplodne ćelije korišćene za oplodnju surogat majke.

Pravna pretpostavka o materinstvu žene koja je rodila dete (surogat majke) i o očinstvu njenog supruga je bez dejstva.

Materinstvo i očinstvo nameravanih roditelja (nameravane majke i nameravanog oca) ne može se osporavati, čak ni u slučaju kada su za oplodnju druge žene (surogat majke) korišćene oplodne ćelije samo jednog od njih.

Ugovor o rađanju za drugog

Član 2273

Ugovor o rađanju za drugog može biti zaključen između žene koja će nositi i roditi dete (surogat majka) i supružnika ili vanbračnih partnera (nameravani roditelji) samo ako između nameravanih roditelja ne može doći do začeća prirodnim putem (polnim odnosom), kao ni uz pomoć drugih vidova biomedicinski potpomognutog začeća, ili ako začeće prirodnim putem ili korišćenjem drugih vidova začeća nije poželjno zbog ozbiljne opasnosti od prenošenja teške nasledne bolesti na dete.

Ukoliko je žena koja će nositi i roditi dete za drugog (surogat majka) u braku, za punovažnost ugovora iz prethodnog stava potrebna je saglasnost njenog supružnika.

Pre zaključenja ugovora o rađanju za drugog nameravani roditelji i surogat majka moraju pribaviti medicinske dokaze da začeće prirodnim putem ili korišćenjem medicinski asistirane reprodukcije nije moguće ili nije poželjno zbog rizika od prenosa teške nasledne bolesti, da je surogat majka zdravstveno podobna da nosi i rodi dete, kao i dokaze da su obratili savetovalištu radi psihološke pripreme za surogat materinstvo.

Overa ugovora o rađanju za drugog

Član 2274

Ugovor o rađanju za drugog mora biti overen od strane sudije.

Prilikom overe ugovora o rađanju za drugog sudija je dužan da utvrdi da li su ispunjeni medicinski i ostali uslovi za rađanje za drugog i da upozore ugovorne stranke na posledice ugovora, a naročito da se žena koja je rodila dete neće smatrati majkom deteta.

Sudija će odbiti overu ugovora ako je ugovorena nesrazmerna naknada troškova rađanja.

Ko ne može biti surogat majka

Član 2275

Ugovor o rađanju za drugog može biti zaključen između srodnika kao i između lica koja nisu u srodstvu.

U slučaju rađanja za drugog (surogat materinstva) nije dozvoljeno koristiti oplodne ćelije žene koja će nositi i roditi dete (surogat majke).

Varijanta I: Prethodni član menja se tako da glasi:

Ugovor o rađanju za drugog može biti zaključen samo između srodnika.

U slučaju rađanja za drugog (surogat materinstva) nije dozvoljeno koristiti oplodne ćelije žene koja će nositi i roditi dete (surogat majke).

Varijanta II: Prethodni član menja se tako da glasi:

Ugovor o rađanju za drugog može biti zaključen samo između lica koja nisu u srodstvu.

U slučaju rađanja za drugog (surogat materinstva) nije dozvoljeno koristiti oplodne ćelije žene koja će nositi i roditi dete (surogat majke).

Koja lica mogu da zaključe ugovor

Član 2276

Ugovor o rađanju za drugog može biti zaključen između državljana Republike Srbije, kao i između lica koja imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije najmanje tri (pet) godina.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Ugovor o rađanju za drugog može biti zaključen samo između državljana Republike Srbije.

Vidovi rađanje za drugog

Član 2277

Rađanje za drugog je dozvoljeno ako se za oplodnju surogat majke koristi reproduktivni materijal bar jednog od nameravanih roditelja (delimična, genetska surogacija) ili reproduktivni materijal oba nameravana roditelja (potpuna, gestacijska surogacija).

Ako postoje naročito opravdani razlozi ugovor o rađanju za drugog može zaključiti i žena koja živi sama, u kom slučaju se za oplodnju surogat majke mora koristiti jajna ćelija nameravane majke.

Ako postoje naročito opravdani razlozi ugovor o rađanju za drugog može zaključiti i muškarac koji živi sam, u kom slučaju se za oplodnju surogat majke mora koristiti jajna ćelija nameravanog oca i donirana jajna ćelija.

Postojanje naročito opravdanih razloga utvrđuje sud u vanparničnom postupku.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Rađanje za drugog je dozvoljeno ako se za oplodnju surogat majke koristi reproduktivni materijal bar jednog od nameravanih roditelja (delimična, genetska surogacija) ili reproduktivni materijal oba nameravana roditelja (potpuna, gestacijska surogacija).

Izuzetno, u slučaju potpune surogacije za oplodnju surogat majke mogu biti korišćene oplodne ćelije jednog od nameravanih roditelja koji više nije živ, ako je pre smrti dao pismenu saglasnost, overenu od strane suda ili javnog beležnika, da se njegov oplodni materijal može posthumno koristiti.

Posthumna oplodnja surogat majke može biti izvršena najkasnije u roku od godinu dana od smrti nameravanog roditelja od koga oplodni materijal potiče.

Napomena: Otvoreno je pitanje da li predvideti da u slučaju posthumne oplodnje odluku donosi sud tj. utvrđuje postojanje uslova za posthumnu oplodnju surogat majke?

Prava i obaveze iz ugovora o rađanju za drugog

Član 2278

Žena koja je nosila i rodila dete za drugog dužna je da dete po rođenju preda nameravanim roditeljima.

Nameravani roditelji su dužni da preuzmu dete, bez obzira na pol i osobine rođenog deteta i oni zasnivaju roditeljski odnos sa detetom i stiču sva zakonska roditeljska prava i dužnosti, bez obzira da li njihov brak ili vanbračna zajednica još uvek postoji u vreme rođenja deteta.

Ostala prava i obaveze u vezi sa rađanjem za drugog regulišu se ugovorom (npr. da je surogat majka obavezna da vodi zdrav način života tokom trudnoće, da se podvrgava redovnoj lekarskoj kontroli, da sledi uputstva lekara, da se uzdržava od alkohola, upotrebe droga, pušenja, zatim visina i način plaćanja ugovorenih troškova, međusobna prava i obaveze u slučaju nepoštovanja ugovora i sl.).

Alternativa: Dodaje se stav 4 koji glasi:

Sud može priznati ženi koja je rodila dete za drugog pravo na kontakte sa detetom, ako oceni da je to u najboljem interesu deteta.

Odbijanje predaje ili prijema deteta

Član 2279

U slučaju odbijanja žene koja je dete rodila za drugog (surogat majke) da dete preda nameravanim roditeljima ili odbijanja nameravanih roditelja da preuzmu dete, o predaji odnosno preuzimanju deteta odlučuje sud.

Postupak za predaju kao i za preuzimanje deteta mogu pokrenuti nameravani roditelji kao i surogat majka u roku od tri (šest) meseca od rođenja deteta.

Ugovaranje nagrade za rađanje za drugog

Član 2280

Ugovaranje nagrade za rađanje za drugog je zabranjeno.

Ugovorom može biti predviđena naknada razumnih troškova izazvanih nošenjem i rađanjem deteta (gubitak zarade, troškovi medicinskih usluga, troškovi prevoza, smeštaja, ishrane surogat majke i sl).

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Ugovaranje nagrade za rađanje za drugog je zabranjeno.

Ugovorom može biti predviđena naknada razumnih troškova izazvanih nošenjem i rađanjem deteta (gubitak zarade, troškovi medicinskih usluga, troškovi prevoza, smeštaja, ishrane surogat majke i sl), koji će se isplaćivati mesečno ili u ukupnom jednokratnom iznosu.

Prekid trudnoće surogat majke

Član 2281

Ako se tokom trudnoće surogat majke ustanovi da se na osnovu naučno-medicinskih saznanja može očekivati da će se dete roditi sa teškim telesnim ili duševnim nedostacima, nameravani roditelji mogu zahtevati od surogat majke da prekine trudnoću.

Ako se tokom trudnoće surogat majke na osnovu medicinskih indikacija ustanovi da se na drugi način ne može spasti život ili otkloniti teško narušavanje zdravlja surogat majke ona ima pravo da izvrši prekid trudnoće.

Primena zakona o lečenju neplodnosti

postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja

Član 2282

Na postupak rađanja za drugog primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja.

Očinstvo

Član 2283

Ocem deteta koje je začeto uz biomedicinsku pomoć smatra se muž majke, pod uslovom da je za postupak biomedicinski potpomognutog oplođenja dao pismeni pristanak.

Ocem deteta koje je začeto uz biomedicinsku pomoć smatra se i vanbračni partner majke, pod uslovom da je za postupak biomedicinski potpomognutog oplođenja dao pismeni pristanak.

Očinstvo muškarca koji se smatra ocem deteta u smislu prethodnih stavova ne može se osporavati.

Muškarac koji se smatra ocem deteta u smislu prethodnih stavova ima pravo na osporavanje očinstva samo ako dete nije začeto postupkom biomedicinski potpomognutog oplođenja.

Ako je dete začeto uz biomedicinsku pomoć darovanim semenim ćelijama, očinstvo muškarca koji je darovao semene ćelije ne može se utvrđivati.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Ocem deteta koje je rođeno u braku ili vanbračnoj zajednici, a začeto uz biomedicinsku pomoć smatra se muž majke odnosno njen vanbračni partner.

Ako muž majke odnosno njen vanbračni partner nisu dali pismeni pristanak za začeće uz biomedicinsku pomoć semenom drugog muškarca imaju pravo da osporavaju svoje očinstvo (pravnu pretpostavku o svom očinstvu).

Ako je biomedicinski potpomognuta oplodnja izvršena semenim ćelijama muža majke ili njenog vanbračnog partnera, uz njihov pismeni pristanak, očinstvo deteta se ne može osporavati.

Očinstvo muža majke odnosno njenog vanbračnog partnera koji su dali pismeni pristanak za začeće uz biomedicinsku pomoć doniranim semenom (semenom donora) može se osporavati samo ako dete nije začeto postupkom biomedicinski potpomognutog začeća.

Ako je dete začeto uz biomedicinsku pomoć darovanim semenim ćelijama, očinstvo muškarca koji je darovao semene ćelije ne može se utvrđivati.

II DETE POD RODITELjSKIM STARANJEM

1. Prava deteta

Osnovna prava deteta

Član 2284

Dete ima pravo na život, opstanak i razvoj.

Država i roditelji su prvenstveno odgovorni za obezbeđenje odgovarajućih uslova za ostvarivanje prava deteta.

Zabrana diskriminacije

Član 2285

Svako je dužan da poštuje prava deteta.

Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, polne orijentacije, rodnog identiteta, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta deteta ili njegovih roditelja.

Poštovanje mišljenja deteta

Član 2286

Dete koje je sposobno da formira svoje mišljenje ima pravo da ga slobodno izrazi u svim stvarima koje ga se tiču.

Mišljenju deteta iz prethodnog stava se mora posvetiti dužna pažnja.

Poštovanje interesa deteta

Član 2287

U svim pitanjima koja se tiču roditeljskog prava najbolji interes deteta je primaran.

Interesi deteta moraju biti zaštićeni uvek kada su u sukobu sa interesima roditelja ili drugih lica koja vrše roditeljska ovlašćenja.

Uzajamno poštovanje

Član 2288

Dete i roditelji, kao i druga lica koja vrše ovlašćenja iz sadržine roditeljskog prava, dužna su da se uzajamno poštuju, bez obzira na uzrast.

Poreklo

Član 2289

Dete, bez obzira na uzrast, ima pravo da zna ko su mu roditelji.

Pravo deteta da zna ko su mu roditelji može biti ograničeno samo ovim zakonikom.

Dete koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje može izvršiti uvid u matičnu knjigu rođenih i u drugu dokumentaciju koja se odnosi na njegovo poreklo.

Život sa roditeljima

Član 2290

Dete ima pravo da živi sa roditeljima i pravo da se roditelji o njemu staraju pre svih drugih.

Pravo deteta da živi sa roditeljima može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta.

Sud može doneti odluku o odvajanju deteta od roditelja ako postoje razlozi da se roditelj potpuno ili delimično liši roditeljskog prava ili u slučaju nasilja u porodici.

Dete koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje može odlučiti sa kojim će roditeljem živeti.

Lični odnosi

Član 2291

Dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi.

Pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta.

Sud može doneti odluku o ograničavanju prava deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi ako postoje razlozi da se taj roditelj potpuno ili delimično liši roditeljskog prava ili u slučaju nasilja u porodici.

Dete koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje može odlučiti o održavanju ličnih odnosa sa roditeljem sa kojim ne živi.

Dete ima pravo da održava lične odnose i sa srodnicima i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost ako ovo pravo nije ograničeno sudskom odlukom.

Srodnici, kao i druga lica koja su sa detetom razvila odnose posebne bliskosti, imaju pravo da održavaju lične kontakte sa detetom, ako je to u njegovom najboljem interesu.

Razvoj deteta

Član 2292

Dete ima pravo na obezbeđenje najboljih mogućih životnih i zdravstvenih uslova za svoj pravilan i potpun razvoj.

Dete koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje može dati pristanak za preduzimanje medicinskog zahvata.

Varijanta I: Briše se stav 2.

Varijanta II: Stav 2 prethodnog člana se menja i dodaje se novi stav 3 tako da glasi:

Dete koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje može dati pristanak za preduzimanje medicinskog zahvata.

Maloletno dete, bez obzira na uzrast, ne može odbiti saglasnost za preduzimanje medicinskog zahvata bez odobrenja organa starateljstva, ako je medicinski zahvat, prema saznanjima medicinske nauke, neophodan radi spašavanja života ili sprečavanja narušavanja zdravlja deteta.

Obrazovanje deteta

Član 2293

Dete ima pravo na obrazovanje u skladu sa svojim sposobnostima, željama i sklonostima.

Dete koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje može odlučiti koju će srednju školu pohađati.

Mišljenje deteta

Član 2294

Dete koje je sposobno da formira svoje mišljenje ima pravo slobodnog izražavanja tog mišljenja.

Dete ima pravo da blagovremeno dobije sva obaveštenja koja su mu potrebna za formiranje svog mišljenja.

Mišljenju deteta mora se posvetiti dužna pažnja u svim pitanjima koja ga se tiču i u svim postupcima u kojima se odlučuje o njegovim pravima, a u skladu sa godinama i zrelošću deteta.

Dete koje je navršilo 10. godinu života može slobodno i neposredno izraziti svoje mišljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome se odlučuje o njegovim pravima.

Dete koje je navršilo 10. godinu života može se samo, odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove, obratiti sudu ili organu uprave i zatražiti pomoć u ostvarivanju svog prava na slobodno izražavanje mišljenja.

Sud i organ uprave utvrđuju sposobnost deteta da formira svoje mišljenje, kao i samo mišljenje deteta u saradnji sa školskim psihologom odnosno organom starateljstva, porodičnim savetovalištem ili drugom ustanovom specijalizovanom za posredovanje u porodičnim odnosima, a u prisustvu lica koje dete samo izabere.

Alternativa: Dodaju se novi stavovi koji glase:

Dete koje je navršilo 10. godinu života ima pravo da izabere lice, u koje ima poverenje, koje će mu pomoći da formira i izrazi svoje mišljenje.

Organ koji odlučuje o pravu deteta dužan je da ga obavesti o njegovim pravima iz ovog člana.

Ukoliko organ koji odlučuje o pravu deteta oceni da bi izražavanje mišljenja deteta bilo očigledno u suprotnosti sa njegovim najboljim interesom i koji mu zbog toga uskrati pravo na izražavanje mišljenja, dužan je da tu odluku obrazloži.

Protiv te odluke dete ima pravo žalbe u roku od 15 (30) dana od dostavljanja odluke.

Mišljenje deteta o ličnim i porodičnim pitanjima

Član 2295

Dete koje je navršilo 10. godinu života ima pravo da u svojoj porodici slobodno i neposredno izrazi mišljenje o svim pitanjima ličnog i porodičnog života koja ga se tiču.

Roditelji su dužni da saslušaju i uzmu u obzir mišljenje deteta o pitanjima iz prethodnog stava.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Dete ima pravo da u svojoj porodici slobodno i neposredno izrazi mišljenje o svim pitanjima ličnog i porodičnog života koja ga se tiču, ukoliko je u stanju da shvati njihov značaj.

Dužnosti deteta

Član 2296

Dete je dužno da roditeljima pomaže u skladu sa svojim godinama i zrelošću.

Dete koje stiče zaradu ili ima prihode od imovine dužno je da delimično podmiruje potrebe svog izdržavanja, odnosno izdržavanja roditelja i maloletnog brata odnosno sestre, pod uslovima određenim ovim zakonikom.

2. Roditeljska prava i dužnosti

Smisao roditeljskog prava

Član 2297

Roditeljsko pravo izvedeno je iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta.

Roditeljska odgovornost

Član 2298

Roditelji su zajednički odgovorni za razvoj deteta.

Sadržina roditeljskog prava

Staranje o detetu

Član 2299

Roditelji imaju pravo i dužnost da se staraju o detetu.

Staranje o detetu obuhvata: čuvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje, zastupanje, izdržavanje, kao i upravljanje i raspolaganje imovinom deteta.

Roditelji imaju pravo da dobiju sva obaveštenja o detetu od obrazovnih i zdravstvenih ustanova.

Čuvanje i podizanje deteta

Član 2300

Roditelji imaju pravo i dužnost da čuvaju i podižu dete tako što će se oni lično starati o njegovom životu i zdravlju.

Roditelji ne smeju podvrgavati dete ponižavajućim postupcima i kaznama koje vređaju ljudsko dostojanstvo deteta i dužni su da dete štite od takvih postupaka drugih lica.

Roditelji ne smeju ostavljati bez nadzora dete predškolskog uzrasta.

Roditelji mogu privremeno poveriti dete drugom licu samo ako to lice ispunjava uslove za staraoca.

Zabrana fizičkog kažnjavanja deteta

Član 2301

Roditelji su dužni da dete štite od zlostavljanja od strane drugih lica.

Vaspitavanje deteta

Član 2302

Roditelji imaju pravo i dužnost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi, poverenju i uzajamnom poštovanju, tako da dete usmeravaju ka usvajanju i poštovanju vrednosti emocionalnog, etičkog i nacionalnog identiteta svoje porodice i društva.

Roditelji su dužni da razvijaju kod deteta odnos poštovanja i čuvanja životne sredine.

Obrazovanje deteta

Član 2303

Roditelji imaju dužnost da obezbede osnovno školovanje detetu, a o daljem obrazovanju deteta dužni su da se staraju prema svojim mogućnostima.

Roditelji imaju pravo da detetu obezbede obrazovanje koje je u skladu sa njihovim verskim i etičkim uverenjima.

U slučaju nesaglasnosti roditelja u pogledu verskog i etičkog obrazovanja deteta, ili u pogledu drugih ovlašćenja iz sadržine roditeljskog prava, odluku donosi organ starateljstva.

Alternativa: U prethodnom stavu reči: ''organ starateljstva'' zamenjuje se rečju ''sud''.

Zastupanje deteta

Član 2304

Roditelji imaju pravo i dužnost da zastupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima izvan granica poslovne i procesne sposobnosti deteta (zakonsko zastupanje).

U pogledu pitanja o kojima maloletno dete ima pravo da odlučuje samostalno, roditelji ga mogu zastupati samo uz njegovu saglasnost.

Alternativa: Stav 1 menja se tako da glasi:

Roditelji su zakonski zastupnici svoje maloletne dece.

Izdržavanje deteta

Član 2305

Roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju dete pod uslovima određenim ovim zakonikom.

Upravljanje i raspolaganje imovinom deteta

Član 2306

Roditelji imaju pravo i dužnost da upravljaju i raspolažu imovinom deteta pod uslovima određenim ovim zakonikom.

Alternativa: Dodaje se novi stav koji glasi:

Roditelji imaju pravo da upravljaju i raspolažu prihodom koji je steklo dete mlađe od 15 godina, pod uslovima određenim ovim zakonikom.

Vršenje roditeljskog prava

Zajedničko vršenje roditeljskog prava

Član 2307

Roditelji vrše roditeljsko pravo zajednički i sporazumno.

Posle prestanka zajednice života roditelji se mogu sporazumeti da nastave da vrše roditeljsko pravo zajednički ili da ga jedan od njih samostalno vrši.

Sastavni deo sporazuma o vršenju roditeljskog prava jeste sporazum o tome šta će se smatrati prebivalištem deteta.

Sporazum roditelja o zajedničkom vršenju roditeljskog prava mora biti sačinjen u pismenoj formi i sadržati saglasnost roditelja da će roditeljska prava i dužnosti obavljati zajednički i sporazumno, u najboljem interesu deteta.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Roditelji roditeljsko pravo vrše zajednički i sporazumno kada vode zajednički život.

Roditelji zajednički i sporazumno vrše roditeljska prava i u slučaju odvojenog života roditelja.

Nesporazum roditelja o vršenju roditeljskog prava

Član 2308

U slučaju nesporazuma roditelja o vršenju roditeljskog prava posle prestanka zajednice života odluku donosi sud, uzimajući u obzir najbolji interes deteta.

Dok sud ne donese odluku o vršenju roditeljskog prava, roditeljsko pravo samostalno vrši roditelj sa kojim dete živi.

Samostalno vršenje roditeljskog prava

Član 2309

Jedan roditelj samostalno i bez odluke suda, vrši roditeljsko pravo kada je drugi roditelj nepoznat, ili je umro, ili je proglašen za umrlog, potpuno lišen roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti.

Jedan roditelj samostalno vrši roditeljsko pravo kada živi sam sa detetom, a sud još nije doneo odluku o vršenju roditeljskog prava.

Jedan roditelj samostalno vrši roditeljsko pravo kada je sud doneo odluku o samostalnom vršenju roditeljskog prava.

Alternativa:Prethodni član menja se tako da glasi:

Jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo kada je drugi roditelj nepoznat, ili je umro, ili je potpuno lišen roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti.

Jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo kada samo on živi sa detetom, a sud još nije doneo odluku o vršenju roditeljskog prava.

Jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava.

Jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a zaključili su sporazum o zajedničkom ili samostalnom vršenju roditeljskog prava, ali sud proceni da taj sporazum nije u najboljem interesu deteta.

Jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život ako zaključe sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.

Nesporazumi u porodici

Član 2310

Ako roditelji nisu saglasni o nekom pitanju zajedničkog vršenja roditeljskog prava odluku donosi sud.

Alternativa: U prethodnom stavu reč: ''sud'' zamenjuje se rečju ''organ starateljstva''.

Sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava

Član 2311

Sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava obuhvata: saglasnost roditelja o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju; o visini doprinosa za izdržavanje deteta od drugog roditelja o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem.

Sporazumom o samostalnom vršenju roditeljskog prava prenosi se vršenje roditeljskog prava na onog roditelja kome je dete povereno.

Roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo.

Pitanjima koja bitno utiču na život deteta smatraju se naročito: obrazovanje deteta, preduzimanje većih medicinskih zahvata nad detetom, promena prebivališta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti.

U slučaju nesaglasnosti roditelja o pitanjima iz prethodnog stava odluku donosi sud.

Alternativa: U prethodnom stavu reč: ''sud'' zamenjuje se sa rečima: ''organ starateljstva''.

Nadzor nad vršenjem roditeljskog prava

Preventivni nadzor

Član 2312

Organ starateljstva obavlja preventivni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava kada donosi odluke kojima omogućava roditeljima da vrše roditeljsko pravo, a koje su mu stavljene u nadležnost ovim zakonikom.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Pomoć pri vršenju roditeljskog prava obavlja organ starateljstva kada donosi odluke kojima omogućava roditeljima da vrše roditeljsko pravo, a koje su mu stavljene u nadležnost ovim zakonikom.

Korektivni nadzor

Član 2313

Korektivni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava obavlja organ starateljstva kada donosi odluke kojima ispravlja roditelje u vršenju roditeljskog prava.

U obavljanju korektivnog nadzora organ starateljstva donosi odluke kojima: upozorava roditelje na nedostatke u vršenju roditeljskog prava; upućuje roditelje na razgovor u porodično savetovalište ili u ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodičnim odnosima i zahteva od roditelja da polože račun o upravljanju imovinom deteta.

U obavljanju korektivnog nadzora organ starateljstva pokreće i zakonom dozvoljene sudske postupke.

Lišenje roditeljskog prava

Potpuno lišenje roditeljskog prava

Član 2314

Roditelj koji zloupotrebljava roditeljska prava ili grubo zanemaruje roditeljske dužnosti može biti potpuno lišen roditeljskog prava.

Roditelj zloupotrebljava svoja roditeljska prava: ako fizički, seksualno ili emocionalno zlostavlja dete; ako izrabljuje dete sileći ga na preterani rad, ili na rad koji ugrožava moral, zdravlje ili obrazovanje deteta, odnosno na rad koji je zabranjen zakonom; ako podstiče dete na vršenje krivičnih dela; ako navikava dete na rđave sklonosti i ako na drugi način zloupotrebljava roditeljska prava.

Roditelj grubo zanemaruje roditeljske dužnosti: ako je napustio dete; ako se uopšte ne stara o detetu sa kojim živi; ako izbegava da izdržava dete ili da održava lične odnose sa detetom sa kojim ne živi, odnosno ako sprečava održavanje ličnih odnosa deteta i roditelja sa kojim dete ne živi; ako s namerom i neopravdano izbegava da stvori uslove za zajednički život sa detetom koje se nalazi u ustanovi socijalne zaštite za smeštaj korisnika i ako na drugi način grubo zanemaruje roditeljske dužnosti.

Sudska odluka o potpunom lišenju roditeljskog prava lišava roditelja svih roditeljskih prava i dužnosti, osim dužnosti da izdržava dete.

Sudskom odlukom o potpunom lišenju roditeljskog prava može biti određena jedna ili više mera zaštite deteta od nasilja u porodici.

Delimično lišenje roditeljskog prava

Član 2315

Roditelj koji nesavesno vrši roditeljska prava ili dužnosti može biti delimično lišen roditeljskog prava.

Sudska odluka o delimičnom lišenju roditeljskog prava može lišiti roditelja jednog ili više roditeljskih prava i dužnosti, osim dužnosti da izdržava dete.

Roditelj koji vrši roditeljsko pravo može biti lišen prava i dužnosti na čuvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje i zastupanje deteta, na upravljanje i raspolaganje imovinom deteta.

Roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo može biti lišen prava na održavanje ličnih odnosa sa detetom i prava da odlučuje o pitanjima koja bitno utiču na život deteta.

Sudskom odlukom o delimičnom lišenju roditeljskog prava može biti određena jedna ili više mera zaštite deteta od nasilja u porodici.

Vraćanje roditeljskog prava

Član 2316

Roditelju se može vratiti roditeljsko pravo kada prestanu razlozi zbog kojih je bio potpuno ili delimično lišen roditeljskog prava.

Prestanak roditeljskog prava

Kada roditeljsko pravo prestaje

Član 2317

Roditeljsko pravo prestaje kada: dete navrši 18. godinu života; stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva; dete bude potpuno usvojeno; roditelj bude potpuno lišen roditeljskog prava i kada umru dete ili roditelj.

Roditeljsko pravo ne prestaje roditelju kada njegovo dete usvoji njegov supružnik ili vanbračni partner.

Produženje roditeljskog prava

Kada se roditeljsko pravo produžava

Član 2318

Roditeljsko pravo se može produžiti i posle punoletstva deteta ako je dete zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizičkom razvoju nesposobno da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava odnosno interesa ili ako svojim postupcima ugrožava sopstvena prava i interese.

Kada prestaje produženo roditeljsko pravo

Član 2319

Produženo roditeljsko pravo može da prestane kada prestanu razlozi zbog kojih je roditeljsko pravo bilo produženo.

Upisivanje sudske odluke u javne registre

Član 2320

Pravnosnažna sudska odluka o lišenju i vraćanju roditeljskog prava, kao i odluka o produženju i prestanku produženog roditeljskog prava, upisuje se u matičnu knjigu rođenih.

Ako dete ima nepokretnosti, odluka iz prethodnog stava upisuje se i u javni registar prava na nepokretnostima.

Deo četvrti

USVOJENJE

I ZASNIVANJE USVOJENJA

1. Nadležnost

Član 2321

Usvojenje se zasniva odlukom organa starateljstva.

2. Opšta podobnost usvojenika

Interes usvojenika

Član 2322

Dete se može usvojiti ako je to u njegovom najboljem interesu.

Maloletstvo usvojenika

Član 2323

Usvojiti se može samo maloletno dete.

Ne može se usvojiti dete pre nego što navrši treći mesec života.

Ne može se usvojiti maloletno dete koje je steklo potpunu poslovnu sposobnost.

Alternativa: Dodaje se novi stav koji glasi:

Izuzetno, ministar nadležan za porodičnu zaštitu može dozvoliti i usvojenje punoletnog lica, ako za to postoje naročito opravdani razlozi.

Porodični status usvojenika

Član 2324

Usvojiti se može: dete koje nema žive roditelje; čiji roditelji nisu poznati ili je nepoznato njihovo boravište; čiji su roditelji potpuno lišeni roditeljskog prava; čiji su roditelji potpuno lišeni poslovne sposobnosti i čiji su se roditelji saglasili sa usvojenjem.

Krvno srodstvo

Član 2325

Ne može se usvojiti krvni srodnik u pravoj liniji, a od srodnika u pobočnoj liniji rođeni brat ili sestra, odnosno brat ili sestra po ocu ili majci.

Srodstvo po usvojenju

Član 2326

Ne može se usvojiti dete koje je već usvojeno.

Supružnik ili vanbračni partner usvojioca može usvojiti njegovo ranije usvojeno dete.

Starateljstvo

Član 2327

Staralac ne može usvojiti svog štićenika.

Saglasnost roditelja usvojenika

Član 2328

Dete se može usvojiti samo uz saglasnost roditelja.

Roditelj daje saglasnost za usvojenje sa označavanjem ili bez označavanja usvojioca.

Roditelj ne može dati saglasnost za usvojenje pre nego što dete navrši drugi mesec života.

Roditelj može povući saglasnost za usvojenje u roku od 30 dana od dana kada je dao saglasnost.

Pravo iz prethodnog stava roditelj može iskoristiti samo jednom.

Kada nije potrebna saglasnost roditelja usvojenika

Član 2329

Saglasnost roditelja za usvojenje nije potrebna: ako je roditelj potpuno lišen roditeljskog prava; ako je roditelj lišen prava da odlučuje o pitanjima koja bitno utiču na život deteta i ako je roditelj potpuno lišen poslovne sposobnosti.

Saglasnost staraoca usvojenika

Član 2330

Ako je dete pod starateljstvom, saglasnost za usvojenje daje njegov staralac.

Saglasnost usvojenika

Član 2331

Sa usvojenjem mora da se saglasi dete koje je navršilo 10. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje.

3. Opšta podobnost usvojioca

Starost usvojioca

Član 2332

Razlika u godinama između usvojioca i usvojenika ne može biti manja od 18 niti veća od 45 godina.

Izuzetno, ministar nadležan za porodičnu zaštitu može dozvoliti usvojenje licu koje je starije od usvojenika manje od 18 godina ili licu koje je starije od usvojenika više od 45 godina ako je takvo usvojenje u najboljem interesu deteta.

Alternativa: u stavu 1. brišu se reči: "niti veća od 45", a u stavu 2 reči: "ili licu koje je starije od usvojenika više od 45 godina".

Lična svojstva usvojioca

Član 2333

Usvojiti može samo lice za koje je utvrđeno da ima lična svojstva na osnovu kojih se može zaključiti da će roditeljsko pravo vršiti u najboljem interesu deteta.

Ne može usvojiti lice: koje je potpuno ili delimično lišeno roditeljskog prava; koje je potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti; obolelo od bolesti koja može štetno delovati na usvojenika i lice osuđeno za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv braka i porodice, protiv polne slobode i protiv života i tela.

Bračni status usvojioca

Član 2334

Usvojiti mogu supružnici ili vanbračni partneri zajedno.

Nezavisno od prethodnog stava, može usvojiti lice koje je supružnik ili vanbračni partner roditelja deteta.

Kod nepotpunog usvojenja usvojiti može i samo jedan supružnik ili vanbračni partner.

Izuzetno, ministar nadležan za porodičnu zaštitu može dozvoliti usvojenje i licu koje samo živi, ako za to postoje naročito opravdani razlozi.

Priprema usvojioca

Član 2335

Usvojiti može samo lice koje je pripremljeno za usvojenje po posebnom programu, osim ako ne usvaja supružnik ili vanbračni partner roditelja odnosno usvojioca deteta.

Program pripreme za usvojenje propisuje ministar nadležan za porodičnu zaštitu.

Državljanstvo usvojioca

Član 2336

Strani državljanin može usvojiti dete pod uslovom: da se za određeno dete ne mogu naći usvojioci među domaćim državljanima, odnosno da dete ne može biti zbrinuto u našoj zemlji putem hraniteljstva ili na drugi odgovarajući način.i da se ministar nadležan za porodičnu zaštitu saglasio sa usvojenjem.

Smatraće se da se usvojioci ne mogu naći među domaćim državljanima ako je prošlo više od godinu dana od dana unošenja podataka o budućem usvojeniku u jedinstveni lični registar usvojenja, odnosno ako se u roku od godinu dana od kada je dete ostalo bez roditelja ili bez roditeljskog staranja ne mogu naći hranitelji među domaćim državljanima, niti drugi odgovarajući način porodičnog zbrinjavanja deteta u našoj zemlji.

Izuzetno, ako je to u najboljem interesu deteta, ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu može dozvoliti usvojenje stranom državljanu i pre isteka roka iz prethodnog stava, uz obrazloženje razloga zbog kojih je dozvoljeno odstupanje od redovne zakonske procedure za usvojenje.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Strani državljanin može usvojiti dete pod uslovom:

1) da se ne mogu naći usvojioci među domaćim državljanima;

2) da se ministar nadležan za porodičnu zaštitu saglasio sa usvojenjem.

II VRSTE I DEJSTVA USVOJENJA

Potpuno i nepotpuno usvojenje

Član 2337

Usvojenje može biti potpuno i nepotpuno.

Potpuno usvojenje

Član 2338

Potpunim usvojenjem se između usvojenika i njegovih potomaka i usvojioca i njihovih srodnika zasnivaju jednaka prava i dužnosti kao između deteta i roditelja odnosno drugih srodnika.

Nepotpuno usvojenje

Član 2339

Nepotpunim usvojenjem se između usvojioca i usvojenika i njegovih potomaka zasnivaju jednaka prava i dužnosti kao između deteta i roditelja, ako ovim zakonikom nije drukčije određeno.

Usvojenje ne utiče na prava usvojenika prema njegovim roditeljima i drugim srodnicima, kao ni na njegove dužnosti prema njima.

Odnos usvojenika i roditelja

Član 2340

Potpunim usvojenjem prestaje roditeljsko pravo roditelja, osim ako dete usvaja supružnik ili vanbračni partner roditelja deteta.

Usvojenjem prestaju prava i dužnosti deteta prema njegovim srodnicima, kao i prava i dužnosti srodnika prema njemu.

III PRESTANAK USVOJENJA

Način prestanka usvojenja

Član 2341

Usvojenje prestaje poništenjem, ako je ništavo ili rušljivo.

Potpuno usvojenje se ne može raskinuti.

Nepotpuno usvojenje se može raskinuti odlukom organa starateljstva.

Alternativa: U stavu 3 reči: ''organa starateljstva'' menjaju se rečju: ''suda''.

Ništavost usvojenja

Član 2342

Ništavo je usvojenje prilikom čijeg zasnivanja nisu bili ispunjeni uslovi za njegovu punovažnost predviđeni ovim zakonikom.

Rušljivost usvojenja zbog nedostataka volje

Član 2343

Rušljivo je usvojenje prilikom čijeg zasnivanja je saglasnost za usvojenje data pod prinudom ili u zabludi.

Lice koje je dalo saglasnost za usvojenje pod prinudom ili u zabludi može zahtevati poništenje usvojenja po opštim pravilima o rušljivosti ugovora predviđenim ovim zakonikom.

Posledice prestanka

Član 2344

Nakon prestanka usvojenja organ starateljstva odlučuje o staranju nad detetom.

Alternativa: Dodaje se novi odeljak koji glasi:

1. Raskid nepotpunog usvojenja

Raskid usvojenja po službenoj dužnosti

Član 2345

Nepotpuno usvojenje može prestati rešenjem organa starateljstva kada on utvrdi da to zahtevaju opravdani interesi maloletnog usvojenika.

Inicijativu za prestanak nepotpunog usvojenja može organu starateljstva podneti zdravstvena ili obrazovna ustanova, ustanova socijalne zaštite, pravosudni i drugi državni organi ako to zahtevaju opravdani interesi maloletnog usvojenika.

Raskid usvojenja na zahtev stranaka

Član 2346

Zahtev za prestanak nepotpunog usvojenja mogu podneti i usvojilac ili usvojenik kada za to postoje opravdani razlozi.

Usvojilac i usvojenik mogu i sporazumno zahtevati prestanak usvojenja.

Ako je usvojenik postao punoletan, organ starateljstva neće ispitivati da li je prestanak usvojenja koristan po usvojenika.

Izdržavanje po prestanku usvojenja

Član 2347

Odlukom o prestanku nepotpunog usvojenja, sud može iz opravdanih razloga odrediti usvojeniku izdržavanje do punoletstva na teret usvojioca, uzimajući u obzir imovno stanje jedne i druge strane.

Odlukom o prestanku nepotpunog usvojenja, sud može, uzimajući u obzir imovno stanje jedne i druge strane, odrediti usvojiocu izdržavanje na teret punoletnog usvojenika, ako usvojioc nije sposoban za privređivanje i nema sredstava za izdržavanje, a duže vreme je izdržavao usvojenika i starao se o njemu.

Sud može na predlog dužnika ili poverioca izdržavanja da poveća ili snizi iznos izdržavanja, ukine obavezu izdržavanja ili izmeni način izdržavanja koji je određen ranijom odlukom, ako su se okolnosti na osnovu kojih je doneta odluka kasnije izmenile.

Upis u matičnu knjigu

Član 2348

Pravosnažno rešenje o prestanku nepotpunog usvojenja organ starateljstva će dostaviti nadležnom matičaru radi upisa u matičnu knjigu rođenih.

Deo peti

HRANJENIŠTVO

I ZASNIVANJE HRANJENIŠTVA

Nadležnost

Član 2349

Hranjeništvo se zasniva odlukom organa starateljstva, a prava i obaveze se uređuju posebnim ugovorom.

Organ starateljstva može zasnovati i povremeno hranjeništvo.

Ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu propisuje bliže uslove za zasnivanje hranjeništva.

1. Opšta podobnost hranjenika

Interes hranjenika

Član 2350

Hranjeništvo se može zasnovati ako je to u najboljem interesu deteta.

Maloletstvo hranjenika

Član 2351

Hranjeništvo se može zasnovati samo ako je dete maloletno.

Zasnovano hranjeništvo može se produžiti i posle navršenih 18 godina života hranjenika, ako dete ima smetnju u psihofizičkom razvoju i ako je nesposobno da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava.

Porodični status hranjenika

Član 2352

Hranjeništvo se može zasnovati ako je dete bez roditeljskog staranja.

Hranjeništvo se može zasnovati i ako je dete pod roditeljskim staranjem, ako ima smetnje u psiho-fizičkom razvoju ili je dete sa poremećajem u ponašanju.

Detetom bez roditeljskog staranja u smislu ovog zakonika smatra se: dete koje nema žive roditelje, dete čiji su roditelji nepoznati ili je nepoznato njihovo boravište, dete čiji su roditelji potpuno lišeni roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti, dete čiji su roditelji lišeni prava na čuvanje i podizanje odnosno vaspitavanje deteta i dete čiji se roditelji ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajući način.

Kada su hranjenici braća i sestre, po pravilu se hranjeništvo zasniva sa istim hraniocem.

Saglasnost roditelja hranjenika

Član 2353

Hranjeništvo se može zasnovati samo uz saglasnost roditelja deteta.

Za zasnivanje hranjeništva nije potrebna saglasnost roditelja kada je dete bez roditeljskog staranja.

Alternativa: Dodaje se novi stav koji glasi:

Hranjeništvo se ne može zasnovati bez saglasnosti maloletnog roditelja koji je sposoban za rasuđivanje.

Saglasnost staraoca hranjenika

Član 2354

Ako je dete pod starateljstvom, saglasnost za zasnivanje hranjeništva daje njegov staralac.

Saglasnost hranjenika

Član 2355

Sa zasnivanjem hranjeništva mora da se saglasi dete koje je navršilo 10. godinu života ako je sposobno za rasuđivanje.

2. Opšta podobnost hranioca

Lična svojstva hranioca

Član 2356

Hranilac može biti samo lice za koje je utvrđeno da ima lična svojstva na osnovu kojih se može zaključiti da će se starati o detetu u njegovom najboljem interesu.

Hranilac ne može biti lice: koje je potpuno ili delimično lišeno roditeljskog prava; koje je potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti; obolelo od bolesti koja može štetno delovati na hranjenika; kao i lice osuđeno za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv braka i porodice, protiv polne slobode i protiv života i tela.

Priprema hranioca

Član 2357

Hranilac može biti lice koje je, po pravilu, pripremljeno za hranjeništvo po posebnom programu.

Program pripreme za hranjeništvo propisuje ministar nadležan za porodičnu zaštitu.

II DEJSTVA HRANJENIŠTVA

Prava i dužnosti hranioca

Član 2358

Hranilac ima pravo i dužnost da čuva, podiže, vaspitava i obrazuje dete.

Hranilac ima dužnost da se posebno stara da se dete osposobi za samostalan život i rad.

Hranilac ima pravo na naknadu, u skladu sa zakonom.

Prava i dužnosti roditelja

Član 2359

Roditelji deteta koje je na hranjeništvu imaju pravo i dužnost da zastupaju dete, da upravljaju i raspolažu imovinom deteta, da izdržavaju dete, da sa detetom održavaju lične odnose i da odlučuju o pitanjima koja bitno utiču na život deteta zajednički i sporazumno sa hraniocem, osim ako nisu potpuno ili delimično lišeni roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti ili se radi o roditeljima koji se ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajući način.

Ako se roditelji deteta i hranilac ne saglase u pogledu pitanja koja bitno utiču na život i razvoj deteta odluku će doneti sud.

Alternativa: U prethodnom stavu reč: ''sud'' zamenjuju se rečju: ''organ starateljstva''.

III PRESTANAK HRANJENIŠTVA

Načini prestanka hranjeništva

Član 2360

Hranjeništvo prestaje kada: dete navrši 18. godinu života; stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva; bude usvojeno; umre dete ili hranilac; kao i kada više hranjeništvo nije u najboljem interesu deteta.

Hranjeništvo se može produžiti najkasnije do navršene 26. godine života deteta ako se dete redovno školuje.

U slučaju smrti hranioca, lice koje je sa njim živelo u istoj porodičnoj zajednici ima prvenstvo prilikom zasnivanja novog hranjeništva.

Organ starateljstva može doneti odluku o prestanku hranjeništva na zahtev hranioca, na zahtev roditelja odnosno staraoca hranjenika ili na njihov sporazumni zahtev.

Organ starateljstva dužan je da donese odluku o prestanku hranjeništva ako utvrdi da je prestala potreba za hranjeništvom ili da hranjeništvo više nije u najboljem interesu deteta.

Posledice prestanka

Član 2361

Nakon prestanka hranjeništva smrću hranioca ili raskidom hranjeništva, o detetu pod roditeljskim staranjem nastavljaju da se staraju roditelji, a ako se radi o detetu bez roditeljskog staranja, o daljem staranju nad detetom odlučuje organ starateljstva.

Deo šesti

STARATELjSTVO

I STAVLjANJE POD STARATELjSTVO

Ko se stavlja pod starateljstvo

Član 2362

Pod starateljstvo se stavlja dete bez roditeljskog staranja (maloletni štićenik) ili punoletno lice koje je lišeno poslovne sposobnosti (punoletni štićenik).

Odluka o stavljanju pod starateljstvo

Član 2363

Odluku o stavljanju pod starateljstvo donosi organ starateljstva.

Odluka o stavljanju pod starateljstvo obavezno sadrži i plan staranja.

Odlukom o stavljanju pod starateljstvo organ starateljstva postavlja staraoca i odlučuje o smeštaju štićenika.

Organ starateljstva pokušaće najpre da smesti štićenika u srodničku porodicu.

Ako štićenik ima imovinu, popis i procenu vrednosti imovine štićenika vrši stalna komisija organa starateljstva.

II STARALAC

1. Postavljanje staraoca

Ko se postavlja za staraoca

Član 2364

Za staraoca se postavlja lice koje ima lična svojstva i sposobnosti potrebne za obavljanje dužnosti staraoca, a pristalo je da bude staralac.

Za staraoca se prvenstveno postavljaju supružnik, srodnik ili hranilac štićenika, osim ako interes štićenika ne nalaže drugačije.

Mišljenje štićenika

Član 2365

Štićenik koji je navršio 10. godinu života i koji je sposoban za rasuđivanje ima pravo da predloži da mu određeno lice bude ili ne bude postavljeno za staraoca.

Predlog štićenika mora biti uzet u obzir, u meri u kojoj je to moguće i ako je u interesu štićenika.

Organ starateljstva je dužan da obrazloži odluku kojom štićenikov predlog nije usvojen.

Alternativa: Stav 1 menja tako da glasi:

Štićenik koji je sposoban za rasuđivanje (bez obzira na uzrast) ima pravo da predloži da mu određeno lice bude ili ne bude postavljeno za staraoca.

Ko se ne može postaviti za staraoca

Član 2366

Za staraoca se ne može postaviti lice: koje je potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti ili roditeljskog prava; čiji su interesi u suprotnosti sa interesima štićenika; kao i lice od koga se, s obzirom na njegove lične odnose sa štićenikom, roditeljima štićenika ili drugim srodnicima, ne može očekivati da će pravilno obavljati poslove staraoca.

Staralac više štićenika

Član 2367

Isto lice može se postaviti za staraoca više štićenika ako na to pristane i ako je u interesu štićenika.

Kolektivni staralac

Član 2368

Direktor ustanove socijalne zaštite za smeštaj korisnika odnosno lice zaposleno u toj ustanovi ne može biti postavljeno za staraoca štićenika smeštenih u tu ustanovu.

Izuzetno, direktor ustanove socijalne zaštite za smeštaj korisnika odnosno lice zaposleno u toj ustanovi može biti postavljeno za staraoca štićenika smeštenih u toj ustanovi ako na to pristane, ako je to u najboljem interesu štićenika.

Neposredni staralac

Član 2369

Organ starateljstva može odlučiti, ako je to u interesu štićenika, da licu pod starateljstvom ne postavlja staraoca nego da dužnost staraoca vrši neposredno.

Rešenjem o neposrednom vršenju poslova staraoca određuje se stručnjak organa starateljstva koji će u njegovo ime obavljati poslove staraoca.

Poslove staraoca za čiju je punovažnost, kada ih staralac obavlja, potrebno odobrenje organa starateljstva, stručnjak organa starateljstva može punovažno da obavi samo ako nije nosilac staralačkih upravnih ovlašćenja i pod uslovima i na način na koji ih obavlja staralac.

Organ starateljstva može da zaključi pravni posao sa štićenikom o kome se neposredno stara samo uz saglasnost ministarstva nadležnog za porodičnu zaštitu.

Privremeni staralac

Član 2370

Organ starateljstva može odlučiti da postavi privremenog staraoca štićeniku, kao i detetu pod roditeljskim staranjem odnosno poslovno sposobnom licu ako proceni da je to neophodno radi privremene zaštite ličnosti, prava ili interesa tih lica.

Pod uslovima iz prethodnog stava organ starateljstva dužan je da postavi privremenog staraoca:

1) licu čije je boravište nepoznato, a ono nema zakonskog zastupnika ili punomoćnika;

2) nepoznatom sopstveniku imovine;

3) licu čiji su interesi u suprotnosti sa interesima njegovog zakonskog zastupnika, odnosno licima koja imaju suprotne interese a istog zakonskog zastupnika;

4) stranom državljaninu koji se nalazi ili ima imovinu na teritoriji Republike Srbije;

5) licu koje zahteva da mu bude postavljen privremeni staralac i za to navede opravdan razlog;

6) drugom licu kada je to predviđeno zakonom.

Odlukom o postavljanju privremenog staraoca određuje se pravni posao ili vrsta pravnog posla koju on može preduzeti u zavisnosti od okolnosti svakog konkretnog slučaja.

2. Razrešenje staraoca

Kada se staralac razrešava

Član 2371

Organ starateljstva dužan je da bez odlaganja razreši staraoca ako utvrdi da je on iz bilo kog razloga prestao da obavlja dužnost, ili da zloupotrebljava prava odnosno grubo zanemaruje dužnosti staraoca, ili da je nastupila neka okolnost zbog koje on ne bi mogao biti postavljen za staraoca.

Organ starateljstva dužan je da razreši staraoca u roku od 30 dana od dana kada utvrdi da on obavlja dužnost staraoca nesavesno ili da bi za štićenika bilo korisnije da mu se za staraoca postavi drugo lice.

Organ starateljstva dužan je da razreši staraoca u roku od 60 dana od dana kada ovaj to zatraži.

Dužnost organa starateljstva

Član 2372

Organ starateljstva dužan je da, prilikom razrešavanja jednog staraoca, blagovremeno sprovede postupak postavljanja novog staraoca.

Ako štićenik ima imovinu, popis i procenu vrednosti imovine štićenika vrši stalna komisija organa starateljstva.

III DEJSTVA STARATELjSTVA

1. Dužnosti staraoca

Staranje o štićeniku

Član 2373

Staralac je dužan da se savesno stara o štićeniku.

Staranje o štićeniku obuhvata: staranje o ličnosti, zastupanje, pribavljanje sredstava za izdržavanje, upravljanje i raspolaganje imovinom štićenika.

Staranje o ličnosti

Član 2374

Staralac je dužan da se stara da čuvanje, podizanje, vaspitavanje i obrazovanje maloletnog štićenika što pre dovede do njegovog osposobljavanja za samostalan život.

Staralac je dužan da se stara da se otklone razlozi zbog kojih je punoletni štićenik lišen poslovne sposobnosti te da se on što pre osposobi za samostalan život.

Alternativa: Dodaju se dva nova stava koja glase:

Staralac je dužan da preduzme sve mere kako bi se lice pod starateljstvom uključilo u svakodnevni život i slobodne aktivnosti, u skladu sa njegovim zdravstvenim stanjem, sklonostima, željama i sposobnostima.

Staralac je dužan da periodično, a najmanje jednom mesečno, posećuje štićenika i neposredno se obaveštava o uslovima u kojima štićenik živi.

Uvažavanje štićenika

Član 2375

Pre preduzimanja značajnijih mera koje se tiču ličnosti ili imovinskih interesa štićenika staralac je dužan da pribavi mišljenje štićenika i razmotri njegovo mišljenje, stavove i želje, ako je štićenik stariji od 10 godina i ako je u stanju da ih izrazi.

Alternativa: U prethodnom stavu reči: ''stariji od 10 godina i ako je u stanju da ih izrazi'' zamenjuju se rečima: ''u stanju shvati njihov značaj i da ih izrazi''.

Zastupanje štićenika

Član 2376

Staralac je dužan da zastupa štićenika.

Staralac zastupa štićenika jednako kao što roditelj zastupa dete.

Staralac može samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva: da odluči o školovanju štićenika; o preduzimanju medicinskog zahvata nad štićenikom; da dâ saglasnost za preduzimanje pravnih poslova štićenika starijeg od 14 godina, kao i da preduzima pravne poslove kojima upravlja i raspolaže prihodom koji je stekao štićenik mlađi od 15 godina.

Pribavljanje sredstava za izdržavanje štićenika

Član 2377

Staralac je dužan da preduzima sve potrebne mere kako bi pribavio sredstva za izdržavanje štićenika.

Sredstva za izdržavanje štićenika pribavljaju se iz: štićenikovih prihoda; sredstava dobijenih od lica koja su po zakonu dužna da izdržavaju štićenika; sredstava socijalne zaštite; štićenikove imovine, kao i iz drugih izvora.

Upravljanje imovinom štićenika

Član 2378

Staralac je dužan da upravlja imovinom štićenika koju ovaj nije stekao radom.

Staralac je samostalan u obavljanju poslova redovnog upravljanja imovinom štićenika.

Staralac je dužan da obaveštava štićenika o poslovima upravljanja imovinom, izuzev ako je štićenik u takvom stanju da ne može da shvati njihov značaj.

Staralac može samo uz prethodnu dozvolu organa starateljstva obavljati poslove koji prelaze okvir redovnog upravljanja imovinom štićenika.

Raspolaganje imovinom štićenika

Član 2379

Staralac raspolaže imovinom štićenika koju ovaj nije stekao radom.

Raspolaganje imovinom štićenika staralac može preduzimati samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.

Glavnicu imovine štićenika staralac može upotrebiti samo za njegovo izdržavanje ili kada to zahteva neki drugi važan interes štićenika.

Prihodi od imovine štićenika mogu se upotrebiti i za podmirenje opravdanih troškova učinjenih tokom obavljanja poslova starateljstva odnosno za plaćanje nagrade staraocu, a na osnovu odluke organa starateljstva.

Odgovornost staraoca

Član 2380

Staralac odgovara za štetu koju prouzrokuje štićeniku tokom obavljanja poslova starateljstva, izuzev ako dokaže da štetu nije prouzrokovao namerno ili grubom nepažnjom.

Za štetu iz prethodnog stava solidarno odgovara i organ starateljstva.

Izveštavanje organa starateljstva

Član 2381

Izveštaj staraoca treba da sadrži i podatke o upravljanju i raspolaganju štićenikovom imovinom, štićenikovim prihodima i rashodima u proteklom periodu, kao i konačno stanje njegove imovine.

Način podnošenja izveštaja i polaganja računa propisuje ministar nadležan za porodičnu zaštitu.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Staralac je dužan da organu starateljstva podnosi izveštaje i polaže račune o svom radu svakih šest meseci (redovni izveštaj), kada organ starateljstva to zatraži (vanredni izveštaj), odnosno nakon prestanka starateljstva (završni izveštaj).

Staralac je dužan da podnese redovni izveštaj do kraja jula (za prvu polovinu godine) i do kraja januara za drugu polovinu godine), a vanredni odnosno završni izveštaj u roku od 15 dana od dana kada to zatraži organ starateljstva.

Izveštaj staraoca treba da sadrži podatke o ličnosti štićenika, o uslovima smeštaja, zdravlju, vaspitavanju i obrazovanju, o štićenikovim predlozima, mišljenju i željama, kao i o svemu drugom što je od značaja za ličnost štićenika.

2. Prava staraoca

Pravo na naknadu troškova

Član 2382

Staralac ima pravo na naknadu opravdanih troškova učinjenih tokom obavljanja poslova starateljstva.

Naknada troškova staraocu isplaćuje se prvenstveno iz štićenikovih prihoda, osim ako se time ne ugrožava štićenikovo izdržavanje.

Pravo na nagradu

Član 2383

Staralac ima pravo na nagradu.

Nagrada staraocu isplaćuje se prvenstveno iz štićenikovih prihoda, osim ako se time ne ugrožava štićenikovo izdržavanje.

Uslove za naknadu troškova i nagradu staraocu propisuje ministar nadležan za porodičnu zaštitu.

IV PRESTANAK STARATELjSTVA

Načini prestanka starateljstva

Član 2384

Starateljstvo prestaje:

1) kada maloletni štićenik navrši 18. godinu života;

2) kada maloletni štićenik stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva;

3) kada maloletni štićenik bude usvojen;

4) kada bude doneta pravnosnažna sudska odluka o vraćanju roditeljskog prava odnosno o sticanju ili vraćanju poslovne sposobnosti roditelju maloletnog štićenika;

5) kada bude doneta pravnosnažna sudska odluka o vraćanju poslovne sposobnosti punoletnom štićeniku;

6) kada štićenik umre.

Starateljstvo može da prestane i kada roditelj koji se nije starao o detetu ili se starao o detetu na neodgovarajući način, počne da se stara o detetu na odgovarajući način.

Prestankom starateljstva prestaju prava i dužnosti staraoca.

Potreba za starateljstvom ne prestaje razrešenjem ili smrću staraoca.

Alternativa: Prethodni stav se briše.

Deo sedmi

IZDRŽAVANJE

I IZDRŽAVANJE SUPRUŽNIKA

Ko ima pravo na izdržavanje

Član 2385

Supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima.

Nema pravo na izdržavanje supružnik koji je u vreme zaključenja ništavog ili rušljivog braka znao za uzrok ništavosti odnosno rušljivosti.

Nema pravo na izdržavanje supružnik ako bi usvajanje njegovog zahteva za izdržavanje bilo očigledno nepravično za drugog supružnika.

II IZDRŽAVANJE VANBRAČNOG PARTNERA

Ko ima pravo na izdržavanje

Član 2386

Vanbračni partner koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog vanbračnog partnera srazmerno njegovim mogućnostima.

Na izdržavanje vanbračnog partnera shodno se primenjuju odredbe o izdržavanju supružnika.

III IZDRŽAVANJE MAJKE DETETA

Ko ima pravo na izdržavanje

Član 2387

Majka deteta koja nema dovoljno sredstava za izdržavanje ima pravo na izdržavanje od oca deteta za vreme od tri meseca pre porođaja i godinu dana posle porođaja.

Majka nema pravo na izdržavanje ako bi usvajanje njenog zahteva za izdržavanje bilo očigledno nepravično za oca deteta.

IV IZDRŽAVANJE DETETA, RODITELjA I DRUGIH SRODNIKA

Izdržavanje maloletnog deteta

Član 2388

Maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja, a od drugih krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji samo ako roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje.

Dužnost maloletnog deteta da delimično podmiruje potrebe svog izdržavanja iz sopstvene zarade ili imovine supsidijarna je u odnosu na dužnost roditelja i krvnih srodnika.

Izdržavanje punoletnog deteta

Član 2389

Punoletno dete koje je nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje od roditelja sve dok takvo stanje traje.

Punoletno dete koje se redovno školuje ima pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, a najkasnije do navršene 26. godine života.

Punoletno dete u smislu prethodnih stavova ima pravo na izdržavanje od krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji srazmerno njihovim mogućnostima ako roditelji nisu živi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje.

Punoletno dete nema pravo na izdržavanje ako bi usvajanje njegovog zahteva bilo očigledno nepravično za roditelje, odnosno druge krvne srodnike.

Izdržavanje roditelja

Član 2390

Roditelj koji je nesposoban za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje od punoletnog deteta ili drugog krvnog srodnika u pravoj nishodnoj liniji, odnosno od maloletnog deteta koje stiče zaradu ili ima prihode od imovine, srazmerno njegovim mogućnostima.

Roditelj nema pravo na izdržavanje ako bi usvajanje njegovog zahteva bilo očigledno nepravično za dete odnosno drugog krvnog srodnika.

Izdržavanje brata odnosno sestre

Član 2391

Maloletni brat odnosno sestra imaju pravo na izdržavanje od punoletnog brata ili sestre, odnosno od maloletnog brata ili sestre koji stiče zaradu ili ima prihode od imovine, ako roditelji nisu živi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje.

Alternativa: U prethodnom članu na kraju tačka se zamenjuje zarezom i dodaju se sledeće reči: ''osim ako bi to bilo očigledno nepravično''.

Izdržavanje srodnika po usvojenju

Član 2392

Na izdržavanje srodnika po usvojenju (adoptivnih srodnika) shodno se primenjuju odredbe ovog zakonika o izdržavanju deteta, roditelja i drugih krvnih srodnika.

Izdržavanje tazbinskih srodnika

Član 2393

Maloletni pastorak ima pravo na izdržavanje od maćehe odnosno očuha.

Nema pravo na izdržavanje maloletni pastorak ako je brak između roditelja i maćehe odnosno očuha prestao poništenjem ili razvodom.

Maćeha odnosno očuh koji su nesposobni za rad, a nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje, imaju pravo na izdržavanje od punoletnog pastorka srazmerno njegovim mogućnostima.

Očuh odnosno maćeha nemaju pravo na izdržavanje ako bi usvajanje njihovog zahteva predstavljalo očigledno nepravično za pastorka.

V ODREĐIVANJE I PRESTANAK IZDRŽAVANJA

Kriterijumi za određivanje izdržavanja

Član 2394

Izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja.

Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odnosno za lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu.

Visina izdržavanja

Član 2395

Poverilac i dužnik se mogu sporazumeti o visini doprinosa za izdržavanje kao i o načinu davanja izdržavanja.

Sporazum koji je sačinjen u pismenoj formi pred organom starateljstva, overen u sudu ili kod javnog beležnika ima snagu izvršne isprave.

Alternativa: Dodaje se novi stav koji glasi:

Ako poverilac i dužnik ne postignu sporazum o izdržavanju o tome odlučuje sud.

Način određivanja izdržavanja

Član 2396

Izdržavanje se, po pravilu, određuje u novcu.

Izdržavanje se može odrediti i na drugi način, ali samo ako se poverilac i dužnik izdržavanja o tome sporazumeju.

Način određivanja visine izdržavanja

Član 2397

Poverilac izdržavanja može po svom izboru zahtevati da visina izdržavanja bude određena u fiksnom mesečnom novčanom iznosu ili u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja.

Ako se visina izdržavanja određuje u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja (zarada, naknada zarade, penzija, autorski honorar itd.), visina izdržavanja, po pravilu, ne može biti manja od 15% niti veća od 50% redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.

Alternativa: Stav 2 se briše.

Trajanje izdržavanja

Član 2398

Izdržavanje može trajati određeno ili neodređeno vreme.

Izdržavanje supružnika posle prestanka braka ne može trajati duže od pet godina.

Izuzetno, izdržavanje supružnika po prestanku braka može se produžiti i posle isteka roka od pet godina ako naročito opravdani razlozi sprečavaju supružnika poverioca izdržavanja da radi.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Izdržavanje traje neodređeno vreme, dok postoje zakonski uslovi.

Izuzetno, sud može odlučiti da obaveza izdržavanja traje određeno vreme ako ima izgleda da će poverilac izdržavanja biti u mogućnosti da u dogledno vreme obezbedi sredstva za izdržavanje na drugi način.

U slučaju ako je brak kratko trajao sud može, ceneći sve okolnosti, odlučiti da obaveza izdržavanja traje određeno vreme, ili zahtev za izdržavanje u celini odbiti, nezavisno od mogućnosti poverioca izdržavanja da u dogledno vreme na drugi način obezbedi sredstva za izdržavanje, ako se poverilac izdržavanja ne stara o zajedničkom maloletnom detetu.

Zahtev za produženje prava na izdržavanje može se podneti samo do isteka vremena za koje je izdržavanje dosuđeno.

Promena visine izdržavanja

Član 2399

Visina dosuđenog izdržavanja može se smanjiti ili povećati, ako se promene okolnosti na osnovu kojih je ona utvrđena.

Pravo na regres

Član 2400

Lice koje je faktički davalo izdržavanje, a nije imalo obavezu, ima pravo na naknadu od lica koje je po ovom zakonu bilo dužno da daje izdržavanje.

Ako je više lica istovremeno bilo dužno da daje izdržavanje, njihova obaveza je solidarna

Varijanta I: Dodaju se dva nova stava koja glase:

Lice koje je faktički davalo izdržavanje a imalo je obavezu da to čini, ima pravo na naknadu troškova za izdržavanje dato u prošlosti od lica koje je bilo dužno da daje izdržavanje, ali ne za period duži od tri godine od momenta podnošenja zahteva.

Potraživanje izdržavanja ne zastareva, već samo pojedini obroci.

Varijanta II: Stav 2 u varijanti I menja se tako da glasi:

Lice koje je faktički davalo izdržavanje a imalo je obavezu da to čini, nema pravo na naknadu troškova za izdržavanje dato u prošlosti od lica koje je bilo dužno da daje izdržavanje.

Redosled u izdržavanju

Član 2401

Supružnik ostvaruje pravo na izdržavanje prvenstveno od drugog supružnika.

Krvni srodnici ostvaruju međusobno pravo na izdržavanje prema zakonskom redu nasleđivanja.

Tazbinski srodnici ostvaruju međusobno pravo na izdržavanje posle krvnih srodnika.

Ako ima više poverilaca izdržavanja, pravo deteta na izdržavanje ima prvenstvo.

Ako je više lica istovremeno dužno da daje izdržavanje, njihova obaveza je podeljena.

Alternativa: U prethodnom stavu reč: ''podeljena'', zamenjuje se rečju: ''solidarna''.

Prestanak izdržavanja

Član 2402

Izdržavanje prestaje: kada istekne vreme trajanja izdržavanja i smrću poverioca ili dužnika izdržavanja.

Izdržavanje može da prestane kada: poverilac izdržavanja stekne dovoljno sredstava za izdržavanje, osim ako poverilac izdržavanja nije maloletno dete i kada dužnik izdržavanja izgubi mogućnost za davanje izdržavanja ili davanje izdržavanja postane za njega očigledno nepravično, osim ako poverilac izdržavanja nije maloletno dete.

Izdržavanje supružnika prestaje i kada poverilac izdržavanja zaključi novi brak, odnosno vanbračnu zajednicu.

Supružnik čije je pravo na izdržavanje jednom prestalo ne može ponovo ostvariti to pravo od istog supružnika.

VI FOND ZA IZDRŽAVANJE DECE (ALIMENTACIONI FOND)

Osnivanje fonda

Član 2403

U cilju efikasnijeg ostvarivanja prava na izdržavanje dece osniva se alimentacioni fond.

Sredstva za početak rada fonda obezbeđuju se prvenstveno iz buxeta.

Ministar nadležan za porodičnu zaštitu bliže propisuje uslove za korišćenje sredstava i pravila o radu fonda.

Uslovi za ostvarivanje prava na izdržavanje

Član 2404

Ako dužnik izdržavanja ne ispunjava uredno svoju obavezu izdržavanja deteta u periodu od 3 meseca uzastopno ili u roku od 6 meseci sa prekidima, dete ima pravo na isplatu izdržavanja iz alimentacionog fonda.

Dete – poverilac izdržavanja treba da podnese dokaz da je prinudno izvršenje ostalo bezuspešno.

Predlog za isplatu izdržavanja iz alimentacionog fonda treba da sadrži lične podatke o dužniku izdržavanja, njegovom prebivalištu ili boravištu, adresi stanovanja, imovnom stanju, zaposlenju, adresi poslodavca i ostale podatke od značaja za ostvarivanje izdržavanja.

Rok za početak isplate i pravo na regres

Član 2405

Alimentacioni fond je dužan da počne sa isplatom izdržavanja u roku od 15 dana od prijema predloga.

Fond ima pravo regresa isplaćenog iznosa izdržavanja od dužnika, uvećanog za iznos troškova postupka.

Prestanak isplate

Član 2406

Isplata izdržavanja iz alimentacionog fonda prestaje kada prestane zakonska obaveza izdržavanja deteta.

Dokaz da je prestala zakonska obaveza izdržavanja i predlog za prestanak dalje isplate mogu podneti i dužnik i poverilac izdržavanja.

Poverilac i dužnik izdržavanja mogu sporazumno podneti predlog fondu za prestanak isplate iz fonda, ako postignu sporazum o dobrovoljnoj isplati izdržavanja.

Obnavljanje isplate iz fonda

Član 2407

Ako dužnik izdržavanja ponovo izbegava redovno izvršenje svoje obaveze poverilac može podneti novi predlog za isplatu izdržavanja iz fonda.

Regres fondu za isplaćeno izdržavanje od dužnika iz prethodnog stava se uvećava za 15% .

Alternativa: Stav 2 se briše.

Deo osmi

IMOVINSKI ODNOSI

I IMOVINSKI ODNOSI SUPRUŽNIKA

1. Posebna imovina

Sticanje

Član 2408

Imovina koju je supružnik stekao pre zaključenja braka predstavlja njegovu posebnu imovinu.

Imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka, deobom zajedničke imovine, nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava, predstavlja njegovu posebnu imovinu.

Upravljanje i raspolaganje

Član 2409

Svaki supružnik samostalno upravlja i raspolaže svojom posebnom imovinom.

Uvećanje vrednosti

Član 2410

Ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu srazmerno svom doprinosu.

Ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu.

2. Zajednička imovina

Sticanje zajedničke imovine

Član 2411

Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku, kao i prihodi od posebne i zajedničke imovine, predstavlja njihovu zajedničku imovinu, bez obzira da li su nastali radom ili na drugi način.

Supružnici mogu bračnim ugovorom drugačije urediti svoje imovinske odnose.

Alternativa: Stav 1 menja se tako da glasi:

Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu.

Igra na sreću

Član 2412

Imovina stečena igrom na sreću u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja zajedničku imovinu, osim ako supružnik koji je ostvario dobitak ne dokaže da je u igru uložio posebnu imovinu.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Pravo intelektualne svojine

Član 2413

Imovina stečena korišćenjem prava intelektualne svojine u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja zajedničku imovinu.

Upravljanje i raspolaganje

Član 2414

Zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno.

Smatra se da poslove redovnog upravljanja supružnik uvek preduzima uz saglasnost drugog supružnika.

Supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima.

Uvećanje vrednosti

Član 2415

Ako je posle prestanka zajedničkog života u braku došlo do uvećanja vrednosti zajedničke imovine, svaki supružnik ima pravo na potraživanje u novcu, odnosno pravo na udeo u uvećanoj vrednosti, srazmerno svom doprinosu.

Upis u javni registar

Član 2416

Smatra se da su supružnici izvršili deobu zajedničke imovine ako su u javni registar prava na nepokretnostima upisani kao suvlasnici na opredeljenim udelima.

Smatra se da je upis izvršen na ime oba supružnika i kada je izvršen na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine, odnosno bračni ugovor, ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud.

Deoba zajedničke imovine

Pojam deobe

Član 2417

Deobom zajedničke imovine, u smislu ovog zakonika, smatra se utvrđivanje suvlasničkog, odnosno supoverilačkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini.

Vreme deobe

Član 2418

Deoba zajedničke imovine može se vršiti za vreme trajanja braka i posle njegovog prestanka.

Sporazumna deoba

Član 2419

Supružnici mogu zaključiti sporazum o deobi zajedničke imovine (sporazumna deoba).

Sudska deoba

Član 2420

Ako se supružnici ne sporazumeju o deobi zajedničke imovine, deobu zajedničke imovine vrši sud (sudska deoba).

Pretpostavlja se da su delovi supružnika u zajedničkoj imovini jednaki.

Veći deo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini, te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine.

Veći deo u sticanju zajedničke imovine utvrđuje se u istoj srazmeri za sva prava i obaveze u trenutku prestanka zajednice života u braku.

Veći deo jednog supružnika u sticanju pojedinog prava iz zajedničke imovine može se utvrditi samo ako je to pravo ekonomski samostalno u odnosu na ostala prava iz zajedničke imovine, a supružnik je u sticanju tog prava učestvovao i prihodima od svoje posebne imovine.

Alternativa: Stav 4 se menja i glasi:

Veći udeo u sticanju zajedničke imovine utvrđuje se u istoj srazmeri za sva prava i obaveze u trenutku prestanka zajednice života supružnika ili, ako se deoba traži tokom trajanja zajednice života, u trenutku pokretanja postupka za sudsku deobu.

Pravo na deobu

Član 2421

Pravo na deobu zajedničke imovine imaju: supružnici, naslednici umrlog supružnika i poverioci onog supružnika iz čije se posebne imovine nisu mogla namiriti njihova potraživanja.

Pravo na deobu zajedničke imovine ne zastareva, što ne utiče na primenu pravila o održaju i o zastarelosti potraživanja.

Deoba stvari za ličnu upotrebu supružnika

Član 2422

Stvari za ličnu upotrebu jednog supružnika pripadaju mu u isključivu svojinu bez uračunavanja u njegov deo, ako njihova vrednost nije nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine i vrednost stvari za ličnu upotrebu drugog supružnika.

Ako je vrednost stvari iz prethodnog stava nesrazmerno velika, one pripadaju u isključivu svojinu supružniku sa uračunavanjem u njegov deo.

Deoba stvari namenjenih detetu

Član 2423

Stvari namenjene detetu čine zajedničku svojinu supružnika, a dodeljuju se supružniku koji vrši roditeljsko pravo, odnosno sa kojim dete živi, bez uračunavanja u njegov deo.

Supružnik ne može raspolagati stvarima veće vrednosti namenjenih detetu bez saglasnosti drugog roditelja.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Stvari namenjene detetu pripadaju u isključivu svojinu supružniku koji vrši roditeljsko pravo bez uračunavanja u njegov deo.

Ako roditelji vrše roditeljsko pravo zajednički, na stvarima namenjenim detetu imaju pravo zajedničke svojine.

Deoba stvari za vršenje zanata ili zanimanja

Član 2424

Stvari za vršenje zanata ili zanimanja jednog supružnika pripadaju mu u isključivu svojinu, sa uračunavanjem u njegov deo.

Deoba predmeta domaćinstva

Član 2425

Predmeti domaćinstva na kojima jedan supružnik nakon prestanka zajednice života u braku ima državinu u trajanju od najmanje tri godine pripadaju mu u isključivu svojinu sa uračunavanjem u njegov deo, ukoliko ih on zahteva.

Alternativa: Prethodni član menja se tako da glasi:

Predmeti domaćinstva na kojima jedan supružnik nakon prestanka zajednice života u braku ima državinu u trajanju od najmanje tri godine ima pravo da zahteva da mu se ti predmeti dodele u svojinu sa uračunavanjem u njegov deo.

Odgovornost za obaveze

Odgovornost za sopstvene obaveze

Član 2426

Za sopstvene obaveze preuzete pre ili nakon zaključenja braka odgovara supružnik koji ih je preuzeo, svojom posebnom imovinom, kao i svojim udelom u zajedničkoj imovini.

Odgovornost za zajedničke obaveze

Član 2427

Za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajedničkog života u braku, kao i za obaveze koje po zakonu terete oba supružnika, oni odgovaraju solidarno svojom zajedničkom i posebnom imovinom.

Supružnik koji je iz svoje posebne imovine podmirio zajedničku obavezu ima pravo na naknadu od drugog supružnika, srazmerno njegovom udelu u zajedničkoj imovini.

3. Ugovori supružnika

Bračni ugovor

Sposobnost za zaključenje ugovora

Član 2428

Supružnici, odnosno budući supružnici mogu svoje imovinske odnose na postojećoj ili budućoj imovini urediti ugovorom (bračni ugovor).

Bračni ugovor može zaključiti i budući supružnik koji je maloletan ako je dobio sudsku dozvolu za sklapanje braka pre punoletstva.

U ime supružnika koji je lišen poslovne sposobnosti bračni ugovor može zaključiti njegov staralac, uz saglasnost organa starateljstva.

Alternativa: Dodaje se novi stav koji glasi:

Maloletni supružnik ili maloletni budući supružnik ne može zaključiti bračni ugovor pre punoletstva.

Forma bračnog ugovora

Član 2429

Bračni ugovor mora biti zaključen u pismenoj formi i overen od strane javnog beležnika.

Pre overe javni beležnik je dužan da supružnicima pročita ugovor i da ih upozori na buduće imovinske posledice ugovora.

Javni beležnik će odbiti overu ugovora ako ugovorom očigledno nisu zaštićeni interesi i jedne i druge strane.

Bračni ugovor koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima.

Alternativa: Stav 3 se briše.

Ugovaranje posebne imovine

Član 2430

Bračnim ugovorom supružnici mogu isključiti zakonski imovinski režim zajedničke imovine i predvideti da sve što steknu tokom braka čini njihovu posebnu imovinu.

Pre overe ugovora sudija je dužan da supružnicima pročita ugovor i da ih posebno upozori da nezaposleni supružnik ili supružnik koji tokom trajanja braka ostane bez posla neće imati deo u imovini stečenoj tokom braka.

Ugovaranje unapred određenog dela u zajedničkoj imovini

Član 2431

Bračnim ugovorom supružnici mogu odrediti udeo svakog od njih u zajedničkoj imovini.

Ugovaranje prava izbora kod deobe zajedničke imovine

Član 2432

Bračnim ugovorom supružnici mogu predvideti da jedan od njih ima pravo izbora predmeta iz zajedničke imovine koji će mu pripasti u slučaju deobe zajedničke imovine na ime njegovog dela.

Alternativa: Dodaje se novi član koji glasi:

Ugovaranje prava izbora kod deobe zajedničke imovine i zaostavštine

Član 2433

Bračnim ugovorom supružnici mogu predvideti da nadživeli supružnik u slučaju prestanka braka smrću ili proglašenjem za umrlog ima pravo izbora predmeta iz zajedničke imovine koji će mu pripasti na ime dela u zajedničkoj imovini, kao i na ime naslednog dela.

Ugovaranje odložene zajedničke imovine

Član 2434

Bračnim ugovorom može biti ugovoren režim odložene zajedničke imovine.

Režim odložene zajedničke imovine podrazumeva da tokom braka supružnici samostalno stiču, upravljaju i raspolažu svojom imovinom sve do prestanka braka.

U slučaju prestanka braka svaki supružnik je dužan da prijavi svu imovinu koju je uneo u brak i koju je stekao tokom braka radom i na drugi način.

Razlika u imovini stečenoj radom deli se na jednake delove.

Nerazumna i nesrazmerna dobročina raspolaganja ili rasipanje, kao i namerno smanjenje, posebno nepokretne imovine, koji su usmereni na nanošenje štete drugom supružniku, dodaju se imovini tog supružnika kao da takvih raspolaganja nije ni bilo.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Ugovaranje univerzalne (opšte) imovinske zajednice

Član 2435

Bračnim ugovorom može biti ugovoreno spajanje celokupne ili dela posebne imovine supružnika sa zajedničkom imovinom stečenom tokom bračne zajednice.

Deoba imovinske zajednice će biti izvršena u slučaju prestanka braka na način predviđen bračnim ugovorom.

U slučaju da udeli u imovinskoj zajednici ili način deobe nisu predviđeni bračnim ugovorom, deoba će se vršiti po pravilima koji važe za zajedničku imovinu supružnika.

Alternativa: Prethodni član se briše.

Ugovaranje o podmirivanju porodičnih troškova

Član 2436

Bračnim ugovorom supružnici mogu ugovoriti način podmirivanja potreba porodične zajednice (zajednički, u jednakim ili nejednakim delovima, može ih snositi samo jedan od njih, mogu se sporazumeti šta će sve smatrati potrebama porodične zajednice koje će zajednički snositi i sl.).

Alternativa: Prethodni član se briše.

Nevažeće odredbe bračnog ugovora

Član 2437

Nevažeće su odredbe bračnog ugovora kojima se supružnici odriču prava na supružinsko izdržavanje ili izdržavanje dece.

Određivanje načina davanja izdržavanja, posebno putem ustupanja dela imovine iz koje će se ono obezbediti, ne smatra se odricanjem od prava na izdržavanje.

Raspolaganje stambenim prostorom (stan, kuća) u kojoj supružnici žive sa svojom decom, bez obzira da li pripadaju posebnoj ili zajedničkoj imovini (porodični dom), putem bračnog ugovora suprotno najboljem interesu deteta, je nevažeće.

Alternativa: Dodaje se novi stav koji glasi:

Nevažeće su odredbe bračnog ugovora kojima se uređuju lični odnosi supružnika.

Ugovaranje stranog prava

Član 2438

Neće biti punovažne odredbe bračnog ugovora kojima se na imovinske odnose supružnika ugovora primena stranog prava.

Poništaj i raskid bračnog ugovora

Član 2439

Na poništaj i raskid bračnog ugovora shodno se primenjuju pravila ovog zakonika o poništaju i raskidu ugovora.

Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajedničkom imovinom

Član 2440

Supružnici mogu zaključiti ugovor na osnovu koga će jedan od njih upravljati i raspolagati celokupnom zajedničkom imovinom ili nekim njenim delovima.

Ugovor iz prethodnog stava može se odnositi: samo na upravljanje ili samo na raspolaganje ili samo na pojedine poslove upravljanja i raspolaganja.

Upravljanje obuhvata i raspolaganje u okviru redovnog poslovanja, osim ako nije drugačije ugovoreno.

Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajedničkom imovinom koji se odnosi na nepokretnosti, upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima.

II IMOVINSKI ODNOSI VANBRAČNIH PARTNERA

Zajednička imovina

Član 2441

Imovina koju su vanbračni partneri stekli radom u toku trajanja zajednice života u vanbračnoj zajednici predstavlja njihovu zajedničku imovinu.

Na imovinske odnose vanbračnih partnera shodno se primenjuju odredbe o imovinskim odnosima supružnika.

III IMOVINSKI ODNOSI DETETA I RODITELjA

Upravljanje imovinom deteta

Član 2442

Dete samostalno upravlja imovinom koju stekne radom.

Roditelji imaju pravo i dužnost da upravljaju imovinom deteta koju ono nije steklo radom.

Raspolaganje imovinom deteta

Član 2443

Dete samostalno raspolaže imovinom koju stekne radom.

Roditelji imaju pravo da raspolažu imovinom deteta koju ono nije steklo radom.

Raspolaganje nepokretnom imovinom i pokretnom imovinom velike vrednosti roditelji mogu preduzimati samo uz prethodnu dozvolu ili naknadnu saglasnost organa starateljstva.

Glavnicu imovine deteta roditelji mogu upotrebiti samo za njegovo izdržavanje ili kada to zahteva neki drugi važan interes deteta.

Prihode od imovine deteta roditelji mogu upotrebiti i za sopstveno izdržavanje, odnosno za izdržavanje svog drugog zajedničkog maloletnog deteta.

Varijanta I: Stav 5 se menja tako da glasi:

Prihode od imovine deteta roditelji mogu upotrebiti i za sopstveno izdržavanje, kao i za izdržavanje maloletne braće i sestara i polubraće i polusestara.

Varijanta II: U stavu 5 na kraju tačka se zamenjuje zarezom i dodaju se sledeće reči: ''koji žive u zajedničkom domaćinstvu''

Pravo stanovanja (habitatio)

Član 2444

Dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo imaju pravo stanovanja na stanu čiji je vlasnik drugi roditelj deteta ako dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo nemaju pravo svojine na useljivom stanu.

Pravo stanovanja traje do punoletstva najmlađeg zajedničkog ili usvojenog deteta.

Nemaju pravo stanovanja dete i roditelj ako bi prihvatanje njihovog zahteva za pravo stanovanja predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog roditelja.

IV IMOVINSKI ODNOSI ČLANOVA PORODIČNE ZAJEDNICE

Zajednička imovina

Član 2445

Kad u porodičnoj zajednici sa supružnicima odnosno vanbračnim partnerima žive njihova deca i drugi krvni, tazbinski ili adoptivni srodnici koji rade na poljoprivrednom imanju ili zajednički vrše druge delatnosti, ili na drugi način zajednički privređuju, imovina stečena u toku trajanja te zajednice je zajednička imovina svih članova porodične zajednice koji su učestvovali u njenom sticanju.

Upravljanje i raspolaganje

Član 2446

Zajedničkom imovinom članovi porodične zajednice upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno.

Maloletni članovi porodične zajednice koji su navršili 15 godina života i sposobni su za rasuđivanje učestvuju u upravljanju i raspolaganju zajedničkom imovinom samostalno.

Upravljanje zajedničkom imovinom može se, saglasnom voljom svih članova, poveriti jednom broju članova porodične zajednice u kom slučaju se odluke u vršenju prava upravljanja donose većinom glasova.

Svaki član porodične zajednice može zahtevati da se odluka o poveravanju upravljanja zajedničkom imovinom opozove, a ako se sa tim ne saglase ostali članovi porodične zajednice, odluku donosi sud u vanparničnom postupku.

Upis prava člana porodične zajednice

Član 2447

Prava članova porodične zajednice na nepokretnostima koje su njihova zajednička imovina upisuju se u javni registar na ime svih članova porodične zajednice koji su svojim radom učestvovali u sticanju, sa neopredeljenim delovima.

Ako je u javni registar prava na nepokretnostima upisan kao vlasnik jedan član porodične zajednice ili pojedini članovi porodične zajednice, smatraće se da vlasnik lice koje je upisano sve dok se po predlogu ostalih članova porodične zajednice u javne registre prava na nepokretnostima ne upiše njihovo pravo zajedničke svojine.

Ugovor kojim član porodične zajednice, koji je kao vlasnik upisan u javni registar prava na nepokretnostima, izvrši otuđenje ili opterećenje nepokretnosti stečene u porodičnoj zajednici, ostali članovi mogu pobijati samo ako je u vreme zaključenja ugovora u javne registre prava na nepokretnostima bilo upisano pravo zajedničke svojine ili ako su u vreme zaključenja ugovora trećem licu sa kojim je ugovor zaključen na nesumnjiv način stavili do znanja da se radi o predmetu zajedničke svojine.

Neovlašćeno otuđenje pokretne stvari u zajedničkoj svojini može se pobijati samo ako je pribavilac bio nesavestan.

Ako član porodične zajednice neovlašćeno otuđi stvar zajednički stečenu u porodičnoj zajednici, ostali članovi imaju pravo zahtevati da im se u ostalim stvarima i potraživanjima dosudi odgovarajući udeo ili da im član porodične zajednice koji je otuđenje izvršio isplati naknadu u novcu prema veličini njihovih udela.

Shodna primena

Član 2448

Ako zakonom nije drukčije određeno na imovinske odnose članova porodične zajednice shodno se primenjuju odredbe o imovinskim odnosima supružnika.

Ugovorno uređenje imovinskih odnosa

Član 2449

Članovi porodične zajednice mogu ugovorom na drugi način urediti međusobne imovinske odnose.

Ugovor iz prethodnog stava punovažan je samo ako je sačinjen u pismenoj formi, ako su ugovorom obuhvaćeni svi članovi porodične zajednice koji svojim radom učestvuju u sticanju imovine i ako je overen od sudije ili javnog beležnika.

Prilikom overe sudija odnosno javni beležnik će pročitati ugovor i upozoriti ugovorne strane na posledice ugovora.

Ako u zaključenju ugovora učestvuju maloletni članovi porodične zajednice koji nisu stekli potpunu poslovnu sposobnost, sud odnosno javni beležnik će pre overe ugovora zatražiti mišljenje organa starateljstva.

Shodna primena

Član 2450

Na imovinske odnose članova porodice shodno se primenjuju odredbe o stvarnopravnim i obligacionim odnosima.

Alternativa: Prethodni član se briše.

1 Napomena: Prema programu rada Komisija je predvidela da sprovede temeljito istraživanje i u tom okviru obavi konsultacije sa odgovarajućim ministarstvima (Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo poljoprivrde i zaštite životne sredine, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo finansija, Ministarstvo pravde i Ministarstvo privrede), institutima (Institut za međunarodnu politiku i privredu, Institut za uporedno pravo, Institut društvenih nauka) i naučnim i stručnim krugovima (pravni fakulteti i fakulteti političkih nauka, ekonomski, poljoprivredni, građevinski fakulteti) o najpogodnijem načinu uređivanja stvarnih prava stranaca, osobito kad je reč o nepokretnostima. S obzirom da to istraživanje nije završeno ovde se kao osnova za raspravu iznosi stanje postojećeg zakonodavstva. Komisija očekuje da će javna rasprava omogućiti da se čuju mišljenja i autoritativni predlozi za rešenja ovog važnog i osetljivog pitanja.

2 U javnoj raspravi neophodno je da se svestrano sagleda mogućnost zakonskog regulisanja istopolnih zajednica, posebno uvažavajući različita mišljenja, stavove i argumente koji bi bili pravno relevantni u eventualnoj pripremi posebnog zakona.

3 Sve odredbe o rađanju za drugog (od čl. 2272 do čl. 2281) formulisane su kao ilustracija mogućih zakonskih rešenja ako se, nakon javne rasprave, uz posebno učešće i izjašnjavanje specijalizovanih stručnjaka iz različitih oblasti i profesija (na primer: sa etičkog, socijalnog, medicinskog i komparativnog aspekta), prihvati mogućnost začeća uz biomedicinsku pomoć, a posebno rađanje za drugog (surogat majke), koje se može regulisati posebnim zakonom.

Deo deveti

ZAŠTITA OD NASILJA U PORODICI

Nasilje u porodici

Član 2451

Nasilje u porodici je, u smislu ovog zakonika, ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice.

Nasiljem u porodici, u smislu prethodnog stava, smatra se naročito:

1) nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede;

2) izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu;

3) prisiljavanje na seksualni odnos;

4) navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu života ili nemoćnim licem;

5) ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima;

6) vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje. Članovima porodice smatraju se:

1) supružnici ili bivši supružnici;

2) deca, roditelji i ostali krvni i tazbinski srodnici, srodnici po usvojenju, kao i lica koja vezuje hraniteljstvo ili starateljstvo;

3) lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu;

4) vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri;

5) lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.

Mere zaštite

Član 2452

Protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice.

Sud može dosuditi jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici kao što su:

1) izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine, odnosno zakupa nepokretnosti;

2) izdavanje naloga tuženom da omogući tužiocu nesmetano useljenje u porodični stan ili kuću, odnosno da se uzdrži od radnji kojima sprečava uselenje tužioca, bez obzira na pravo svojine, odnosno zakupa nepokretnosti;

3) zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti;

4) zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice;

5) obavezno lečenje od alkoholizma, narkomanije i drugih bolesti zavisnosti;

6) zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.

Mera zaštite od nasilja u porodici može trajati najviše godinu dana.

Vreme provedeno u pritvoru, kao i svako lišenje slobode u vezi s krivičnim delom ili prekršajem, uračunava se u vreme trajanja mere zaštite od nasilja u porodici.

Alternativa: Dodaje se novi stav koji glasi:

U slučaju dobrovoljnog pristanka na lečenje primena ostalih mera zaštite od nasilja u porodici se odlaže.

Izricanje privremenih mera

Član 2453

U postupku za zaštitu od nasilja u porodici sud može izreći jednu ili više privremenih mera, sa dejstvom do pravosnažnog okončanja postupka, ako stekne uverenje da je nasilje počinjeno i da postoji opasnost od ponovljenog nasilja.

Produžavanje mere zaštite

Član 2454

Mera zaštite od nasilja u porodici može se produžavati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena.

Prestanak mere zaštite

Član 2455

Mera zaštite od nasilja u porodici može prestati pre isteka vremena trajanja ako prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena.

Alternativa: Ceo Deo deveti koji je posvećen zaštiti od porodičnog nasilja se briše.

Napomena: Zaštita od porodičnog nasilja mogla bi se regulisati posebnim zakonom.

Deo deseti

POSEBNI POSTUPCI U PORODIČNO PRAVNIM SPOROVIMA¹

I POSTUPAK PRED SUDOM

1. Zajedničke odredbe

Supsidijerna primena parničnog postupka

Član 2456

Na postupak suda koji je u vezi sa porodično pravnim sporovima primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak, ako ovim zakonikom nije drugačije određeno.

Sastav veća

Član 2457

Porodično pravne sporove u prvom stepenu sudi veće sastavljeno od jednog sudije i dvoje sudija porotnika, a u postupku po žalbi veće sastavljeno od troje sudija.

Sudije iz prethodnog stava moraju biti lica koja su stekla dodatna znanja iz porodičnog prava, a posebno iz oblasti prava deteta.

Sudije porotnici biraju se iz redova stručnih lica koja imaju iskustvo u radu sa decom i mladima.

Program i način sticanja dodatnih znanja iz oblasti porodičnog prava i prava deteta sporazumno propisuju ministar nadležan za porodičnu zaštitu i ministar nadležan za pravosuđe.

Hitnost postupka

Član 2458

Postupak u pravnim sporovima je hitan ako se odnosi na dete ili roditelja koji vrši roditeljsko pravo i završava se, po pravilu, na najviše dva ročišta.

U postupku u vezi sa porodično pravnim sporovima tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor.

Prvo ročište zakazuje se tako da se održi najkasnije do roka od 15 dana od dana kada su tužba ili predlog primljeni u sudu.

Drugostepeni sud dužan je da donese odluku u roku do 30 dana od dana kada mu je dostavljena žalba.

Varijanta I: Stav 1 menja se tako da glasi:

Postupak u porodično pravnim sporovima je hitan i završava se, po pravilu, na najviše dva ročišta.

Varijanta II: Stav 1 menja se tako da glasi:

Postupak u porodično pravnim sporovima je hitan i mora se završiti u što kraćem roku.

Istražno načelo

Član 2459

U postupku u vezi sa porodično pravnim sporovima sud može utvrđivati činjenice i kada one nisu među strankama sporne, a može i samostalno istraživati činjenice koje nijedna stranka nije iznela.

Isključivanje javnosti

Član 2460

U postupku u vezi sa porodično pravnim sporovima javnost je isključena. Podaci iz sudskih spisa spadaju u službenu tajnu i nju su dužni da čuvaju svi učesnici u postupku kojima su ti podaci dostupni.

Odluka o troškovima

Član 2461

O naknadi troškova postupka u vezi sa porodično pravnim sporovima sud odlučuje po slobodnoj oceni, vodeći računa o razlozima pravičnosti.

Revizija

Član 2462

Revizija je uvek dozvoljena u postupcima u vezi sa porodično pravnim sporovima, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno.

2. Postupak u bračnim parnicama

Pokretanje postupka

Član 2463

Postupak radi utvrđivanja postojanja ili nepostojanja braka, kao i za poništenje i razvod braka (bračna parnica), pokreće se tužbom.

Postupak za razvod braka pokreće se i predlogom za razvod braka na osnovu sporazuma supružnika.

Pravo na utvrđenje postojanja ili nepostojanja braka

Član 2464

Pravo na utvrđenje postojanja ili nepostojanja braka imaju supružnici, lica koja imaju pravni interes da bude utvrđeno postojanje ili nepostojanje braka i javni tužilac.

Pravo na poništenje ništavog braka

Član 2465

Pravo na poništenje braka, iz uzroka navedenih u ovom zakoniku, imaju supružnici, lica koja imaju pravni interes da brak bude poništen i javni tužilac.

Brak se može poništiti i posle njegovog prestanka.

Dokazivanje ništavosti (bračnost)

Član 2466

U postupku za poništenje braka koji je zaključen za vreme trajanja ranijeg braka jednog supružnika, postojanje ranijeg braka dokazuje se izvodom iz matične knjige venčanih.

Ako tužilac postojanje ranijeg braka ne može dokazati izvodom iz matične knjige venčanih, sud će ga uputiti da u određenom roku pokrene parnicu radi utvrđivanja da raniji brak postoji, a ako on to ne učini, smatraće se da je tužba povučena.

Ako tuženi osporava punovažnost ranijeg braka koji je upisan u matičnu knjigu venčanih, sud će ga uputiti da u određenom roku pokrene parnicu za poništenje ranijeg braka, a ako on to ne učini, smatraće se da je od svoje tvrdnje odustao.

Naknadni nestanak uzroka ništavosti (bračnost)

Član 2467

Sud će odbiti tužbeni zahtev za poništenje braka ako je raniji brak prestao do zaključenja glavne rasprave.

Pravo na poništenje rušljivog braka (maloletstvo)

Član 2468

Supružnik koji je u vreme zaključenja braka bio maloletan ima pravo na poništenje braka zaključenog bez dozvole suda u roku od godinu dana od dana sticanja punoletstva.

Roditelji maloletnog supružnika, odnosno njegov staralac, ima pravo na poništenje braka zaključenog bez dozvole suda do punoletstva maloletnog supružnika.

Pravo na poništenje rušljivog braka (prinuda i zabluda)

Član 2469

Supružnik koji je brak zaključio pod prinudom ili u zabludi ima pravo na poništenje braka u rokovima predviđenim ovim zakonikom.

Alternativa: Dodaje se novi stav koji glasi:

Po proteku 5 godina od sklapanja braka, brak se više ne može poništiti (poništavati).

Pravo na poništenje rušljivog braka

(nesposobnost za rasuđivanje)

Član 2470

Supružnik koji nije bio sposoban za rasuđivanje u trenutku zaključenja braka ima pravo na poništenje braka u roku od godinu dana od dana prestanka nesposobnosti za rasuđivanje, odnosno od dana pravnosnažnosti sudske odluke o vraćanju poslovne sposobnosti.

Naslednici i staralac

Član 2471

Pravo na poništenje braka ne prelazi na naslednike supružnika.

Naslednici supružnika mogu nastaviti već započeti postupak radi utvrđivanja da je postojao osnov za poništenje braka.

Staralac maloletnog ili poslovno nesposobnog supružnika može podneti tužbu za poništenje braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.

Tužba za razvod braka

Član 2472

Tužbu za razvod braka mogu podneti oba supružnika.

Naslednici i staralac

Član 2473

Pravo na tužbu za razvod braka ne prelazi na naslednike supružnika.

Naslednici supružnika mogu nastaviti već započeti postupak radi utvrđivanja da je postojao osnov za razvod braka.

Naslednici supružnika koji su pokrenuli bračni spor predlogom za sporazumni razvod braka mogu nastaviti već započeti postupak radi utvrđivanja da je postojao osnov za razvod braka.

Staralac poslovno nesposobnog supružnika može podneti tužbu za razvod braka samo uz dozvolu organa starateljstva.

Punomoćnik

Član 2474

Ako tužbu u bračnoj parnici podnosi punomoćnik stranke, punomoćje mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u bračnoj parnici.

Punomoćje mora da sadrži navode u pogledu vrste tužbe i osnova za podnošenje tužbe.

U brakorazvodnoj parnici koja je pokrenuta predlogom za sporazumni razvod braka supružnike ne može zastupati isti punomoćnik.

Odricanje od tužbenog zahteva

Član 2475

U bračnim parnicama odricanje od tužbenog zahteva ima isto pravno dejstvo kao povlačenje tužbe.

Povlačenje tužbe ili predloga

Član 2476

U bračnoj parnici tužilac može tužbu povući do zaključenja glavne rasprave bez pristanka tuženog, a sa pristankom tuženog dok postupak nije pravosnažno završen.

Predlog za sporazumni razvod braka mogu povući jedan ili oba supružnika dok postupak nije pravosnažno završen.

Ako je do povlačenja tužbe ili predloga za sporazumni razvod braka došlo posle donošenja prvostepene presude, sud će rešenjem utvrditi da je presuda bez pravnog dejstva i da se postupak obustavlja.

Presuda i sudsko poravnanje

Član 2477

U postupku u bračnim parnicama ne može se izreći presuda zbog propuštanja niti presuda na osnovu priznanja ili odricanja.

U bračnim parnicama stranke ne mogu da zaključe sudsko poravnanje.

Presuda o razvodu braka na osnovu sporazuma o razvodu

Član 2478

Sporazum supružnika o vršenju roditeljskog prava predstavlja osnov za izreku presude o razvodu braka ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.

Sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine i o supružinskom izdržavanju predstavlja osnov za izreku presude kojom se brak razvodi, u skladu sa sporazumom o razvodu braka.

Presuda u bračnoj parnici

Član 2479

Sud je dužan da presudom u bračnoj parnici odluči o vršenju roditeljskog prava.

Sud može presudom u bračnoj parnici odlučiti o potpunom ili delimičnom lišenju roditeljskog prava.

Sud može presudom u bračnoj parnici odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici.

Alternativa: Stav 1 se briše.

Pobijanje presude

Član 2480

Presuda kojom se brak razvodi na osnovu sporazuma o razvodu može se pobijati samo zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka ili zbog toga što je taj sporazum zaključen pod prinudom ili u zabludi.

Pravnosnažna presuda u bračnoj parnici ne može se pobijati vanrednim pravnim lekovima u pogledu dela u kome je doneta odluka o poništenju ili razvodu braka.

Smrt stranaka

Član 2481

Ako u toku bračne parnice umre jedan ili umru oba supružnika, prvostepeni sud će rešenjem utvrditi da se postupak obustavlja, osim ako naslednici zahtevaju da se postupak nastavi.

Postupak posredovanja

Sadržina postupka posredovanja

Član 2482

Postupak posredovanja (u daljem tekstu: posredovanje) obuhvata postupak za pokušaj mirenja (u daljem tekstu: mirenje) i postupak za pokušaj sporazumnog okončanja spora (u daljem tekstu: poravnanje).

Kada se sprovodi posredovanje

Član 2483

Posredovanje se redovno sprovodi uz postupak u bračnoj parnici koji je pokrenut tužbom jednog od supružnika.

Posredovanje u bračnoj parnici se ne sprovodi: ako jedan od supružnika ne pristane na posredovanje; ako je nesposoban za rasuđivanje; ako je boravište jednog od supružnika nepoznato kao i ako jedan ili oba supružnika žive u inostranstvu.

Ko sprovodi posredovanje

Član 2484

Posredovanje, po pravilu, sprovodi sud.

Uz poziv na ročište za posredovanje dostavlja se i tužba za (poništenje ili) razvod braka.

Sudija koji rukovodi posredovanjem ne može učestvovati u donošenju odluke u nekoj kasnijoj fazi postupka, osim ako je posredovanje uspelo.

Kako se sprovodi posredovanje

Član 2485

Po prijemu tužbe za razvod braka, sud zakazuje ročište za posredovanje koje se održava samo pred sudijom pojedincem.

Sudija koji rukovodi posredovanjem dužan je da preporuči supružnicima da se podvrgnu i psiho-socijalnom savetovanju.

Ako supružnici pristanu na psiho-socijalno savetovanje, sud će na njihov predlog, ili uz njihovu saglasnost, poveriti posredovanje nadležnom organu starateljstva, bračnom ili porodičnom savetovalištu, odnosno drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u porodičnim odnosima.

Poveravanje se vrši dostavljanjem tužbe za poništenje ili razvod braka.

Mirenje

Kada se sprovodi mirenje

Član 2486

Mirenje se sprovodi samo u bračnoj parnici koja je pokrenuta tužbom za razvod braka.

Svrha mirenja

Član 2487

Svrha mirenja jeste da se poremećeni odnos supružnika razreši bez konflikta i bez razvoda braka.

Poziv na mirenje

Član 2488

Na mirenje se pozivaju oba supružnika.

Punomoćnici ne mogu zastupati supružnike, niti mogu prisustvovati mirenju.

Kada je mirenje uspelo

Član 2489

Ako se supružnici pomire, smatraće se da je tužba za razvod braka povučena.

Kada mirenje nije uspelo

Član 2490

Ako se jedan ili oba supružnika, iako su uredno pozvani, ne odazovu pozivu za mirenje, smatraće se da mirenje nije uspelo i nastaviće se postupak poravnanja.

Ako ne dođe do pomirenja, u smislu prethodnog stava, ali sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja proceni da ima izgleda da do pomirenja dođe, sa mirenjem se može nastaviti.

Zapisnik o mirenju

Član 2491

O mirenju, sud, odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja, sastavlja zapisnik koji sadrži izjave supružnika o tome da su se pomirili ili da mirenje nije uspelo.

Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja dužna je da o rezultatu mirenja obavesti sud kojem je podneta tužba za razvod braka i dostavi mu zapisnik o mirenju.

Trajanje mirenja

Član 2492

Sud ili ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja, dužni su da mirenje sprovedu u roku od dva meseca od dana dostavljanja tužbe.

Ako ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja ne obavesti sud o rezultatima mirenja u roku od tri meseca od dana kada joj je dostavljena tužba za razvod braka, postupak mirenja će sprovesti sud.

Ročište za mirenje sud je dužan da zakaže tako da se održi u roku od 15 dana od dana kada je istekao rok iz prethodnog stava.

Poravnanje

Kada se sprovodi poravnanje

Član 2493

Poravnanje se sprovodi u bračnoj parnici koji je pokrenut tužbom za poništenje braka, ili za razvod braka, ako mirenje supružnika nije uspelo.

Svrha poravnanja

Član 2494

Svrha poravnanja jeste da se poremećeni odnos supružnika razreši bez konflikta nakon poništenja ili razvoda braka.

Sud, odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja, nastojaće da supružnici postignu sporazum o vršenju roditeljskog prava i o deobi zajedničke imovine.

Poziv na poravnanje

Član 2495

Na poravnanje se pozivaju oba supružnika i njihovi punomoćnici.

Kada je poravnanje uspelo

Član 2496

Ako supružnici postignu sporazum o vršenju roditeljskog prava, o deobi zajedničke imovine i o supružinskom izdržavanju, smatraće se da je poravnanje uspelo.

Ako supružnici postignu samo sporazum o vršenju roditeljskog prava ili samo sporazum o deobi zajedničke imovine i o supružinskom izdržavanju, smatraće se da je poravnanje delimično uspelo.

Ako je poravnanje uspelo ili je delimično uspelo, sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine i o supružinskom izdržavanju predstavlja osnov za izreku presude o poništenju ili razvodu braka.

Ako je poravnanje uspelo ili je delimično uspelo, sporazum supružnika o vršenju roditeljskog prava predstavlja osnov za izreku presude o poništenju ili razvodu braka, ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.

Kada poravnanje nije uspelo

Član 2497

Ako se jedan ili oba supružnika, iako su uredno pozvani, ne odazovu pozivu na poravnanje, smatraće se da poravnanje nije uspelo i nastaviće se postupak po tužbi za poništenje ili razvod braka.

Ako ne dođe do poravnanja, u smislu prethodnog stava, a sud, odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja, proceni da ima izgleda da se poravnanje postigne, sa poravnanjem se može nastaviti.

Zapisnik o poravnanju

Član 2498

O poravnanju, sud, odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja, sastavlja zapisnik koji sadrži sporazum supružnika o vršenju roditeljskog prava i o deobi zajedničke imovine, odnosno izjave supružnika da poravnanje nije uspelo.

Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja dužna je da o rezultatu poravnanja obavesti sud kojem je podneta tužba za poništenje ili razvod braka i dostavi mu zapisnik o poravnanju.

Alternativa: U stavu 1. iza reči: ''imovine'', dodaju se reči: ''i o supružanskom izdržavanju''.

Trajanje poravnanja

Član 2499

Sud je dužan da poravnanje sprovede u roku od dva meseca od dana kada je okončan postupak mirenja.

Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja dužna je da poravnanje sprovede u roku od dva meseca od dana kada je okončan postupak mirenja.

Ako ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja ne obavesti sud o rezultatima poravnanja u roku od tri meseca od dana kada je okončan postupak mirenja, postupak poravnanja će sprovesti sud.

Ročište za poravnanje sud je dužan da zakaže tako da se održi u roku od 15 dana od dana kada je istekao rok iz prethodnog stava.

3. Postupak u sporu o materinstvu i očinstvu

Pokretanje postupka

Član 2500

Postupak radi utvrđivanja ili osporavanja materinstva (parnica o materinstvu), radi utvrđivanja ili osporavanja očinstva i radi poništenja priznanja očinstva (parnica o očinstvu), pokreće se tužbom.

Tužba radi utvrđivanja materinstva

Član 2501

Dete može podneti tužbu radi utvrđivanja materinstva bez obzira na rok.

Žena koja tvrdi da je majka deteta može podneti tužbu radi utvrđivanja svog materinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da je ona rodila dete, a najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta.

Napomena: Mogli bi se ukinuti rokovi za osporavanje i utvrđivanje očinstva i materinstva za sva lica, a ne samo za decu.

Tužba radi osporavanja materinstva

Član 2502

Dete može podneti tužbu radi osporavanja materinstva bez obzira na rok.

Žena koja je upisana u matičnu knjigu rođenih kao majka deteta može podneti tužbu radi osporavanja svog materinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da ona nije rodila dete, a najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta.

Žena koja tvrdi da je majka deteta može podneti tužbu radi osporavanja materinstva ženi koja je upisana u matičnu knjigu rođenih, kao majka deteta, u roku od godinu dana od dana saznanja da je ona rodila dete, a najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta.

Muškarac koji se po ovom zakoniku smatra ocem deteta može podneti tužbu, radi osporavanja materinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da žena koja je upisana u matičnu knjigu rođenih kao majka deteta nije rodila dete, a najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta.

Tužba radi utvrđivanja očinstva

Član 2503

Dete može podneti tužbu radi utvrđivanja očinstva bez obzira na rok.

Majka može podneti tužbu radi utvrđivanja očinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da muškarac koga smatra ocem deteta nije priznao očinstvo, a najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta.

Muškarac koji tvrdi da je otac deteta može podneti tužbu radi utvrđivanja svog očinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da se sa njegovim priznanjem očinstva nisu saglasili majka, odnosno staralac deteta, a najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta.

Alternativa: Dodaje se novi stav koji glasi:

Organ starateljstva može podići tužbu radi utvrđivanja očinstva u skladu sa odredbama ovog zakonika.

Tužba radi osporavanja očinstva

Član 2504

Dete može podneti tužbu radi osporavanja očinstva bez obzira na rok.

Majka može podneti tužbu radi osporavanja očinstva muškarcu koji se po ovom zakoniku smatra ocem deteta u roku od godinu dana od dana saznanja da on nije otac, a najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta.

Muž majke može podneti tužbu radi osporavanja svog očinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da on nije otac deteta, a najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta.

Muškarac koji tvrdi da je otac deteta može podneti tužbu radi osporavanja očinstva muškarcu koji se po ovom zakoniku smatra ocem deteta u roku od godinu dana od dana saznanja da je on otac deteta, a najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta.

Muškarac koji se smatra ocem deteta začetog uz biomedicinsku pomoć može podneti tužbu radi osporavanja svog očinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da dete nije začeto postupkom biomedicinski potpomognutog oplođenja, a najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta.

Varijanta I: Prethodni član menja se tako da glasi:

Tužba za osporavanje očinstva može se podneti bez obzira na rok.

Varijanta II: Prethodni član menja se tako da glasi:

Dete, majka i muž majke mogu podneti tužbu za osporavanje očinstva bez obzira na rok.

Varijanta III: Prethodni član menja se tako da glasi:

Dete, majka i muž majke mogu podneti tužbu za osporavanje očinstva bez obzira na rok.

Muškarac koji se smatra ocem deteta začetog uz biomedicinsku pomoć može podneti tužbu radi osporavanja svog očinstva bez obzira na rok ako sazna da dete nije započeto postupkom biomedicinski potpomognutog oplođenja.

Napomena: ako se usvoji Varijanta III, istu bi trebalo uneti kao varijantu i kod osporavanja materinstva.

Tužba radi poništenja priznanja očinstva

Član 2505

Tužbu radi poništenja izjave o priznanju očinstva, kao i izjave o saglasnosti sa priznanjem očinstva mogu podneti lica koja su dala izjavu, lica koja imaju pravni interes da izjava bude poništena kao i javni tužilac.

Lice koje je izjavu o priznanju očinstva, kao i izjavu o saglasnosti sa priznanjem očinstva, dalo pod prinudom ili u zabludi ima pravo da zahteva poništenje izjave u rokovima predviđenim ovim zakonikom.

Naslednici i staralac tužioca

Član 2506

Pravo na tužbu u parnici o materinstvu i očinstvu ne prelazi na naslednike.

Naslednici tužioca i tuženog mogu nastaviti već započeti postupak radi utvrđivanja da je postojao osnov za utvrđivanje ili osporavanje materinstva ili očinstva, odnosno radi poništenja priznanja očinstva.

Staralac maloletnog ili poslovno nesposobnog tužioca može podneti tužbu u sporu o materinstvu ili očinstvu samo uz prethodnu dozvolu organa starateljstva.

Alternativa: Posle stava 2 dodaju se dva nova stava koja glase:

Izuzetno, naslednici muža majke mogu podneti tužbu za osporavanje očinstva muža majke, ako on za života nije saznao ni za začeće ni za rođenje deteta, niti je u vreme začeća živeo u zajednici sa majkom deteta.

Lica iz prethodnog stava mogu podneti tužbu za osporavanja očinstva muža majke u roku od godinu dana od smrti muža majke.

Naslednici tuženog

Član 2507

Ako tuženi u parnici o materinstvu i očinstvu nije više živ, tužba se podnosi protiv njegovih naslednika.

Ako tuženi nema drugih naslednika, tužba se podiže protiv Republike Srbije kao naslednika.

Suparničarska zajednica

Član 2508

Stranke u parnici radi utvrđivanja materinstva jesu dete i žena koja tvrdi da je majka deteta.

Stranke u parnici radi osporavanja materinstva jesu: dete, žena koja tvrdi da je majka deteta, žena koja je upisana u matičnu knjigu rođenih, kao majka deteta i muškarac koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta (nužni i jedinstveni suparničari).

Stranke u parnici radi utvrđivanja očinstva jesu: dete, majka, muškarac koji tvrdi da je otac deteta i muškarac koga majka smatra ocem deteta (nužni i jedinstveni suparničari).

Stranke u parnici radi osporavanja očinstva jesu: dete, majka, muškarac koji se po ovom zakonu smatra ocem i muškarac koji tvrdi da je otac deteta (nužni i jedinstveni suparničari).

Stranke u parnici radi poništenja priznanja očinstva jesu: lice koje je dalo izjavu o priznanju očinstva, lice koje je dalo izjavu o saglasnosti sa priznanjem očinstva, a lice koje ima pravni interes da izjava bude poništena samo ako se radi o uslovima za ništavost priznanja (nužni i jedinstveni suparničari).

Ako tužbom u parnici o materinstvu i očinstvu nisu obuhvaćena sva lica koja moraju biti stranke u postupku, sud je dužan da pouči tužioca da tuži i lice koje tužbom nije obuhvaćeno ili da to lice pozove da se pridruži tužbi kao novi tužilac.

Ako tužilac u roku koji sud odredi ne proširi tužbu na sva lica koja moraju biti stranke u postupku ili se ta lica ne pridruže tužbi kao tužioci, smatraće se da je tužba povučena, a ako tužba bude vraćena sudu bez ispravke, sud će je odbaciti.

Punomoćnik

Član 2509

Ako tužbu u parnici o materinstvu i očinstvu podnosi punomoćnik stranke, punomoćje mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u ovoj parnici.

Punomoćje treba da sadrži vrstu tužbe i osnov za podizanje tužbe.

Presuda i sudsko poravnanje

Član 2510

U parnici o materinstvu i očinstvu ne može se izreći presuda zbog propuštanja niti presuda na osnovu priznanja ili odricanja.

U parnici o materinstvu i očinstvu stranke ne mogu da zaključe sudsko poravnanje.

Smrt stranaka

Član 2511

Ako u toku parnice o materinstvu i očinstvu umru tužilac ili tuženi, prvostepeni sud će rešenjem utvrditi da se postupak obustavlja, osim ako naslednici nastave započeti postupak.

Odluka o vršenju ili lišenju roditeljskog prava i o zaštiti

od nasilja u porodici

Član 2512

Sud je dužan da presudom u parnici o materinstvu i očinstvu odluči o vršenju roditeljskog prava.

Sud može presudom u parnici o materinstvu i očinstvu odlučiti i o potpunom ili delimičnom lišenju roditeljskog prava.

Sud može presudom u parnici o materinstvu i očinstvu odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici.

4. Postupak u parnici za zaštitu prava deteta i u parnici za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava

Pravo izbora mesne nadležnosti

Član 2513

Dete može podneti tužbu u parnici za zaštitu svog prava i u parnici za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava pred sudom opšte mesne nadležnosti ili pred sudom na čijem području ono ima prebivalište, odnosno boravište.

Pokretanje postupka

Član 2514

Postupak u parnici za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava pokreće se tužbom.

Tužba za zaštitu prava deteta

Član 2515

Tužbu za zaštitu prava deteta mogu podneti: dete, roditelji deteta, javni tužilac i organ starateljstva.

Tužba za zaštitu prava deteta može se podneti u pogledu svih prava koja su detetu priznata ovim zakonom a nisu zaštićena nekim drugim postupkom.

Pravo i dužnost da obaveste javnog tužioca ili organ starateljstva o razlozima za zaštitu prava deteta imaju sve dečje, zdravstvene i obrazovne ustanove ili ustanove socijalne zaštite, pravosudni i drugi državni organi, udruženja i građani.

Tužba za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava

Član 2516

Tužbu za vršenje roditeljskog prava mogu podneti: dete, roditelji deteta i organ starateljstva.

Tužbu za lišenje roditeljskog prava mogu podneti: dete, drugi roditelj, javni tužilac i organ starateljstva.

Tužbu za vraćanje roditeljskog prava može podneti, pored lica iz prethodnog stava, i roditelj koji je bio lišen roditeljskog prava.

Pravo i dužnost da obaveste javnog tužioca ili organ starateljstva o razlozima za lišenje roditeljskog prava imaju sve dečje, zdravstvene i obrazovne ustanove ili ustanove socijalne zaštite, pravosudni i drugi državni organi, udruženja i građani.

Kolizijski staralac i privremeni zastupnik deteta

Član 2517

Ako između deteta i njegovog zakonskog zastupnika postoje suprotni interesi, dete zastupa kolizijski staralac.

Dete koje je navršilo 10. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje može samo odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove zatražiti od organa starateljstva da mu postavi kolizijskog staraoca.

Dete koje je navršilo 10. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje može samo odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove zatražiti od suda da mu postavi privremenog zastupnika zbog postojanja suprotnih interesa između njega i njegovog zakonskog zastupnika.

Dužnost suda

Član 2518

U parnici za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.

Ako sud proceni da u parnici za zaštitu prava deteta ili u parnici za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava dete kao stranka nije zastupano na odgovarajući način, dužan je da detetu postavi privremenog zastupnika.

Ako sud utvrdi da je u parnici za zaštitu prava deteta ili u parnici za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava stranka dete koje je sposobno da formira svoje mišljenje, dužan je: da se stara da dete blagovremeno dobije sva obaveštenja koja su mu potrebna; da dozvoli detetu da neposredno izrazi svoje mišljenje i da mišljenju deteta posveti dužnu pažnju u skladu sa godinama i zrelošću deteta kao i da mišljenje deteta utvrdi na način i na mestu koje je u skladu sa njegovim godinama i zrelošću, osim ako bi to očigledno bilo u suprotnosti sa najboljim interesom deteta.

Dužnost kolizijskog staraoca ili privremenog zastupnika

Član 2519

Ako kolizijski staralac ili privremeni zastupnik utvrdi da u parnici za zaštitu prava deteta ili u parnici za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava on zastupa dete koje je sposobno da formira svoje sopstveno mišljenje, dužan je: da se stara da dete blagovremeno dobije sva obaveštenja koja su mu potrebna; da detetu pruži objašnjenje koje se tiče mogućih posledica akta koji on preduzima kao i da prenese sudu mišljenje deteta, ako dete nije neposredno izrazilo mišljenje pred sudom, osim ako bi to očigledno bilo u suprotnosti sa najboljim interesom deteta.

Dužnost drugih

Član 2520

Odredbe prethodna tri člana primenjuju se i u drugim sudskim postupcima u vezi sa porodičnim odnosima ako se ti postupci odnose i na prava deteta.

Odredbe prethodna tri člana dužni su da primenjuju i organi koji vode druge postupke ako se ti postupci odnose i na prava deteta.

Naročita hitnost postupka

Član 2521

Postupak za zaštitu prava deteta i postupak za lišenje roditeljskog prava naročito su hitni.

Prvo ročište zakazuje se tako da se održi u roku od osam dana od dana kada je tužba primljena u sudu.

Drugostepeni sud dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena žalba.

Nalaz i stručno mišljenje

Član 2522

Pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava, sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima.

Ograničenje dispozicije parničnih strana

Član 2523

U parnici za zaštitu prava deteta i u parnici za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava ne može se izreći presuda zbog propuštanja niti presuda na osnovu priznanja ili odricanja.

U parnici za zaštitu prava deteta i u parnici za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava stranke ne mogu da zaključe sudsko poravnanje.

Odluka o vršenju roditeljskog prava

Član 2524

Sporazum roditelja o zajedničkom ili samostalnom vršenju roditeljskog prava predstavlja osnov za izreku presude o vršenju roditeljskog prava ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.

Ako roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, o visini doprinosa za izdržavanje od strane drugog roditelja i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem donosi sud.

Kada sud donese odluku o zajedničkom ili samostalnom vršenju roditeljskog prava, a dete se ne nalazi kod roditelja koji treba da vrši roditeljsko pravo, sud će narediti da se dete odmah preda roditelju koji treba da vrši roditeljsko pravo.

Sadržaj odluka suda

Član 2525

Sud može presudom u parnici za zaštitu prava deteta odlučiti i o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava.

Sud može, presudom u parnici za vršenje roditeljskog prava odlučiti i o potpunom ili delimičnom lišenju roditeljskog prava.

Sud može, presudom u parnici za zaštitu prava deteta i u parnici za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava, odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici.

5. Postupak u sporu za poništenje usvojenja

Mesna nadležnost

Član 2526

U parnici za poništenje usvojenja mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi organ starateljstva pred kojim je zasnovano usvojenje.

Pravo na poništenje usvojenja

Član 2527

Pravo na poništenje usvojenja imaju usvojioci, usvojenik, roditelji, odnosno staralac usvojenika, lica koja imaju pravni interes da usvojenje bude poništeno, kao i javni tužilac.

Lice koje je izjavu o saglasnosti za usvojenje dalo pod prinudom ili u zabludi ima pravo za poništenje usvojenja u roku od godinu dana od dana kada je prinuda prestala ili je zabluda uočena.

Presuda o poništenju usvojenja

Član 2528

Presudu o poništenju usvojenja sud dostavlja organu starateljstva pred kojim je zasnovano usvojenje koji donosi rešenje o poništenju rešenja o novom upisu rođenja usvojenika.

Na osnovu rešenja, iz prethodnog stava, osnažuje se prvi upis rođenja usvojenika.

6. Postupak u parnici za izdržavanje

Pokretanje postupka

Član 2529

Tužbu za izdržavanje može podneti lice koje se, u smislu ovog zakonika smatra poveriocem odnosno dužnikom izdržavanja i organ starateljstva.

Pokretanje postupka za izdržavanje

Član 2530

Tužba za izdržavanje supružnika može se podneti tokom trajanja braka, odnosno tokom trajanja zajednice života vanbračnih partnera.

Tužba za izdržavanje supružnika može se podneti najkasnije do zaključenja glavne rasprave u bračnoj parnici.

Izuzetno, bivši supružnik, koji iz opravdanih razloga nije podneo tužbu za izdržavanje u bračnom sporu, može je podneti najkasnije u roku od godinu dana od dana prestanka braka, odnosno od dana kada mu je učinjeno poslednje faktičko davanje na ime izdržavanja.

U slučaju iz prethodnog stava tužbeni zahtev može biti usvojen samo ako su uslovi od kojih zavisi pravo na izdržavanje postojali u vreme prestanka braka i još uvek postoje u vreme zaključenja glavne rasprave u sporu za izdržavanje.

Tužba za izdržavanje vanbračnog partnera može se podneti u roku od godinu dana od dana prestanka zajednice života vanbračnih partnera, odnosno od dana kada je učinjeno poslednje faktičko davanje na ime izdržavanja.

Naročita hitnost postupka

Član 2531

Postupak u parnici za izdržavanje naročito je hitan.

Prvo ročište zakazuje se tako da se održi u roku od osam dana od dana kada je tužba primljena u sudu.

Drugostepeni sud dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena žalba.

Odstupanje od načela dispozicije

Član 2532

Sud nije vezan granicama tužbenog zahteva za izdržavanje.

Evidencija i dokumentacija o izdržavanju

Član 2533

Presudu o izdržavanju sud je dužan da odmah dostavi organu starateljstva na čijoj teritoriji poverilac izdržavanja ima prebivalište odnosno boravište.

Organ starateljstva dužan je da vodi evidenciju i dokumentaciju o izdržavanim licima.

Način vođenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadležan za porodičnu zaštitu.

7. Postupak u parnicama za zaštitu od nasilja u porodici

Mesna nadležnost

Član 2534

U parnici za zaštitu od nasilja u porodici mesno je nadležan, pored suda opšte mesne nadležnosti, i sud na čijem području ima prebivalište, odnosno boravište član porodice prema kome je nasilje izvršeno.

Pokretanje postupka

Član 2536

Tužbu za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici, kao i za produženje mere zaštite od nasilja u porodici, mogu podneti: član porodice prema kome je nasilje izvršeno, njegov zakonski zastupnik, javni tužilac i organ starateljstva.

Tužbu za prestanak mere zaštite od nasilja u porodici može podneti član porodice protiv koga je mera određena.

Naročita hitnost postupka

Član 2536

Postupak u parnicama za zaštitu od nasilja u porodici naročito je hitan.

Prvo ročište zakazuje se tako da se održi u roku od osam dana od dana kada je tužba primljena u sudu.

Drugostepeni sud dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena žalba.

Organ starateljstva

Član 2537

Ako organ starateljstva nije pokrenuo postupak u parnici za zaštitu od nasilja u porodici, sud može zatražiti od organa starateljstva da pruži pomoć u pribavljanju potrebnih dokaza i da iznese svoje mišljenje o svrsishodnosti tražene mere.

Odstupanje od načela dispozicije

Član 2538

Sud nije vezan granicama tužbenog zahteva u parnicama za zaštitu od nasilja u porodici.

Sud će odrediti i meru zaštite od nasilja u porodici koja nije tražena, ako oceni da se takvom merom najbolje postiže zaštita.

Dejstvo žalbe

Član 2539

Žalba ne zadržava izvršenje presude o određivanju ili produženju mere zaštite od nasilja u porodici.

Evidencija i dokumentacija o nasilju u porodici

Član 2540

Presudu u parnici za zaštitu od nasilja u porodici sud je dužan da odmah dostavi, kako organu starateljstva na čijoj teritoriji ima prebivalište, odnosno boravište, član porodice prema kome je nasilje izvršeno, tako i organu starateljstva na čijoj teritoriji ima prebivalište, odnosno boravište člana porodice protiv koga je mera zaštite određena.

Organ starateljstva dužan je da vodi evidenciju i dokumentaciju, kako o licima prema kojima je nasilje izvršeno, tako i o licima protiv kojih je određena mera zaštite.

Način vođenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadležan za porodičnu zaštitu.

Alternativa: Dodaje se tačka 8 koja glasi:

8. Postupak u parnicama za zaštitu prava na poštovanje porodičnog života

Član 2541

Tužbu za zaštitu prava na poštovanje porodičnog života može podneti svako lice čije je pravo na poštovanje porodičnog života povređeno.

Tužbom se može tražiti: utvrđenje da je tuženi povredio pravo tužioca na poštovanje porodičnog života; izvršenje radnji radi uklanjanja posledica povrede prava na poštovanje porodičnog života; zabrana daljeg izvršenja radnji koje predstavljaju povredu prava na poštovanje porodičnog života tužioca, kao i naknadu materijalne i nematerijalne štete nastale zbog povrede prava na poštovanje porodičnog života.

II POSTUPAK PRED ORGANOM UPRAVE

1. Zajedničke odredbe

Primena zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak

Član 2542

Na postupak organa uprave koji je u vezi sa porodičnim odnosima primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

U postupku pred organom starateljstva primenjuju se i metode stručnog socijalnog rada i socijalne zaštite.

2. Postupak zaključenja braka

Zahtev za zaključenje braka

Član 2543

Budući supružnici podnose usmeni ili pismeni zahtev za zaključenje braka matičaru opštine u kojoj žele da zaključe brak.

O usmenom zahtevu budućih supružnika matičar sačinjava zapisnik.

Budući supružnici, uz zahtev za zaključenje braka, podnose izvod iz matične knjige rođenih za svakog od njih, a po potrebi i dokaz o sprovedenom postupku davanja dozvole za zaključenje braka.

Ako je budući supružnik ranije bio u braku, podneće dokaz da je prethodni brak prestao ako ova činjenica nije upisana u matičnu knjigu rođenih.

Odbijanje zahteva za zaključenje braka

Član 2544

Matičar utvrđuje, na osnovu izjava budućih supružnika, priloženih isprava i na drugi način, da li su ispunjeni svi uslovi za punovažnost braka predviđeni ovim zakonikom.

Matičar će usmeno saopštiti podnosiocima zahteva da ne mogu zaključiti brak ako utvrdi da nisu ispunjeni svi uslovi za punovažnost braka predviđeni ovim zakonikom.

Na njihovo traženje matičar je dužan da u roku od osam dana donese pismeno rešenje o odbijanju zahteva za zaključenje braka.

Žalbu protiv rešenja o odbijanju zahteva za zaključenje braka podnosioci zahteva mogu izjaviti ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Prihvatanje zahteva za zaključenje braka

Član 2545

Matičar određuje dan zaključenja braka u sporazumu sa budućim supružnicima kada utvrdi da su ispunjeni svi uslovi za punovažnost braka predviđeni ovim zakonikom.

Upoznavanje sa pravnim posledicama zaključenja braka

Član 2546

Matičar sa budućim supružnicima obavlja razgovor bez prisustva javnosti u kojem je dužan da ih upozna sa pravnim posledicama koje nastupaju zaključenjem braka.

Savetovanje u pogledu zdravlja

Član 2547

Matičar će preporučiti budućim supružnicima da se do dana zaključenja braka uzajamno obaveste o stanju svog zdravlja, a po potrebi i da posete odgovarajuću medicinsku ustanovu, kako bi dobili potpunu informaciju o svim podacima koji se tiču njihovog zdravlja, dijagnoze i prognoze bolesti, lečenju i rezultatima lečenja.

Matičar će posebno preporučiti budućim supružnicima da se upoznaju sa mogućnostima i prednostima planiranja porodice.

Savetovanje u pogledu ličnih i imovinskih odnosa

Član 2548

Matičar će preporučiti budućim supružnicima da posete bračno ili porodično savetovalište i da se upoznaju sa važnošću održavanja skladnih bračnih i porodičnih odnosa.

Matičar će preporučiti budućim supružnicima da se sporazumeju o prezimenu.

Odustajanje

Član 2549

Ako se podnosioci zahteva ne pojave u dogovoreno vreme, a izostanak ne opravdaju, matičar će konstatovati da su odustali od zaključenja braka.

Mesto i način zaključenja braka

Član 2550

Brak se zaključuje javno, na svečan način, u prostoriji posebno predviđenoj za tu namenu.

Prostorija predviđena za zaključenje braka mora biti prigodno uređena i u njoj mora biti istaknuta zastava Republike Srbije, a matičar preko grudi mora nositi lentu u bojama zastave Republike Srbije.

Matičar može, izuzetno, dozvoliti da se brak zaključi i na drugom mestu, ako za to postoje naročito opravdani razlozi, ako se obezbede uslovi u pogledu svečanog izgleda prostorije i ako se time ne vređa dostojanstvo čina zaključenja braka.

Učesnici prilikom zaključenja braka

Član 2551

Zaključenju braka prisustvuju budući supružnici, dva svedoka i matičar. Svedok prilikom zaključenja braka može biti svako poslovno sposobno lice.

Zaključenje braka preko punomoćnika

Član 2552

Opštinska uprava može, izuzetno, rešenjem dozvoliti da se brak zaključi u prisustvu jednog budućeg supružnika i punomoćnika drugog budućeg supružnika, ako za to postoje naročito opravdani razlozi.

Punomoćje za zaključenje braka mora biti overeno i izdato samo radi zaključenja braka.

Punomoćje treba da sadrži lične podatke o vlastodavcu, punomoćniku i budućem supružniku koji će prisustvovati zaključenju braka, kao i datum overe punomoćja.

Punomoćje važi 90 dana od dana overavanja.

Žalbu protiv rešenja o odbijanju zahteva za zaključenje braka preko punomoćnika podnosioci zahteva mogu izjaviti ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Čin zaključenja braka

Član 2553

Zaključenje braka počinje utvrđivanjem identiteta budućih supružnika i izveštajem matičara da su oni pristupili zaključenju braka te da su za punovažnost njihovog braka ispunjeni svi uslovi predviđeni ovim zakonikom.

Ako se brak zaključi preko punomoćnika, matičar će pročitati priloženo punomoćje.

Kada matičar utvrdi da na njegov izveštaj nema prigovora, na prigodan način će upoznati buduće supružnike sa pravima i dužnostima u braku, a zatim će svakog od njih pojedinačno upitati da li slobodno pristaje da zaključi brak sa onim drugim.

Posle datih potvrdnih izjava volje budućih supružnika matičar proglašava da je brak zaključen.

Posle proglašenja da je brak zaključen matičar će upitati supružnike kako glasi njihov sporazum o prezimenu.

Upisivanje braka u matičnu knjigu

Član 2554

Zaključeni brak matičar upisuje u matičnu knjigu venčanih i u matičnu knjigu rođenih za oba supružnika.

Upis braka u matičnu knjigu venčanih potpisuju supružnici svojim imenom i novim prezimenom, punomoćnik svojim imenom i prezimenom pored ličnog imena supružnika koga zastupa, svedoci i matičar.

Posle potpisivanja matičar uručuje supružnicima izvod iz matične knjige venčanih.

Dostavljanje izveštaja o zaključenom braku

Član 2555

Ako je mesto rođenja supružnika različito od mesta zaključenja braka, matičar dostavlja izveštaj o zaključenom braku nadležnom matičaru.

Ako je brak zaključio strani državljanin, matičar će izvod iz matične knjige venčanih dostaviti ministarstvu nadležnom za pravosuđe, koje će o zaključenom braku obavestiti nadležno inostrano diplomatsko-konzularno predstavništvo u našoj zemlji.

Matičar će, u slučaju iz prethodnog stava, uz izvod iz matične knjige venčanih dostaviti i podatke o mestu prebivališta stranog državljanina u inostranstvu.

3. Postupak priznanja očinstva

Izjava o priznanju očinstva

Član 2556

Izjava o priznanju očinstva kao i izjava o saglasnosti sa priznanjem daje se, po pravilu, matičaru koji vodi matičnu knjigu rođenih za dete i o njoj se sastavlja zapisnik.

Ako je izjava o priznanju očinstva, kao i izjava o saglasnosti sa priznanjem data matičaru koji nije nadležan, kao i ako je izjava data pred organom starateljstva, sudom ili javnim beležnikom organ pred kojim je priznato očinstvo odnosno javni beležnik dužan je da bez odlaganja zapisnik ili ispravu koja sadrži izjavu o priznanju očinstva ili izjavu o saglasnosti sa priznanjem dostavi matičaru koji vodi matičnu knjigu rođenih za dete.

Izjava o priznanju očinstva ne može se dati preko zakonskog zastupnika ili punomoćnika.

Izjava o saglasnosti sa priznanjem očinstva

Član 2557

Kada primi izjavu o priznanju očinstva, matičar je dužan da pozove majku i dete, odnosno majku ili dete, odnosno staraoca deteta, da u roku od 30 dana daju izjavu o saglasnosti sa priznanjem očinstva.

Ako je majka u prijavi rođenja deteta navela da ocem deteta smatra muškarca koji je kasnije priznao očinstvo, neće se tražiti njena saglasnost u smislu prethodnog stava.

Savetovanje oca

Član 2558

Ako majka i dete, odnosno majka ili dete, odnosno staralac deteta, u roku od 30 dana od dana prijema poziva iz prethodnog člana ne daju nikakvu izjavu ili izjave da odbijaju davanje saglasnosti sa priznanjem očinstva, matičar je dužan da muškarca koji je priznao očinstvo pouči o njegovom pravu na utvrđivanje očinstva sudskom odlukom.

Savetovanje majke

Član 2559

Kada majka prijavljuje rođenje deteta van braka, matičar je dužan da je pouči o njenom pravu da imenuje muškarca koga smatra ocem deteta.

Ako majka imenuje muškarca koga smatra ocem deteta, matičar je dužan da pozove tog muškarca da u roku od 30 dana dâ izjavu o priznanju očinstva.

Ako muškarac koga je majka imenovala ocem deteta u roku od 30 dana ne dâ nikakvu izjavu ili izjavi da on nije otac deteta, matičar je dužan da majku pouči o njenom pravu na utvrđivanje očinstva sudskom odlukom.

Utvrđivanje ispunjenosti uslova za upis priznanja očinstva u matičnu knjigu

Član 2560

Matičar utvrđuje, na osnovu izjava stranaka, priloženih isprava i na drugi način, da li su ispunjeni svi uslovi za upis priznanja očinstva u matičnu knjigu rođenih.

Matičar će usmeno saopštiti majci da muškarac za koga je ona navela da ga smatra ocem deteta nije priznao očinstvo i o tome će sačiniti službenu belešku.

Matičar će usmeno saopštiti muškarcu koji je priznao očinstvo da nisu ispunjeni svi zakonski uslovi za upis priznanja očinstva u matičnu knjigu rođenih i o tome će sačiniti službenu belešku.

Kada utvrdi da su ispunjeni svi zakonski uslovi, matičar će upisati priznanje očinstva u matičnu knjigu rođenih.

Upis priznanja očinstva u matičnu knjigu

Član 2561

Priznanje očinstva upisuje matičar koji vodi matičnu knjigu rođenih za dete.

Posle upisa priznanja očinstva matičar uručuje ocu izvod iz matične knjige rođenih za dete.

4. Postupak zasnivanja usvojenja

Pokretanje postupka

Član 2562

Postupak zasnivanja usvojenja mogu pokrenuti organ starateljstva po službenoj dužnosti, budući usvojioci i roditelji odnosno staralac deteta.

Zahtev usvojioca za zasnivanje usvojenja

Član 2563

Budući usvojioci podnose pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja organu starateljstva na čijem području oni imaju zajedničko prebivalište, odnosno boravište.

Strani državljani podnose pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja preko ministarstva nadležnog za porodičnu zaštitu.

Budući usvojioci uz zahtev za zasnivanje usvojenja podnose izvod iz matične knjige rođenih za svakog od njih, kao i druge dokaze o svojoj podobnosti da usvoje dete (opšta podobnost usvojioca).

Zahtev roditelja ili staraoca deteta za zasnivanje usvojenja

Član 2564

Roditelj ili staralac deteta podnosi pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja organu starateljstva na čijem području dete ima prebivalište, odnosno boravište.

Roditelj ili staralac deteta uz zahtev za zasnivanje usvojenja podnosi izvod iz matične knjige rođenih za dete, kao i druge dokaze o podobnosti deteta da bude usvojeno (opšta podobnost usvojenika).

Kada primi zahtev roditelja za zasnivanje usvojenja, organ starateljstva dužan je da mu preporuči da se podvrgne psiho-socijalnom savetovanju u organu starateljstva, porodičnom savetovalištu ili u drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u porodičnim odnosima.

U primerenom roku nakon što je roditelju preporučeno psiho-socijalno savetovanje, organ starateljstva će pozvati roditelja i dete koje je navršilo 10. Godinu života da pred njim daju pismene izjave o saglasnosti za usvojenje.

Nakon što roditelj da pismenu izjavu o saglasnosti za usvojenje, organ starateljstva je dužan da detetu postavi privremenog staraoca koji će ga zastupati u postupku zasnivanja usvojenja, osim ako je usvojilac supružnik ili vanbračni partner roditelja deteta ili usvojioca.

Opšta podobnost usvojioca i usvojenika

Član 2565

Organ starateljstva utvrđuje da li su budući usvojioci podobni da usvoje dete (opšta podobnost usvojioca) i da li je dete podobno da bude usvojeno (opšta podobnost usvojenika) na osnovu izjava budućih usvojioca, roditelja ili staraoca deteta, samog deteta, na osnovu priloženih isprava i na drugi način.

Odluka o opštoj podobnosti donosi se na osnovu nalaza i stručnog mišljenja psihologa, pedagoga, socijalnog radnika, pravnika i lekara.

Nalaz i mišljenje, iz prethodnog stava, daju stručnjaci organa starateljstva. Organ starateljstva može zatražiti nalaz i mišljenje i od stručnjaka porodičnih savetovališta ili drugih ustanova specijalizovanih za posredovanje u porodičnim odnosima, kao i od zdravstvenih ustanova.

Odbijanje zahteva za zasnivanje usvojenja

Član 2566

Organ starateljstva donosi pismeno rešenje o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja ako utvrdi da podnosioci zahteva nisu podobni za usvojioce (opšta podobnost usvojioca), odnosno da dete nije podobno da bude usvojeno (opšta podobnost usvojenika).

Organ starateljstva dužan je da rešenje, iz prethodnog stava, donese u roku od 60 dana od dana predaje urednog zahteva.

Žalbu protiv rešenja o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja podnosioci zahteva mogu izjaviti ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Jedinstveni lični registar usvojenja

Član 2567

Kada utvrdi da su budući usvojioci podobni da usvoje dete (opšta podobnost usvojioca), odnosno da je dete podobno da bude usvojeno (opšta podobnost usvojenika), organ starateljstva dužan je da podatke o budućim usvojiocima odnosno budućem usvojeniku odmah unese u jedinstveni lični registar usvojenja.

Jedinstveni lični registar usvojenja vodi ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu.

Jedinstveni lični registar usvojenja sadrži evidenciju podataka o budućim usvojiocima za koje je utvrđeno da su podobni da usvoje dete (opšta podobnost usvojioca) i deci za koju je utvrđeno da su podobna da budu usvojena (opšta podobnost usvojenika).

Način vođenja jedinstvenog ličnog registra usvojenja propisuje ministar nadležan za porodičnu zaštitu.

Izbor budućih usvojioca

Član 2568

Organ starateljstva, koji je utvrdio opštu podobnost usvojenika, bira buduće usvojioce na osnovu evidencije iz jedinstvenog ličnog registra usvojenja i o tome donosi poseban zaključak.

Izbor budućih usvojioca ne vrši se ako dete usvaja supružnik ili vanbračni partner roditelja deteta, odnosno ako usvojeno dete usvaja supružnik ili vanbračni partner usvojioca deteta.

Izbor budućih usvojioca ne vrši se ako usvojioci i roditelj odnosno staralac deteta sporazumno izvrše izbor i ako organ starateljstva proceni da je takav sporazum u najboljem interesu deteta.

Prilagođavanje

Član 2569

Organ starateljstva koji je izabrao buduće usvojioce dužan je da im uputi dete radi uzajamnog prilagođavanja, osim ako je usvojilac strani državljanin.

Period prilagođavanja ne može trajati duže od šest meseci.

Organ starateljstva dužan je da nadzire uspešnost uzajamnog prilagođavanja budućih usvojioca i deteta te da o svojim ocenama sastavlja službene beleške (posebna podobnost usvojioca i usvojenika).

Alternativa: U stavu 1. brišu se reči "osim ako je usvojilac strani državljanin".

Odbijanje zahteva za zasnivanje usvojenja

Član 2570

Organ starateljstva donosi pismeno rešenje o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja ako utvrdi da uzajamno prilagođavanje nije bilo uspešno.

Žalbu protiv rešenja o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja podnosioci zahteva mogu izjaviti ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Rešenje o usvojenju

Član 2571

Organ starateljstva koji je izabrao buduće usvojioce donosi pismeno rešenje o usvojenju:

1) ako su budući usvojioci podobni da usvoje dete (opšta podobnost usvojioca);

2) ako je dete podobno da bude usvojeno (opšta podobnost usvojenika) i

3) ako utvrdi da je uzajamno prilagođavanje budućih usvojioca i deteta bilo uspešno (posebna podobnost usvojioca i usvojenika).

Usvojenje je zasnovano danom donošenja rešenja o usvojenju.

Alternativa: Stav 2 se menja tako da glasi:

Protiv rešenja o usvojenju može se podneti žalba ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 8 (15) dana od dana prijema rešenja.

Usvojenje je zasnovano danom konačnosti rešenja o usvojenju.

Upoznavanje sa pravnim posledicama

Član 2572

Službeno lice organa starateljstva sa budućim usvojiocima obavlja razgovor bez prisustva javnosti u kojem je dužno da ih upozna sa pravnim posledicama koje nastupaju zasnivanjem usvojenja.

Službeno lice organa starateljstva može obaviti razgovor i sa detetom, ako je to u skladu sa godinama i zrelošću deteta, u kojem će ga podrobno obavestiti o predstojećem usvojenju.

Savetovanje

Član 2573

Službeno lice organa starateljstva preporučiće budućim usvojiocima da detetu saopšte istinu o njegovom poreklu, što je pre moguće.

Službeno lice organa starateljstva dužno je da preporuči budućim usvojiocima da se podvrgnu i psihosocijalnom savetovanju u organu starateljstva, porodičnom savetovalištu ili u drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u porodičnim odnosima.

Isključivanje javnosti

Član 2574

U postupku zasnivanja usvojenja javnost je isključena.

Podaci iz evidencije i dokumentacije o usvojenju spadaju u službenu tajnu i nju su dužni da čuvaju svi učesnici u postupku kojima su ti podaci dostupni.

Zapisnik o usvojenju

Član 2575

O zasnivanju usvojenja vodi se poseban zapisnik.

U zapisnik o zasnivanju potpunog usvojenja unose se sve preduzete radnje i date izjave, a posebno izjava o ličnom imenu usvojenika.

U zapisnik o zasnivanju nepotpunog usvojenja unosi se i sporazum usvojioca i roditelja, odnosno staraoca deteta o ličnom imenu i naslednim pravima usvojenika.

Zapisnik potpisuju lica koja su prilikom zasnivanja usvojenja dala izjavu, službeno lice organa starateljstva koje vodi postupak i zapisničar.

Kod zasnivanja usvojenja u zapisnik se unosi novo prezime usvojenika, ako je prezime prilikom zasnivanja usvojenja promenjeno.

U zapisnik o zasnivanju potpunog usvojenja ne unose se podaci o roditelju usvojenika koji je dao saglasnost za usvojenje svog deteta bez označavanja usvojioca.

Kod potpunog usvojenja u matičnu knjigu rođenih usvojilac se upisuje kao roditelj usvojenika.

Mesto i način uručivanja rešenja

Član 2576

Rešenje o usvojenju uručuje se na svečan način lično usvojiocima i staraocu usvojenika.

Uručivanju rešenja može prisustvovati i dete, ako je to u skladu sa njegovim godinama i zrelošću.

Rešenje o novom upisu rođenja

Član 2577

Na osnovu rešenja o potpunom usvojenju organ starateljstva donosi rešenje o novom upisu rođenja usvojenika.

Rešenjem o novom upisu rođenja usvojenika, podaci o roditeljima zamenjuju se podacima o usvojiocima.

Rešenje o novom upisu konačno je i njime se poništava raniji upis rođenja usvojenika.

Organ starateljstva dužan je pravosnažno rešenje o zasnivanju nepotpunog usvojenja odmah dostaviti nadležnom matičaru radi upisa u matičnu knjigu rođenih.

Upisivanje i uvid u matičnu knjigu

Član 2578

U slučaju potpunog usvojenja rešenje o novom upisu rođenja usvojenika dostavlja se bez odlaganja matičaru koji vodi matičnu knjigu rođenih za dete.

Posle novog upisa rođenja usvojenika pravo uvida u matičnu knjigu rođenih za dete imaju samo dete i usvojioci deteta, a kod nepotpunog usvojenja i roditelji deteta.

Pre nego što dozvoli detetu uvid u matičnu knjigu rođenih, matičar je dužan da uputi dete na psihosocijalno savetovanje u organ starateljstva, porodično savetovalište ili u drugu ustanovu koja je specijalizovana za posredovanje u porodičnim odnosima.

Evidencija i dokumentacija o usvojenju

Član 2579

Organ starateljstva dužan je da vodi evidenciju i dokumentaciju o usvojenoj deci.

Način vođenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadležan za porodičnu zaštitu.

Postupak zasnivanja hraniteljstva

Član 2580

U postupku zasnivanja hraniteljstva shodno se primenjuju odredbe o postupku zasnivanja usvojenja.

Način vođenja evidencije i dokumentacije o hraniteljstvu propisuje ministar nadležan za porodičnu zaštitu.

5. Postupak stavljanja pod starateljstvo

Pokretanje postupka

Član 2581

Postupak stavljanja pod starateljstvo pokreće organ starateljstva po službenoj dužnosti.

Inicijativu za pokretanje postupka stavljanja pod starateljstvo mogu da podnesu zdravstvene i obrazovne ustanove ili ustanove socijalne zaštite, pravosudni i drugi državni organi, udruženja i građani.

Mesna nadležnost

Član 2582

U postupku stavljanja pod starateljstvo mesno je nadležan organ starateljstva prema mestu prebivališta, odnosno boravišta štićenika.

Mesna nadležnost za štićenika kome se ne mogu utvrditi ni prebivalište ni boravište određuje se prema mestu gde je štićenik nađen.

Isključivanje javnosti

Član 2583

U postupku stavljanja pod starateljstvo javnost je isključena.

Podaci iz evidencije i dokumentacije o stavljanju pod starateljstvo spadaju u službenu tajnu i nju su dužni da čuvaju svi učesnici u postupku kojima su ti podaci dostupni.

Hitnost postupka

Član 2584

Postupak stavljanja pod starateljstvo jeste hitan.

Privremeni zaključak o obezbeđenju smeštaja štićenika organ starateljstva dužan je da donese u roku od 24 sata od trenutka kada je obavešten o postojanju potrebe za starateljstvom.

Ako štićenik ima imovinu, organ starateljstva dužan je da izvrši popis imovine štićenika najkasnije u roku od osam dana od dana kada je obavešten o postojanju potrebe za starateljstvom.

Rešenje o stavljanju pod starateljstvo organ starateljstva dužan je da donese odmah, a najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je obavešten o postojanju potrebe za starateljstvom nad maloletnim detetom, odnosno od dana prijema sudske odluke o lišenju poslovne sposobnosti punoletnog lica.

Napomena: Stav 1 bi se izostavio ako se usvoji jedna od varijanti člana koji reguliše hitnost postupka.

Rešenje o stavljanju pod starateljstvo

Član 2585

Organ starateljstva donosi rešenje o stavljanju pod starateljstvo ako utvrdi da za to postoje zakonski razlozi i bez odlaganja uručuje ga staraocu, kao i licu koje je stavljeno pod starateljstvo.

Ako štićenik ima imovinu, staraocu se uručuje i izveštaj stalne komisije za popis i procenu vrednosti imovine štićenika, a sama imovina predaje se staraocu na upravljanje i raspolaganje.

Rešenjem o stavljanju pod starateljstvo određuju se prava i dužnosti staraoca.

Uručivanjem rešenja o stavljanju pod starateljstvo smatra se da je staralac upoznat sa svojim pravima i dužnostima (uvođenje staraoca u dužnost).

Žalbu protiv rešenja o stavljanju pod starateljstvo može izjaviti staralac, lice pod starateljstvom koje je sposobno za rasuđivanje i lice koje ima pravni interes, ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Rešenje o postavljenju novog staraoca

Član 2586

Organ starateljstva donosi rešenje o postavljenju novog staraoca ako utvrdi da je prethodno postavljeni staralac razrešen dužnosti ili je umro.

Na rešenje iz prethodnog stava primenjuju se odredbe prethodnog člana.

Pritužba na rad staraoca

Član 2587

Pritužbu na rad staraoca organu starateljstva mogu podneti štićenik koji je sposoban za rasuđivanje i lice koje ima pravni interes.

Organ starateljstva dužan je da na pritužbu odgovori u roku od 15 dana od dana kada je pritužba primljena u organu starateljstva.

Rešenje o razrešenju staraoca

Član 2588

Organ starateljstva donosi rešenje o razrešenju staraoca ako utvrdi da za to postoje zakonski razlozi i uručuje ga staraocu bez odlaganja.

Žalbu protiv rešenja o razrešenju staraoca može izjaviti staralac, štićenik, ako je sposoban za rasuđivanje, odnosno lice koje ima pravni interes, ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Primopredaja između ranijeg i novog staraoca obavlja se po pravilima o stavljanju pod starateljstvo.

Rešenje o razrešenju staraoca

Član 2589

Organ starateljstva donosi rešenje o razrešenju staraoca ako utvrdi da za to postoje zakonski razlozi i uručuje ga staraocu i štićeniku bez odlaganja.

Žalbu protiv rešenja o razrešenju staraoca može izjaviti staralac, lice pod starateljstvom ako je sposobno za rasuđivanje odnosno lice koje ima pravni interes, ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Primopredaja između ranijeg i novog staraoca obavlja se po pravilima o stavljanju pod starateljstvo.

Rešenje o prestanku starateljstva

Član 2590

Organ starateljstva donosi rešenje o prestanku starateljstva ako utvrdi da za to postoje zakonski razlozi i uručuje ga bez odlaganja staraocu i štićeniku.

Žalbu protiv rešenja o prestanku starateljstva mogu izjaviti staralac i štićenik koji je sposoban za rasuđivanje, odnosno lice koje ima pravni interes, ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Pritužba na rad organa starateljstva

Član 2591

Pritužbu na rad organa starateljstva mogu podneti staralac, štićenik koji je sposoban za rasuđivanje i lice koje ima pravni interes.

Pritužba se podnosi ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu. Ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu koje je dužno da odgovori na pritužbu u roku od 30 dana od dana prijema pritužbe.

Upisivanje u matičnu knjigu

Član 2592

Konačno rešenje o stavljanju pod starateljstvo odnosno konačno rešenje o prestanku starateljstva dostavlja se bez odlaganja matičaru koji vodi matičnu knjigu rođenih za štićenika.

Ako štićenik ima nepokretnosti, rešenje iz prethodnog stava upisuje se i u javni registar prava na nepokretnostima.

Evidencija i dokumentacija o stavljanju pod starateljstvo

Član 2593

Organ starateljstva dužan je da vodi evidenciju i dokumentaciju o štićenicima.

Način vođenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadležan za porodičnu zaštitu.

Drugi postupci pred organom starateljstva

Član 2594

Organ starateljstva vodi i druge postupke, u skladu sa zakonom.

Organ starateljstva rešenjem odlučuje o merama preventivnog ili korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava, odnosno o određivanju i promeni ličnog imena deteta.

Žalbu protiv rešenja, iz prethodnog stava, mogu izjaviti roditelji deteta ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Knjiga peta

NASLEĐIVANJE

GLAVA I

OPŠTE ODREDBE

Predmet nasleđivanja

Član 2595

Nasleđuje se zaostavština.

Zaostavštinu čine sva nasleđivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti.

Zaostavštinu ne čine predmeti domaćinstva manje vrednosti (pokućstvo, nameštaj, posteljina i slično) koji služe svakodnevnim potrebama ostaviočevih potomaka, njegovog supružnika i roditelja, ako su sa ostaviocem živeli u istom domaćinstvu, već oni postaju zajednička svojina ovih lica.

Zaostavštinu ne čine dobra za koja su ostaviočevu imovinu uvećali njegovi potomci koji su s njime živeli u zajednici i svojim trudom, zaradom ili inače mu pomagali u privređivanju, već ta dobra pripadaju potomku, srazmerno delu za koji je uvećao ostaviočevu imovinu.

Osnovi nasleđivanja

Član 2596

Naslediti se može na osnovu zakona i na osnovu zaveštanja (testamenta).

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Naslediti se može na osnovu zakona, na osnovu zaveštanja i na osnovu ugovora o nasleđivanju.

Sposobnost za nasleđivanje

Član 2597

Naslediti može samo onaj ko je živ u trenutku ostaviočeve smrti.

Naslediti može i ostaviočevo dete koje nije rođeno u trenutku njegove smrti, ako se rodi živo.

Na osnovu zaveštanja može naslediti i pravno lice, ako posebnim propisima nije što drugo određeno.

Odredbe prethodnih stavova važe i za isporuku (legat) i druge koristi iz zaveštanja.

Nedostojnost za nasleđivanje

Član 2598

Ne može naslediti na osnovu zakona ili zaveštanja, niti steći kakvu korist iz zaveštanja (nedostojan je):

1) onaj ko je umišljajno usmrtio ostavioca, ili je to pokušao;

2) onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da sačini ili opozove zaveštanje ili neku njegovu odredbu, ili ga je u tome sprečio;

3) onaj ko je krivičnim delom sa umišljajem doveo ostavioca u stanje stalne nesposobnosti za sačinjavanje zaveštanja;

4) onaj ko je u nameri sprečavanja ostaviočeve poslednje volje uništio ili sakrio njegovo zaveštanje, ili ga je falsifikovao;

5) onaj ko je onemogućio ili pokušao da onemogući ostvarenje onog reda nasleđivanja koji je ostavilac odredio ili hteo da odredi ili sa kojim je računao;

6) onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca, ili mu je uskratio nužnu pomoć;

Sud na nedostojnost pazi po službenoj dužnosti.

Alternativa: Posle tačke 6) dodaje se nova tačka 7) koja glasi:

7) onaj ko je umišljajno učinio teže krivično delo, a do smrti ostaviočeve ne vrati se u zemlju.

ili

7) onaj koji je krivičnim delom sa umišljajem stekao povoljniji naslednopravni položaj.

Prestanak nedostojnosti

Član 2599

Ostavilac može oprostiti nedostojnost.

Oproštaj mora biti učinjen u obliku zaveštanja.

Položaj potomaka nedostojnog

Član 2600

Nedostojnost ne smeta potomcima nedostojnog i oni nasleđuju kao da je nedostojan umro pre ostavioca.

Nasledna prava stranaca

Član 2601

Strani državljani u Republici Srbiji imaju, pod uslovom uzajamnosti, isti nasledni položaj kao i domaći državljani, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno.

GLAVA II

NASLEĐIVANJE NA OSNOVU ZAKONA

I Zakonski naslednici

Krug zakonskih naslednika

Član 2602

Na osnovu zakona, ostavioca nasleđuju: njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov supružnik, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci.

Nasleđuje se po naslednim redovima.

Naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda.

Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik.

1. Prvi nasledni red

Ostaviočevi potomci i supružnik

Član 2603

Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov supružnik.

Ostaviočeva deca i supružnik nasleđuju na jednake delove.

Kad postoji ostaviočevo dete kome ostaviočev supružnik nije roditelj, a imovina supružnika je veća od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavštine na jednake delove, onda svako ostaviočevo dete može naslediti do dva puta više nego supružnik ako sud, pošto razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano.

Pravo predstavljanja

Član 2604

Ako ostaviočevo dete ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (unuci ostaviočevi), a kad neki od ostaviočevih unuka ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (praunuci ostaviočevi) i tako redom sve dokle ima ostaviočevih potomaka.

Ako ostavilac nema potomstva

Član 2605

Kad ostavilac nema potomstva, supružnik ne nasleđuje u prvom naslednom redu.

2. Drugi nasledni red

Ostaviočev supružnik i roditelji

Član 2606

Drugi nasledni red čine ostaviočev supružnik i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo.

Ostaviočev supružnik nasleđuje polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji.

Ako ostaviočev supružnik ne može ili neće da nasledi, zaostavštinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji.

Ako ostaviočevi roditelji imaju potomstva

Član 2607

Ako ostaviočev roditelj ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (braća i sestre ostavioca), njegovi unuci i praunuci i njegovi dalji potomci, po pravilima prava predstavljanja.

Ako ostaviočevi roditelji ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju njihovi potomci, onako kako je određeno u prethodnom stavu.

Ako ostaviočev roditelj nema potomstvo

Član 2608

Ako ostaviočev roditelj nema potomstva a ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuje drugi ostaviočev roditelj, a ako ni on ne može ili neće da nasledi, njegovi potomci nasleđuju sve što bi pripalo roditeljima, onako kako je određeno u prethodnom članu.

Ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva

Član 2609

Ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede, supružnik nasleđuje celokupnu zaostavštinu.

3. Treći nasledni red

Ostaviočevi dedovi i babe

Član 2610

Treći nasledni red čine ostaviočevi dedovi i babe i njihovo potomstvo, po pravilima prava predstavljanja.

Ostaviočevi deda i baba sa očeve strane (očeva loza) nasleđuju polovinu zaostavštine, a drugu polovinu nasleđuju deda i baba s majčine strane (majčina loza).

Prava dede i babe iste loze

Član 2611

Deda i baba iste loze nasleđuju na jednake delove.

Ako neki od ovih predaka ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuju njegova deca, njegovi unuci i njegovi dalji potomci, po pravilima prava predstavljanja.

U svemu ostalom što se tiče naslednog prava dede i babe iste loze i njihovog potomstva važe pravila po kojima nasleđuju ostaviočevi roditelji i njihovi potomci.

Ako deda i baba iste loze nemaju potomstva

Član 2612

Ako deda i baba iste loze nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju deda i baba druge loze, njihova deca i unuci i njihovi dalji potomci, onako kako je određeno u prethodnom članu.

4. Četvrti nasledni red

Ostaviočevi pradedovi i prababe

Član 2613

Četvrti nasledni red čine ostaviočevi pradedovi i prababe.

Ostaviočevi pradedovi i prababe sa očeve strane nasleđuju na jednake delove polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi pradedovi i prababe s majčine strane.

Ako neki od ovih predaka ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuje njegov supružnik, ako je predak ostaviočev.

Ako par predaka iste loze ne može ili neće da nasledi, njihov deo nasleđuje drugi par predaka iste loze.

Ako pradedovi i prababe jedne loze ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju pradedovi i prababe druge loze.

5. Ostali nasledni redovi

Ostaviočevi ostali preci

Član 2614

Posle ostaviočevih pradedova i prababa, zaostavštinu nasleđuju njegovi dalji preci, redom, shodno pravilima pod kojima nasleđuju njegovi pradedovi i prababe.

6. Republika Srbija kao zakonski naslednik

Kad i kako Republika Srbija nasleđuje

Član 2615

Republika Srbija nasleđuje ako ostavilac nema drugih zakonskih naslednika.

Republika Srbija ne može se odreći nasleđa.

Zaostavština koju Republika Srbija nasledi postaje državna imovina.

II Posebna pravila za neke zakonske naslednike

1. Ostaviočev supružnik

Kada supružnik gubi pravo zakonskog nasleđivanja

Član 2616

Supružnik gubi pravo zakonskog nasleđivanja:

1) ako je ostavilac bio podneo tužbu za razvod braka a posle njegove smrti se utvrdi da je tužba bila osnovana;

2) ako je njegov brak sa ostaviocem poništen posle ostaviočeve smrti, a iz razloga koji su supružniku bili poznati u trenutku zaključenja braka;

3) ako je njegova zajednica života sa ostaviocem bila trajno prestala njegovom krivicom ili u sporazumu sa ostaviocem.

A) Povećanje naslednog dela supružnika u drugom naslednom redu

Uslovi

Član 2617

Kad je pozvan na nasleđe s naslednicima drugog naslednog reda a nema nužnih sredstava za život, supružnik može u roku od jedne godine od smrti ostaviočeve zahtevati doživotno uživanje (plodouživanje) na celini ili delu zaostavštine koju su nasledili ostali naslednici.

Kad je vrednost zaostavštine tako mala da bi njenom podelom zapao u oskudicu, supružnik može zahtevati u svojinu celokupnu zaostavštinu.

Pri odlučivanju sud naročito ceni dužinu trajanja zajednice života ostavioca i supružnika, imovno stanje, sposobnost za privređivanje supružnika i ostalih naslednika i vrednost zaostavštine.

Nenasledivost prava

Član 2618

Ako supružnik umre pre ostvarenja prava na povećanje naslednog dela, to pravo ne prelazi na njegove naslednike.

Preinačenje i ukidanje doživotnog uživanja

Član 2619

Supružnik i ostali naslednici uvek mogu sporazumom doživotno uživanje preinačiti u doživotnu rentu.

Kad se promene prilike zbog kojih je supružniku pripalo doživotno uživanje ili renta, sud može, na zahtev ostalih naslednika, doživotno uživanje ili rentu ukinuti.

Pri odlučivanju sud naročito ceni lično, bračno i imovno stanje supružnika i ostalih naslednika.

B) Smanjenje naslednog dela supružnika u drugom naslednom redu

Uslovi

Član 2620

Kad je supružnik pozvan na nasleđe s naslednicima drugog naslednog reda, a ostaviočeva nasleđena dobra čine više od polovine njegove posebne imovine, ostali naslednici mogu u roku od jedne godine od smrti ostaviočeve zahtevati smanjenje naslednog dela supružnika do četvrtine zaostavštine, ako zajednica života ostavioca i supružnika nije trajala duže vremena.

Pri odlučivanju o obimu smanjenja naslednog dela supružnika sud ceni vrednost ostaviočevih nasleđenih dobara i dužinu trajanja zajednice života ostavioca i supružnika.

Deo za koji je nasledni deo supružnika smanjen sud dodeljuje samo nasledniku koji je zahtev postavio.

Nasledivost prava

Član 2621

Ako naslednik koji nije zahtevao smanjenje naslednog dela supružnika umre pre isteka roka za postavljanje zahteva, to pravo pripada njegovim potomcima, ako su njegovi naslednici, u roku od šest meseci od njegove smrti.

Pravo supružnika na izbor i nenasledivost prava izbora

Član 2622

Sve dokle se ne reši o zahtevu ostalih naslednika supružnik može umesto nasleđa u svojinu izabrati doživotno uživanje na polovini zaostavštine.

Ako supružnik umre pre davanja izjave o izboru, njegovi naslednici mogu naslediti samo u svojinu.

Izjava o izboru i njen poništaj

Član 2623

Ako je izjava o izboru data pod uslovom ili rokom, smatraće se da ni uslov ni rok ne postoje.

Izjava o izboru ne može se opozvati, ali se može poništiti ako je posledica prinude, prevare, pretnje ili zablude.

Ako se posle okončanja postupka za raspravljanje zaostavštine pronađe nova imovina, već učinjeni izbor proteže se i na tu imovinu.

Preinačenje doživotnog uživanja u rentu

Član 2624

Supružnik i ostali naslednici uvek mogu sporazumom doživotno uživanje preinačiti u doživotnu rentu.

2. Ostaviočevi roditelji

Uslovi za povećanje naslednog dela roditelja

Član 2625

Kad su pozvani na nasleđe sa ostaviočevim supružnikom a nemaju nužnih sredstava za život, ostaviočevi roditelji mogu u roku od jedne godine od smrti ostaviočeve zahtevati doživotno uživanje na celini ili delu zaostavštine koju je nasledio supružnik.

Ako je zajednica života ostaviočevih roditelja trajno prestala, roditelj koji nema nužnih sredstava za život, a zajednica života nije prestala njegovom krivicom, može zahtevati doživotno uživanje i na celini ili delu zaostavštine koju je nasledio drugi ostaviočev roditelj.

Ako ostaviočev roditelj ne može ili neće da nasledi, roditelj koji nema nužnih sredstava za život može zahtevati doživotno uživanje i na celini ili delu zaostavštine koju su nasledili potomci drugog roditelja.

Kad je vrednost zaostavštine tako mala da bi njenom podelom zapali u oskudicu, ostaviočevi roditelji mogu zahtevati u svojinu celokupnu zaostavštinu.

Šta sud naročito ceni²

Član 2626

Pri odlučivanju o zahtevu ostaviočevih roditelja, sud naročito ceni imovno stanje i sposobnost za privređivanje roditelja, ostaviočevog supružnika i potomaka roditelja koji ne može ili neće da nasledi, dužinu trajanja zajednice života ostavioca i supružnika i vrednost zaostavštine.

Nenasledivost prava

Član 2627

Ako ostaviočevi roditelji umru pre ostvarenja prava na povećanje naslednog dela, to pravo ne prelazi na njihove naslednike.

3. Usvojenik

Usvojenik iz potpunog usvojenja

Član 2628

Usvojenik iz potpunog usvojenja, njegovi potomci i njegovi usvojenici iz potpunog usvojenja i njihovi potomci nasleđuju usvojioca i njegove srodnike isto kao što deca i njihovi potomci nasleđuju svoje roditelje i njihove srodnike.

Usvojenik iz potpunog usvojenja i njegovi potomci ne nasleđuju usvojenikove krvne srodnike, niti ovi nasleđuju usvojenika i njegove potomke.

Usvojenik iz nepotpunog usvojenja

Član 2629

Usvojenik iz nepotpunog usvojenja, njegovi potomci i njegovi usvojenici iz potpunog usvojenja i njihovi potomci nasleđuju samo usvojioca isto kao što deca i njihovi potomci nasleđuju svoje roditelje, ako ta prava pri usvojenju nisu ograničena ili isključena.

Nepotpuno usvojenje ne smeta nasleđivanju između usvojenika i njegovih krvnih srodnika.

Gubitak naslednog prava

Član 2630

Usvojenik iz nepotpunog usvojenja i njegovi potomci ne nasleđuju usvojioca ako je usvojilac bio podneo zahtev za prestanak usvojenja, a posle njegove smrti se utvrdi da je zahtev bio osnovan.

4. Usvojilac

Usvojilac iz potpunog usvojenja

Član 2631

Usvojilac iz potpunog usvojenja i njegovi srodnici nasleđuju usvojenika i njegove potomke isto kao što roditelji i njihovi srodnici nasleđuju svoju decu i njihove potomke.

Usvojilac iz nepotpunog usvojenja

Član 2632

Usvojilac iz nepotpunog usvojenja i njegovi srodnici ne nasleđuju usvojenika.

Izuzetno, ako usvojilac nema nužnih sredstava za život a usvojenik nema naslednika iz prvog naslednog reda, usvojilac može u roku od jedne godine od smrti usvojenikove zahtevati doživotno uživanje na delu zaostavštine, ako pri usvojenju nisu bila isključena usvojenikova nasledna prava.

Pri odlučivanju sud ceni dužinu trajanja usvojenja, obim usvojenikovih naslednih prava, vrednost zaostavštine i imovno stanje naslednika pozvanih na nasleđe.

Ako usvojilac umre pre ostvarenja prava na nasleđivanje, to pravo ne prelazi na njegove naslednike.

III Nužni naslednici

1. Položaj nužnih naslednika i priroda nužnog dela

Ko su nužni naslednici

Član 2633

Nužni naslednici su ostaviočevi: potomci, usvojenici i njihovi potomci, supružnik, roditelji, usvojilac, braća i sestre, dedovi i babe i ostali preci.

Usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostaviočeva braća i sestre, njegovi dedovi i babe i njegovi ostali preci nužni su naslednici samo ako su trajno nesposobni za privređivanje a nemaju nužnih sredstava za život.

Nužni naslednik može biti samo onaj ko je po zakonskom redu nasleđivanja pozvan na nasleđe.

Nužni deo

Član 2634

Nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nužnim delom.

Nužni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog supružnika je polovina, a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleđivanja.

Ako nužni naslednik ne može ili neće da nasledi, njegov nužni deo ne prirasta ostalim nužnim naslednicima.

Namirenje nužnih naslednika i odgovornost za ostaviočeve dugove

Član 2635

Nužni naslednik se namiruje posle ostaviočevih poverilaca a pre isporukoprimaca (legatara).

Nužni naslednik ne odgovara za ostaviočeve dugove, do visine vrednosti nužnog dela.

Povreda nužnog dela

Član 2636

Nužni deo je povređen ako je vrednost ostaviočevih zaveštajnih raspolaganja i poklona učinjenih nužnom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasleđe manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela.

Priroda prava na nužni deo

Član 2637

Nužnom nasledniku pripada novčana protivvrednost nužnog dela (obligaciono pravo).

Na zahtev nužnog naslednika, sud može odlučiti da ovom pripadne određeni deo stvari i prava koji čine zaostavštinu (stvarno pravo), kad nađe da je to opravdano.

Odredbe prethodnih stavova važe samo ako ostavilac u zaveštanju ne odredi prirodu nužnog dela.

Ko su dužnici nužnog naslednika

Član 2638

Nužnom nasledniku novčanu protivvrednost solidarno duguju svi zaveštajni naslednici i isporukoprimci, srazmerno delu zaostavštine koji su dobili ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Kad je to nedovoljno, nužni naslednik može zahtevati dopunu novčane protivvrednosti, shodno pravilima za vraćanje poklona.

Pogodovani isporukoprimac

Član 2639

Kad je zaveštalac odredio više isporukoprimaca i naredio da se neki od njih namiri pre ostalih, on postaje dužnik nužnog naslednika samo ako ostali ne mogu namiriti nužni deo.

Srazmerno smanjenje isporuka naloženih zaveštajnom nasledniku ili isporukoprimcu

Član 2640

Zaveštajni naslednik koji je nužnom nasledniku isplatio nužni deo može zahtevati srazmerno smanjenje isporuke koja ga tereti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Isto važi i za isporukoprimca kome je zaveštalac naložio da iz svoje isporuke nešto ispuni.

Nužni deo s teretom i pravo izbora

Član 2641

Ako ostavilac nečim optereti nužni deo (isporukom, nalogom, uslovom ili rokom), smatraće se da je naslednikov nužni deo bez tereta.

Kad ostavilac nužnom nasledniku zavešta više od nužnog dela i nečim ga optereti, nužni naslednik može izabrati uvećani deo, uz ispunjenje tereta, ili samo nužni deo, bez tereta.

2. Izračunavanje nužnog dela

Utvrđivanje vrednosti zaostavštine na osnovu koje se izračunava nužni deo

Član 2642

Prvo se popisuje i procenjuje celokupna imovina koju je ostavilac imao u trenutku smrti, zajedno sa svim njegovim zaveštajnim raspolaganjima, svim njegovim potraživanjima, pa i onim prema nekom od naslednika, izuzev očigledno nenaplativim.

Od tako utvrđene vrednosti odbija se zatim iznos ostaviočevih dugova, kao i iznos troškova popisa i procene zaostavštine i uobičajenih troškova njegove sahrane.

Tako dobijenom ostatku dodaje se vrednost svih poklona koje je ostavilac ma na koji način učinio nekom od zakonskih naslednika, nezavisno od toga kom naslednom redu pripadaju i da li mogu i hoće da naslede, kao i vrednost poklona za koje je ostavilac naredio da se nasledniku ne uračunaju u nasledni deo.

Konačno, svemu tome dodaje se i vrednost poklona koje je ostavilac u poslednjoj godini svog života učinio onima koji nisu zakonski naslednici (obračunska vrednost zaostavštine).

Koja dobra ne ulaze u obračunsku vrednost zaostavštine

Član 2643

U vrednost zaostavštine na osnovu koje se izračunava nužni deo ne ulaze dobra koja je zakonski naslednik stekao punovažnim ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života, ono što je ostavilac utrošio na izdržavanje i školovanje zakonskog naslednika, pokloni učinjeni u dobrotvorne i druge opštekorisne svrhe, ni manji uobičajeni pokloni.

Šta se smatra poklonom

Član 2644

Poklonom se smatra svako odricanje od prava, pa i odricanje od nasleđa u korist određenog naslednika, otpuštanje duga, ono što je ostavilac za života dao nasledniku na ime naslednog dela ili zbog osnivanja ili proširenja domaćinstva ili obavljanja zanimanja, kao i svako drugo besplatno raspolaganje.

Određivanje vrednosti poklona

Član 2645

Pri procenjivanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku utvrđivanja vrednosti zaostavštine, ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena.

Ako se poklon sastoji u osiguranju

Član 2646

Kad se poklon sastoji u osiguranju u korist poklonoprimca, kao vrednost poklona uzima se zbir uplaćenih premija ako je taj zbir manji od osigurane sume.

Ako je zbir uplaćenih premija veći od osigurane sume, kao vrednost poklona uzima se osigurana suma.

3. Pravila ako je nužni deo stvarno pravo

Smanjenje zaveštajnih raspolaganja i vraćanje poklona

Član 2647

Kad je nužni deo povređen, smanjuju se zaveštajna raspolaganja, a vraćaju se i pokloni ako je to potrebno da se nužni deo namiri.

Srazmerno smanjenje zaveštajnih raspolaganja

Pogodovana isporuka

Član 2648

Zaveštajna raspolaganja smanjuju se u istoj srazmeri, bez obzira na njihovu prirodu i obim, ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Ako je zaveštalac ostavio više isporuka i naredio da se neka od njih ispuni pre ostalih, ta se isporuka smanjuje samo ako vrednost ostalih ne doseže da se namiri nužni deo.

Smanjenje isporuka naloženih zaveštajnom nasledniku ili isporukoprimcu

Član 2649

Zaveštajni naslednik čiji je nasledni deo smanjen zbog dopune nužnog dela može zahtevati srazmerno smanjenje isporuke koja ga tereti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Isto važi i za isporukoprimca kome je zaveštalac naložio da iz svoje isporuke nešto ispuni.

Redosled vraćanja poklona

Član 2650

Pokloni se vraćaju obrnuto redu kojim su činjeni.

Pokloni učinjeni istovremeno vraćaju se srazmerno.

Položaj poklonoprimca koji vraća poklon

Član 2651

Poklonoprimac se smatra savesnim držaocem sve dokle ne sazna za zahtev za vraćanje poklona.

4. Zastarelost prava

Ako je nužni deo obligaciono pravo

Član 2652

Ako je nužni deo povređen zaveštanjem, isplata novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja.

Ako je nužni deo povređen i poklonima, dopuna novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostaviočeve.

Ako je nužni deo stvarno pravo

Član 2653

Smanjenje zaveštajnih raspolaganja može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja.

Vraćanje poklona može se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostaviočeve.

5. Ko može zahtevati nužni deo i nasledivost prava

Član 2654

Isplatu novčane protivvrednosti, odnosno smanjenje zaveštajnih raspolaganja i vraćanje poklona mogu zahtevati nužni naslednici.

Ako ostaviočev potomak ili usvojenik koji nije zahtevao nužni deo umre pre isteka roka za postavljanje zahteva, to pravo pripada njegovim naslednicima, u roku od šest meseci od njegove smrti.

6. Razbaštinjenje nužnih naslednika

A) Isključenje nužnih naslednika

Uzroci isključenja

Član 2655

Zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zaveštaocu, ako je umišljajno učinio krivično delo prema zaveštaocu, njegovom detetu, usvojeniku, supružniku ili roditelju, ako se odao neradu i nepoštenom životu i sl.).

Isključenje može biti potpuno ili delimično.

Uslovi punovažnosti isključenja

Član 2656

Isključenje mora biti učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje.

Isključenje mora biti izraženo na nesumnjiv način, a poželjno je navesti i uzrok isključenja.

Uzrok isključenja mora postojati u vreme ostaviočeve smrti.

Dokazivanje osnovanosti isključenja tereti onog ko se na isključenje poziva.

Posledice isključenja

Član 2657

Isključeni gubi nasleđe u meri u kojoj je isključen.

U slučaju potpunog isključenja prava ostalih koji mogu naslediti određuju se kao da je isključeni umro pre ostavioca.

B) Lišenje nužnih naslednika

Član 2658

Ako je potomak koji ima pravo na nužni deo prezadužen ili je rasipnik, zaveštalac ga može u celini ili delimično lišiti nužnog dela u korist potomaka lišenog.

Lišenje mora biti učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje.

Uslovi za punovažnost lišenja

Član 2659

Lišenje je punovažno samo ako u trenutku smrti ostaviočeve lišeni ima maloletno dete ili maloletnog unuka od ranije umrlog deteta.

Isto važi i ako lišeni ima punoletno dete ili punoletnog unuka od ranije umrlog deteta, koji su nesposobni za privređivanje.

IV Uračunavanje poklona i isporuka u nasledni deo

Uračunavanje poklona

Član 2660

Zakonskom nasledniku uračunava se u njegov nasledni deo poklon koji je ma na koji način dobio od ostavioca.

Plodovi i druge koristi koje je naslednik od poklonjene stvari ili prava imao do smrti ostaviočeve ne uračunavaju mu se u nasledni deo.

Kada se poklon ne uračunava

Član 2661

Poklon se nasledniku ne uračunava u nasledni deo ako je ostavilac izjavio, u vreme poklona ili docnije, ili u zaveštanju, da se poklon neće uračunati, ili se iz okolnosti može zaključiti da je to bila namera ostaviočeva.

Time se ne dira u pravila o nužnom delu.

Uračunavanje isporuke

Član 2662

Isporuka ostavljena zakonskom nasledniku uračunava se u njegov nasledni deo ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Kako se uračunavaju pokloni i isporuke

Član 2663

Pokloni i isporuke uračunavaju se tako što ostali zakonski naslednici dobijaju iz zaostavštine odgovarajuću vrednost, pa se posle toga ostatak deli među naslednicima.

Ako je zaostavština nedovoljna da ostali naslednici dobiju odgovarajuću vrednost, naslednik kome se vrši uračunavanje nije dužan vratiti ništa od primljenog.

Time se ne dira u pravila o nužnom delu.

Pravo naslednika koji se odrekao nasleđa

Član 2664

Naslednik koji se odrekao nasleđa zadržava poklon samo u granicama u kojima ne dira u nužni deo ostalih naslednika.

Naslednik koji se odrekao nasleđa može zahtevati isporuku samo u granicama u kojima ne dira u nužni deo ostalih naslednika.

Pokloni učinjeni licu umesto koga naslednik dolazi na nasleđe

Član 2665

Pokloni učinjeni licu umesto koga naslednik dolazi na nasleđe zbog smrti, odricanja od nasleđa, nedostojnosti, isključenja iz nasleđa ili lišenja nužnog dela uračunavaju se nasledniku u nasledni deo.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Pokloni učinjeni licu umesto koga naslednik dolazi na nasleđe zbog nedostojnosti, isključenja iz nasleđa ili lišenja nužnog dela, ne uračunavaju se nasledniku u nasledni deo.

Pokloni učinjeni licu umesto koga naslednik dolazi na nasleđe zbog smrti ili odricanja od nasleđa, uračunavaju se nasledniku u nasledni deo.

Određivanje vrednosti poklona pri uračunavanju

Član 2666

Pri uračunavanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku uračunavanja, ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena.

Ako se poklon sastoji u osiguranju

Član 2667

Kad se poklon sastoji u osiguranju u korist poklonoprimca, kao vrednost poklona uzima se zbir uplaćenih premija, ako je taj zbir manji od osigurane sume.

Ako je zbir uplaćenih premija veći od osigurane sume, kao vrednost poklona uzima se osigurana suma.

Uračunavanje nasledničkog duga

Član 2668

Nasledniku se u njegov deo uračunava ono što je dugovao ostaviocu.

Uobičajeni manji pokloni

Član 2669

Uobičajeni manji pokloni nikada se ne uračunavaju u nasledni deo.

Troškovi izdržavanja naslednika

Član 2670

Ono što je utrošeno na izdržavanje i obavezno školovanje naslednika ne uračunava se u njegov nasledni deo.

Sud odlučuje o tome da li će se izdaci koje je ostavilac učinio za dalje školovanje naslednika uračunati u njegov nasledni deo i koliko, ceneći naročito vrednost zaostavštine i troškove školovanja i osposobljavanja za samostalan život ostalih naslednika.

Ko može zahtevati uračunavanje

Član 2671

Zahtevati da se u nasledni deo jednog naslednika uračunavaju pokloni i isporuke mogu samo njegovi sanaslednici.

GLAVA III

NASLEĐIVANJE NA OSNOVU ZAVEŠTANJA (TESTAMENTA, POSLEDNJE VOLJE)

I Zaveštanje

Pojam

Član 2672

Zaveštanje je jednostrana, lična i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica kojom ono raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti ili daje druge izjave u vezi svoje smrti, u zakonom određenom obliku.

Zaveštajna (testamentalna) sposobnost

Član 2673

Zaveštanje može sačiniti lice koje je navršilo petnaest godina života i sposobno je za rasuđivanje.

Gubitak sposobnosti za rasuđivanje posle sačinjenog zaveštanja

Član 2674

Gubitak sposobnosti za rasuđivanje posle sačinjenog zaveštanja ne utiče na njegovu punovažnost.

Izuzetno, kad se bitno izmene prilike koje su u vreme sačinjavanja zaveštanja bile zaveštaočeva odlučujuća pobuda, sud može, na zahtev zainteresovanog lica, staviti van snage pojedine odredbe zaveštanja ili celo zaveštanje, ako zaveštalac to nije mogao učiniti zbog gubitka sposobnosti za rasuđivanje.

Zahtev se može postaviti u roku od tri godine od proglašenja zaveštanja.

Volja za sačinjavanje zaveštanja

Član 2675

Zaveštaočeva volja za sačinjavanje zaveštanja mora biti ozbiljna, stvarna, slobodna i upućena na nešto što je moguće ostvariti.

Namera za sačinjavanje zaveštanja

Član 2676

Zaveštaočeva namera za sačinjavanje zaveštanja mora biti određena i bezuslovna.

Oblik zaveštanja

Član 2677

Zaveštanje mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom.

II Oblici zaveštanja

1. Vrste oblika

A) Svojeručno zaveštanje

Član 2678

Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati.

Za punovažnost svojeručnog zaveštanja nije nužno da se u njemu naznači datum kada je sačinjeno, ali je to poželjno.

Alternativa: Stav 2 prethodnog člana menja se tako da glasi:

Za punovažnost svojeručnog zaveštanja nužno je da se u njemu naznači datum kada je sačinjeno.

B) Pismeno zaveštanje pred svedocima

Član 2679

Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati.

Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka.

V) Sudsko zaveštanje

Sačinjavanje sudskog zaveštanja

Član 2680

Sudsko zaveštanje sačinjava se po pravilima koja važe za sastavljanje isprava ako ovim zakonikom nije drukčije određeno.

Sudsko zaveštanje ako je zaveštalac u stanju da ga pročita

Član 2681

Zaveštanje može po kazivanju zaveštaoca sačiniti sudija, pošto prethodno utvrdi zaveštaočev identitet.

Pošto zaveštalac takvo zaveštanje pročita i potpiše, sudija na samom zaveštanju potvrđuje da ga je zaveštalac u njegovom prisustvu pročitao i potpisao.

Sudsko zaveštanje ako zaveštalac nije u stanju da ga pročita

Član 2682

Kad zaveštalac nije u stanju da pročita zaveštanje koje mu je sačinio sudija, ovaj ga zaveštaocu čita u prisustvu dva svedoka, pa onda zaveštalac u prisustvu istih svedoka izjavljuje da je to njegovo zaveštanje i potom zaveštanje potpisuje ili stavlja na njega svoj rukoznak.

Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju.

Sudija je dužan na samom zaveštanju potvrditi da su sve ove radnje učinjene.

Ako je zaveštanje sačinjeno u drugom sudu

Član 2683

Kad je zaveštanje sačinjeno u sudu na čijem području zaveštalac nema prebivalište, sud je dužan o tome odmah izvestiti sud na čijem području zaveštalac ima prebivalište.

Predavanje zaveštanja sudu

Član 2684

Zaveštalac može svojeručno zaveštanje, pismeno zaveštanje pred svedocima i sudsko zaveštanje poveriti na čuvanje nadležnom sudu u otvorenom ili zatvorenom omotu.

Sud će o prijemu zaveštanja sačiniti zapisnik i zaveštanje staviti u zaseban omot koji će se zapečatiti i čuvati u sudu.

G) Konzularno zaveštanje

Član 2685

Zaveštaocu može u inostranstvu zaveštanje sačiniti konzularni predstavnik ili diplomatski predstavnik Republike Srbije koji obavlja konzularne poslove, po pravilima koja važe za sastavljanje zaveštanja pred nadležnim organima u Republici Srbiji.

D) Međunarodno zaveštanje

Punovažnost međunarodnog zaveštanja

Član 2686

Međunarodno zaveštanje je punovažno bez obzira na mesto gde je sačinjeno i na to gde se nalaze dobra zaveštaočeva, bez obzira na državljanstvo zaveštaoca, na njegovo prebivalište ili boravište, ako je sačinjeno u obliku međunarodnog zaveštanja, u skladu sa odredbama ovog zakonika.

Ništavost međunarodnog zaveštanja ne utiče na njegovu punovažnost kao zaveštanja druge vrste.

Nepunovažnost zajedničkog zaveštanja

Član 2687

Odredbe ovog zakonika o međunarodnom zaveštanju ne primenjuju se na oblike zaveštanja koje su u istom pismenu sačinila dva ili više lica.

Oblik međunarodnog zaveštanja

Član 2688

Međunarodno zaveštanje mora biti sačinjeno u pismenoj formi, ali ga zaveštalac ne mora svojeručno napisati.

Međunarodno zaveštanje može biti sačinjeno na bilo kom jeziku, rukom ili na neki drugi način.

Nadležnost za sačinjavanje međunarodnog zaveštanja

Član 2689

Ovlašćena lica za postupanje pri sačinjavanju međunarodnog zaveštanja su lica određena ovim zakonikom.

Izjava zaveštaoca

Član 2690

U prisustvu dva svedoka i lica ovlašćenog za sastavljanje međunarodnog zaveštanja, zaveštalac izjavljuje da je sačinjeno pismeno njegovo zaveštanje i da je upoznat s njegovom sadržinom.

Zaveštalac nije dužan da sa sadržinom međunarodnog zaveštanja upozna svedoke, niti ovlašćeno lice.

Potpisivanje međunarodnog zaveštanja

Član 2691

U prisustvu svedoka i ovlašćenog lica zaveštalac potpisuje zaveštanje ili, ako ga je prethodno potpisao, priznaje i potvrđuje potpis za svoj.

Ako zaveštalac nije u stanju da se potpiše, saopštava razlog ovlašćenom licu, koje to beleži na zaveštanju.

Zaveštalac može zatražiti da ga, u njegovo ime, drugi potpiše, a ovlašćeno lice će to zabeležiti na zaveštanju.

Svedoci i ovlašćeno lice u prisustvu zaveštaoca stavljaju istovremeno svoje potpise na zaveštanje.

Uslovi za punovažnost potpisa

Član 2692

Potpisi se moraju staviti na kraju zaveštanja.

Kad se zaveštanje sastoji od više listova, zaveštalac mora da potpiše svaki list ili, ako on nije u stanju da se potpiše, zaveštanje može potpisati drugi u njegovo ime, ili ovlašćeno lice.

Svaki list zaveštanja mora biti obeležen brojem.

Datum sačinjavanja međunarodnog zaveštanja

Član 2693

Datum sačinjavanja međunarodnog zaveštanja je datum pod kojim ga je popisalo ovlašćeno lice.

Ovlašćeno lice taj datum stavlja na kraju zaveštanja.

Tumač pri sačinjavanju međunarodnog zaveštanja

Član 2694

Kad je za sačinjavanje međunarodnog zaveštanja potreban tumač, određuje ga ovlašćeno lice.

Tumač mora ispuniti uslove predviđene za svedoke međunarodnog zaveštanja.

Izjava o čuvanju međunarodnog zaveštanja

Član 2695

Ako ne postoji obavezan propis o čuvanju zaveštanja, ovlašćeno lice pita zaveštaoca da li želi dati izjavu o čuvanju zaveštanja.

Mesto gde zaveštalac ima nameru da čuva zaveštanje zabeležava se u potvrdi koju izdaje ovlašćeno lice.

Potvrda o međunarodnom zaveštanju

Član 2696

Ovlašćeno lice priložiće međunarodnom zaveštanju potvrdu, na obrascu propisanom odgovarajućom međunarodnom konvencijom.

Broj primeraka

Član 2697

Potvrda se sastavlja u dva primerka, od kojih jedan čuva ovlašćeno lice, a drugi predaje zaveštaocu.

Dokaz punovažnosti

Član 2698

Potvrda ovlašćenog lica uzima se kao dovoljan dokaz formalne punovažnosti pismena kao međunarodnog zaveštanja, sve dokle se ne dokaže suprotno.

Pravno dejstvo potvrde

Član 2699

Nepostojanje ili nepravilnost potvrde ne utiče na formalnu punovažnost međunarodnog zaveštanja sačinjenog u skladu sa odredbama ovog zakonika.

Opoziv međunarodnog zaveštanja

Član 2700

Međunarodno zaveštanje se može opozvati isto kao i ostali oblici zaveštanja, prema ovom zakoniku.

Tumačenje i primena odredaba o međunarodnom zaveštanju

Član 2701

Pri tumačenju i primeni odredaba ovog zakonika o međunarodnom zaveštanju vodiće se računa o njegovom međunarodnom obeležju i potrebi njegovog jednoobraznog tumačenja.

Alternativa: Posle prethodnog člana dodaju se nova oznaka i novi stav koji glase:

Đ) Javnobeležničko zaveštanje

Član 2702

Zaveštalac može pred javnim beležnikom, u skladu sa posebnim zakonom, sačiniti zaveštanje u obliku javnobeležničkog zapisa.

Javnobeležničko zaveštanje je oblik redovnog i javnog zaveštanja.

Javnobeležničko zaveštanje sačinjava javni beležnik u obliku javnobeležničkog zapisa.

Napomena: Ako bi se detaljno uredio ovaj oblik zaveštanja, to bi dovelo do ponavljanja teksta Zakona o javnom beležništvu.

E) Brodsko zaveštanje

Član 2703

Zaveštaocu može na domaćem brodu zaveštanje sačiniti zapovednik broda, po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog zaveštanja.

Tako sačinjeno zaveštanje prestaje da važi po isteku trideset dana od dana povratka zaveštaoca u Republiku Srbiju, odnosno iskrcavanja na kopno države u kojoj postoji diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije.

Ž) Vojno zaveštanje

Član 2704

Za vreme mobilizacije ili rata, zaveštanje onom ko je na vojnoj dužnosti može sačiniti komandir čete i drugi starešina njegovog ili višeg ranga, ili neko drugi u prisustvu nekog od tih starešina, kao i svaki starešina odvojenog odreda, a po pravilima koja važe za sačinjavanje sudskog zaveštanja.

Tako sačinjeno zaveštanje prestaje da važi po isteku šezdeset dana od dana završetka rata, a ako je zaveštalac ranije ili docnije demobilisan – po isteku trideset dana od dana demobilisanja.

Z) Usmeno zaveštanje

Član 2705

Zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka ako zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje.

Usmeno zaveštanje prestaje da važi po isteku trideset dana od dana prestanka izuzetnih prilika iz prethodnog stava.

Dužnost svedoka usmenog zaveštanja

Član 2706

Svedoci pred kojima je zaveštalac usmeno izrekao svoju poslednju volju dužni su da bez odlaganja sastave zaveštaočevu izjavu u pismenoj formi i da je što pre predaju sudu, ili da je usmeno ponove pred sudom iznoseći pri tom kada je, gde i u kojim prilikama zaveštalac izrekao svoju poslednju volju.

Izvršenje te dužnosti nije uslov punovažnosti usmenog zaveštanja.

2. Pravila o zaveštajnim svedocima

Ko može biti svedok

Član 2707

Zaveštajni svedoci moraju biti pismeni, punoletni i poslovno potpuno sposobni, izuzev kod usmenog zaveštanja, kada svedoci ne moraju biti pismeni.

Svedoci međunarodnog i pismenog zaveštanja pred svedocima moraju znati i jezik na kom zaveštalac izjavljuje da je zaveštanje njegovo, a svedoci usmenog i sudskog zaveštanja moraju znati i jezik na kom je zaveštanje sačinjeno.

Ko ne može biti svedok

Član 2708

Ne može biti zaveštajni svedok lice koje je zaveštaocu krvni srodnik u pravoj liniji, pobočni srodnik zaključno sa četvrtim stepenom srodstva, tazbinski srodnik zaključno s drugim stepenom srodstva, srodnik po usvojenju, suprižnik, bivši suprižnik, vanbračni partner, bivši vanbračni partner, staralac, bivši staralac, štićenik ili bivši štićenik.

To ne važi za usmeno zaveštanje.

III Sadržina zaveštanja

1. Postavljanje naslednika

Član 2709

Zaveštanjem se može postaviti jedan ili više naslednika. Naslednik na osnovu zaveštanja je onaj kome je zaveštalac ostavio celokupnu imovinu ili deo te imovine određen prema njenoj celini.

Naslednikom se smatra i onaj kome je zaveštanjem ostavljena jedna ili više određenih stvari ili prava ako je zaveštalac hteo da taj bude naslednik.

Određenost naslednika i drugih korisnika

Član 2710

Naslednici, isporukoprimci i drugi kojima su ostavljene kakve koristi moraju biti određeni ili odredivi.

Odredivi su ako zaveštanje sadrži podatke na osnovu kojih se može utvrditi ko su oni.

Zamena naslednika

Član 2711

Zaveštanjem može biti određen onaj kome će pripasti nasledstvo ako postavljeni naslednik ne može ili neće da nasledi (obična zamena naslednika).

Isto važi i za isporuku.

2. Ostavljanje isporuke

Član 2712

Zaveštanjem može biti ostavljena jedna ili više isporuka.

3. Raspolaganje u dozvoljene svrhe i osnivanje zadužbine

Član 2713

Zaveštalac može narediti da se kakva stvar ili pravo, deo imovine ili cela imovina upotrebe u dozvoljene svrhe.

Zaveštalac može narediti osnivanje zadužbine i odrediti sredstva za postizanje njenog cilja.

4. Uslovi i rokovi

Postavljanje uslova i rokova

Član 2714

Zaveštalac može u pojedinim odredbama zaveštanja postaviti uslove i rokove.

A) Uslovi

Kad se uslov smatra nepostojećim

Član 2715

Uslovi protivni prinudnim propisima, javnom poretku, moralu ili dobrim običajima smatraju se nepostojećim.

Nepostojećim se smatraju i nemogući, nerazumljivi i protivrečni uslovi.

Nepostojećim se smatra i uslov ostvaren pre ostaviočeve smrti ako iz zaveštanja ne sledi da uslov treba ponoviti.

Kad se uslov smatra ostvarenim ili neostvarenim

Član 2716

Smatra se da je uslov ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno načelu savesnosti i poštenja, spreči onaj na čiji je teret određen.

Smatra se da uslov nije ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno načelu savesnosti i poštenja, prouzrokuje onaj u čiju je korist određen.

Ako na mesto uslovno postavljenog naslednika dolazi neko drugi

Član 2717

Kad na mesto uslovno postavljenog naslednika dolazi ko drugi, smatraće se da ga uslov ne tereti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Posebna pravila o odložnom uslovu

Član 2718

Ostvarenje odložnog uslova nema povratno dejstvo ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Negativan odložni uslov smatra se pozitivnim raskidnim uslovom.

B) Rokovi

Član 2719

Rok koji nikada ne može nastupiti ili je neprimereno dug smatra se nepostojećim.

Kad je očigledno da se zaveštalac prevario samo u preračunavanju vremena, dužinu roka odrediće sud, prema zaveštaočevoj pravoj nameri.

Istek odložnog roka nema povratno dejstvo ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Alternativa: Stav 1 prethodnog člana menja se sa dva nova stava koja glase:

Rok koji nikada ne može nastupiti smatra se nepostojećim.

rok koji je neprimereno dug smatraće se nepostojećim, osim ako ga na zahtev zainteresovanog lica sud ne smanji imajući u vidu pravu nameru zaveštaoca

V) Ako je naslednik postavljen pod odložnim uslovom ili rokom

Član 2720

Ako je naslednik postavljen pod odložnim uslovom ili rokom, zaostavština pripada na uživanje ostaviočevim zakonskim naslednicima ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Ostaviočevi zakonski naslednici tada za ostaviočeve dugove, isporuke i naloge odgovaraju samo stvarima i pravima iz zaostavštine.

Ako se odložni uslov ostvari ili rok istekne

Član 2721

Kad se odložni uslov ostvari ili rok istekne, postavljeni naslednik zaostavštinu nasleđuje u svojinu.

Ako se odložni uslov ne ostvari

Član 2722

Ako se odložni uslov ne ostvari, zaostavštinu u svojinu nasleđuju ostaviočevi zakonski naslednici ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Isto važi i kad postavljeni naslednik ne doživi ostvarenje odložnog uslova ili istek roka.

Ako zaveštajni naslednik ne doživi istek odložnog roka zaostavštinu nasleđuju njegovi naslednici, ako iz zaveštanja ne proizilazi što drugo.

G) Ako je naslednik postavljen pod raskidnim uslovom ili rokom

Član 2723

Kad je naslednik postavljen pod raskidnim uslovom ili rokom, on ima položaj uživaoca zaostavštine.

Naslednik tada za ostaviočeve dugove, isporuke i naloge odgovara samo stvarima i pravima iz zaostavštine.

Ako se raskidni uslov ostvari ili rok istekne

Član 2724

Kad se raskidni uslov ostvari ili rok istekne, zaostavštinu u svojinu nasleđuju ostaviočevi zakonski naslednici ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Ako postavljeni naslednik ne doživi istek raskidnog roka, zaostavštinu u svojinu nasleđuju ostaviočevi zakonski naslednici ako iz zaveštanja na sledi što drugo.

Posledica ostvarivanja raskidnog uslova ili roka

Član 2725

Onaj ko dolazi na mesto naslednika postavljenog pod raskidnim uslovom ili rokom ne mora doživeti ostvarenje uslova, odnosno istek roka.

Tada njegov nasledni deo nasleđuju njegovi naslednici.

Ako se raskidni uslov ne ostvari

Član 2726

Ako se raskidni uslov ne ostvari, postavljeni naslednik nasleđuje zaostavštinu u svojinu.

Ako postavljeni naslednik ne doživi ostvarenje raskidnog uslova, zaostavštinu u svojinu nasleđuju njegovi naslednici.

5. Nalozi

Mogućnosti davanja naloga

Član 2727

Zaveštalac može naložiti nasledniku ili isporukoprimcu da nešto učini ili se uzdrži od nečeg što bi inače bio ovlašćen da učini, ali tako da između obaveznog lica i korisnika naloga ne nastane obligacioni odnos.

Nalozi protivni prinudnim propisima, javnom poretku, moralu ili dobrim običajima smatraju se nepostojećim.

Nepostojećim se smatraju i nemogući, nerazumljivi i protivrečni nalozi.

Ispunjenje naloga

Član 2728

Kad zaveštalac propusti da odredi rok za ispunjenje naloga, izvršilac zaveštanja ili lice koje za to ima pravni interes može zahtevati da sud odredi primereni rok ispunjenja.

Ako obavezno lice ne može ili neće da nasledi, nalog tereti onog ko umesto njega dolazi na nasleđe ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Neispunjenje naloga

Član 2729

Neispunjenje naloga krivicom obaveznog lica ima dejstvo ostvarenja raskidnog uslova.

Pravo na tužbu za utvrđenje prestanka prava zbog neispunjenja naloga ima izvršilac zaveštanja i lice koje za to ima pravni interes.

6. Tumačenje zaveštanja

Osnovna pravila tumačenja

Član 2730

Odredbe zaveštanja treba tumačiti prema pravoj nameri zaveštaočevoj i u smislu sa kojim mogu imati pravno dejstvo.

Kad se prava namera zaveštaočeva ne može utvrditi, zaveštanje se tumači u smislu koji je povoljniji za zakonske naslednike ili one kojima je zaveštanjem naložena kakva obaveza.

A) Pripadanje nasledstva

Ako je postavljen samo jedan naslednik

Član 2731

Kad zaveštalac postavi jednog naslednika a ne odredi njegov nasledni deo, on nasleđuje celokupnu zaostavštinu.

Kad zaveštalac postavi jednog naslednika i odredi njegov nasledni deo (polovina, trećina i slično), ostatak nasleđuju zakonski naslednici.

Ako je postavljeno više naslednika a nisu određeni delovi

Član 2732

Kad zaveštalac postavi više naslednika a ne odredi njihove nasledne delove, oni nasleđuju na jednake delove.

Ako je postavljeno više naslednika sa određenim delovima

Član 2733

Kad zaveštalac postavi više naslednika i odredi im nasledne delove koji ne iscrpljuju celokupnu zaostavštinu, ostatak nasleđuju zakonski naslednici.

Ako su jedni naslednici postavljeni s delovima, a drugi bez delova

Član 2734

Kad zaveštalac postavi naslednike tako da jednima odredi nasledne delove, a drugima ne odredi, oni čiji deo nije određen ostatak zaostavštine nasleđuju na jednake delove.

U slučaju kad ništa ne preostane naslednicima čiji deo nije određen, delovi naslednika sa određenim delom srazmerno se smanjuju sve dokle naslednici s neodređenim delom ne dobiju deo koji je jednak delu naslednika čiji je određeni deo najmanji.

Kad su delovi naslednika sa određenim delovima jednaki, a ništa ne preostane naslednicima čiji delovi nisu određeni, delovi naslednika sa određenim delovima srazmerno se smanjuju sve dokle svi postavljeni naslednici ne dobiju jednake delove.

B) Priraštaj

Član 2735

Kad zaveštalac postavi više naslednika, a ne odredi njihove nasledne delove, deo naslednika koji ne može ili neće da nasledi jednako prirasta ostalim postavljenim naslednicima.

Kad zaveštalac postavi naslednike tako da jednima odredi nasledne delove, a drugima ne odredi, deo naslednika koji ne može ili neće da nasledi jednako prirasta samo naslednicima čiji delovi nisu određeni.

Kad zaveštalac postavi naslednike i svima odredi nasledne delove, deo naslednika koji ne može ili neće da nasledi pripada zakonskim naslednicima.

IV Isporuka (legat)

1. Opšta pravila

Sadržina isporuke

Član 2736

Zaveštalac može jednu ili više stvari ili prava ostaviti nekom određenom ili odredivom licu, ili naložiti nasledniku da iz onoga što mu je ostavljeno da neku stvar ili pravo nekom licu, ili mu isplati sumu novca, ili ga oslobodi kakvog duga, ili ga izdržava ili, uopšte u njegovu korist nešto učini ili se uzdrži od kakvog činjenja, ili da nešto trpi.

Takvim se zaveštanjem po pravilu ne postavlja naslednik, već se ono naziva isporukom, lice kome je namenjeno isporukoprimcem, a onaj koga isporuka tereti naziva se dužnikom isporuke.

Podisporuka

Član 2737

Isporuka može biti naložena i isporukoprimcu i tada se naziva podisporukom, a lice kome je ostavljena – pod isporukoprimcem.

Namirenje poverilaca pre isporukoprimaca

Član 2738

Zaveštaočevi poverioci se namiruju pre isporukoprimaca.

Smanjenje isporuka i naloga

Član 2739

Naslednik nije dužan ispuniti isporuku ili nalog ako se time dira u njegov nužni deo.

Isto važi i za isporukoprimca ako vrednost podisporuke ili naloga koje treba da ispuni premaša vrednost njemu ostavljene isporuke.

U tim slučajevima sve isporuke i nalozi smanjuju se u istoj srazmeri ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Ko su dužnici isporuke

Član 2740

Isporukoprimac može isporuku zahtevati od onog kome je njeno ispunjenje naloženo.

Kad je ispunjenje naloženo nekolicini, svako odgovara srazmerno delu zaostavštine koji dobija, ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Kad zaveštalac propusti da odredi ko je dužnik isporuke, ispunjenje tereti sve zakonske i zaveštajne naslednike, srazmerno njihovim naslednim delovima.

Pravo isporukoprimca ako dužnik isporuke ne nasledi

Član 2741

Isporukoprimac može isporuku zahtevati i ako dužnik isporuke ne može ili neće da nasledi.

Tada isporuka tereti onog ko umesto dužnika isporuke dolazi na nasleđe, ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Odgovornost isporukoprimca za dugove zaveštaoca

Član 2742

Isporukoprimac ne odgovara za dugove zaveštaoca.

Zaveštalac može narediti da isporukoprimac odgovara za sve ili neke njegove dugove, u granicama vrednosti isporuke.

Kada isporuka pada

Član 2743

Isporuka pada ako isporukoprimac umre pre zaveštaoca, ili se odrekne isporuke, ili je nedostojan.

Tada predmet isporuke ostaje onom ko je bio dužan da je ispuni ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Ostali uslovi kada isporuka pada

Član 2744

Isporuka pada i ako zaveštalac otuđi ili potroši individualno određeni predmet isporuke ili taj predmet inače prestane da postoji za života zaveštaočevog.

Isporuka pada i ako posle smrti zaveštaoca njeno ispunjenje postane nemoguće zbog događaja za koje dužnik isporuke ne odgovara.

2. Posebne vrste isporuke

Isporuka ostavljena zaveštaočevom poveriocu

Član 2745

Kad zaveštalac isporuku ostavi svom poveriocu, on ima pravo da pored isporuke traži i ispunjenje potraživanja, ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Kad zaveštalac svom poveriocu ostavi stvar koju mu je dugovao, on stvar može zahtevati kao isporukoprimac ili kao ostaviočev poverilac.

Isporuka ostavljena zaveštaočevom dužniku

Član 2746

Isporuka ostavljena zaveštaočevom dužniku ima dejstvo otpuštanja duga, ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Isporuka zaveštaočevog potraživanja

Član 2747

Kad je predmet isporuke zaveštaočevo potraživanje, dužnik isporuke je obavezan da ga ustupi isporukoprimcu.

Isporuka stvari određenih po rodu

Član 2748

Kad su predmet isporuke stvari određene po rodu, a nije određena njihova količina, tada sve te stvari koje se zateknu u zaostavštini pripadaju isporukoprimcu, ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Kad su predmet isporuke stvari određene po rodu, a nema ih u zaostavštini, dužnik isporuke je obavezan da ih pribavi i preda isporukoprimcu.

Isporuka pada ako su predmet isporuke stvari određene po rodu, a nema ih u zaostavštini, niti je njihova količina određena ili odrediva.

3. Zastarelost isporuke

Član 2749

Pravo da se zahteva isporuka zastareva za jednu godinu od dana kada je isporukoprimac saznao za to pravo i bio ovlašćen da traži isporuku, a najkasnije u roku od tri godine od dana kada je isporukoprimac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze koja je predmet isporuke.

V Nevažnost zaveštanja

1. Ništavost zaveštanja

Ništavost zaveštanja zbog povrede prinudnih propisa,

javnog poretka, morala ili dobrih običaja

Član 2750

Zaveštanje je ništavo ako je njegova sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku, moralu ili dobrim običajima.

Ništavost zaveštanja zbog zaveštajne nesposobnosti

Član 2751

Ništavo je zaveštanje lica koje nije navršilo petnaest godina života i lica koje je zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišeno poslovne sposobnosti.

Ništavost falsifikovanog zaveštanja

Član 2752

Falsifikovano zaveštanje je ništavo.

Ništavost zaveštanja zbog povrede oblika

Član 2753

Ništavo je zaveštanje koje potpuno odstupa od oblika određenim zakonikom.

Delimična ništavost zaveštanja

Član 2754

Ništavost neke odredbe zaveštanja ne povlači ništavost i samog zaveštanja ako ono može opstati bez ništave odredbe ili ako ta odredba nije bila odlučujuća pobuda zbog koje je zaveštanje sačinjeno.

Složena zamena naslednika (zavetina)

Član 2755

Ništava je odredba zaveštanja kojom zaveštalac određuje naslednika svom nasledniku ili isporukoprimcu (zavetina odnosno fideikomisarna zamena naslednika).

Određivanje naslednika nasledniku samo u jednom stepenu tumačiće se u smislu postavljanja isporukoprimca i naslednika.

Ništava je odredba zaveštanja kojom zaveštalac svom nasledniku ili isporukoprimcu zabranjuje da otuđi stvar ili pravo koje mu je ostavio.

Ništava je odredba zaveštanja kojom se zabranjuje ili ograničava deoba nasledstva.

Ništava je odredba zaveštanja kojom zaveštalac čini izjavu volje za čiju je punovažnost potrebno ispuniti uslove predviđene posebnim zakonom, ako u trenutku sačinjavanja zaveštanja ostavilac nije ispunjavao uslove predviđene tim zakonom.

Ništavost pojedinih (specijalnih) zaveštanja

Član 2756

Ništave su one odredbe sudskog, konzularnog, međunarodnog, brodskog i vojnog i javnobeležničkog zaveštanja kojima se nešto ostavlja sudiji, javnom beležniku, odnosno ovlašćenom licu, kao i supružnicima, precima, potomcima i braći i sestrama tih lica.

Ništave su one odredbe pismenog zaveštanja pred svedocima, sudskog, konzularnog, međunarodnog, brodskog i vojnog i javnobeležničkog zaveštanja kojima se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima, kao i supružnicima, precima, potomcima i braći i sestrama svedoka.

Ništave su one odredbe usmenog zaveštanja kojima se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima, njihovim supružnicima, precima, potomcima i srodnicima u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva zaključno, kao i supružnicima, svih tih lica.

Isticanje ništavosti

Član 2757

Na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i na nju može ukazati svako zainteresovano lice.

Neograničeno isticanje ništavosti

Član 2758

Pravo na isticanje ništavosti ne gasi se.

Time se ne dira u pravila o održaju, sticanju od nevlasnika i zastarelosti potraživanja.

Posledice ništavosti zaveštanja

Član 2759

Ništavo zaveštanje smatra se zaveštanjem koje nikada nije ni bilo sačinjeno.

2. Rušljivost zaveštanja

Kada je zaveštanje rušljivo

Član 2760

Zaveštanje je rušljivo ako ga je sačinio onaj ko nije imao zaveštajnu sposobnost, ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje i ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu poštovani oblik i uslovi određeni zakonom.

Pravo na isticanje rušljivosti gasi se istekom zakonom određenog roka.

Ko može zahtevati poništaj zaveštanja zbog rušljivosti

Član 2761

Poništaj zaveštanja zbog rušljivosti može zahtevati samo lice koje za to ima pravni interes.

Rušljivost zaveštanja zbog zaveštajne nesposobnosti

Član 2762

Rušljivo je zaveštanje lica koje je u trenutku njegovog sačinjavanja bilo nesposobno za rasuđivanje.

Rušljivost zaveštanja zbog mana zaveštaočeve volje

Član 2763

Rušljivo je zaveštanje sačinjeno pod uticajem prinude, pretnje i prevare ili u zabludi o činjenicama koje su zaveštaoca pobudile da sačini zaveštanje.

Rušljivost odredaba zaveštanja koje su sačinjene pod uticajem prinude, pretnje i prevare ili su sačinjene u zabludi ne povlači rušljivost preostalog dela zaveštanja ako ono može opstati bez rušljive odredbe ili ako ta odredba nije bila odlučujuća pobuda zbog koje je zaveštanje sačinjeno.

Rušljivost zaveštanja zbog povrede oblika

Član 2764

Rušljivo je zaveštanje koje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom.

Rok za poništaj zaveštanja zbog zaveštajne nesposobnosti i mana volje

Član 2765

Poništaj zaveštanja rušljivog zbog zaveštajne nesposobnosti i mana zaveštaočeve volje može se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za postojanje uzroka rušljivosti, a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja.

Rok od jedne godine ne može početi da teče pre proglašenja zaveštanja.

Poništaj zaveštanja prema nesavesnom licu može se zahtevati u roku od dvadeset godina od dana proglašenja zaveštanja.

Rok za poništaj zaveštanja zbog povrede oblika

Član 2766

Poništaj zaveštanja rušljivog zbog povrede oblika i nepoštovanja uslova određenih zakonom može se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za zaveštanje, a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja.

Rok od jedne godine ne može početi da teče pre proglašenja zaveštanja.

VI Dokazivanje uništenog, izgubljenog ili skrivenog zaveštanja

Član 2767

Zaveštanje koje je uništeno, izgubljeno ili skriveno posle smrti zaveštaočeve, ili pre njegove smrti ali bez njegovog znanja i volje, proizvodi dejstvo punovažnog zaveštanja ako zainteresovano lice dokaže da je zaveštanje postojalo, da je uništeno, izgubljeno ili skriveno, da je bilo sačinjeno u obliku propisanom zakonom i ako dokaže sadržinu zaveštanja.

VII Izvršioci zaveštanja

Određivanje izvršioca zaveštanja

Član 2768

U zaveštanju može biti određen jedan ili više izvršilaca zaveštanja.

Izvršilac zaveštanja može biti svako ko je poslovno potpuno sposoban.

Izvršilac zaveštanja ne mora se primiti te dužnosti.

Kad zaveštanjem nije određen izvršilac ili je određen a ne primi se dužnosti, izvršioca može postaviti sud, ako nađe da je to neophodno, a naročito ako je zaveštalac odredio naloge, uslove ili rokove.

Dužnosti izvršioca zaveštanja

Član 2769

Kad zaveštalac nije što drugo odredio, dužnost je izvršioca zaveštanja naročito da se stara o čuvanju zaostavštine, da njome upravlja, da se stara o isplati dugova i isporuka i uopšte da se stara da zaveštanje bude izvršeno onako kako je zaveštalac hteo.

Ako ima više izvršilaca, oni zajedno vrše poverene im dužnosti, ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Polaganje računa i nagrada izvršiocu

Član 2770

Izvršilac zaveštanja dužan je položiti sudu račun o svom radu.

Izvršilac zaveštanja ima pravo na naknadu troškova i nagradu za svoj trud koje mu se isplaćuju na teret zaostavštine, prema odluci suda.

Opoziv izvršioca zaveštanja

Član 2771

Sud može, na predlog ili po službenoj dužnosti, opozvati izvršioca zaveštanja, ako njegov rad nije u skladu s voljom zaveštaočevom ili sa zakonom.

VIII Opozivanje zaveštanja

Pojam opoziva

Član 2772

Zaveštalac uvek može u celini ili delimično opozvati zaveštanje.

Zaveštanje se opoziva izjavom datom u bilo kom obliku u kome se može i sačiniti.

Zaveštalac može pismeno zaveštanje opozvati i uništenjem pismena.

Odnos ranijeg i docnijeg zaveštanja

Član 2773

Kad se docnijim zaveštanjem izričito ne opozove ranije, odredbe ranijeg zaveštanja ostaju na snazi, ako nisu suprotne odredbama docnijeg.

Ako zaveštalac uništi docnije zaveštanje, na snazi je ranije zaveštanje, ako iz okolnosti ne proizlazi što drugo.

Raspolaganje individualno određenom stvari ili pravom

Član 2774

Zaveštaočevo raspolaganje individualno određenom stvari ili pravom ima dejstvo opoziva zaveštanja te stvari ili prava.

GLAVA IV

UGOVORI U NASLEDNOM PRAVU

I Ugovor o nasleđivanju i ugovor o budućem nasledstvu ili isporuci

Ništavost ugovora o nasleđivanju

Član 2775

Ništav je ugovor kojim neko svoju imovinu ili njen deo ostavlja u nasleđe svom saugovorniku ili nekom trećem.

Alternativa: Umesto prethodnog člana dodaje se 6 novih članova koji glase:

Ugovor o nasleđivanju

Član 2776

Ugovor kojim jedno lice ostavlja svoju zaostavštinu ili njen deo u nasleđe svom saugovorniku, može se zaključiti samo između supružnika.

Ugovor o nasleđivanju se može zaključiti u korist dece jednog ili drugog supružnika, njihove zajedničke dece, njihovih usvojenika ili drugih potomaka.

Uslovi punovažnosti ugovora

Član 2777

Ugovor je punovažan samo ako su se sa njegovim zaključenjem saglasili svi potomci saugovornika koji će po zakonu biti pozvani da ih naslede.

Ako neki potomak nije dao saglasnost za zaključenje ugovora o nasleđivanju, može je dati naknadno.

Ugovor je punovažan i ako potomak koji nije dao saglasnost umre pre supružnika kao saugovornika ili se odrekne nasleđa ili je nedostojan a ne ostavi potomstvo.

Alternativa: Prethodni član se menja tako da glasi:

Ugovor je punovažan i ako se sa njegovim zaključenjem nije saglasio neki od potomaka saugovornika koji bi po zakonu bio pozvan da ih nasledi.

Oblik

Član 2778

Ugovor mora biti sačinjen u pismenoj formi i overen od sudije koji je dužan da pre overe pročita strankama ugovor i naročito ih upozori da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njihovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici.

U suprotnom, ugovor je ništav.

Sudija na samom ugovoru potvrđuje da su te radnje učinjene. ugovor može sačiniti i javni beležnik u obliku javnobeležničkog zapisa, uz upozorenje i posledice predviđene u ovom članu.

Predmet ugovora

Član 2779

Ugovor može obuhvatiti zaostavštinu ugovornika ili njen deo.

Ništavost ugovora o budućem nasledstvu ili isporuci

Član 2780

Ništav je ugovor kojim neko otuđuje nasledstvo kome se nada, kao i svaki ugovor o nasledstvu nekog trećeg ko je živ.

Ništav je ugovor o isporuci ili drugoj koristi kojima se jedan ugovornik nada iz nasledstva koje nije otvoreno.

Ništavost ugovora o sadržini zaveštanja

Član 2781

Ništav je ugovor kojim se zaveštalac obavezuje da unese ili ne unese kakvu odredbu u zaveštanje ili da kakvu odredbu iz svog zaveštanja opozove ili ne opozove.

II Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života

Ugovorno ustupanje i raspolaganje

Član 2782

Predak može ugovorom svojim potomcima ustupiti i razdeliti imovinu.

Uslovi punovažnosti ugovora

Član 2783

Ugovor je punovažan samo ako su se sa ustupanjem i raspodelom saglasili svi ustupiočevi potomci koji će po zakonu biti pozvani da ga naslede.

Ako neki potomak nije dao saglasnost za ustupanje i raspodelu imovine, može je dati naknadno.

Ugovor je punovažan i ako potomak koji nije dao saglasnost umre pre ustupioca ili se odrekne nasleđa ili je nedostojan, a ne ostavi potomstvo.

Forma

Član 2784

Ugovor mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.

Prilikom potvrđivanja (solemnizacije) ugovora javni beležnik je dužan da ugovornike naročito upozori na to da ustupljena imovina ne ulazi u ustupiočevu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju.

U suprotnom, ugovor je ništav.

Predmet ugovora

Član 2785

Ugovor može obuhvatiti samo ustupiočevu imovinu koja postoji u času ustupanja i raspodele, u celini ili delimično.

Ništava je odredba ugovora koja predviđa raspodelu dobara koja će se zateći u ustupiočevoj zaostavštini.

Ustupljena imovina ne ulazi u zaostavštinu

Član 2786

Kad predak umre, njegovu zaostavštinu čine dobra koja nisu obuhvaćena ugovorom o ustupanju i raspodeli, kao i dobra koja je naknadno stekao.

Kad se ustupljeni delovi smatraju kao poklon

Član 2787

Kad se sa ustupanjem i raspodelom nije saglasio neki od potomaka koji je postao naslednik, delovi imovine koji su ustupljeni ostalim naslednicima smatraju se kao poklon.

Zadržavanje raznih prava

Član 2788

Pri ustupanju i raspodeli, ustupilac može za sebe ili svog supružnika, ili za oboje, ili za kog drugog zadržati pravo plodouživanja na svim ili nekim ustupljenim dobrima, može ugovoriti doživotnu rentu u stvarima ili novcu, doživotno izdržavanje ili kakvu drugu korist.

Kad su uživanje ili doživotna renta ugovoreni za ustupioca i njegovog supružnika zajedno, pa jedno od njih umre, uživanje ili renta pripadaju u celini drugome do njegove smrti, ako što drugo nije ugovoreno ili ako što drugo ne proizlazi iz okolnosti.

Pravo ustupiočevog supružnika

Član 2789

Ustupilac može ugovorom obuhvatiti i svog supružnika ako se supružnik saglasi, i tada on ima isti položaj kao i ustupiočevi potomci.

Kad supružnik nije obuhvaćen ustupanjem i raspodelom, njegovo pravo na nužni deo ostaje nedirnuto, a ugovor između potomaka ostaje na snazi.

Dugovi ustupiočevi i pobijanje ustupanja

Član 2790

Potomci između kojih je ustupilac razdelio svoju imovinu ne odgovaraju za njegove dugove, ako što drugo nije ugovoreno.

Ustupiočevi poverioci mogu ugovor pobijati pod uslovima za pobijanje besplatnih raspolaganja.

Obaveza jemstva

Član 2791

Obaveza jemstva koja posle deobe nastaje među sanaslednicima, nastaje i među potomcima i posle ustupanja i raspodele.

Opoziv

Član 2792

Ustupilac može zahtevati da mu potomak vrati sve što je primio, ako je potomak pokazao grubu neblagodarnost prema njemu.

Isto pravo ima ustupilac i ako potomak njemu ili kome drugome ne daje izdržavanje određeno ugovorom o ustupanju i raspodeli, ili ne namiri ustupiočeve dugove.

U drugim slučajevima neizvršenja tereta određenih ugovorom o ustupanju i raspodeli, sud, vodeći računa o važnosti tereta za ustupioca i drugim okolnostima, odlučuje da li ustupilac ima pravo na vraćanje datih dobara, ili pravo da traži prinudno izvršenje tereta.

Pravo potomka posle opoziva

Član 2793

Potomak koji je vratio primljeno može posle smrti ustupiočeve zahtevati nužni deo.

Pri utvrđivanju njegovog nužnog dela delovi imovine koje je ostavilac ustupio ostalim potomcima i supružniku smatraće se kao poklon.

III Ugovor o doživotnom izdržavanju

Pojam ugovora

Član 2794

Ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani.

Primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari ili prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora.

Ako što drugo nije ugovoreno, obaveza izdržavanja naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe.

Alternativa: Ako se prihvati ugovor o nasleđivanju između supružnika prethodnom članu dodaje se stav:

Ugovor o doživotnom izdržavanju međusobno ne mogu zaključiti supružnici.

Forma

Član 2795

Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u formi javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.

Prilikom potvrđivanja (solemnizacije) ugovora javni beležnik je dužan da ugovornike naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju.

U suprotnom, ugovor je ništav.

Poseban slučaj ništavosti ugovora

Član 2796

Ništav je ugovor u kome je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje, bolnice, različite agencije i slično), ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva.

Doživotno izdržavanje više lica

Član 2797

Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno za dvoje ili više lica, svako od njih ima zasebno pravo na određena davanja i činjenja.

Doživotno izdržavanje u korist trećeg lica

Član 2798

Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica, davalac izdržavanja stiče svojinu na predmetima ugovora u trenutku smrti njegovog saugovornika, ako ugovorom nije određeno da svojina prelazi u trenutku smrti trećeg lica.

Obaveza izdržavanja traje do smrti trećeg lica.

Obezbeđivanje prava iz ugovora

Član 2799

Davalac izdržavanja može svoje pravo iz ugovora obezbediti upisom u javnoj knjizi.

Isto pravo posle smrti saugovornika davaoca izdržavanja ima i treće lice u čiju je korist izdržavanje ugovoreno.

Neprenosivost prava

Član 2800

Potraživanja primaoca izdržavanja ne mogu se preneti na drugoga.

Raskid ugovora zbog poremećenih odnosa

Član 2801

Ako se međusobni odnosi ugovornika iz bilo kog uzroka toliko poremete da postanu nepodnošljivi, svako od njih može zahtevati da sud raskine ugovor.

Kad sud izrekne raskid, primalac izdržavanja je dužan dati naknadu za primljena davanja i usluge.

Ako je do raskida došlo zbog krivice jedne strane, druga strana ima pravo na pravičnu naknadu.

Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica, raskid ugovora posle smrti saugovornika davaoca izdržavanja može zahtevati i lice u čiju je korist izdržavanje ugovoreno.

Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti

Član 2802

Ako se posle zaključenja ugovora okolnosti toliko promene da njegovo ispunjenje postane znatno otežano, sud može, na zahtev jedne ili druge ugovornice, njihove odnose iznova urediti ili ugovor raskinuti.

Sud može, uz saglasnost ugovornika, pravo primaoca izdržavanja preinačiti u doživotnu rentu.

Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica, raskid ugovora posle smrti saugovornika davaoca izdržavanja može zahtevati i lice u čiju je korist izdržavanje ugovoreno.

Pravo zakonskih naslednika primaoca izdržavanja

Član 2803

Na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja, sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju, ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.

Zakonski naslednici mogu poništaj ugovora zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primaočeve.

Rok od jedne godine ne može početi da teče pre smrti primaočeve.

Smrt davaoca izdržavanja

Član 2804

Posle smrti davaoca izdržavanja njegove obaveze prelaze na njegovog supružnika i potomke koji su pozvani na nasleđe, ako pristanu.

Ako supružnik i potomci ne pristanu na produženje ugovora o doživotnom izdržavanju, ugovor se raskida, a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdržavanje.

Položaj supružnika i potomaka davaoca izdržavanja

Član 2805

Ako supružnik i potomci davaoca izdržavanja nisu u stanju da preuzmu ugovorne obaveze, mogu zahtevati naknadu od primaoca izdržavanja.

Sud će tu naknadu odrediti po slobodnoj oceni, imajući u vidu sve okolnosti i posebno ceneći imovno stanje primaoca izdržavanja i onih koji su bili ovlašćeni na produženje ugovora.

GLAVA V

PRELAZAK ZAOSTAVŠTINE NA NASLEDNIKE

I Otvaranje nasleđa

Smrt i proglašenje lica za umrlo

Član 2806

Smrću fizičkog lica otvara se njegovo nasleđe.

Isto dejstvo ima i proglašenje lica za umrlo.

Kada se otvara nasleđe lica proglašenog za umrlo i početak toka rokova

Član 2807

Danom otvaranja nasleđa lica koje je proglašeno za umrlo smatra se dan koji je u rešenju o proglašenju lica za umrlo označen kao dan smrti, a ako to u rešenju nije označeno, danom otvaranja nasleđa smatra se prvi dan po isteku zakonom određenih rokova.

Rokovi koji po ovom zakonu počinju da teku od dana otvaranja nasleđa teku od dana pravnosnažnosti rešenja o proglašenju lica za umrlo.

Postupak sa zaostavštinom ako su naslednici nepoznati

Član 2808

Kad nije poznato ima li naslednika, sud će oglasom pozvati lica koja polažu pravo na nasleđe da se prijave sudu u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa.

Oglas će se istaći na oglasnoj tabli suda, objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije", a, po potrebi, i na drugi način.

Ako ima nagoveštaja da je prebivalište ili boravište naslednika u inostranstvu, oglas će se objaviti i u odgovarajućem inostranom sredstvu javnog obaveštavanja.

Sticanje prava Republike Srbije

Član 2809

Kad se po isteku roka od jedne godine od dana najkasnije objavljenog oglasa ne prijavi nijedan naslednik, sud će doneti rešenje kojim zaostavštinu predaje na uživanje Republici Srbiji.

Republika Srbija stiče svojinu na predatim stvarima u roku od tri godine za pokretne, a deset godina za nepokretne stvari, počev od otvaranja nasleđa.

Staralac zaostavštine

Član 2810

Ako nije poznato ima li naslednika, ili je njihovo prebivalište ili boravište nepoznato, kao i u drugim slučajevima kad je to potrebno, sud će postaviti privremenog staraoca zaostavštine.

Sud može privremenog staraoca zaostavštine postaviti i na zahtev ostaviočevih poverilaca, isporukoprimaca ili korisnika naloga.

O postavljanju privremenog staraoca sud će obavestiti organ starateljstva, koji može postaviti drugog staraoca.

Ovlašćenja privremenog staraoca

Član 2811

Privremeni staralac zaostavštine je ovlašćen da u ime naslednika tuži i bude tužen, da naplaćuje potraživanja, isplaćuje dugove i isporuke i uopšte da zastupa naslednike.

II Sticanje zaostavštine

1. Prelazak zaostavštine na naslednike

Momenat prelaska zaostavštine

Član 2812

Zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti.

Istovremeno naslednici stiču i pravo na odricanje od nasleđa.

A) Odricanje od nasleđa

Član 2813

Naslednik se može odreći nasleđa izjavom pred sudom do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine.

Naslednik se može odreći nasleđa samo u svoje ime.

Smatra se da naslednik koji se odrekao nasleđa nikada nije ni bio naslednik.

Priroda izjave o odricanju i njen poništaj

Član 2814

Ako je izjava o odricanju od nasleđa data pod uslovom ili rokom, smatraće se izjavom koja ne proizvodi pravno dejstvo.

Odricanje od nasleđa ne može biti delimično.

Izjava o odricanju od nasleđa neopoziva je.

Naslednik koji se odrekao nasleđa može zahtevati poništaj izjave o odricanju ako je ona posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude.

Nasleđivanje prava na odricanje od nasleđa

Član 2815

Kad naslednik umre pre okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine a ne odrekne se nasleđa, pravo odricanja prelazi na njegove naslednike.

Odricanje u korist određenog naslednika

Član 2816

Odricanje u korist određenog naslednika smatra se izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela.

Po prijemu ustupljenog dela na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu.

Ko se ne može odreći nasleđa

Član 2817

Nasleđa se ne može odreći naslednik koji se izrečno ili prećutno primio nasleđa.

Odricanje od nasleđa koje nije otvoreno

Član 2818

Odricanje od nasleđa koje nije otvoreno ništavo je.

B) Prijem nasleđa

Prećutni prijem nasleđa

Član 2819

Ako se do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine naslednik ne odrekne nasleđa, smatraće se da se nasleđa primio.

Smatraće se da se primio nasleđa i naslednik koji je raspolagao celom zaostavštinom ili njenim delom.

Mere koje jedan naslednik preduzme samo radi očuvanja zaostavštine i mere tekućeg upravljanja ne smatraju se prijemom nasleđa.

Ako je data izjava o prijemu nasleđa

Član 2820

Ako je izjava o prijemu nasleđa data pod uslovom ili rokom, smatraće se da uslov ili rok ne postoje.

Prijem nasleđa ne može biti delimičan.

Izjava o prijemu nasleđa neopoziva je.

Naslednik koji se primio nasleđa može zahtevati poništaj izjave o prijemu ako je ona posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude.

2. Nezastarivost prava na zahtevanje zaostavštine

Član 2821

Pravo naslednika da zahteva zaostavštinu ne zastareva.

Time se ne dira u pravila o održaju, sticanju od nevlasnika i zastarelosti potraživanja.

III Odgovornost naslednika za dugove ostaviočeve i zaštita naslednika, isporukoprimaca i poverilaca

Obim naslednikove odgovornosti za dugove

Član 2822

Naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine.

Prijemnik u čiju se korist naslednik odrekao nasleđa odgovara za dugove ostavioca, u smislu prethodnog stava, osim ako nije drugačije ugovoreno.

Mogućnost odricanja

Član 2823

Naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za ostaviočeve dugove.

Odgovornost sanaslednika

Član 2824

Sanaslednici solidarno odgovaraju za ostaviočeve dugove, svaki do visine vrednosti svog naslednog dela, bez obzira na to da li je izvršena deoba nasledstva.

Dugovi se među sanaslednicima dele srazmerno njihovim naslednim delovima ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Odvajanje zaostavštine

Član 2825

Poverioci ostaviočevi mogu u roku od tri meseca od dana otvaranja nasleđa zahtevati da se zaostavština odvoji od imovine naslednika.

U tom slučaju naslednik ne može raspolagati stvarima i pravima iz zaostavštine sve dokle se ne naplate poverioci koji su odvajanje zahtevali, a ako je tim stvarima i pravima do odvajanja raspolagao, ta raspolaganja ostaju punovažna.

Namirenje iz odvojene zaostavštine

Član 2826

Poverioci naslednikovi ne mogu se namiriti iz odvojene zaostavštine sve dokle se ne namire ostaviočevi poverioci koji su zahtevali odvajanje.

Naplata potraživanja

Član 2827

Poverioci ostaviočevi koji su zahtevali odvajanje mogu svoja potraživanja naplatiti samo iz zaostavštine.

Odvojenoj zaostavštini sud može postaviti staraoca.

Mere zaštite domaćih naslednika, isporukoprimaca i poverilaca

Član 2828

Kad je za raspravljanje zaostavštine nadležan inostrani organ, sud na čijem je području ostavilac umro izdaće oglas kojim će pozvati lica koja u zemlji imaju zahteve kao naslednici, isporukoprimci ili poverioci da u roku od trideset dana od dana objavljivanja oglasa u republičkom službenom glasniku, prijave svoje zahteve, jer će u protivnom pokretna imovina iz sastava zaostavštine biti predata inostranom organu, odnosno licu koje taj organ ovlasti.

Oglas će biti objavljen u republičkom službenom glasniku, na oglasnoj tabli suda i po potrebi na drugi pogodan način, a jedan primerak oglasa dostaviće se najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu države čiji je organ nadležan za raspravljanje zaostavštine.

Ako je zaostavština male vrednosti oglas se neće objavljivati, ali se u tom slučaju zaostavština ne sme predati pre proteka roka od tri meseca od smrti stranog državljanina.

Zadržavanje zaostavštine

Član 2829

Ako naslednik ili isporukoprimac prijavi svoj zahtev, sud će zadržati zaostavštinu odnosno njen deo potreban za pokriće prijavljenog zahteva sve dok organ strane države ne donese pravnosnažnu odluku o tom zahtevu.

Sud će u pogledu prijavljenog zahteva izvršiti ovu odluku iz zadržane zaostavštine odnosno njenog dela, a ostatak će predati organu strane države.

IV Deoba nasledstva

Pravo na deobu

Član 2830

Deobu nasledstva može zahtevati svaki naslednik u svako doba, osim u nevreme.

To pravo ne može zastareti.

Ugovor kojim se naslednik odriče prava da zahteva deobu ništav je.

Naslednička zajednica

Član 2831

Do deobe naslednici zajednički upravljaju i raspolažu nasledstvom.

Kad nema izvršioca zaveštanja a naslednici se ne slože o upravljanju nasledstvom, sud će, na zahtev nekog od njih, postaviti upravitelja koji će za sve njih upravljati nasledstvom, ili će svakom nasledniku odrediti deo nasledstva kojim će on upravljati.

Za upravitelja sud može postaviti i nekog od naslednika.

Ovlašćenja upravitelja

Član 2832

Upravitelj može sa odobrenjem suda raspolagati stvarima i pravima iz zaostavštine, ako je to potrebno radi isplate troškova ili otklanjanja kakve štete.

Ustupanje naslednog dela pre deobe

Član 2833

Svaki naslednik može pre deobe svoj nasledni deo, potpuno ili delimično, preneti samo na sanaslednika.

Ugovor o prenosu naslednog dela mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.

Ugovor naslednika o ustupanju naslednog dela sa licem koje nije sanaslednik samo obavezuje naslednika da, po izvršenoj deobi, preda svoj deo saugovorniku, čime saugovornik do deobe ne dobija nikakvo drugo pravo.

Pravo naslednika koji je živeo ili privređivao u zajednici sa ostaviocem

Član 2834

Na zahtev naslednika koji je živeo ili privređivao u zajednici sa ostaviocem, sud može, ako to iziskuje opravdana potreba, odlučiti da mu se ostave pojedine stvari ili grupe stvari ili prava koje bi pripale u deo ostalim naslednicima, a da im on vrednost tih stvari ili prava isplati u novcu, u roku koji sud prema okolnostima odredi.

Za tako određeni iznos ti naslednici imaju do isplate zakonsku zalogu na delovima zaostavštine dodeljenim nasledniku koji je dužan da im izvrši isplatu.

Ako im isplata ne bude izvršena u određenom roku, oni mogu zahtevati isplatu potraživanja ili predaju stvari koje bi im inače pripale na ime naslednog dela.

Kad je poljoprivredno zemljište u zaostavštini

Član 2835

Kad u zaostavštini ima poljoprivrednog zemljišta, sud je dužan na pravo iz prethodnog člana upozoriti poljoprivrednika koji je živeo ili privređivao u zajednici sa ostaviocem.

Deoba predmeta domaćinstva

Član 2836

Predmeti domaćinstva veće vrednosti koji služe svakodnevnim potrebama ostaviočevog supružnika i naslednika koji je s ostaviocem živeo u istom domaćinstvu ostaviće mu se na njegov zahtev, a njihova će se vrednost uračunati u deo tog naslednika.

Ako vrednost tih predmeta premaši vrednost naslednog dela, naslednik kome su predmeti ostavljeni isplatiće tu razliku ostalim naslednicima u novcu, u roku koji sud prema okolnostima odredi.

Obaveza zaštite među naslednicima posle deobe

Član 2837

Svakom nasledniku ostali naslednici odgovaraju po samom zakonu ako mu neko treći, pozivajući se na pravo zasnovano pre deobe, oduzme stvar koja je pripala u njegov nasledni deo, ili inače smanji njegovo pravo.

Oni jemče i za to da stvari pripale u njegov deo nemaju skrivenih nedostataka.

Naslednici jemče za postojanje i naplativost ostaviočevog potraživanja koje je pripalo u deo jednog naslednika – do visine iznosa tog dela.

U svim slučajevima jemstva po ovom članu svaki naslednik jemči i duguje naknadu srazmerno svom naslednom delu.

Trajanje jemstva

Član 2838

Obaveza jemstva za postojanje i naplativost potraživanja traje tri godine po završenoj deobi, a za potraživanja koja dospevaju posle deobe – tri godine posle dospelosti obaveze.

OBRAZLOŽENJE

I

USTAVNI OSNOV

Ustavni osnov za donošenje Građanskog zakonika Republike Srbije sadržan je u odredbama člana 97 stav 1 tač. 6, 7 i 8 i člana 99 stav 1 tačka 7 Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija uređuje i obezbeđuje ''jedinstveno tržište, sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti; svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine; socijalno osiguranje i druge oblasti socijalne sigurnosti i druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa''.

II

RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONIKA

Uvažavajući mnogobrojne inicijative pravnika izražene u višegodišnjim porukama Kopaoničke škole prirodnog prava i obrazloženi predlog o potrebi kodifikacije građanskog prava, Vlada Republike Srbije donela je Odluku o obrazovanju posebne Komisije radi izrade Građanskog zakonika Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 104/06, 110/06, 85/09).

Pri donošenju navedene odluke, Vlada je, između ostalog, imala u vidu sledeće osnovne razloge koji ukazuju na potrebu donošenja Građanskog zakonika u Republici Srbiji.³

1. Srbija je, kao što je dobro poznato, donela svoj Građanski zakonik još 1844. godine, koji je bio na snazi punih sto godina, sve do 1946. godine, kada je, zajedno sa svim zakonima Srbije i predratne Jugoslavije, izgubio pravnu snagu pod dejstvom "revolucionarne svesti" kojom je izvršena abrogacija do tada važećeg celokupnog pravnog sistema, a koji je, u ovoj oblasti izražavao tekovine evropske pravne civilizacije. Od tog vremena, pa sve do danas, Srbija nije izvršila kodifikaciju u vidu opšteg Građanskog zakonika, pa se u tom pogledu, nalazi u docnji u odnosu na druge zemlje u okviru Evropske porodice prava.

Polazeći od postojećeg stanja zakonodavstva u oblasti građanskopravnih odnosa, ustanovljene sudske prakse i razvijene pravne teorije, stvoreni su svi neophodni uslovi za kodifikaciju građanskog prava u obliku Građanskog zakonika

Republike Srbije, za čije donošenje je ustavni osnov neosporan.

2. Rad na izradi Građanskog zakonika ne svodi se samo na prostu recepciju postojećih posebnih zakona u ovoj ovlasti i njihovo tehničko uobličavanje u smislu Kodeksa. On bi, pre svega, trebalo da obuhvati analizu postojećih zakonskih rešenja, njihovo osavremenjivanje i dogradnju, a naročito njihovo usklađivanje, kako međusobno, tako i sa savremenim tekovinama civilizacije prava, pravne prakse i pravne teorije, opšte i naše. Zato je neophodna odgovarajuća zakonska rešenja u ovoj oblasti usaglasiti sa rešenjima ratifikovanih međunarodnih konvencija, kao i drugim međunarodnim standardima, a naročito sa pravom Evropske unije, gde je u toku rad na izradi Građanskog zakonika EU, rad koji se neće okončati u neposrednoj budućnosti, ali koji bi svakako bio u paralelnoj optici rada na izradi Građanskog zakonika Republike Srbije. Pojedina rešenja u ovoj oblasti trebalo bi usaglasiti sa čitavim sistemom smernica koje dolaze iz Evropske unije, a koje se odnose na sasvim konkretna pitanja iz ove oblasti prava. To je danas fakt, ne samo sa zemljama članicama Evropske unije, već i sa onim zemljama koje se nalaze na putu ka članstvu u Evropsku uniju, gde se nalazi i Republika Srbije i njen pravni sistem.

3. Srbija je danas jedna od retkih zemalja koja početkom XXI veka nema svoj Građanski zakonik, što je, teško razumeti ako se zna da je ona bila među prvim evropskim zemljama koje su još u XIX veku imale svoj Građanski zakonik. Građanski zakonik treba doneti, ne samo zbog urgentne potrebe, već i zbog opšteg stanja našeg prava, njegove istorije i kulture, kao i zbog značajnog koraka ka vladavini pravne sigurnosti. Naime, svaka kodifikacija u oblasti Građanskog prava, već samim svojim postojanjem uveličava bogatstvo pravne zajednice i doprinosi stabilnosti pravnih ustanova. To predstavlja jedan od neophodnih uslova konstitucije pravne države. Ona omogućava svim pravnim subjektima, kako građanima, tako i pravnim licima da na jednom mestu imaju korpus svih građanskih subjektivnih prava.

Ako se pođe od činjenice da su sve kodifikacije privatnog prava na evropskom kontinentu bile prožete tekovinama pravne nauke, i da su one, upravo u vremenu pojave tih kodifikacija i njihovog oživotvorenja u praksi, doživljavale zapažen progres, onda nema razloga da bude drugačije i sa kodifikacijom građanskog prava u Republici Srbiji.

4. Uzimajući u obzir rezultate pravne nauke i rešenja komparativnog prava, ta kodifikacija ne bi smela da preraste u prepreku daljeg razvoja prava, posebno autonomnog prava privrednih subjekata, opasnost koja se iskazuje već iz samog pojma kodifikacije kao čvrstog zakonodavnog okvira. I zbog toga kodifikatorski akt treba da zadovolji dve naizgled antinomne težnje: da učvrsti već izgrađene odnose jedne koherentne celine doprinoseći većem poštovanju načela pravne sigurnosti, ali i da istovremeno ne zatvara put daljoj evoluciji građanskog prava i stalnom usavršavanju pravnog poretka u celini, već naprotiv, da to podstiče.

5. Potrebe prakse, naročito privredno-poslovne prakse, brzo se menjaju pod uticajem različitih faktora (državni intervencionizam, finansijsko tržište, nadnacionalne asocijacije), a naročito pod uticajem naglog tehničkog razvoja koji donosi nove načine komuniciranja i nove sadržaje građansko pravnih odnosa. Sve to govori u prilog stanovištu da se prilikom izbora pojedinih rešenja kao posledice ove ili one teorije, mora voditi računa o potrebama praktičnog života, jer se i kodeks, kao i svaki drugi zakon, donosi upravo radi tog realnog i što kvalitetnijeg i humanijeg života, a ne radi zadovoljenja neke teorije koja ne odgovara tim zahtevima. Otuda je potrebno učiniti zajednički napor da kodifikacija građanskog prava, ne samo u njenom nastanku, već naročito u vremenu njene primene i oživotvorenja u praktičnom svetu doprinese ostvarivanju očekivanih rezultata.

Zato je u preambuli na početku zakonskog teksta istaknuto da se Zakonik donosi radi jačanja vladavine pravednog prava i to nastavljajući tekovine Evropske pravne civilizacije u oblasti kodifikacija građanskog prava, pri tome se polazi od razvoja pravne nauke, zakonodavstva, sudske i poslovne prakse u pravnom poretku Republike Srbije.

Nema sumnje da će donošenje Građanskog zakonika doprineti jačanju pravne sigurnosti, vladavine prava i povećanju ukupne pravne kulture.

III

OSNOVNA KONCEPCIJA SADRŽAJA RADNOG TEKSTA GRAĐANSKOG ZAKONIKA

Imajući u vidu postojanje značajnih zakonskih segmenata u našem pravnom sistemu u oblasti građanskog prava, predloženim rešenjima se nastoji da se usavrše i kompletiraju postojeća zakonodavna rešenja u skladu sa dosadašnjim naučnim saznanjima i potrebama poslovne i sudske prakse u ostvarivanju i zaštiti građanskih prava.

Koristeći komparativnu metodološku analizu, predlozima i alternativama u znatnoj meri su harmonizovana najvažnija rešenja sa modernim evropskim zakonodavstvom i savremenim tendencijama u pravu Evropske Unije.

Mnogobrojne alternativne varijante predložene su sa namerom da podstakne učesnike javne diskusije u procesu predlaganja što boljih rešenja. Zahvaljujući tom koncepcijskom opredeljenju, Radni tekst sadrži preko 480 alternativnih rešenja čija će sudbina zavisiti od rezultata javne rasprave.

Posebna pažnja posvećena je osnovnim načelima i principima, od izuzetnog značaja ne samo za zasnivanje, ostvarivanje i zaštitu građanskih prava, već i za pravilno tumačenje zakonskih rešenja, kao i za rešavanje sporova i usklađivanje različitih interesa.

Građanski zakonik, kao kodifikacioni akt, obuhvatio bi sve one pravne celine koje čine konzistentan korpus građanskih prava koja su od vitalnog značaja za kvalitet života, rada i poslovanja svih građansko pravnih subjekata u društvu koje teži kontinuiranom prosperitetu i sve potpunijem poštovanju ljudskih prava i sloboda.

U skladu sa opredeljenom orijentacionom sadržinom, Građanski zakonik bi imao sledećih pet osnovnih celina: Opšti deo; Obligacioni odnosi; Stvarno pravno; Porodični odnosi i Nasleđivanje.

OPŠTI DEO

Prema predloženoj koncepciji, Opšti deo sadrži sve one odredbe koje su, po pravilu, opšteg, načelnog karaktera ili zajedničke za sve posebne delove Građanskog zakonika.

U okviru uvodnih i opštih odredaba formulisana su osnovna načela i opšta pravila od značaja, ne samo za ponašanje subjekata građanskog prava, već i za pravosudne i druge organe koji će tumačiti i primenjivati odredbe Građanskog zakonika.

U okviru opštih odredaba izričito je propisano da je ostvarivanje vrline pravde osnovni cilj Građanskog zakonika.

Kao vrhovno načelo predviđeno je načelo o savesnosti i poštenju. Predloženo je da sve odredbe Građanskog zakonika treba da teže njegovom ostvarivanju, koje se ne može ni isključiti ni ograničiti. Naime, u brojnim građansko-pravnim odnosima savesnost je odlučujuća činjenica relevantna za rešavanje određenih sporova. Da bi se racionalizovao tekst Građanskog zakonika, odnosno izbeglo suvišno ponavljanje, formulisana je oboriva pretpostavka o savesnosti, prema kojoj se savesnost i poštenje pretpostavljaju, a ko tvrdi suprotno dužan je da to dokaže. Prema predlogu smatraće se da je savestan onaj koji nije znao ili u konkretnoj situaciji nije mogao da zna za činjenice i okolnosti koje su od bitnog značaja za ostvarivanje i zaštitu određenog građanskog prava.

Posebno su formulisane odredbe o: jednakosti ljudskih prava, autonomiji volje; ravnopravnosti lica u građanskom pravu; dužnoj pažnji u ostvarivanju prava i izvršavanju građansko-pravnih obaveza; zaštiti čovekove sredine; zabrani prouzrokovanja štete; tumačenju zakona; analognoj primeni zakona (tzv. pravnoj i zakonskoj analogiji), pravičnosti kao neposrednom izvoru prava; zabrani izigravanja zakona i zloupotrebe prava.

Opšti deo, pored uvodnih i opštih odredaba, sadrži sledećih sedam tematskih celina.

1) Prvi odeljak posvećen je subjektima građanskog prava: fizičkim i pravnim licima.

U okviru odseka o pravnim licima unete su odredbe o: vrstama pravnih lica; dozvoljenoj svrsi njihovog osnivanja; načinu nastanka; pravnoj sposobnosti; imovini; poslovnoj sposobnosti; zastupanju pravnog lica i o sudbini imovine nakon prestanka pravnog lica.

Posebno su formulisane osnovne odredbe o udruženjima i zadužbinama kao specifičnim pravnim licima, sa većim brojem alternativa, zbog njihove važeće normativne regulative u posebnim zakonima.

2) Drugi odeljak u Opštem delu posvećen je sasvim novim odredbama o subjektivnim pravima subjekata građanskih prava. Posebno su razrađena nova rešenja o mnogobrojnim pravima ličnosti koja su inače neotuđiva i od neprocenjivog značaja za sve građansko pravne subjekte.

Kao osnovni izvor tih prava posebno se afirmiše pravo na dostojanstvo ličnosti. Ono je ''neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju.'' U skladu sa tom koncepcijom predložen je i razrađen mehanizam zaštite prava na dostojanstvo ličnosti. Iz njega proizlaze prava ličnosti, kao što su: pravo na život, zdravlje i telesni integritet; pravo na slobodu; pravo na čast i ugled; pravo na lični identitet i psihički integritet i druga lična prava. Lista tih prava nije taksativna, jer su zagarantovana i druga prava ličnosti, utvrđena Ustavom, međunarodnim konvencijama i posebnim zakonima.

Posebnu novinu predstavlja norma kojom se, u skladu sa Ustavnim pravom na dostojanstvo ličnosti, predlaže kao alternativno rešenje novi pravni institut u vidu prava na dostojanstvenu smrt (eutanaziju), kao pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života. Prema tom predlogu, samo ako se kumulativno steknu humani, psiho-socijalni i medicinski razlozi može se ostvariti pravo na eutanaziju. Kumulativni uslovi i precizan postupak za ostvarivanje tog prava, nakon komparativne analize zakonskih rešenja i prakse u primeni eutanazije u zemljama u kojima se legalno sprovodi, razradili bi se posebnim zakonom. U njemu bi se obezbedila autonomija volje u ostvarivanju prava na život. Posebno bi se sankcionisala zloupotreba prava na eutanaziju. Usvajanjem tog novog instituta zahtevalo bi da se izvrši odgovarajuća promena u Krivičnom zakoniku. S obzirom da o ovom institutu postoje različita mišljenja, kao i da je on legalizovan samo u 4 evropske države (Švajcarskoj, Belgiji, Holandiji i Luksemburgu), predlog je dat kao alternativna mogućnost, o čemu bi bilo potrebno izjasniti se u javnoj raspravi. U alternativi je predloženo da se ovo pravo izostavi. To će zavisiti od rezultata javne rasprave.

3) Treći odeljak sadrži neophodne opšte odredbe o imovini.

4) Odredbe o pravnim poslovima obuhvataju najnužnije opšte odredbe o pravnim poslovima. Posebno je značajna upućujuća zakonska odredba o shodnoj primeni mnogobrojnih odredaba zakonika o ugovorima na pravne poslove. Na taj način postignuta je značajna racionalizacija zakonodavne regulative.

5) Odredbe o zastupanju subjekata građanskih prava predstavljaju odgovarajuće odredbe iz Zakona o obligacionim odnosima, s tim što su unete odredbe o prokuri, koje zbog opšteg karaktera, treba da budu u Građanskom zakoniku, a ne u Zakonu o privrednim društvima.

6) Šesti odeljak sadrži odredbe o objektima građanskih prava u koje, spadaju: stvari, ljudske radnje, lična dobra, proizvodi ljudskog duha i uma (objekti intelektualne i industrijske svojine). Taj odeljak sadrži odredbe koje predstavljaju novinu, jer sada nisu sistematski uređene važećim zakonima. U delu o stvarima, regulisane su razne vrste stvari, poštujući kriterijum da je racionalno regulisati one vrste stvari koje se koriste u pojedinim zakonskim rešenjima, sa različitim pravnim posledicama.

Posebne odredbe odnose se na čovekovo telo koje pod određenim uslovima može biti objekt građanskih prava. Te odredbe su od značaja za regulisanje donacije organa i njihovu transplantaciju.

7) U okviru sedmog odeljka regulisana su najvažnija pitanja pravnog dejstva proteka vremena. U okviru prvog odseka regulisani su pravno dejstvo proteka roka i način računanja rokova.

OBLIGACIONI ODNOSI

Kao osnova za izradu zakonskih predloga, sasvim razumljivo, poslužio je važeći Zakon o obligacionim odnosima koji se uspešno primenjuje već skoro 36 godina i koji je od domaće i inostrane pravničke javnosti pozitivno ocenjen. NJegova vitalnost i funkcionalnost potvrđeni su, ne samo u poslovnoj praksi, već i u najširoj primeni u sudskoj i vansudskoj praksi. Predložene su inovacije predloženih važećih zakonskih rešenja u skladu sa savremenim naučnim i stručnim saznanjima. Popunjene su pravne praznine u pravnom sistemu Republike Srbije na osnovu iskustva iz poslovne i sudske prakse u oblasti ugovora, prouzrokovanja štete i drugih izvora obligacionih odnosa.

Radi učvršćivanja načela pacta sunt servanda, izričito je propisano da ugovor (koji je u navedenim granicama slobode ugovaranja) "obavezuje strane ugovornice isto kao zakon". Dakle, takav ugovor je zakon za ugovorne strane i mora se poštovati kao i svaki važeći zakonski akt. Predloženi zakonski stav je veoma važan za reafirmaciju poštovanja preuzetih ugovornih obaveza, posebno za inostrane investitore i poslovne partnere. Iako na prvi pogled, ta zakonska novina deluje kao puka zakonska deklaracija, ona ima svoju punu funkcionalnu vrednost kada se u celini sagledaju svi mnogobrojni pravni instituti i zakonska rešenja, čija je intencija obezbeđenje ispunjenja preuzetih ugovornih obaveza i uopšte pravne sigurnosti. Radi toga, precizirane su i poboljšane odredbe o zaključenju ugovora, o zabranjenim (ništavim i rušljivim) ugovorima, kao i o posledicama poništenja ugovora. Posebnu novinu predstavljaju odredbe o ugovornoj kamati i proširenju solidarne odgovornosti.

Izričito je propisano načelo jednake vrednosti, prema kome u zasnivanju dvostranih ugovora strane su ''dužne da se pridržavaju načela jednake vrednosti uzajamnih davanja'', kao i odgovarajuće posledice kad se ta ravnoteža znatno poremeti, što je u skladu sa vrhunskim načelom građanskog prava o ostvarivanju pravde i pravičnosti. U tom cilju reafirmisane su odredbe o odgovornosti za materijalne i pravne nedostatke u (tzv. teretnim) ugovorima sa naknadom. Ta ideja razrađena je u odredbama o raskidu ugovora zbog neispunjenja, u kojima je kao mogućnost predviđen institut ''bitnih povreda ugovora'', koji je poznat u međunarodnoj kupoprodaji. Time je realizovana ideja o harmonizaciji o oblasti najmasovnijeg obligaciono-pravnog prometa. To je posebno značajno ispoljeno kod ugovora o kupoprodaji i to u vidu alternativnih rešenja po uzoru na tzv. Bečku konvenciju Ujedinjenih nacija o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe, koja je, kao ratifikovani pravni akt, sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije.

Poboljšano je za zakonsko rešenje o raskidu ili izmeni ugovora zbog promenjenih pravnorelevantnih okolnosti posle zaključenja ugovora i sve do isteka roka određenog za njegovo ispunjenje. Formulisano je i zakonsko rešenje o oštećenju preko polovine, kao alternativni predlog u odnosu na važeće rešenje o očiglednoj nesrazmeri uzajamnih davanja (tzv.prekomerno oštećenje). Slično je postupljeno i kod zelenaških ugovora, a poboljšana su i zakonska rešenja o opštim uslovima po pristupu (kod tzv. formularnih ugovora), koje po pravilu predlažu i nude za zaključenje ekonomski i uopšte profesionalno superiornije ugovorne strane.

Značajne novine predložene su i kod najmasovnijeg izvora obligacija – prouzrokovanja štete, koja je najčešće uzrok mnogobrojnih sudskih i arbitražnih sporova. Regulisana je subjektivna i objektivna odgovornost, posebno za štetu od opasnih stvari i opasnih delatnosti, ali i određeni slučajevi odgovornosti za pričinjenu štetu u posebnim i čestim životnim situacijama. Regulisani su i posebni vidovi odgovornosti koju do sada nisu zakonski regulisane (odgovornost za štetu od životinja, od građevine i motornih vozila). Proširena je odgovornost i za štetu na imovini i fizičkih i pravnih lica usled terorističkih akata, javnih demonstracija ili manifestacija.

Posebna pažnja je posvećena odredbama o odgovornosti za pričinjenu moralnu nematerijalnu štetu

Da bi se sudu ili drugom licu, koje je kompetentno da proceni postojanje krivice olakšalo utvrđivanje krivice u konkretnom slučaju, izričito su navedeni određeni opšti standardi koji su relevantni za kvalifikaciju krivice.

To bi bila opšta standardna definicija krivice. Međutim za određena lica koja, zbog svojih profesionalnih osobina i mogućnosti prouzrokovanja težih štetnih posledica u obavljanju svojih delatnosti, predložena je pooštrena tzv. profesionalna odgovornost za pričinjenu štetu po osnovu krivice (inženjeri, veterinari, arhitekte, javni beležnici, prinudni izvršitelji, advokati i dr.) s tim što se pretpostavlja da će se određene profesije osigurati od odgovornosti.

Značajna novina u oblasti obeštećenja za pričinjenu štetu predviđena je odredba o određivanju naknade štete po kriterijumu "pravičnosti". Naime, ako se visina štete ne može tačno utvrditi, sud može, saglasno načelu o integralnoj naknadi, da je odredi po pravičnosti "vodeći računa o svim okolnostima slučaja", čime se daje veliko ovlašćenje i odgovornost sudu da u konkretnom slučaju odredi pravičnu nadoknadu.

Značajan je i predlog prema kome je predviđeno pravo privrednih subjekata i drugih pravnih lica na novčanu naknadu štete zbog povrede poslovnog ugleda. Prema toj novini pravno lice ima pravo na pravičnu naknadu štete zbog "povrede ugleda ili drugih vrednosti, koje proizilaze iz prirode njihovog subjektiviteta". I od te odredbe osnovano se može očekivati, pored represivnog, i dragoceno preventivno dejstvo.

Takođe, precizirana je i proširena definicija štete. Na taj način se znatno proširuje zaštita oštećenih lica.

Promena je predložena u vidu alternative i u vezi sa odgovornošću organizatora sportskih i drugih priredbi, što je sve aktuelniji problem. Prema predloženoj alternativi odgovornost organizatora sportskih i drugih priredbi je zaoštrena – proširenjem njihove odgovornosti i u slučaju oštećenja stvari. Slično je postupljeno i kod odgovornosti za štetu usled terorističkih akata, javnih demonstracija ili manifestacija koja je pričinjena na stvarima fizičkih i pravnih lica.

Regulisana je još jedna veoma važna životna situacija. Ona se odnosi na obavezu restitucije primljenog u slučaju nemoralnog i nezakonitog osnova. To će destimulativno da deluje na preduzimanje koruptivnih radnji i nezakonitih postupaka.

Značajne novine su unete u oblasti naknade neimovinske štete u slučaju povrede zaštićenih prava ličnosti (Ustavom zagarantovanih prava ličnosti, kao i prava zagarantovanih opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima);

Važeće zakonsko rešenje alternativnim predlogom bi se promenilo tako da se proširi ovlašćenje suda u pogledu dosuđivanja pravične novčane naknade i precizirala lica koja imaju pravo na pravičnu novčanu naknadu.

Dopunjena su i popravljena važeća rešenja i o drugim izvorima obligacionih odnosa. To se odnosi na neosnovano obogaćenje, na nezvano vršenje tuđih poslova i na jednostrane izjave volje u okviru tog izvora obligacija predložena su alternativna rešenja i za hartije od vrednosti. Pri tome, imala se u vidu činjenica da je u prethodne dve decenije, naročito u procesu privatizacije društvenog kapitala, veliki broj građana Republike Srbije stekao akcije, pored izdavanja i sticanja i drugih vrednosnih hartija (obveznica, menica i dr.). Pri tome su uvažene savremene tendencije u izdavanju masovnih hartija od vrednosti u vidu njihove dematerijalizacije i centralizovane registracije, što znatno povećava pravnu sigurnost i zakonito ponašanje u njihovom primarnom i sekundarnom prometu.

U oblasti posebnih ugovora, u savremenoj zakonskoj regulativi dominira princip jedinstvenog regulisanja i za klasične građanskopravne i privredne ugovore, što je poštovano i u predloženim rešenjima. Pri tome su, u relativno manjem broju slučajeva, za ugovore u privredi, zbog njihove opravdane specifičnosti, predložena posebna zakonska pravila.

Normativna racionalizacija zakonodavnih rešenja zahtevala je da se zadrži važeće zakonsko pravila prema kome se, inače mnogobrojne odredbe u ugovorima, shodno primenjuju i na sve druge pravne poslove.

Na osnovu uspešne višedecenijske primene važećeg Zakona o obligacionim odnosima, inovirane su odredbe sledećih imenovanih ugovora. Reč je o: kupoprodaji; prodaji sa pravom preče kupovine; kupovini na probu; prodaji po uzorku ili modelu; prodaji sa specifikacijom; prodaji sa zadržavanjem prava svojine; prodaji sa obročnim otplatama cene; razmeni; prodajnom nalogu; zajmu; zakupu; ugovoru o delu; ugovoru o građenju; ugovoru o licenci; prevozu; ostavi; uskladištenju; nalogu; komisionu; ugovoru o trgovinskom zastupanju; posredovanju; špediciji; ugovoru o kontroli robe; ugovoru o organizovanju putovanja; posredničkom ugovoru o putovanju; ugovoru o angažovanju ugostiteljskih kapaciteta; osiguranju imovine i lica; zalozi; jemstvu; asignaciji i poravnanju.

Posebnu pažnju zaslužuju predlozi koji se odnose na kodifikaciju novih privrednih ugovora, tzv. autonomnog privrednog prava koji, zbog svog ekonomskog i pravnog značaja, zaslužuju posebnu pažnju u toku javne rasprave.

Predloženo je da se posebno reguliše čitav niz novih ugovora, koji nisu uopšte ili su samo parcijalno regulisani u našem pravnom sistemu. Reč je o: prodaji sa pravom otkupa; poklonu; ugovoru o posluzi; ugovoru o ortakluku; lizingu; franšizingu; ugovoru o distribuciji; izdavačkom ugovoru, ugovoru o saradnji u poljoprivredi; ugovoru o reosiguranju, o osiguranju od odgovornosti, o čuvanju sporne stvari, doživotnoj renti i ugovorima na sreću (tzv. aleatornim ugovorima).

Takođe, inovirane su i dopunjene važeće odredbe o bankarskim ugovorima i drugim bankarskim poslovima. Pored zakonski regulisanih postojećih bankarskih poslova, kao što su: bankarski novčani depozit; ulog na štednju; deponovanje hartija od vrednosti; bankarski tekući račun; ugovor o sefu; ugovor o kreditu, posebno na osnovu zaloga hartija od vrednosti; akreditiv i bankarska garancija, zakonski predlog sadrži, pored značajnih opštih odredaba, i savremene odredbe o: ugovoru o otvaranju i vođenju računa; ugovoru o platnim uslugama; ugovoru o sefu i poslovima sa platnom karticom.

STVARNO PRAVO

Stvarno pravo u Republici Srbiji, kao i u drugim bivšim jugoslovenskim republikama, predstavljalo je oblast prava koja je u znatnoj meri bila zapostavljena kad je reč o zakonskom uređenju. Ne samo što je Zakon o osnovnim svojinsko pravnim odnosima donesen kasnije (1980. godine), u poređenju sa zakonima kojima su uređeni porodično-pravni odnosi, nasleđivanje i obligaciono pravo, nego je i škrtost zakonskih odredaba doprinela utisku o nedorađenosti i zanemarenosti ovog dela građanskog prava. Kada se imaju u vidu visoki dometi našeg zakonodavstva, osobito u oblasti obligacionog i naslednog prava oskudna i nerazrađena zakonska pravila u stvarnom pravu ostavljaju nepovoljan utisak.

Stanje u stvarnom pravu može se razumeti kada se uzme u obzir da je pitanje svojine (a na to pitanje se svodila čitava oblast stvarnog prava) za sve vreme postojanja socijalističkog uređenja, bilo smatrano za rezervisanu sferu ideološkog rada i političkog odlučivanja partijskog i državnog rukovodstva. Stalno se naglašavalo da svojina nije samo pravno, nego znatno šire društveno-ekonomsko, društveno-političko i ideološko pitanje. Razumljivo je stoga što Država, oličena u političko-partijskom rukovodstvu, nije bila voljna da samu sebe ograničava pravnim regulisanjem u bitnim društveno-ekonomskim odnosima. I tako umesto čvrstih pravnih normi, važila su fluidna pravila ideološko političkog karaktera, a umesto u sudovima odluke o spornim društveno-ekonomskim pitanjima donošene su u centrima političke moći. Već sama koncepcija o društvenoj svojini, koja nikada nije imala iole čvrste osnove, pružala je svojom neodređenošću gotovo neograničene mogućnosti političkog odlučivanja i intervencija u društveno-ekonomskim odnosima. Preovlađujuća koncepcija smatrala je da društvena svojina nije uopšte pravo svojine te da stoga ne podleže pravnom uređivanju.

Potreba za celovitim uređivanjem stvarnog prava zahtevala je da se posveti posebna tematska celina koja se odnosi na kodifikaciju zakonskih rešenja o svojini i drugim stvarnopravnim odnosima.

Nastojalo se da se na savremenim osnovama regulišu osnovni pravni instituti u sferi stvarnopravnih odnosa koji, iako vrlo značajni, do sada, za razliku od susednih država, nisu u Republici Srbiji zakonodavno celovito, konzistentno i funkcionalno regulisani.

Centralni i najvažniji deo odnosi se na pravo svojine (na različite modalitete sticanja, prestanka i zaštite prava svojine). Pre svega, izričito je istaknuto da je svojina ljudsko pravo čije je neometano vršenje obezbeđeno mnogobrojnim zakonskim pravilima, saglasno Prvom Protokolu uz Evropsku Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. U tom cilju razrađeni su sledeći osnovi sticanja svojine: na osnovu pravnog posla, nasleđivanja, odluke suda ili drugih organa vlasti, kao i na osnovu samog zakona. Posebno je razrađen sistem sticanja svojine održajem, propisivanjem preciznih uslova za njeno sticanje. U okviru dela predloženog zakona o sticanju svojine putem priraštaja regulisano je građenje, sađenje i sejanje na tuđem zemljištu, kao i prirastanje (uvećanje) zemljišta, ne samo prirodnim putem, već i ljudskim radnjama. Razrađena su precizna pravila o sticanju svojine nalazom: stvari, prava i skrivenog blaga. Pored odredaba o prestanku prava svojine, posebno su predložene precizne odredbe o njenoj zaštiti.

U okviru odeljka o modalitetima prava svojine koji se odnose na pravo svojine više lica na jednoj stvari, predložena su savremena rešenja koja se odnose na pravo susvojine, zajedničku svojinu i na veoma aktuelnu etažnu svojinu, koja je dosta detaljno normirana.

Radi jačanja pravne sigurnosti i smanjenja sudskih sporova i nesporazuma u posebnim odeljcima regulisana su tzv. susedska prava i zakonsko pravo preče kupovine. Iz istih motiva regulisana su i prava stvarne i lične službenosti i to kako njihovo sticanje, tako i njihova zaštita i prestanak.

Posebnu novinu predstavljaju predložene odredbe o pravu građenja kao vremenski ograničenom stvarnom pravu da se na tuđem zemljištu stekne svojina postojeće zgrade ili da sticalac prava građenja izgradi novu zgradu i stekne na njoj pravo svojine. Taj relativno novi pravni institut mogao bi da doprinese racionalnijem korišćenju građevinskog zemljišta i podsticanju građevinskih investicija. Deo Zakonika o stvarnom pravu sadrži i savremene odredbe o založnom pravu kao obliku realnog obezbeđenja potraživanja i to posebno o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar i na nepokretnostima (hipoteci). Predložena alternativna rešenja o hipoteci (njenom zasnivanju, dejstvu, namirenju i prestanku), razlikuju se od važećih zakonskih rešenja, o čemu će biti dragoceno izjašnjenje u javnoj raspravi.

Posebno je regulisan veoma važan pravni institut koji se odnosi na državinu, koja se primenjuje u svim delovima građanskog zakonika. Predložene su odredbe o vrstama državine, sticanju, prestanku i njenoj zaštiti.

Zbog značaja predmeta regulisanja, u ovom delu predložen je poseban odeljak o stvarnopravnim pravima stranaca u Republici Srbiji, što će biti predmet posebnih konsultacija sa nadležnim ministarstvima, zbog značaja te regulative i obaveza koje predstoje pridruživanjem Republike Srbije Evropskoj uniji.

PORODIČNI ODNOSI

U delu o porodičnim odnosima sadržane su značajne novine važećeg Porodičnog zakona, u skladu sa savremenim tendencijama u evropskom uporednom pravu, usvojenim međunarodnim konvencijama i sa naučnim saznanjima i stečenim iskustvom u primeni tog zakona u sudskoj i upravnoj praksi.

Najznačajniji pravni instituti iz oblasti porodičnih odnosa koji su regulisani, razrađeni ili inovirani u delu Zakonika o porodičnim odnosima odnose se na brak (njegovo zaključenje; prava; dužnosti i slobode supružnika, kao i na prestanak braka).

Zbog veoma aktuelne demografske krize unete su odredbe o podsticanju rađanja dece. Predloženo je konstituisanje obaveze države da finansijskim, poreskim, radnopravnim, ekonomskim, socijalnim i drugim merama i aktivnostima posebno podstiče rađanje dece, s tim da se određenim novčanim mesečnim naknadama podstiče rađanje više dece, naročito formiranjem demografskog fonda za stimulisanje poželjnog nataliteta u skladu sa buxetskim mogućnostima Republike Srbije.

Takođe, poboljšana su rešenja koja se odnose na vanbračnu zajednicu.

Sugerisano je da se razmotri i inicijativa o uvođenju crkvene forme braka.

Posebno su inovirane odredbe o odnosima roditelja i dece koje su usklađene sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta.

Predložene su potpuno nove odredbe o materinstvu i očinstvu u slučaju začeća uz biomedicinsku pomoć, kao i o ugovoru o rađanju za drugog (tzv. surogatu materinstva), kao alternativne mogućnosti o kojima se očekuje multidisciplinarna javna rasprava od čijeg ishoda će zavisiti mogućnosti i potrebe njihove regulative u Građanskom zakoniku ili u posebnom zakonu.

Dopunjena su zakonska rešenja o pravima deteta pod roditeljskim staranjem o roditeljskim pravima i dužnostima koja su motivisana posebnom potrebom zaštite ličnosti, prava i interesa deteta.

Novelirana su zakonska rešenja o vršenju i prestanku roditeljskog prava i predloženo ukidanje mogućnosti produženja roditeljskog prava, i umesto toga, u cilju bolje zaštite interesa deteta, stavljanje deteta pod starateljstvo. Razrađene su odredbe o usvojenju, posebno o usvojenju od strane stranog državljanina. Predloženo je omogućavanje zasnivanja nepotpunog usvojenja. Inovirana su zakonska rešenja o zasnivanju, dejstvu i prestanku starateljstva, kao i poboljšana pravna zaštita štićenika.

Precizirane i razrađene su odredbe o izdržavanju i imovinskim odnosima supružnika, kao i članova porodične zajednice. Posebno je značajna novina o formiranju alimentacionog fonda u cilju zaštite dece čiji roditelj-dužnik izbegava plaćanje izdržavanja.

Korigovana su važeća zakonska rešenja koja se odnose na sudske i upravne postupke u vezi sa porodično-pravnim sporovima, s tim što ostaje otvoreno pitanje zakonodavne sistematike tog dela Zakonika, zbog procesno-pravne i upravno-pravne prirode predloženih zakonskih rešenja.

NASLEĐIVANJE

Zakon o nasleđivanju Srbije, donet 1995. g., a u primeni od maja 1996. godine, bio je prvi reformski zakon u materiji klasičnog civilnog prava. On se, po opštoj oceni naučne i stručne javnosti, uspešno primenjuje već deceniju i po. Taj Zakon uneo je u naš pravni život, putem brojnih novina, tradicionalne vrednosti koje su krasile nasledno pravo – odredbe koje pružaju obilje mogućnosti postizanja visokog stepena pravičnosti i pravne sigurnosti u svakom konkretnom slučaju. On je udovoljio visokim standardima zaštite naslednih, a time i svojinskih i drugih imovinskih prava bivšeg titulara i njegovih pravnih sledbenika, odn. njegovih univerzalnih i singularnih sukcesora.

S obzirom na tendenciju porasta vrednosti zaostavština, ali i opšte kulture, nasledno pravo se i kod nas više ne može posmatrati samo sa stanovišta njegove primene ex post, već sve više i sa stanovišta blagovremenog planiranja raspodele imovine za slučaj smrti. Imajući u vidu da naše pravo pruža različite mogućnosti prenosa imovinskih, čak i nekih neimovinskih prava, na univerzalne i singularne sukcesore, ne samo putem zakonskog (intestatskog) nasleđivanja, već i voljnog nasleđivanja – zaveštajnog (testamentarnog) nasleđivanja, zatim putem tzv. naslednopravnih ugovora (ugovor o ustupanju i raspodeli za života, ugovor o doživotnom izdržavanju), ugovora o poklonu za slučaj smrti, osnivanjem zadužbine i sl., planiranje raspodele imovine mortis causa biće, već u bliskoj budućnosti, još značajnije.

U velikom broju država primenjuju se, preko recepcije, rešenja koja su se primenjivala u rimskom naslednom pravu, a postoje i države u kojima neki naslednopravni propisi važe neprekidno od XVII veka do danas. Ipak, to ne znači da su pravila naslednog prava i danas "sveta i nepromenljiva", kako se to isticalo u mnogim drevnim civilizacijama. Naprotiv, svet promena u kome živimo gotovo da poznaje samo jednu konstantu: stalno ubrzavanje promena. U takvoj životnoj stvarnosti i pravo doživljava stalne, manje ili veće transformacije, koje ne mimoilaze ni one delove prava za koje spadaju među najstabilnije (npr. izmene u naslednopravnom položaju supružnika, vanbračnih srodnika, građanskih srodnika, izmene veličine naslednih delova zakonskih naslednika u skladu sa imovnim stanjem, kao deo socijalizacije odn. moralizacije građanskog prava i dr.). Naći pravu meru između tradicije, koju treba da neguje svaka država kroz svoje pravo, s jedne, i promenjenih okolnosti koje donosi savremena civilizacija, s druge strane (npr. veštačka oplodnja, mogućnost da se dete začne posle smrti oca, surogat majka i sl.), nije ni malo lako. To, naravno, nije lako ni u naslednom pravu, gde tradicija igra posebnu ulogu.

Imajući u vidu odgovarajuće promene koje su se odigrale u pravnom životu od stupanja na snagu Zakona o nasleđivanju do danas, predložene su određene izmene važećih zakonskih rešenja.

Pored dva postojeća osnova dodaje se i treći: ugovor o nasleđivanju. Time se otvara mogućnost da supružnici sačine ugovor o nasleđivanju, čime bi se otklonili brojni sporovi koje praksa poznaje posle smrti jednog od supružnika. Ovaj osnov nasleđivanja je zakonski strogo ograničen na određene subjekte.

Kada su svojevremeno odvajane naslednopravne materijalne (Zakon o nasleđivanju) od procesnih odredbi (Zakon o vanparničnom postupku), došlo je do greške, tako da su izostavljene norme koje uređuju pitanja zaštite domaćih naslednika, isporukoprimaca i poverilaca, koje inače postoje u svim savremenim pravima. Zato su predložene odredbe kojima se obezbeđuje zaštita domaćih naslednika u slučaju ostvarivanja postupka nasleđivanja u inostranstvu.

S obzirom na aktuelne promene u pravosuđu i sistemu overe određenih pravnih poslova, nadležnost suda u oblasti nasleđivanja usklađena je sa ovlašćenjima javnih beležnika iz Zakona o javnom beležništvu i drugim procesnim zakonima.

IV

USKLAĐENOST SA EVROPSKIM ZAKONODAVSTVOM

Jedan od značajnih ciljeva donošenja Građanskog zakonika je usklađivanje našeg zakonodavstva sa rešenjima iz Evropskog prava, pa i šire sa međunarodnim pravom. U skladu sa tom intencijom, primera radi, u okviru ugovora o prodaji predložene su novine koje su inspirisane rešenjima iz Konvencije Ujedinjenih nacija o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe, zaključene u Beču, 11.07.1980. god.

U toku izrade Radnog teksta u znatnoj meri korišćen je komparativan metod u odnosu na važeće Evropsko zakonodavstvo u oblasti građanskog prava. Pre svega, analizirana su rešenja iz Švajcarskog, Francuskog i Nemačkog zakonodavstva, kao i iz najnovijih građanskih kodeksa nedavno usvojenih (u Kvebeku, Rumuniji, Brazilu, Rusiji, Mađarskoj i dr.).

Komisija za izradu Građanskog zakonika predvidela je stručno angažovanje tzv. Međunarodnog saveta, sastavljenog od najpoznatijih evropskih civilista kojima će u toku trajanja višemesečne javne rasprave dostaviti tekst, preveden na engleski jezik. Sugestije i primedbe inostranih eksperata bi bile iskorišćene pri izradi finalnog teksta i njegove harmonizacije sa savremenim tekovinama i tendencijama evropske pravne kulture, uz nužno poštovanje naših tradicionalnih vrednosti.

V

PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONIKA

Za sprovođenje ovog zakonika neće biti potrebna posebna novčana sredstva. Sasvim opravdano očekuju se mnogobrojni pozitivni efekti ne samo u oblasti svakodnevnog poslovanja i povećane odgovornosti, već i u svakodnevnom radu i životu svih građanskopravnih subjekata.

1 Deo deseti koji se odnosi na posebne postupke u porodično pravnim sporovima regulisan je u ovom radnom tekstu zbog celovitosti zakonske materije, stim što je otvoreno pitanje sistematike ovih oredaba koje su po svojoj prirodi procesnog karaktera, što može biti predmet posebnog zakona.

2 Napomena: U ovom delu Građanskog zakonika zadržani su nazivi nadležnih organa s tim što će se u Nacrtu uneti odredba kojom će se precizirati da je ovlašćen ''nadležni organ koji je utvrđen posebnim zakonom''.

3 Integralni tekst razloga za donošenje Građanskog zakonika Republike Srbije publikovan je u I Knjizi Komisije koja je objavljena novembra 2007. godine.